Bluealek

Dolina Todorove reke kod Debelog Luga (blizina Majdanpeka) je SJAJNO mesto za kampovanje. Mi tu sad za Prvi maj okupljamo ekipe pešaka, bajkera i džipera, a fotografije doline Todorove reke možeš da nađeš u foto galeriji na http://freebiking.org/wpg2?g2_itemId=13373.

Najbolje nekim autobusom koji ide za Bor ili Zaječar, pa izaći kod motela "Balašević" pod Rtnjem. Za kampovanje, naravno, nije problem. Kao idealno mesto za kampovanje preporučujem jezero Vrmdžu sa jugozapadne strane Rtnja, mada ako pešačite to bi moglo da vam bude malo predaleko od Balaševića. Ponesite i puno vode sa sobom, jer su na visoravni Rtnja izvori retki (ima nekolicina, ali treba znati gde su).

Gde bi taj dom trebalo da se nalazi? Čitavog života idem na Rtanj, a prvi put čujem za tako nešto... Od smeštajnih kapaciteta na Rtnju postoji samo odmaralište Millenium Group-a sa depandansima u naselju Rtanj (možda školu u kojoj se spava kad su masovke krste "planinarski dom?") i etno centar "Balašević" (motel, bungalovi) na raskrsnici sa Zaječarskom magistralom.

Lazare, razumem i poštujem tvoj pristup, koji se verovatno može okarakterisati kao dosledniji od mog. Ja sam, koliko god bio fanatično posvećen tumaranju po prirodi još od najranijeg detinjstva (par decenija zaista sa transportnim rancem, šatorom i vrećom na leđima i najčešće potpuno sam), oduvek bio pomalo tehnomanski nastrojen, i papir i olovku sam još u tinejdžerskim danima izbacio iz svog inventara u korist tastature (tada ZX Spectruma ), a ushićenje svojim omiljenim mestima u prirodi sam upotpunjavao uz zvuke Mike Oldfield-ovog Ommadawn-a i Hergest Ridge-a iz slušalica vokmena (tada onog što vrti kasetu ). Nije mi nikada bilo strano čak ni spavanje pod otvorenim nebom, i u više navrata zamalo me nisu krave izgazile tokom noći, a imao sam slučaj da ujutro iz vreće vadim škorpiona . Maštao sam o brvnari u divljini gde ću živeti i gde niko neće moći da me nađe, ali je to u mojim maštarijama bila hi-tech brvnara - koja ima vodenicu pored koja pravi sopstvenu struju, a kasnije je ta ideja dopunjena i potrebom posedovanja satelitskog internet linka . U svakom slučaju, u mom pristupu dominiraju kontrasti, odnosno ideja - hajde da zaista stavimo tehnologiju u službu čoveka i da se vratimo prirodi tako da iskoristimo tu tehnologiju na pravi način - ni manje ni više nego što je potrebno, a sve u funkciji da ipak živimo lakše i ispunjenije nego što su to činili naši pretci u 18. veku ili u kameno doba. Što se transportnih sredstava tiče, ona su oduvek postojala, samo što su u međuvremenu malo evoluirala. Nekada se putovalo na konju (nemam ništa protiv konja, štaviše smatram da bi to bio sjajan način da se i danas putuje, bolji i od bicikla i od terenca), a danas su izmislili mehaničke konje i kočije - koji mogu da ponesu više tereta i da te bolje zaštite od vremenskih (ne)prilika. Jeste, bučni su i pomalo smrdljivi, ali je i to samo prelazna faza. Nije tako daleko trenutak u budućnosti kada će i terenska vozila biti bazirana na tehnologiji nulte emisije izduvnih gasova i ponovo se kretati gotovo bešumno. A u međuvremenu... koristimo ovo što imamo odgovorno i iskreno brinimo o svom prirodnom okruženju, vodeći računa da je SLOBODA ipak vrednost koja je iznad svih ostalih, koja ne sme biti uskraćena - što je nešto što, čini mi se, evropsko zakonodavstvo ne poštuje, loveći previše u mutnom. U svakom slučaju, trudiću se da te ne ometam u nameri da u prirodi uživaš na način kako ti najviše prija, a ko zna - možda jednoga dana negde budemo i kampovali zajedno?

Lazare, sve ima svoje dobre i loše strane. Slažem se da su buka motora i izduvni gasovi loša strana vozila koje pogone motori sa unutrašnjim sagorevanjem, ali je to samo jedan nusefekat koji je daleko manji od realne koristi koju ti donosi neverovatna pokretljivost i širenje mogućnosti istraživanja i boravka u prirodi. Mi smo recimo za ta dva dana uspeli da prokrstarimo Kučaj uzduž i popreko, prešavši 170 km. Da smo isto to hteli da uradimo pešice, za to bi nam trebalo bar nedelju dana udarničkog pešačenja. Da bi to moglo toliko da traje, trebali bi nam transportni rančevi od 30 kg na leđima u kojima bismo poneli sve potrepštine za tih nedelju dana. Pritom bismo morali da spavamo u šatorima na temperaturi u minusu, jer tamo alternativnih mogućnosti smeštaja nema. Ok, i to bi bila avanutra vredna pomena. Ali realno, to se verovatno ne bi desilo, jer u to doba godine (a i u mnoga druga doba godine) ne bismo bili u mogućnosti da odvojimo tih nedelju dana. Rezultat je da bismo verovatno u toku godine obišli mnogo, mnogo manje toga kada ne bismo imali privilegiju motorizacije. Mi inače veoma vodimo računa da to što radimo, radimo uz što je manje moguće nepovoljnog uticaja na životnu sredinu, zbog čega je i pun naziv našeg kluba "Udruženje za razvoj ofroud kulture "Jeep Club". Ako pročitaš http://www.jeep-club.rs/sta-je-jeep-club/tread-lightly/ biće ti jasno na koji to način edukujemo ljude i šta je naša misija. Zaista želimo da promovišemo jedan potpuno drugačiji pristup upotrebi terenskih vozila, koji je daleko od divljanja, odnosno da ih učinimo svestrano korisnim, da ona jednostavno budu sredstvo za proširenje mogućnosti svakom pravom avanturisti. Baci pogled na putopis iz Rumunije (http://www.jeep-club.rs/2011/07/karpati-2011/) i možda će ti postati bliskija ta nomadska kultura spavanja u šatorima uz istraživanja nepoznatih predela terencima iz dana u dan. Znam da posao neće biti lak, da ćemo u godinama koje dolaze morati da se borimo sa mnogim predrasudama, ali mislim da vredi dočarati ljudima taj način kreativnog angažovanja savremene tehnologije. Ono što je meni lično cilj jeste da mi terenac posluži samo kao način da brzo stignem do nekih inspirativnih mesta duboko u divljini, a onda da ugasim motor i da nastavim pešice, uživajući u tišini, cveću i svemu što i ti voliš, na mestu koje bi mi drugačije bilo nedostupno. Na primer, na način opisan u putopisu "Reke kao more" (http://freebiking.org/2011/03/reke-kao-more) koji je inače doživeo veliku popularnost kod mnogih koji nisu motorizovani i kojima tematika putovanja kroz prirodu terencima do sada nije bila tako bliska - samo treba stvar predstaviti na pravi način. Smatram da bi bilo izuzetno pogrešno pokazati nedostatak tolerancije sa tezom "meni se ne sviđa što "oni" prave buku i zagađuju, hajde da to zabranimo", jer bi na sličan način sa druge strane moglo da se odgovori u stilu "meni se ne sviđa što mi pešaci ometaju kretanje po šumskom putu, hajde da ih proteramo odatle". Tolerancija i uvažavanje prava drugog na ono u čemu i ti uživaš je pravi put, dragi moj Lazare. Svaki vid isključivosti i samoživosti vodi u konfiktne situacije. Ali, o tome govori i naš "Tread Lightly" vodič čiji sam ti link postavio na početku ove poruke, i daje vrlo jasna uputstva kako se ponašati u susretu sa drugim vrstama ljubitelja prirode. Potezanje "ekološke" argumentacije je vrlo klizav teren gde se vrlo lako može ostati bez argumenata, a diskriminacija koja iz takvih tendencija proističe je više nego očigledna, i prilično drastična.

Evo kako mi to radimo u Jeep Clubu http://www.jeep-club.rs/2011/12/kucaj/ Možda bi bilo pretenciozno nazvati ga putopisom, ali recimo da se radi o malo opširnijem izveštaju . Bila je to jedna od lepših tura na koje smo otišli protekle jeseni, jedino nije bilo vremena da se pričica o tome ispiše ranije.

Poput ostalih Homoljskih vrhova, ni Zdravča nije visoka, oko 890 metara. Ali čitav taj prostor mi se poslednjih godina uvukao "pod kožu" i koristim svaku priliku da se zavučem negde u Homolje radi daljeg istraživanja. Put do onde je sasvim ok. Ako misliš na asfalt, sa prevoja Bigerje (put Žagubica - Jasikovo - Debeli Lug) do Zdravče imaš par kilometara, tako da ti je to najjednostavniji pristup. Grebenski put po glavnom grebenu Homoljskih planina (na kome se nalazi Zdravča) je zemljani, ali u proseku vrlo pristojnog kvaliteta, tako da je kraj odličan i za bajk ture. Što se tiče smeštaja, najbliži su ti motel na vrelu Mlave u Žagubici i Debeli Lug, ali ni jedno ni drugo baš nisu blizu. Dakle, idelan smeštaj pri istraživanju ovog dela Homolja je šator, ili neka od bezbrojnih napuštenih pastirskih koliba, kojih po Homolju zaista imaš na svakom koraku.

Ako pažljivije pogledaš videćeš da ovo jeste galerija (aplikacija Gallery 2.3.1 instalirana na sajt). S obzirom da imam sajt, ne vidim zašto bih koristio neki masovni servis za besplatni hosting fotografija (jedan takav, Fotopic, je u martu ove godine naprasno pukao i odneo sve foto albume dođavola). U stvari, imam još jednu foto galeriju, ali je ona vezana za drugi sajt (koji takođe uređujem) http://www.jeep-club.rs/foto-album/

http://freebiking.org/wpg2?g2_itemId=15266 Homoljske planine su neiscrpna riznica lepote i iznenadnih otkrića, a Zdravča je najistočniji od njihovih markantnih stenovitih vrhova. Ova stena okrenuta ka jugu i Žagubičkoj kotlini bila je naš cilj u subotu 15. oktobra, kada smo pun autobus planinara proveli lepom, 14 km dugom trasom od prevoja Bigerje, preko Zdravče, pored Homoljske potajnice do Selišta. Pustimo da fotografije govore više od reči.

I ja sam prijatno iznenađen povoljnim kursom prilikom podizanja novca sa bankomata u inostranstvu, tako da sam odavno prestao da nosim keš devize sa sobom kad negde putujem. Inače su mi svi računi vezani za Visa Gold karticu na način da se, ako plaćam ili podižem keš u inostranstvu, iznos prvo odbija sa primarnog deviznog računa. Ako na njemu nema novca skida se sa sekundarnog deviznog računa, a ako je i on prazan skida se sa dinarskog i automatski konvertuje. Isto važi i u obrnutom smeru - ako mi je recimo prazan dinarski račun, a u zemlji plaćam nešto karticom, transakcija mi se automatski konvertuje sa deviznog računa. Ako neću da mi se skida sa deviznog računa, koristim drugu (kreditnu) karticu.

Već godinama ga stalno nosim sa sobom, bilo avionom ili kolima i nikad niko nije postavio pitanje softvera.

Drugar i ja ćemo verovatno krenuti na Zdravču džipom kako bismo mogli da se družimo sa Gocinom ekipom u subotu, a onda uveče produžavamo put Pirota da tražimo jedan vodopad na Staroj planini koji još niko do sada nije video, a za koji osnovano verujemo da je najveći (nije Dabidžin) U Pirotu skupljamo još jednog drugara koji to veče tamo ima koncert i glavno dešavanje (potraga za vodopadom) će biti u nedelju. Onda sledi kampovanje i vrlo verovatno ćemo se u Beograd vratiti u ponedeljak uveče. Dakle, naša kombinacija je Zdravča + Stara planina za tri dana (produženi vikend). U principu nemamo ništa protiv da nam se još neko pridruži u ovome, mada je neophodan preduslov da imate dobro opremljeno terensko vozilo, jer je naše faktički popunjeno. Za one koji bi da idu u "standardnoj" kombinaciji koja podrazumeva samo Zdravču, odnosno jednodnevnu turu u subotu, autobuski prevoz iz Beograda je na raspolaganju.

Ajte sa Gocom na Zdravču, da se konačno malo družimo . Šetnja je bombona, uopšte nije teška, predeli fenomenalni, a imate i organizovan prevoz iz Beograda. Sve detalje šta, gde, kako možete da nađete na Stazama i Bogazama (a ima link i sa Freebikinga).

Ja sam svojevremeno otvorio nalog navodeći Hrvatsku kao zemlju (sa adresom u Beogradu) i Master kartica Unicredit banke je mogla da prođe PayPal proveru, a Visa ne. Kada mi je istekla korišćena Master kartica, nova više nije prolazila verifikaciju. Što znači da su postali oprezniji. No sve više nekako imam utisak da je to da li će i kada PayPal i zvanično ponuditi svoje usluge u Srbiji mnogo pre političko nego pravno pitanje.