marko

U Novom Sadu sam jeo dobar burek u Grckoskolskoj, kad se ide Pasicevom od Zmaj Jovine, pa levo u Grckoskolsku, i tu je odmah sa desne strane. Ne znam tacan naziv, ali je ranja u nekom rozikastom ispranom drvetu Mala, sa sve izlogom i jednim stolom unutra Prilicno stara pekara. A imam isto teoriju da burek ne moze da bude dobar (tj ne moze da bude odlican, samo "onako") u ovim novim, velikim pekarama, da ne kazem silikonskim. To mora da bude obicno neka mala pekara ili buregdzinica, obicno malo zabacena i nepoznata siroj javnosti... Malo "iznosena", sa blago pohabanim escajgom i tanjirima... Inace, u Backoj Palanci je dobar burek na Partizanu, u poslovnom centru City, pekara "Has".

Imam veliki sator za cetiri osobe, sa sobom, predsobljem i nadstresnicom iz davnih osamdesetih godina. Nije praktican za putovanje bez automobila, ali za ova kampovanja za 1. maj ili neko letnje zezanje sa drustvom je majka. Sator je zaista kvalitetan, i sjajno se pokazao na mnogobrojnim kisama i par oluja, tako da mi je prirastao za srce Uglavnom, marka je TERKA, iz nepostojece drzave Cehoslovacke. Cipzar na ulazu mi se pokidao, i to je onaj veliki, preko 2m duzine. Firmu ne mogu da nadjem na netu, a nisam uspeo da nadjem cipzar tolike duzine, kako bih ga zamenio. Zna li neko ista o toj firmi TERKA, ili gde se mogu naci tako dugacki cipzari? Razmisljao sam da stavljam dugmad, ili nesto tako, ali rekoh da prvo pitam ovde

Izgleda da cete imati jos novajlija na planinarenju. Ja se nadam da cu ubediti moju ekipu da idemo, verovatno bi onda isli u petak.

Mislim da sada ne postoji organizovan prevoz, ali uvek ima ljudi koji idu preko, pogotovo radnici Zelenila, a lepa rec i gvozdena vrata otvara...

Mozes, kad udjes u sengen zonu, niko te vise nista ne pita, dok god ti traje viza.

Lesotski? Lupio sam, ali ko zna...

U Svedskoj se nalazi, bas su se time na sav glas hvalili letos...

Mada i vozovi kasne... Idite pesaka, bar cete sigurno stici u jednom trenutku...

Opet malo od Mike Antica: Pesak Ovu pesmu treba čitati sasvim polako. Malo nakriviti glavu, sklopiti oči i razmišljati o pesku pustinje koji se talasa i prosipa a ipak ima svoju povezanost i sigurnost, jer niko ga nije uhvatio da žuri. Naiđu nepogode, i on ih utiša svojom težinom. Niču i sahnu narodi i kulture, a on ih nadživi i zatrpa. Eto zašto se ova pesma čita polako kao pesak dok se naslanja na uho na ogromni gluvi prostor oko sebe i razmišlja o stvarima koje nas čine jakim i dugovečnim. Samo onaj, ko nije uhvaćen da žuri, može se uzvisiti nad početkom i krajem i zaslužiti vrlinu da bude vladar jednog nezamislivog predela, i istraživač jedne ružnoće ili lepote stvari oko sebe. Ko žuri - zakasniće. Siroko začuđenih zenica, ostaće zauvek pobeđen. Zauvek samo podanik.

Na ovo sam slucajno naleteo: "Stići će samo onaj koji ide."

Evo jedan deo pesme Mike Antica: putujem, evo, putujem, da natrpam u glavu još neslućene predele, da drveću poželim najlepšu laku noć na svetu, da se vrtim kao lišće, kao vetar po travanjacima, kao zvezde i ptice. Da malo nemam plan. Da imitiram klavijature, liftove i okean.

Onda je valjda moj red da postavim pitanje? U kojoj drzavi se nalazi najstarije drvo na svetu?

Mislim da je Hamburg?

I ucestvovati u pecenju jagnjeta ili praseta na raznju... Sa sve poboznim pogledom u vatru i pomalo zalivati pivom sebe i doticnu zivuljku, da bi kozura bila 'rskava...

Mozda mozes da dobijes par dana duze nego sto pise u pozivnom pismu, na racun puta... Meni su dali tako u Nemackoj ambasadi, ali to sam trazio u formularima.