lithobrowser

Nisam nikad stopirao za Temišvar, ali sam prilično siguran da ti je bolje preko Beograda, iz prostog razloga što su putevi znatno prometniji. Uostalom, dozvoli drumu da te vodi , stani kod Batočine na autoput na stop, pa ako te poveze čovek koji ide u Kovin, ti idi preko Kovina , ali verujem da će ti stati čovek koji ide za Beograd. E onda dalje, rekoh nisam išao stopom u Rumuniju, ali vidim da je na graničnom prelazu kod Srpske Crnje saobraćaj osetno frekventnij nego kod Vatina, tako da bih ja na tvom mestu išao preko Zrenjanina.

Ovo zvuči suviše dobro, prosto se ne usuđujem da poverujem . Imaš li neki izvor gde možemo pročitati više detalja kako je ovo zamišljeno ? Stvarno, šta nas briga što će tzv glavna stanica biti u nekim Prokopskim pizdincima, ako već za svaki voz možemo da biramo između bar 3 stanice? Problem je što se ovaj koncept odnosi samo na železnički saobraćaj, koji je ionako rudimentaran. Prava stvar bi bila organizovati autobuski saobraćaj na ovaj način.

Nemam ja ama baš ništa protiv da ti uđeš kod njega, platiš i otkraviš koske, niko to tebi ne želi da zabrani. Ali zašto bih ja to plaćao gledanje televizije ako me to ne zanima ? I nije jedina poenta u plaćanju, nego me bre teraju da idem na drugi kraj grada samo da bih ušao u autobus, i prevoznika teraju da skreće sa svoje putanje ne bi li overio famoznu zvaničnu stanicu, a to sve zajedno znači osetno sporije i neudobnije door-2-door putovanje. Bez ikakvog suvislog razloga. A državne plate i treba da idu dole, al to je već neka druga priča, i nemaš ama baš nikakvu potrebu da njome razvodnjavaš temu o kojoj ovde pričamo.

Meni http://redvoznje.net/ izgleda sasvim pristojno komercijalno. polazak.com takođe. Zato mislim da bi i taj novi portal sa potpunijim informacijama mogao da zarađuje. Naravno, ako se neko prihvati ovoga volonterski, još bolje . Sad sam se setio još jedne birokratske finte koja izaziva potrebu za novim portalom. Strani prevoznici moraju da plaćaju neku specijalnu taksu za upotrebu srbijanskih autobuskih stajališta, tako da autobusi iz na primer Bjeljine i Nikšića obično nigde do Beograda ne staju zvanično. Dakle i te informacije nam nedostaju.

Pazi, nije baš da se bukvalno "zalažem" (ne planiram nikakvu konkretnu akciju ), nego više tumačim postojeće stanje i kontempliram o mogućim poboljšanjima. A moguće poboljšanje je pre svega liberalizacija. Dakle država bi trebala da (u principu) pusti prevoznike da sami sebi kroje linije odnosno da im dozvoli da koriste širi spektar javnih saobraćajnica, a ne samo vrlo uzan podskup skupa postojećih drumova i ulica (kao sada). Onda, pokušavam da pretpostavim na koji način bi prevoznici iskoristili tu liberalizaciju za poboljšanje kvaliteta usluge. Dalje, "zalažem se" da država i pripomogne sa svoje strane tako što će stanice i stajališta prepoznati kao deo svoje saobraćajne infrastrukture, i brinuti o njima na odgovarajući način. (Znači da imaš javni parking na kome ćeš ući u bus, a ne da plaćaš privatnoj firmi za ulazak na njen posed, e da bi tamo obavio kompleksnu operaciju ulaska u autobus.)

Naravno da ne bi svima bilo zanimljivo, ali verovatno bi se našao deo publike kome je kvalitet usluge (pre svega brzina) bitnij od cene. Međugradskih autobusa ionako ima dosta manje nego gradskih, tako da ne bi ni imali kapaciteta da otkinu veliki deo publike. Naravno, ko ide iz Subotice za Niš neće da svraća na Trošarinu , ali će mu možda biti zanimljivo da umesto zavlačenja po centru jednostavno prođe autoputem, i tako dobije na vremenu i optimizuje se za presedanje ka Blokovima i Čukarici. Ove detalje bi trebalo ostaviti samim prevoznicima da procene kako ih optimizovati, definitivno ne bi trebala državna regulativa da im diktira kako da rade. Ovo opet zavisi od konkretnog primera, i trebalo bi ostaviti samim prevoznicima da odluče. Ja lično verujem da bi u mnogim slučajevima bilo više od nekoliko putnika. Na primer iz Pančeva i Novog Sada busevi za Beograd idu bukvalno na nekoliko minuta, i verujem da bi ljudi koji koriste te linije u startu birali bus koji će ih odvesti tamo gde treba. ovome bi se već prilagodili, naročito ako sistem posmatramo dugoročno

Da, u tome jeste suština problema. Siguran sam da prevoznici i sami umeju da se sete ove moje ideje za unapređenje svog biznisa, ali gradska birokratija onemogućava ozbiljan razvoj javnog saobraćaja. i u tome i jeste poenta mog posta. Dakle ovo je delimično političko pitanje (iz domena urbanističko-saobraćajne politike), a delimično problem birokratskog javašluka (verujem da oni - za razliku od prevoznika - pojma nemaju o ovome što pričam). Oni svoj harač mogu da uzmu i na Trošarini, i mogli bi da uspostave ovakav sistem i da nastave da isto zarađuju na njemu (a to na primer znači mnogo više po jedinici površine nego što zarađuju na subvencionisanim automobilskim parkinzima širom grada). Ali se - prilično sam u to siguran, i tu svoju sigurnost baziram na iskustvu koje imam u komunikaciji sa raznim gradskim birokratama - o tome prosto ne razmišlja.

Pogledajte http://redvoznje.net/autobuska-linija/novisad-sabac-zlatiborbijaca/?departure=zlatibor&arrival=sabac. Za slučaj da podaci sa sajta redvoznje zastare, kopiram informacije ovde : Mesto Vreme polaska Vreme dolaska Zlatibor - pijaca 18:15 Kosjerić AS 19:35 19:35 Valjevo AS 20:45 20:45 Koceljeva AS 21:26 21:26 Šabac AS 22:04 22:04 Ruma AS 22:42 22:42 Irig AS 23:00 23:00 Novi Sad MAS 23:38 Kao što ste i sami primetili, ovaj bus ne staje na užičkoj autobuskoj stanici. Na sajtu RedVoznje piše "Red vožnje preuzet sa sajta Privredne Komore Srbije", znači reč je o zvaničnim (legalnim) podacima. Ja pretpostavljam da prevoznik prosto ne želi da plaća harač na stanici (sigurno plaćaju i oni, ne samo putnici), i da umesto oficijelne stanice staje negde usput na magistrali (tako je i brže). (Moja kuma prekosutra dolazi iz Užica u Šabac, pa verujem da ću do petka uveče imati i tu informaciju.) Nama treba portal koji bi pored ovih oficijelnih legalnih informacija sadržavao i ostale, kao što je ova. U pitanju je preveliki posao da bi ga neko radio volonterski za Klub Putnika, ali verujem da kao poseban komercijalan sajt potpuno ima smisla. Naravno postavlja se pitanje da li bi ovaj prevoznik želeo da publikuje tu informaciju o polasku iz Užica, obzirom da je reč o ilegalnoj aktivnosti. Ali i to se da proveriti. Ja bih sad strašno voleo da se javi neko ko bi dublje proučio problematiku i pokušao da od nje napravi biznis. Verujem da bi taj neko imao veliku i konkretnu podršku od Kluba, pre svega ovde na forumu.

Kome je ovo problem, i zašto ? Svaki putnik bi putovao do odredišta ili isto kao pre, ili brže jer ne mora da se zavlači na BAS koji mu nije usput, a i bus iz koji dolazi sa Ibarske magistrale verovatno neće stajati baš na svakoj stanici GSPa, nego recimo Žarkovo-Požeška-Sajam-Skupština-Vuk-Cvetko. Prevoznik bi svoj dodatni put naplatio tako što mu još neko uđe na Žarkovu da ekspresno stigne do Cvetka na primer. A i tako što bi mu i u polaznom gradu ušlo više ljudi jer nudi kvalitetniju uslugu. Ovde sad dolazimo i do pozitivne eksternalije : neko (ko recimo često putuje iz Valjeva na Zvezdaru) će da ceni ovo poboljšanje kvaliteta usluge, i da ukapira da mu je sada bolje da na Zvezdaru ide autobusom nego automobilom (kao do sada). Čim on pređe u autobus, ne beogradskim ulicama (a i valjevskim ulicama, i Ibarskoj magistrali) će ostati automobil manje, i ljudi će se lakše, brže, udobnije i bezbednije kretati. Tako da ne bi samo "dobio gomilu međugradskih autobusa" nego bi dobio ukupno manje vozila i malko manje katastrofalno saobraćajno uređen grad. Ozbiljan i kvalitetan javni prevoz je veoma bitan uslov da bi grad bio saobraćajno pristojan, jer u suprotnom - kao što vidiš - dobijaš gomilu automobila koji inhibiraju saobraćaj.

(inspirisano Uroševim topikom o staničnoj usluzi) Autobuske stanice postoje da bi - otežale autobuski saobraćaj. Naravno, nije problem samo postojanje stanica, nego propisi koji praktično kriminalizuju autobuski prevoz koji ne koristi stanicu i koji veoma detaljno ograničavaju kretanje autobusa po gradovima. Sam koncept gradske autobuske stanice (dakle jedne gradske stanice) je u startu pogrešan, jer posmatra grad, ma koliko on bio širok, kao materijalnu tačku. Zbog toga međugradski autobuski saobraćaj u velikoj meri propušta šansu da - osim prevoženja putnika između dva grada - preveze putnika i u odgovarajući deo grada. Na primer, zamišljam Beograd sa 4-5 glavnih stanica (okretnica) za međugradski prevoz – recimo Pančevački most, Trošarina, Banovo Brdo i Zemunski kej. I razni autobusi idu na razne okretnice. I kad krenem iz Šapca na Voždovac, u startu uđem u odgovarajući bus, i ne presedam. I zamislite još da je svaka od tih stanica potpuno javna. Okretnica nalik okretnici za gradske autobuse, klupe i nadstrešnica, privatni kiosk koji između ostalog prodaje autobuske karte raznih prevoznika, eventualno displej sa redom vožnje unutar kioska. I isto to na značajnim prolaznim stanicama, tipa Sava Centar, Autokomanda, Žarkovo... U realnosti u kojoj živimo, ne samo da državi ne pada na pamet da na ovako nekom principu unapredi autobuski saobraćaj, nego bi i svaki prevoznik koji reši da otvori liniju recimo Krupanj – Pančevački most, u startu verovatno prekršio neki propis. Živo me zanima da li je negde u svetu autobuski saobraćaj rešen na opisani način.

Ideja mi se konceptualno vrlo dopada. Ako budemo publikovali taj vodič bilo bi dobro da se on ne svede samo na savete za uštedu neke kinte, nego da u njemu objasnimo da je koncept peronskih karti etički problematičan. Takođe bilo bi dobro nekako integrisati ovaj vodič sa autostoperskim vodičem, na primer tako što će oba članka deliti istu mapu. Uroše, ja bih u onaj isti gdoc dodavao i ostale gradove, da ne pravimo gomilu fajlova. ?

Pretpostavljam i ja da se na skupljem projektu može više ukrasti nego na jeftinijem, čak sam i zaustio da pomenem i to pišući prethodni komentar, međutim - kad malko bolje razmislim - duboko sam ubeđen da oni u razmišljanju i ne stižu do ove nejednačine, zato što jednostavno i ne pomišljaju na ideje koje uzimaju u obzir bilo šta osim automobilskog saobraćaja.

Postoje zanimljiviije stvari od kampanje, pre svega infrastruktura. Zamisli da se pri dizajniranju saobraćajne infrastrukture obraća pažnja na autostop, pa na primer naprave raskrsnicu s kružnim tokom umesto semafora radi ravnomernijeg protoka vozila, pa proširenje druma iza raskrsnice, plus odgovarajući saobraćajni znak obaveštenja. Nažalost, saobraćajni establišment razmišlja isključivo o automobilskom saobraćaju, i ništa drugo ih ne zanima. Čak ni autobuski saobraćaj, na primer hoće da zidaju autoput Novi Sad - Loznica, i pri tom im ne pada na pamet da taj autoput neće ni za šta služiti autobusima jer ne prolazi kroz naselja i nema ama baš nikakvu komunikaciju s njima. A interes bi bio sasvim jasan - ukoliko ljudi više koriste efikasnije načine kretanja (odnosno ako prave manji overhed vukući glomaznu gvožđuriju sa sobom), onda ista saobraćajnica može da prenese više ljudi i robe, i smanjuje se potreba za instaliranjem dodatne (veoma skupe) infrastrukture, kao što je malo pre pomenuti novi autoput koji sve ozbiljnije preti našim poreskoobvezničkim džepovima. Kontaktirao sam poslednjih godina sa raznim predstavnicima saobraćajnog establišmenta, i sasvim sam siguran da oni uopšte ne razmišljaju kako da optimizuju kretanje ljudi i robe, nego isključivo kretanje propratne gvožđurije - za njih osim automobila ništa u saobraćaju i ne postoji. A zagađenje i slični koncepti, to je već viša matematika za njih.

Moje iskustvo sa Portugalom je takođe ružno. Kroz Španiju nisam mnogo ni pokušavao. A kroz Provansu je išlo kilavo pored obale, a kad se malko udaljimo od obale prilično dobro. Od Avinjona do Barselone stop je bio genijalan. Na italijanskom delu azurne obale stop na lokalnom putu za Nicu je bio očajan, pa ti tu savetujem da probaš autoput.

Zanimljiv izbor. Skrenuo bih pažnju i da je u blizini oblast Almeria koja se proslavila glumeći američke pustinje po western filmovima. Verujem da tamo ima dosta zanimljivih pejzaža.

Za autostop geekove : lista srpskih drumova sa prosečnim dnevnim brojem vozila za svaku deonicu posebno. Može da bude korisna prilikom planiranja autostopa. Mada bi bilo još bolje kad bismo videli isto ovo razbijeno po dobima dana/noći, a i sedmice. http://www.putevi-srbije.rs/pdf/brojanje/pgds_2011_m_net_lat.pdf

Kakva je situacija sa carinom ako idem iz Mađarske preko Hrvatske ? Kako Hrvati tretiraju robu koju nosim iz Mađarske u Srbiju ?

A odakle kreću ? Na mnogim mestima ima 2-3 varijante zgodnog mesta za stop, i apsolutno ima smisla da se ljudi tako podele.

Nema na čemu , nego, jesi li ažurirao članak u stoperskom vodiču, obzirom da su ukinuli liniju ? I, stvarno, javi kad dobiješ ranac, živo nas zanima.

Šinobus ? Ah, da, svirke u Novom Sadu sredinom devedesetih (koncerti godine, i još štošta), celonoćno blejanje po gradu, onda voz u pola sedam, sat čekanja u Rumi, pa šinobus za Šabac u devet i nešto, cela ekipa na spavanje, a ja na stop za Bogatić... Pre par meseci kretoh sa ćerkom za Rumu (ustvari na radinački drum). Uspeo sam da dogovorim sa čika kondukterom da ubacimo bicikl u šinobus, ali ona nije htela da uđe, uplašila se, ne znam čega . Probaćemo opet kad otopli, malko je porasla u međuvremenu, moglo bi i da joj se svidi. Nataša, hvala za priču. Naročito pohvaljujem početak, kasnije malo gubiš kvalitet.

Mislim da nisi baš lepo izmerio vreme tom prilikom. Ja kad pružim korak to je otprilike 6-7km/h. A nisam još sreo nikog ko hoda duplo brže od toga. vukbgd, računaj na 4-5km/h po udobnom horizontalnom terenu. A najbolja stvar koju možeš da uradiš kao pripremu je da napraviš test šetnju od 2-3 dana pod opremom. Tako ćeš da proveriš kolko ti je obuća udobna, kolko imaš snage za šetnju, šta bi mogao da prepraviš na opremi...

Izbegavaj autoput i prometne magistrale. Nađi putanju koja vodi slabo prometnim drumovima, i pri tom je što kraća i sa što manje uspona. A onda vidi da li ona ide kroz Bugarsku ili kroz Makedoniju . Možda bi bilo zanimljivo ići od Leskovca do Ćustendila preko Vlasine. Mislim da je 4 litre mnogo, ali već ćeš usput sam osetiti koja ti je količina vode potrebna. A zavisi naravno i od predela kroz koji nameravaš da prođeš. I, šta će ti toliki konopac, ako nije tajna ?

A gde si stajala na stopu ? I još mi kaži šta ti tačno nije jasno u mom uputstvu za stop kod Grmeča, pa da probamo da razjasnimo.

Nisam baš siguran o čemu pričaš, ali ne verujem na neka tenda može da ti napravi solidan hlad. Tako da bih ti preporučio da u svakom slučaju držiš šator pod debelom krošnjom. A onda ti tenda nije ni bitna.

Nemaš potrebe da se zavlačiš na Alpe ako ne želiš, na Azurnoj obali imaš drum kroz naselja na samoj obali (mada je stop loš između San Rema i Nice), a ni autoput kolko se sećam nije mnogo visoko. U Sloveniju ulaziš kod Trsta ili Gorice, u svakom slučaju prilično nisko i južno od Alpa, najhladnije je u okolini Postojne na oko 500 metara, al to je kratka deonica.