TheSalmon

Pozdrav, Nisam nešto aktivan na ovom forumu, iako često lurkujem i čitam, pa rekoh, hajde da bar podelim svoje fotke (iz) Holandije. E sad, nisam se snašao da okačim fotke na forum (pretpostavljam da ni nije dozvoljeno) - ali nema veze, evo ih na eksternom hostu: Almere, grad na pola sata vožnje od Amsterdama. U vreme Drugog svetskog rata je bio jezero, a intenzivno se gradi poslednjih 25 godina: Amsterdam Eye, filmski muzej na severu Amsterdama, na obali jezera Ej (IJ). Amsterdam, kao takav: Rijksmuseum, koji smo celog života čitali pogrešno. Kafić na spratu Stedelijk muzeja. Pošto tamo idem svaki put kada odem u Amsterdam, preporučujem ga umesto fensi restorana u prizemlju. To be continued...

1. Beograd. Zato što sam pet godina živeo u Novom Sadu, pa me je isti smorio. Onda sam tražio izgovor i dobio posao u Beogradu. S jedne strane sam se pokajao (jer je posao bio krš), ali sa druge - ne bih mogao da se vratim u Novi Sad. Nekako kapiram da iz Beograda mogu samo negde dalje. 2. Holandija ili flamanski deo Belgije nekako imaju sve što mi se dopada, od kuhinje do klime. Dok sam studirao, cilj mi je bio da odem na master u Norvešku, odakle bih gledao da se ne vratim. No, taj voz je prošao. 3. Nisam nomadski tip - u suštini, volim da se kućim i skućim. Verovatno sam ranije bio ali sada sam previše opsednut materijalnim aspektom svega toga. Ipak, voleo bih da odem na kaučsurfing po Evropi od bar dva meseca bez prekida, kao i na road trip po Americi, jednom kada se za to budu stekli uslovi. Dao sam sebi rok od nekih... 18 godina. Edit: A propo daljine kao argumenta - to sam primetio baš kod generacije mojih roditelja. Kada sam tražio neko profesionalno usavršavanje u Americi, bilo je - pa nemoj, to je daleko. Kada sam se naložio na Holandiju, bilo je - pa nemoj, to je daleko. Na kraju se ispostavilo da nisu daleko samo Nemačka i Austrija, pošto su to već uveliko srpske zemlje

hajd' i ja da se zapljunem član sam kaučsurfinga od januara 2013. godine, jer sam u decembru 2012. išao na najužasnije putovanje preko turističke agencije svih vremena. onda sam se setio kako sam slušao o CS-u još pre 6-7 godina, i shvatio da je vreme da ga isprobam. loših iskustava nisam imao, ali pravilo je da nema pravila. na primer, ranije sam eksplicitno na profilu imao da ne prihvatam short-notice zahteve nego da mi treba bar 2-3 nedelje da se organizujem (u to vreme sam radio 2-3 posla istovremeno). međutim, to sam pogazio već u roku od mesec dana, jer se ispostavilo da mi je mnogo lakše da prihvatim zahtev danas za sutra ako znam da mogu, nego da razmišljam toliko unapred. jednom je trebalo da ugostim jednu portugalku iz amsterdama, od subote do ponedeljka. međutim, kasnila je dva dana i stigla u nedelju u deset uveče. ja sam već bio potpuno neraspoložen za surfere jer je bio neki turbulentan period na poslu, i malo mi je falilo da joj otkažem (valjda nisam iz čiste pristojnosti, more, dam ti ja pristojnost kad kasniš dva dana). međutim, devojka je bila super, ostala je nedelju dana i to tako da nikome nije bila na smetnji, blejali smo, kuvali naizmenično, čak ju je i moj mačak zavoleo. naravno, uzvratio sam joj posetu nekoliko meseci kasnije. prvi surfer mi je bio neki britanac koji je hteo da obiđe 50 zemalja do 25. rođendana. ok, kul. u praksi, to je lik koji obilazi 15-20 zemalja za jedan mesec (ne znam šta stigne da vidi) i koji je uglavnom zvocao oko svega (od hrane do vremenskih prilika). suština njegovih putovanja je da se jednom prošeta kroz centar i napravi ogroman broj loših fotografija (ima veoma dobru foto opremu koju ne ume da koristi, ne zna ni koji objektiv čemu služi ni koji su režimi rada foto aparata) i onda istrese celu memorijsku karticu u album na FB-u. dakle, desetak uzastopnih fotografija mene u istoj pozi (i jedanaesta sa facom "šta radiš jebote"), pa onda desetak istih fotografija kalemegdana manje ili više nagnutog u levo... recimo da nismo baš našli zajednički jezik. hostovao sam i kanadskog hipika koji je sangejzovao na gardošu (interesantan lik sa hangdrumom), ali i devojku iz njujorka koja je otišla u francusku da čuva decu (au pair) čoveku koji je postao francuski ambasador u sloveniji, pa se i ona preselila tamo sa njima ove godine sam hostovao dosta ljudi (bilo mi zanimljivo zbog toga što sam se preselio u novi stan), i nijedno iskustvo nije bilo loše, ali sam shvatio da moram da budem selektivniji. bolje sam se proveo sa surferima sa kojima sam samo išao na kafu nego sa onima koje sam prihvatio da hostujem, a mnogi mi nisu ni ostavili reference kaučsurfovao sam u temišvaru uoči uskrsa, i to je bila greška, jer uopšte nisam računao da će svi muzeji biti zatvoreni. host je bio srdačan ali nije govorio engleski onoliko dobro koliko ga je govorio njegov profil, tako da sam u jednom navratu čak i odustao od razgovora. ako tome dodamo da je centar grada bio raskopan, bilo je to baš dosadno putovanje. naposletku sam upoznao jednu kul devojku sa CS-a koja me vodila da pijem, a potom i na prilično dobru sintpop žurku u nekom podrumu, vratila me u studentske dane tako da putovanje nije ispalo skroz besmisleno.

paranoja je proradila kad sam skontao da u deklarisane dimenzije nisu uračunali točkiće!

my bad! hvala!

nesporazum, 61 je za veličinu M. veličina S je deklarisana na 50 x 35 x 20,5 - s tim što je to u praksi nekih 56 (zbog točkića) x nešto x 25-6-7-8 (džepovi). kapiram da bi trebalo da ga premerim još jednom, pa ako ne odskače preterano, da kupujem - ipak mi ulivaju više poverenja od kofera iz metroa, baš zbog njihove jeftinoće. (doduše, po dimenzijama i zapremini onaj iz metroa jeste manji od dormeovog, pa sam za njega apsolutno siguran da staje).

a1 mi ne odgovara, tripujem se da će tamo stići prekasno. da imaju polazak u 4, taj bi bio kul, ali kao za inat ne voze između tri i pet. ne znam, paranoično bih da budem tamo dva sata pre leta (jer sam debil). tako da mi i 72 deluje knap. obrtno vreme mu ide i do sat vremena (razumem ja da nema saobraćaja u to doba, ali ipak)...

hajde i ja da postavim koje pitanje. sledećeg petka letim wizzom za holandiju i rešio sam da nosim samo veliku kabinsku torbu. do sada sam putovao sa čekiranim prtljagom, u koji, realno, prema dozvoljenim dimenzijama i težini, stvari može da spakuje i dvoje ili čak troje ljudi, ali sada putujem sam. dakle, nemam nikakvog iskustva sa velikim kabinskim prtljagom. a zato imam pitanja: ranije u temi je neko napisao da hrana može samo ako je konzervirana. ja bih nosio - ratluk, kao poklon. da li će mi to uspeti? da li mogu da ponesem... pazite sad... uramljenu sliku? i, najvažnije: torba! moram da kupim torbu koja se uklapa u dimenzije za veliki kabinski prtljag. gledao sam ove torbe u top šopu. na sajtu piše da se veličina S uklapa u standard za kabinski prtljag. no, onda devojka u top šopovoj prodavnici dograbi metar i zadade mi glavobolju. u dimenzije na sajtu nisu uračunati točkići! kao ni, izgleda, ovi džepovi sa prednje strane (u jednom trenutku mi je tu izmerila 28 cm, od deklarisanih 20,5)! dobro, kapiram da je pitanje gde je merila i da li joj je metar bio baš ravan, itd. sad, kapiram da to može da se malo, da prostite, nabije, ali zvuči traumatčino u najavi. da li je neko putovao sa ovim (ili ovakvim) koferom? ili mi možete prepoučiti neki jeftin kofer koji sigurno prolazi kao kabinski, a da ima točkiće? takođe, gde treba da proturim kofer kroz ram? na gejtu ili negde ranije? unapred hvala na odgovorima!

da li neko ima iskustva sa wizzovim prevozom do aerodroma u beogradu? let mi je u šest ujutru pa kapiram da mi se da platim njima prevoz više isplati nego da zovem taksi. međutim, cela procedura je malo... zbunjujuća.