Jovanka

Pošto osoba koja je platila sebi avion+voz+hostel iz Niša do Milana, pa vozom do Rima, neće moći na put sledeće nedelje, hoće da pokloni taj svoj aranžman u sopstvenoj režiji, bez nadoknade. To sve zajedno vredi oko 200 eur. Ruta je Niš-Milano avionom 2. jula, Milano-Rim vozom 3. jula , pa nazad. Povratnu voznu dobijete, datumi su 3. jul i 10. jul obratno. Smeštaj u Rimu je sa doručkom u hostelu Termini Colosseum, na vaše ime ako odlučite da idete (preko Bookinga se to lako promeni). Fee za promenu imena na avio-karti u Ryanair-u je 115eur. Ne znam da li se ikome to isplati, mada s obzirom na ove ostale stvari koje dobijete za dž, možda je i okej. Ako ćete avionom, leti se 2. jula iz Niša, 10. jula iz Milana. Italija je blizu, kapiram da možete iz stopom onde, ako vam se ne cima do Niša i ne plaća tih 115 eur za promenu imena na karti. ako se nekome ide, javite nama bi bilo mnogo drago da neko ode <3

Recimo. Mislim, morala bih da istražim ko je šta podigao, te koje nije država postavila, nego ih je samo dopustila/nije dopustila, ali nije ni uklonila, bi došle u obzir. easy rider, teoretski, ako bih ja htela da se sretnem s nekim kog je Beli odškolovao ili mu pomogao, je l' imaš ideju s kim bi me povezao? Duya, mnogo ti hvala, i za istraživanje i za slikanje. <3

Da

Sjajno! A je l' ima šanse, da uslikate sve to? Duya, možeš li molim te da mi napišeš kako se zvao vođa navijača, da ga provučem kroz google? Krimosi, pretpostavljam da se to može objasniti time, da njima nije etički dizati spomenike, a ljudi imaju potrebu da obeleže. Možda ima nešto interesantno oko Padinske skele npr, sad si mi dao ideju da proverim tu. Imaju spomenike i deca - ima pločica jednom romskom dečaku koji je pretučen u Beogradskoj i posle toga je umro. Ima na stepenicama na Zelenom vencu pločica Merlinki, koji/a je pretučen na tom mestu. E, sad - malopre sam pronašla da je Merlinka ubijen u Krnjači, tako da mi sad ustvari nije jasno zašto na Zelenjaku stoji ta pločica. :/ Ko bi još mogao da zasluži obeležje? Vođe verskih zajednica, sekti? Na sekte, na primer, nikako da naletim, srela sam se s tim samo jednom i odavno, nema tu mnogo nekih obeležja u prostoru, a bilo bi zanimljivo i tako nešto sakupiti.

Pokušavam da pronađem primere spomenika, koji su podignuti iz nečije potrebe da se seća nečega, što država nije našla za shodno da obeleži 'pravim' spomenikom. Ako znate primere iz naših krajeva, spomenika koji postoje (ili su postojali pa su uništeni) molim podelite. Evo nekoliko primera iz Beograda: Na Voždovcu, na ogradi ispred koje je devedesetih ubijen krimos koji je imao nadimak Beli, stoji ploča s njegovim imenom i opisom kako je poginuo. Na Savskom keju je pre par godina postojao bizarni mali oltar posvećen drugu Titu, sa sve klasom kukuruza, brojanicom i svetom Petkom. Na spomenik francuskim borcima na Kalemegdanu nakalemljen je mali spomenik žrtvama '99. Uglavnom - krimosi, ratovi i drug Tito kao mogući smer

Ćaos, Je l' ima neko trenutno u Abu Dabiju (ili u Emiratima uopšte)? Trebala bi mi manja usluga, tj. da okrene nekoliko brojeva telefona koje je meni s Balkana skupo da okrenem. Hvala lipa

Ima li neko iskustva sa žalbama na odluke? Ja se prijavila za tranzitnu, odbili me za visitor, shvatila sam to nekoliko meseci kasnije, kad sam slučajno našla odbijenicu. :/

Dragi svi, Ima li među vama nekog iz Velike Moštanice, ko bi bio voljan da pomogne da nađemo jednu gospođu, sa interesantnom životnom pričom, koju bi trebalo prirediti za novine? Ako ima neko voljan da pomogne da se dođe do više informacija o njoj, molim da se javi u sanduče.

A kako, čime i što baš tamo bi ti išao?

Apdejt: Za sad nas je dvoje, ali nećemo kupovati karte pre kraja meseca, jer nismo iskristalisali sve svoje obaveze u decembru. Polazak iz Budimpešte 10. decembar, povratak 14. Što se tiče Izraela, išli bi do Jerusalima busom, skoknuli do Mrtvog mora i nazad u Eilat. I kući.

Ryanair leti iz Budimpešte za Eilat u decembru za 40ak eur povratno: https://www.ryanair.com/gb/en/cheap-flights/budapest-to-eilat-ovda?out-from-date=2016-10-01&out-to-date=2017-03-25&budget=6199 Pošto je Petra na svega 136km od Eilata, ja sam mislila još i na izlet u Jordan, sve ukupno ne duže od nedelju dana. Ima neko zainteresovan?

I Posle dve kratke stoperske deonice u društvu mirnog rokera i nežnog automehaničara, zaglavim na petnaestak minuta kod skretanja za Žukovski. Iznenada, iza mojih leđa zaustavlja se omanji kamion i iz kabine sa suvozačke strane ukazuje se silueta s kačketom. Maše rukom da priđem. Pritrčavam – u kabini su dva Tadžikistanca, ne pokazuju takoreći nikakve emocije, ćutke čekaju, dok ja sedam unutra i zatvaram vrata; okrznemo se. Tadžici na mene skoro uopšte ne obraćaju pažnju, razgovaraju o svojim temama na svom jeziku, a meni postaje pomalo neugodno. Skrećemo ka pumpi – tamo sve do jednog rade sunarodnici mojih saputnika iz Dušanbea, svi se pozdravljaju, zagledaju, šale se. Ne slutim opasnost, ali neugodnost raste. Punimo rezervoar, vozač i suvozač menjaju mesta, idemo dalje. Ipak nekako zapodevamo razgovor, posle drugog pitanja postaje jasno odakle sam ja rodom, i posledično, zaključujemo da nismo samo braća, nego baš braća-braća (da sam u detinjstvu na pecanju povredio nogu, on bi mene posle toga 10... Pročitajte CNN-8

A Brazil te ne interesuje?

E, ćao! Ja imam neku kartu za taj kontitent za 31. avgust i ništa živo nisam isplanirala, osim da švrljam tuda septembra Kad si ti mislio?

[46°06'07.7", 19°39'40.6"] Govori: Tibor Sekelj Tibor Sekelj bio je mnogo toga, po nekima previše, a po njemu premalo za jedan ljudski vek. Život je okončao u Subotici, kao direktor Gradskog muzeja. Na grobu mu piše: Svetski putnik. Ali ma gde bio, i ma šta radio, kroz sve se to provlačila jedna crvena nit. Sledi odlomak iz jednog intervjua koji je Sekelj dao u dubokoj starosti: Novinar: Druže Sekelj, da li je dovoljan ljudski vek da se sve to vidi i obiđe? Sekelj: Nije dovoljan jedan ljudski vek, niti je dovoljan jedan ljudski vek da se ispriča sve to što se videlo i doživelo. Ustvari, bio sam privilegovan u ovom životu, da sam živeo ne za trojicu, nego ko zna za koliko ljudi sam živeo i žao mi je što ne mogu sve to, onako, lepo da ispričam. Napisao sam dvadesetak knjiga, ali u tim knjigama sam bio sam, uviđam da sam bio suviše površan i suviše brzoplet i hteo sam na brzinu da ispričam događaje i zbivanja, da bar to ostane, ali... Ali nisam stigao da ispričam šta sam u sebi doživeo.... Pročitajte Tibor Sekelj: Razlike su samo površinske