Bluealek

Dolina Todorove reke kod Debelog Luga (blizina Majdanpeka) je SJAJNO mesto za kampovanje. Mi tu sad za Prvi maj okupljamo ekipe pešaka, bajkera i džipera, a fotografije doline Todorove reke možeš da nađeš u foto galeriji na http://freebiking.org/wpg2?g2_itemId=13373.

Najbolje nekim autobusom koji ide za Bor ili Zaječar, pa izaći kod motela "Balašević" pod Rtnjem. Za kampovanje, naravno, nije problem. Kao idealno mesto za kampovanje preporučujem jezero Vrmdžu sa jugozapadne strane Rtnja, mada ako pešačite to bi moglo da vam bude malo predaleko od Balaševića. Ponesite i puno vode sa sobom, jer su na visoravni Rtnja izvori retki (ima nekolicina, ali treba znati gde su).

Gde bi taj dom trebalo da se nalazi? Čitavog života idem na Rtanj, a prvi put čujem za tako nešto... Od smeštajnih kapaciteta na Rtnju postoji samo odmaralište Millenium Group-a sa depandansima u naselju Rtanj (možda školu u kojoj se spava kad su masovke krste "planinarski dom?") i etno centar "Balašević" (motel, bungalovi) na raskrsnici sa Zaječarskom magistralom.

Lazare, razumem i poštujem tvoj pristup, koji se verovatno može okarakterisati kao dosledniji od mog. Ja sam, koliko god bio fanatično posvećen tumaranju po prirodi još od najranijeg detinjstva (par decenija zaista sa transportnim rancem, šatorom i vrećom na leđima i najčešće potpuno sam), oduvek bio pomalo tehnomanski nastrojen, i papir i olovku sam još u tinejdžerskim danima izbacio iz svog inventara u korist tastature (tada ZX Spectruma ), a ushićenje svojim omiljenim mestima u prirodi sam upotpunjavao uz zvuke Mike Oldfield-ovog Ommadawn-a i Hergest Ridge-a iz slušalica vokmena (tada onog što vrti kasetu ). Nije mi nikada bilo strano čak ni spavanje pod otvorenim nebom, i u više navrata zamalo me nisu krave izgazile tokom noći, a imao sam slučaj da ujutro iz vreće vadim škorpiona . Maštao sam o brvnari u divljini gde ću živeti i gde niko neće moći da me nađe, ali je to u mojim maštarijama bila hi-tech brvnara - koja ima vodenicu pored koja pravi sopstvenu struju, a kasnije je ta ideja dopunjena i potrebom posedovanja satelitskog internet linka . U svakom slučaju, u mom pristupu dominiraju kontrasti, odnosno ideja - hajde da zaista stavimo tehnologiju u službu čoveka i da se vratimo prirodi tako da iskoristimo tu tehnologiju na pravi način - ni manje ni više nego što je potrebno, a sve u funkciji da ipak živimo lakše i ispunjenije nego što su to činili naši pretci u 18. veku ili u kameno doba. Što se transportnih sredstava tiče, ona su oduvek postojala, samo što su u međuvremenu malo evoluirala. Nekada se putovalo na konju (nemam ništa protiv konja, štaviše smatram da bi to bio sjajan način da se i danas putuje, bolji i od bicikla i od terenca), a danas su izmislili mehaničke konje i kočije - koji mogu da ponesu više tereta i da te bolje zaštite od vremenskih (ne)prilika. Jeste, bučni su i pomalo smrdljivi, ali je i to samo prelazna faza. Nije tako daleko trenutak u budućnosti kada će i terenska vozila biti bazirana na tehnologiji nulte emisije izduvnih gasova i ponovo se kretati gotovo bešumno. A u međuvremenu... koristimo ovo što imamo odgovorno i iskreno brinimo o svom prirodnom okruženju, vodeći računa da je SLOBODA ipak vrednost koja je iznad svih ostalih, koja ne sme biti uskraćena - što je nešto što, čini mi se, evropsko zakonodavstvo ne poštuje, loveći previše u mutnom. U svakom slučaju, trudiću se da te ne ometam u nameri da u prirodi uživaš na način kako ti najviše prija, a ko zna - možda jednoga dana negde budemo i kampovali zajedno?

Lazare, sve ima svoje dobre i loše strane. Slažem se da su buka motora i izduvni gasovi loša strana vozila koje pogone motori sa unutrašnjim sagorevanjem, ali je to samo jedan nusefekat koji je daleko manji od realne koristi koju ti donosi neverovatna pokretljivost i širenje mogućnosti istraživanja i boravka u prirodi. Mi smo recimo za ta dva dana uspeli da prokrstarimo Kučaj uzduž i popreko, prešavši 170 km. Da smo isto to hteli da uradimo pešice, za to bi nam trebalo bar nedelju dana udarničkog pešačenja. Da bi to moglo toliko da traje, trebali bi nam transportni rančevi od 30 kg na leđima u kojima bismo poneli sve potrepštine za tih nedelju dana. Pritom bismo morali da spavamo u šatorima na temperaturi u minusu, jer tamo alternativnih mogućnosti smeštaja nema. Ok, i to bi bila avanutra vredna pomena. Ali realno, to se verovatno ne bi desilo, jer u to doba godine (a i u mnoga druga doba godine) ne bismo bili u mogućnosti da odvojimo tih nedelju dana. Rezultat je da bismo verovatno u toku godine obišli mnogo, mnogo manje toga kada ne bismo imali privilegiju motorizacije. Mi inače veoma vodimo računa da to što radimo, radimo uz što je manje moguće nepovoljnog uticaja na životnu sredinu, zbog čega je i pun naziv našeg kluba "Udruženje za razvoj ofroud kulture "Jeep Club". Ako pročitaš http://www.jeep-club.rs/sta-je-jeep-club/tread-lightly/ biće ti jasno na koji to način edukujemo ljude i šta je naša misija. Zaista želimo da promovišemo jedan potpuno drugačiji pristup upotrebi terenskih vozila, koji je daleko od divljanja, odnosno da ih učinimo svestrano korisnim, da ona jednostavno budu sredstvo za proširenje mogućnosti svakom pravom avanturisti. Baci pogled na putopis iz Rumunije (http://www.jeep-club.rs/2011/07/karpati-2011/) i možda će ti postati bliskija ta nomadska kultura spavanja u šatorima uz istraživanja nepoznatih predela terencima iz dana u dan. Znam da posao neće biti lak, da ćemo u godinama koje dolaze morati da se borimo sa mnogim predrasudama, ali mislim da vredi dočarati ljudima taj način kreativnog angažovanja savremene tehnologije. Ono što je meni lično cilj jeste da mi terenac posluži samo kao način da brzo stignem do nekih inspirativnih mesta duboko u divljini, a onda da ugasim motor i da nastavim pešice, uživajući u tišini, cveću i svemu što i ti voliš, na mestu koje bi mi drugačije bilo nedostupno. Na primer, na način opisan u putopisu "Reke kao more" (http://freebiking.org/2011/03/reke-kao-more) koji je inače doživeo veliku popularnost kod mnogih koji nisu motorizovani i kojima tematika putovanja kroz prirodu terencima do sada nije bila tako bliska - samo treba stvar predstaviti na pravi način. Smatram da bi bilo izuzetno pogrešno pokazati nedostatak tolerancije sa tezom "meni se ne sviđa što "oni" prave buku i zagađuju, hajde da to zabranimo", jer bi na sličan način sa druge strane moglo da se odgovori u stilu "meni se ne sviđa što mi pešaci ometaju kretanje po šumskom putu, hajde da ih proteramo odatle". Tolerancija i uvažavanje prava drugog na ono u čemu i ti uživaš je pravi put, dragi moj Lazare. Svaki vid isključivosti i samoživosti vodi u konfiktne situacije. Ali, o tome govori i naš "Tread Lightly" vodič čiji sam ti link postavio na početku ove poruke, i daje vrlo jasna uputstva kako se ponašati u susretu sa drugim vrstama ljubitelja prirode. Potezanje "ekološke" argumentacije je vrlo klizav teren gde se vrlo lako može ostati bez argumenata, a diskriminacija koja iz takvih tendencija proističe je više nego očigledna, i prilično drastična.

Evo kako mi to radimo u Jeep Clubu http://www.jeep-club.rs/2011/12/kucaj/ Možda bi bilo pretenciozno nazvati ga putopisom, ali recimo da se radi o malo opširnijem izveštaju . Bila je to jedna od lepših tura na koje smo otišli protekle jeseni, jedino nije bilo vremena da se pričica o tome ispiše ranije.

Poput ostalih Homoljskih vrhova, ni Zdravča nije visoka, oko 890 metara. Ali čitav taj prostor mi se poslednjih godina uvukao "pod kožu" i koristim svaku priliku da se zavučem negde u Homolje radi daljeg istraživanja. Put do onde je sasvim ok. Ako misliš na asfalt, sa prevoja Bigerje (put Žagubica - Jasikovo - Debeli Lug) do Zdravče imaš par kilometara, tako da ti je to najjednostavniji pristup. Grebenski put po glavnom grebenu Homoljskih planina (na kome se nalazi Zdravča) je zemljani, ali u proseku vrlo pristojnog kvaliteta, tako da je kraj odličan i za bajk ture. Što se tiče smeštaja, najbliži su ti motel na vrelu Mlave u Žagubici i Debeli Lug, ali ni jedno ni drugo baš nisu blizu. Dakle, idelan smeštaj pri istraživanju ovog dela Homolja je šator, ili neka od bezbrojnih napuštenih pastirskih koliba, kojih po Homolju zaista imaš na svakom koraku.

Ako pažljivije pogledaš videćeš da ovo jeste galerija (aplikacija Gallery 2.3.1 instalirana na sajt). S obzirom da imam sajt, ne vidim zašto bih koristio neki masovni servis za besplatni hosting fotografija (jedan takav, Fotopic, je u martu ove godine naprasno pukao i odneo sve foto albume dođavola). U stvari, imam još jednu foto galeriju, ali je ona vezana za drugi sajt (koji takođe uređujem) http://www.jeep-club.rs/foto-album/

http://freebiking.org/wpg2?g2_itemId=15266 Homoljske planine su neiscrpna riznica lepote i iznenadnih otkrića, a Zdravča je najistočniji od njihovih markantnih stenovitih vrhova. Ova stena okrenuta ka jugu i Žagubičkoj kotlini bila je naš cilj u subotu 15. oktobra, kada smo pun autobus planinara proveli lepom, 14 km dugom trasom od prevoja Bigerje, preko Zdravče, pored Homoljske potajnice do Selišta. Pustimo da fotografije govore više od reči.

I ja sam prijatno iznenađen povoljnim kursom prilikom podizanja novca sa bankomata u inostranstvu, tako da sam odavno prestao da nosim keš devize sa sobom kad negde putujem. Inače su mi svi računi vezani za Visa Gold karticu na način da se, ako plaćam ili podižem keš u inostranstvu, iznos prvo odbija sa primarnog deviznog računa. Ako na njemu nema novca skida se sa sekundarnog deviznog računa, a ako je i on prazan skida se sa dinarskog i automatski konvertuje. Isto važi i u obrnutom smeru - ako mi je recimo prazan dinarski račun, a u zemlji plaćam nešto karticom, transakcija mi se automatski konvertuje sa deviznog računa. Ako neću da mi se skida sa deviznog računa, koristim drugu (kreditnu) karticu.

Već godinama ga stalno nosim sa sobom, bilo avionom ili kolima i nikad niko nije postavio pitanje softvera.

Drugar i ja ćemo verovatno krenuti na Zdravču džipom kako bismo mogli da se družimo sa Gocinom ekipom u subotu, a onda uveče produžavamo put Pirota da tražimo jedan vodopad na Staroj planini koji još niko do sada nije video, a za koji osnovano verujemo da je najveći (nije Dabidžin) U Pirotu skupljamo još jednog drugara koji to veče tamo ima koncert i glavno dešavanje (potraga za vodopadom) će biti u nedelju. Onda sledi kampovanje i vrlo verovatno ćemo se u Beograd vratiti u ponedeljak uveče. Dakle, naša kombinacija je Zdravča + Stara planina za tri dana (produženi vikend). U principu nemamo ništa protiv da nam se još neko pridruži u ovome, mada je neophodan preduslov da imate dobro opremljeno terensko vozilo, jer je naše faktički popunjeno. Za one koji bi da idu u "standardnoj" kombinaciji koja podrazumeva samo Zdravču, odnosno jednodnevnu turu u subotu, autobuski prevoz iz Beograda je na raspolaganju.

Ajte sa Gocom na Zdravču, da se konačno malo družimo . Šetnja je bombona, uopšte nije teška, predeli fenomenalni, a imate i organizovan prevoz iz Beograda. Sve detalje šta, gde, kako možete da nađete na Stazama i Bogazama (a ima link i sa Freebikinga).

Ja sam svojevremeno otvorio nalog navodeći Hrvatsku kao zemlju (sa adresom u Beogradu) i Master kartica Unicredit banke je mogla da prođe PayPal proveru, a Visa ne. Kada mi je istekla korišćena Master kartica, nova više nije prolazila verifikaciju. Što znači da su postali oprezniji. No sve više nekako imam utisak da je to da li će i kada PayPal i zvanično ponuditi svoje usluge u Srbiji mnogo pre političko nego pravno pitanje.

Meni izgleda kao prevara. Ti njima ne možeš ništa, a oni tebi mogu sve. Čak i da probaju da ti otmu pare koje nemaš. Takve stvari mogu da prođu samo u zemljama gde ima previše očajnih koji pristaju na sve, kakva je već duže vreme Srbija.

Auuuu... Za tih 32 dana ima ljudi da vam se usmrde od nekupanja i nepresvlačenja, većina će verovatno i da vam pocrka od gladi i hladnoće, ili u pokušaju da se nahrani da pojede nešto otrovno, što mu dođe na isto

Ti si bre prijatelju mnogo nešto sklon ZABRANAMA? Čemu represija, čemu diktatura? Bilo koga nad bilo kim. Zašto bi neko ko misli da je mnogo pametan i da njegova treba da bude poslednja bilo kome nametao tu svoju pamet? Ja mnogo više verujem u SLOBODU, u to da čovek ima mozak i da čovek ima suvereno pravo da odlučuje šta je u njegovom interesu. Umesto da bilo kome bilo šta zabranjuješ, ponudi mu nešto bolje, kvalitetnije, komfornije, i ako to zaista jeste to što tvrdiš da jeste, on će to sam izabrati. Nema potrebe da se bilo kome bilo šta nameće. Nemoj da nastupaš sa pozicija frustriranog pešaka koji ne može da finansira komforniji prevoz, pa onda to pretvara u nekakvu ličnu filozofiju kako bi se osećao bolje. Da, i kada bi taj prevoz bio klimatizovan (stvarno, ne fiktivno) i kada ne bi brujao, tresao se i ječao kao da će da se raspadne svakog momenta, kada bi u njemu mogao da razgovaraš mobilnim telefonom bez dranja (i kada ne bi stalno bio u paranoji da će neko taj isti telefon, sa sve novčanikom, da ti izvuče iz džepa), kada ga ne bi vozili napaljenici za čije "umeće" ti trebaju atletske sposobnosti da ostaneš na nogama, kada ne bi pola tvojih saputnika bili od onih što se kupaju samo o praznicima... Srbija je svetlosne godine daleko od javnog prevoza dostojnog čoveka. Drugo, mislim da je jedno od osnovnih ljudskih prava i pravo na privatnost i ne možeš nekome da uskratiš to pravo dok se transportuje sa tačke A na tačku B. E, ovo je pametan koncept! Ako nešto ima šanse da zaista bicikl u Beogradu odomaći kao prevozno sredstvo, onda je to to. Dokle god si u strahu da će (tvoj lični) bicikl nestati par sekundi nakon što ga parkiraš negde bez nadzora (bez obzira na količinu i debljinu katanaca), nema ništa od toga. Doduše, holandski model ima otežavajuću okolnost u vidu brdovitosti Beograda (neke relacije zahtevale bi dobrano preznojavanje) i neprilagođenosti gradskih ulica solidnijim izgledima bicikliste da doživi starost. Podržavam! Samo što verujem da se energetska industrija neće tako lako odreći svog "kolača", tj. harača koji nam uzima. Smisliće oni već blagovremeno način da nam naplaćuju i sunčevu svetlost, a onda će postojati realne šanse da se pogon na sunčevu energiju omasovi Previše gledaš SF filmove prijatelju. Spusti se malo na zemlju.

Postojanje takvog idiotskog zakona samo demonstrira u kakvoj policijskoj državi (kontinentu?) živimo. Šta se recimo dešava sa strancima koji ne borave u turističkom objektu, koji nisu sigurni koja će biti trasa njihovog putovanja kroz Srbiju i dužina boravka, a koji nameravaju da kampuju u divljini gde ih put nanese, dakle van hotela, motela, kampova, privatnih kuća? Mi smo recimo sa klubom letos organizovali sedmodnevno putovanje po Rumuniji gde smo upravo tako putovali, kampujući u divljini gde nam se dopadne. Da se neko mašio nekakvog tamošnjeg zakona koji nas obavezuje na "prijavu", ne bismo znali kome da se prijavimo, jer striktan plan nije postojao unapred, samo neki okviran plan kuda ćemo se otprilike kretati i šta želimo da vidimo. Treba aktivno lobirati iz sve snage (i kod nas i EU) da se ovakvi relikti prošlosti ukinu! Sloboda kretanja treba da bude neprikosnovena, bez obzira da li si domaći ili stranac

25. juna ove godine tročlana ekipa fribajkera u sastavu Barda, Polar i Sale ispela se na 2600 m visoki Pelister u Makedoniji biciklima i time oborila visinski rekord balkanskih planina u uspinjanju na dva točka. Foto album sa kraćim izveštajem sa ove ture postavljen je na: http://freebiking.org/wpg2?g2_itemId=14721 Hotel Molika na Pelisteru je vrlo pristojan, noćenje sa doručkom 20 €, polupansion 24 €. Nacionalni park lepo sređen, sa većim brojem staza za šetače i bicikliste. Kampovanje je zabranjeno u parku . I Bitolj vredi videti.

Depends on the monastery you choose. Generally, they won't let you camp inside the monastery walls, and some of them even won't let you camp on monastery land (for example, Vratna monastery in eastern Serbia). But most are quite friendly and tolerant if you make a respectable distance from the monastery itself. I agree with Lazar that you won't have any problems in the wilderness, except maybe within national parks, where camping in the wild is officially forbidden. But even there, if you find a discrete spot away from the roads, the possibility that some ranger would bother you is minimal. Serbia hasn't yet become the "big brother is watching you everywhere you go" kind of country, there's still a lot of freedom to enjoy while on the move, but adopting European regulations is likely to change that for the worse Edit: I forgot to add - most monasteries in Serbia have rooms for visitors available, and after getting to know their inhabitants, there is a chance that they would offer you overnight stay, as long as you respect their rules. Some of them are even run on commercial basis (charging a small fee for the stay), and some of them only accept visitors of the same gender as the monastery brotherhood/sisterhood. If you'd like to stay for a night in some of the monasteries, you should first explore the possibilities, because every monastery has a slightly different approach.

Matematika je vrlo jednostavna - da ne postoji potražnja, ni mesna industrija ne bi imala šta da radi i stavili bi ključ u bravu. Da nemaju kome da prodaju, ne bi ni klali. Dakle, konzumenti su ipak glavni krivci.

Mislim da je u tome suština. Kao neko ko je već 27 godina u novinarstvu, mogu da poredim kako je bilo nekad i kako je sad. Nekada su novinari bili gospoda, danas su postali jeftina radna snaga koja štancuje tekstove kao na pokretnoj traci za neku crkavicu. U mnogim medijima se ljudi do te mere eksploatišu da jednostavno nemaju vremena da se vrate na ono što su napisali i da razmisle, eventualno koriguju, preformulišu. U takvim okolnostima ne postoje uslovi ni za kreativnost, ni za trud, sve se radi mehanički. Rekao bih da tekstovi u novinama i časopisima danas u Srbiji vrede onoliko koliko su vlasnici tih časopisa spremni u njih materijalno da ulože, a to je vrlo malo. Kada bi prosečan novinar kod nas imao četvorocifrenu platu i ne bi bio u situaciji da, kako završi jedan tekst, baca se odmah na pisanje sledećeg, imali bismo bitno drugačiju situaciju.

Mislim da ćete vi mesožderi u nedostatku hrane početi da jedete jedni druge (a i nas), pa nas nikad neće biti 50 milijardi

Dva najsavršenija mesta da se zabode šator: 1) Hajdučka vodenica, deo obale ispod magistrale, pod Malim Štrpcem. Ima zemljani put sa putokazom koji se odvaja oštro naniže kroz šumu, i posle nekog vremena izbija na veliku livadu na samoj obali Dunava. Onaj deo magistrale posle poslednjeg tunela, kada se put već penje prema Golom Brdu. 2) Ušće Boljetinke u Dunav. Ima jedan ogroman plato idealna za kampovanje, skriven od pogleda. Može da se priđe bilo kroz kanjon Boljetinke asfaltom ili od Lepenskog Vira. Nemojte da vas zbunjuje što je to ograđeno i ima kapija - nema nikog i niko vas neće uznemiravati (sem možda drugih kampera koji znaju za to mesto). Može knjiga da se ispiše o Đerdapu i njegovim lepotama, no o tom, potom BTW i mi ćemo provesti desetak dana na Đerdapu po povratku sa Karpata ovog leta, najverovatnije isto početkom avgusta.