FilipWazza

BDP nije prirodna karakteristika neke drzave, s razlogom nosi epitet drustvenog proizvoda... Slazem se da poseta jednog stranca moze da deluje stimulativno na djake, sasvim sigurno je tako i u Srbiji... Poslednja recenica je posledica samokriticnosti pripadnika jednog naroda!

Sto se tice skolskog dvorista, na primer, samo 4 ucenika u odeljenju od 30 i nesto u kojem sam ja bio se ne bavi aktivno nekim sportom. A skola ima bolje sportske terene i uslove od SD Crvena Zvezda recimo. Sto se tice koriscenja interneta, na osnovu svog iskustva, dok sam im ja pricao o Srbiji, oni su na Guglu trazili slike Beograda, slike nase hrane, istorijskih dogadjaja i pokusavali da Google translate da nauce neke reci na srpskom... Ali, mozda je to samo bilo tad, mozda inace traze pornice! A mozda oni jednostavno nemaju pojam zloupotrebe u svojoj svesti...

Pa ako sudim o sebi na osnovu obrazovanja u Srbiji, mnogo toga mi fali! I apsolutno verujem u to da sam ovakav kakav sam ispao u zivotu ispao najmanje, ili nimalo, zahvaljujuci formalnom skolovanju. A i isao sam u neke skole koje bas imaju dobru reputaciju...

Slazem se u potpunosti! Ali je apsolutno izlisno pricati kod nas o reformi i potencijalnim modelima sistema obrazovanja jer prvenstveno nedostaje strategija i jasan cilj. Tj. postoji cilj, ali je on porazavajuci. Osnovna kategorija uspesnosti u nasem obrazovanju je statistika. U visokom obrazovanju je strategija doseci odredjen procenat visoko obrazovanih i to se cini na ustrb kvaliteta i zdravog razuma. Samoubilacke tendencije jedne drzave! Potpuno odsustvo bilo kakvog vrednosnog sistema i prepoznavanja istinskih potreba. No, nije to problem politike, politika je uvek bila najgora moguca, problem je svesti ljudi. Ne plase se ljudi svake promene, uglavnom se plase onih na bolje! Plase se pragmatizma... To je ta kolektivna tvrdoglavost i razorni inat. Bilo je dosta primera nase zainteresovanosti i za borbu i za promene, ali je (skoro) svaki put bilo kontraproduktivno. Iz dana u dan sam sve vise fasciniram stranicom "Dnevna doza prosecnog Srbende" na Fejsbuku, koliko god prizemno zvucalo, mislim da je to najbolja studija srpskog mentaliteta ikada sprovedena! Necu ni da se osvrcem na sebe i proces pripremnja za poziv obrazovnog radnika tokom studiranja. Pa menjalo se iz godine i godinu i to sve bazirano na odvratno zastarelim i nelogicnim modelima i uzorima, sa malo ili nimalo vrednosti. Licno ne volim da pricam o konkretnim primerima, bas zato sto je to apsolutno stvar percepcije. Ako govorimo, govorimo opstim stavovima o opstim vrednostima. Ne postoji u danskom obrazovanju nikakvo rangiranje sve do trenutka kada upisuju fakultet, sto se opet vrsi na osnovu numerickih ocena koje postoje u srednjoj skoli, a i tu se vise cene individualni kvaliteti kandidata kroz nekoliko oblika testiranja. Kasnije, kada se dodje do jos visih nivoa obrazovanja, kao sto su post-diplomske studije, ceni se iskljucivo licni kvalitet kandidata iskazan kroz kvalitet njegove ideje za njegov buduci rad i istrazivanje. To mogu da potvrdim na osnovu licnog primera posto sam upravo prosao kroz proces aplikacije za doktorske studije u Danskoj. Odeljenja su dosta velika, sva imaju preko 30 djaka, cini mi se da se i spominje negde u tekstu. Nadao sam se da cu tekstom uspeti da docaram taj duh forsiranja individualizma u njihovoj filozofiji obrazovnja, jer zaista djaci sami da biraju u cemu ce ucestvovati i koliko. Nema tu nista nejasno. Postoje predmeti koji su obavezni za pohadjanje, ali nista nije obavezno za ucestvovanje. Ako neko dete i mora da sedi tokom skolovanja na engleskom, ne znaci da mora i da ga zna na kraju. A opet, 95% stanovnistva tecno govori engleski. Kod njih jednostavno ne postoji izgubljeno u smislu gradiva, postoji izgubljeno samo u smislu duha. Izrazavanje u granicama pristojnosti ja ne vidim kao civilizacijsku tekovinu vec kao veoma relativan pojam, a i odlicnu formulu za gusenje nesputanosti duha i necije slobode. Pomislio bi covek da tamo vlada anarhija, a mislim da bi se svi slozili da bas i nije tako. Nisu dzabe jedna od najbogatijih, najuredjenijih, najproduktivnijih nacija, pa mo mnogim clancima na internetu i najsrecnija nacija na Svetu. Svuda ima nezadovoljstva, samo je ono procentualno negde manje, a negde vece. Na Jutjubu je moguce naci bar nekoliko primera divljanja fudbalskih navijaca i u zemljama u kojima se fudbal ne igra, ali poredjenje stvarno nije na mesti. Oni koji imaju tu reputaciju, imaju je s razlogom.

Puno pozdrava, pre svega, i moje izvinjenje za zakasneli odgovor, u bespucima Srema nije bilo struje. Moram da kazem da mi je drago sto je ovaj tekst izazvao pozitivnu reakciju i zelju za polemisanjem na zadatu temu. Gotovo u potpunosti bih se slozio sa vama kada je u pitanju srpski skolski sistem. Slazem se da bi takva promena donela mnogo toga dobrog, no, mislim da bi to kod nas bio proces koji bi trajao bar tri puta duze nego na svim drugim mestima. Verovatno bi bilo potrebno nekoliko generacija djaka da bi se bas pun efekat dosegao, a i verovatno bi nadlezni organi, uplaseni inicijalnim otporom, poceli da odustaju od krajnjih ciljeva pa bi na kraju zavrsili sa nekom rugobom od sistema koja lebdi negde izmedju. Kao sto je sad slucaj sa visokim obrazovanjem. Duboko sam uveren da u nasoj kolektivnoj svesti postoji pre svega patoloski strah od promena, a drugo, da postoji strah od prevelike slobode. Mozda se meni bar tako cini, sa istorijske perspektive. Ja sam se prvi put upoznao sa uopste takvom idejom negde na trecoj godini studija kada sam procitao knjigu Aleksandra Nila "Slobodna deca Samerhila", knjiga koja oblikuje teoriju jednog takvog potpuno otvorenog sistema obrazovanja, u potpunosti usmerenog deci, a na osnovu iskustva rada takve skole vec nekoliko decenija. Ovo sto sam iskusio tamo me je u velikoj meri asociralo na to sto sam procitao. Kratkorocno, ovo bi dovelo anarhiju u nase skole. Pa zamislite ucenike koji u ovom nasem represivnom sistemu obrazovanja ne prezaju vise ni od cega kada bi se nasli potpuno slobodno, ko zna sta bi bilo... Ali vec prva generacija djaka koja bi krenula od pocetka tako u skolu i istu zavrsila po tom sistemu, bila bi znatno drugacija. Bitna stvar je kucno vaspitanje. Po meni, kod nas decu ni u skoli, ni kod kuce (cast izuzecima) niko ne uci da budu individue i zaista slobodni, to mnogi pohvataju sami tokom zivota kad odrastaju...