Datum: 03. Decembar 2005.
Učesnici: Iva, Magdalena, Baki, Lazar
Vrdnička kula podignuta je, kažu, u 12. veku. Nalazi se na Fruškoj gori, na nekih pola sata hoda od Vrdnika, na vrhu jednog brda obraslog gustom šumom. Visoka je 18.5 metara i vidi se iz daleka, zapravo pratila nas je, sa horizonta, gde god da smo bili... kao u "bliskim susretima" :)
Ulaz se nalazi na par metara iznad zemlje, a kroz šuplji zid idu stepenice koje vode na sledeći sprat, na kome se nalaze dva prozora nepravilnog oblika. Takođe se može sići i u unutrašnjost kule i onda popeti do prozora sa druge strane...
Okolo, u šumi, nalaze se ostaci spoljašnjeg prstena zidina, u kojima je i ulaz u podzemlje kule, na žalost zarušen već posle nekoliko metara. Kažu da podzemlje nikada nije ispitano... brojni ventilacioni otvori u zidinama govore da unutra verovatno postoje nekakve prostorije.
Brdo na kome se kula nalazi visoko je 383 metra, tako da se od gore pruža fantastičan pogled na sve četiri strane sveta... upravo je to bila i svrha kule, da kontroliše okolinu i brani puteve koji su prolazili u podnožju...
Uspon do vrha, uz klimavo kamenje i zid koji se kruni... na slici vidimo penjuću Ivu prikačenu za zid, kao i Bakija koji čeka dole da je, u slučaju potrebe, uhvati, ali su mu misli odlutale...
Posle pentranja smo se spustili, kroz šumu, sve do puta, nastavili ka Vrdniku i skrenuli desno, ponovo u šumu... posle nešto pešačenja, provlačenja kroz kupine, spuštanja u jarugu i penjanja na drugu stranu, došli smo do jedne fantastične livadice koju sa tri strane okružuje totalno neprohodna divljina bodljikavog žbunja i lijana, a sa jedne strma litica...
Ruka iz zida i ruka iz panja..
Dolinica koju vrdničani nazivaju "Divlji Zapad" - na slici levo vidimo Magdalenu kako navlači rukavice spremajući se za revolveraški obračun...
Na slici desno vidi se Baki kao fruškogorski tarzan, koga je kupinovo žbunje nežno uhvatilo i pridržalo baš u trenutku kada mu je to bilo najpotrebnije.
Imo sam bagremovu šumu, tamo dole prema drumu... e da, posle izvesnog vremena smo na jednom bregu u daljini ugledali manastir, i odlučili da do njega stignemo koristeći se već više puta oprobanom strategijom prave linije... što je rezultiralo, između ostalog, i jezivo sporim probijanjem kroz bagremovu šumu koju vidite na slici... naš trud je višestruko nagrađen sokom sumnjivog kvaliteta koji smo kupili u Vrdniku.
Manastir Vrdnik, poznat i kao Ravanica, posvećen vaznesenju Hristovom. Unutra se može videti raskošan ikonostas koji je oslikao Dimitrije Avramović polovinom XIX veka, a u dvorištu se nalazi česma sa ledenom vodom... obratite pažnju na drvo-pudlicu koje danonoćno odano čuva ulaz u manastirski kompleks.
