Miss J

superpera- sta me navelo da idem u teheran? andergraund scena kucnih zurki, izlozbi, performansa, i uopste razvoj nezvisne anderground kulture. to mi je zvucalo jako interesantno, i onda sam upoznala mlade ljude na facebooku, iz nekoliko umetnickih bransi, pa mi je sve to bilo interesantno, da vidim teheran iz tog ugla... ali po ko zna koji put sada opet navodim- predomislila sam se - jer supruga ne interesuje. odoh sutra za firencu na 4 dana samo da promenim atmosferu. bleja tamo, bleja vamo

superpera, odustala sam od teherana za sad. ide mi se jako, ali ovi moji sa kojima bi putovala nisu bas za tu varijantu. suprug mi je otisao u barcelonu pre neki dan, pa za firencu- ja cu u ponedeljak da odem do petka u firencu, to bas i ne racunamo kao putovanje jer idemo kod druga... planiramo iduce putovanje, kad tad, valjda do kraja ove godine, u koreju. nagovaram ga na cauchsurfing- on nije za tu varijantu, pa cemo da vidimo.

samo da odgovorim sa zakasnjenjem, ova tema se moze smatrati zavrsenom - knjigu sam dobila, i citam je, i super je. ako neko dolazi u ove krajeve, nek mi posalje poruku.

GENIJALNO! ja sam opremljena sa koferima, ali cu mozda ovo da kupim suprugu za rodjendan . da nisam sad kupila pre koji mesec Mandarina Duck na rasprodaji, uzela bi i sebi.

Mene su ocarali tekstovi iz vase knjige na blogu pa sam je zato narucila. Juce je neko dostavio knjigu mojoj mami, koja ce mi je danas ili sutra poslati po drugu. Jedva cekam da je procitam. Ja inace citam skoro pa samo non-fiction u poslednje vreme, tako da to je ono sto me ne i navelo da je kupim, i ovo cekanje me je valjda jos vise dovelo do toga da "jedva cekam"... p.s. pravo na odlicnoj recenziji- iako je jos nisam videla, to sto ste ubacili ilustracije je cini toliko vise zanimljivijom, i to jeste fakat novi oblik romana- u americi sve vise i vise knjiga ima ilustracije, i mislim da je to super, jer sa ovom danasnjom vizuelnom kulturom koja nas je prezasitila, pisana rec, bez slike je postala "nenormalna" na neki nacin.

http://www.expedia.com/Rome-Hotels-Hotel-Sallustio.h1397399.Hotel-Information?langid=1033&mdpcid=US.META.TRIVAGO.HOTELSCORESEARCH.HOTEL&mdpdtl=HTL.1397399.B10.ROME.T1&chid=294728e3-6333-4266-b7f4-def87d941240&mctc=5&chkin=6/13/2015&chkout=6/14/2015&rm1=a2&paandi=true&interceptor=true jeste da je malo demode, ali izgleda cisto i blizu stanice.

ja sinoc gledala, i za mene i supruga, izaslo bi izmdju 75 i 100 eura za obe karte sa povratkom do londona, sto mislim da je jako jeftino ali nismo bukirali jer jos nemamo datume kad mozemo da budemo odsutni- jeb** ti pos'o.

za odredjene zemlje u Evropi: http://www.cityexpress.rs/ser/index.php?tip=pravna&gId=12&mpId=13 a onda pored DHLa postoji i UPS i FedEx.

Da se nadovezem i na ovo sto je sofra rekla za nekoga ko je unosio kulen u Kanadu, ili bar na tu temu- ja mislim da ako zivis u zemlji u koju unosis nesto, a uhvate te, da jedino onda MOGU da ti naplate kaznu, jer hteo ili ne hteo, skinuce ti kad tad sa racuna, mislim ako si legalno u toj zemlji i radis i sve to. Ali, ako ides kao turista, nisam sigurna sta ti mogu. Sta moze bilo ko da ti naplati ako nemas od cega da platis? Pa je ono, pisi kaznu pa bas me briga. Jel gresim ili je tako nekako?

HA! Verovatno. Ne bi me ni cudilo da mozes i avionom I ja sam mislila da je zbog sadjenja to sa kospicama... A sto se tice kinder jaja, evo interesantnog clanka: http://souvenirfinder.com/2014/01/22/kinder-surprise-chocolate-egg-souvenir-fine-illegal-customs/ sto bi rekla jedna moja drugarica amerikanka (koja se lozi na kinder jaja i zbog nje sam ih nosila za SAD) "to samo moze ovde kod nas u Americi, da das detetu degenu kinder jaje, da baci cokoladu, a da pojede igracku". Inace FDA Kinder Egg ban postoji jos od 1930ih. Sta ste vi svi unosili u koferima sto niste smeli?

Kad sam bila na Panami, nisam stigla da odem na tu platazu gde je ima, a u Panama Cityu sam nasla jedan kafe gde se sluzi, ali smo dosli nesto popodne, i nije je vise bilo tog dana--- htela sam da cujem od nekoga ko ju je probao jer sam citala na netu sve naj naj ali mi je nekako drugacije da mi neko "kaze".

Da, neverovatno. Pre mesec dana je drugarica iz Amerike slala maminim psima u Beogradu kutiju igracaka, (dve je bilo kupljeno na Amazonu, i ima pretplatu na Amazon Prime), i to je stiglo u Beograd za 5 dana. Onda je ta drugarica narucila sebi hard disk, ali je greskom navela nasu adresu u Beogradu, i to je stiglo za 4 dana. Mi smo se posle dogovorili da ne pokupimo to u posti da vi se vratilo posiljaocu, pa joj je u povratku to putovalo 20ak dana (jer je moralo u Srbiji da prodje onih 5 dana koliko imas fore da odes u postu po svoj paket).

Ne znam za Norvesku, ali znam za Dansku- nije problem. Sto se tice prenosa stvari koje ne bi trebali: Ja sam uvek nosila rakiju u Ameriku, (i kinder jaja), nikad mi niko nije nista oduzeo, mada me niko nije ni pitao da li imam nesto na tu temu. Sa Paname sam u Ameriku unela opet kinder jaja, i macetu od skoro pola metra. Iz Albanije mi je neko dolazio u posetu u Ameriku, i u koferu su imali 5 litara maslinovog ulja (domace bez deklaracije), 2kg meda, bez deklaracije, i 2kg maslina bez deklaracije. Kofer su im otvarali carinici. Med i ulje je proslo (NISAM MOGLA DA VERUJEM!), ali su oduzeli masline, dve kile sa kospicom, a jednu malu teglicu bez kospice ostavili. Znam nekoga ko je uneo u Kanadu 17 litara rakije rasporedjeno u 4 kofera, ali to je bilo 90ih. Ovo ostalo je bilo sve u zadnjih par godina. Znam lika koji je iz Grcke donosio plodove limuna u Ameriku, koje je ubacivao u flase od dve litre kokakole, pa je to bilo polozeno izmedju stvari u cekiranom prtljagu. Sve ovo se naravno odnosi na cekirani prljag. Ja sam iz Beograda pre mesec dana u Albaniju unela u kanticama pavlake plodove korijandera jer ne mogu da ga nadjem ovde, da imam biljku dok cekam iz semena da mi nikne drugi i izraste. Posle sam nasla u koferu ono papirce da mi je kofer prosao ispekciju (u Beogradu), ali nista mi nije falilo (od tih prehrambenih proizvoda)- pored korijandera imala sam i dva kilograma cicoka, belu sargarepu, i koren lista celera jer verovali ili ne, niko to ovde ne koristi za supu ( )

Dva meseca je putovala plisana lopta/igracka iz Argentine za Beograd, i mesec ipo dana iz Argentine za Ameriku koverta u kojoj je bio pamucni ceger.

Jel probao neko Geisha kafu? Ja nisam ali me jako zanima.

Dok sam zivela u Americi, slali su mi pakete obicnom postom, kutija oko 10 ili 12 kg je kostala oko 4000 dinara, a kada je bio paket od 4 ili 5 kg, kostalo je valjda 2500 dinara. Iz Beograda su roditelji morali da idu u postu na zeleznickoj stanici, nisu hteli za Ameriku da prime paket u drugoj poslovnici, nesto oko carine... Valjda preko 5kg, a do 12 kg cena po kg izadje nesto manje. Paket je putovao 20ak dana. Kada sam ja slala pakete iz Amerike, koristila sam USPS (UPS je skoro duplo skuplji). Sve do 2kg odnosno 4lbs. ako moze da stane u vecu pucketavu kovertu je bilo $24, a jednom sam poslala kutiju, najvecu koju su imali, sto je reda velicine vecih muskih cipela, i izaslo me je $80. Jedino sto je super je sto USPS ima pravilo "if it fits it ships" tako da ako hocete kamenje od sto kila da saljete isto ce vas kostati kao da saljete kutiju perja. Ono sto sam saznala tek pri kraju boravka u SAD jeste da u USPSu mozete da trazite "book rate", i ako saljete knjige, icice po jeftinijoj tarifi nego da saljete paket iste kilaze.

Nema veze sa temom, osim sa pisanjem, ali evo jedne zanimljivosti na koju sam danas naletela pa htedoh da podelim sa vama: http://www.brainpickings.org/index.php/2013/12/16/writers-wakeup-times-literary-productivity-visualization/

Fakat jesmo, i slazem se A i ja sam se stvarno bas lose izrazila kad sam rekla jedino, i zaista nisam tako mislila. Drago mi je da smo nesto uspeli da "resimo".

OK, Relja, mozda se nismo razumeli- ja sam samo rekla po mom misljenju- to ne znaci da ja mislim da sam ja u pravu, odnosno da drugi nisu u pravu, ja ovo samo dozivljam kao mesto gde svako moze da kaze sta misli a da ne mora da brani svoje stavove- ono sto je ocigledno (priznajem) jeste da nisam videla puno toga sto Srbija ima u svojoj turistickoj ponudi, te sam samo rekla sta ja mislim, od tih par stvari koje jesam videla odnosno sta je meni interesantno- stvarno mi je super Vojvodina za izlete, na kraju krajeva, sve je stvar ukusa. Zar nije sve ovo na osnovu svacijeg licnog iskustva? A onaj koji je postavio pitanje u startu moze da prihvati ovaj ili onaj odgovor kao njemu prihvatljiv? Mozda se osoba koja je postavila pitanje slaze da se u Srbiji super jede kao turista, a mozda se neko slaze sa nekim ko je spomenuo da u Srbiji mogu da se nadju "ne toliko legalne supstance" (citiram osobu koja je to napisala), a mozda neko misli da je istocna Srbija super. Cela ova rasprava (meni bar sad to tako deluje- kao rasprava, a ne kao diskusija) je pocela sto je neko postavio pitanja sta da ponudi bracnom paru sa detetom koji dolaze u Srbiju, i onda smo ovde svi poceli da se izjasnjavamo na tu temu, ali je problem nastao sto se svi ne slazemo oko toga sta treba videti. Ne moramo da se raspravljamo oko toga sta Srbija, ili bilo koja zemlja ima da ponudi.. zar ne moze svako samo da kaze sta misli? Zasto moramo da se slozimo? Uostalom, da svi sad odemo u isti grad, verovatno se necemo svi sloziti oko toga sta nam se tamo najvise svidja. Ana, ne mislim da bilo ko ovde pokusava da odvrati stranca da poseti Srbiju, bar mogu da to kazem za sebe. Drugo, mozda je nekome interesantno da ide kod madjionicara, i na Avalu, i na farmu magarca, i u Vojni muzej, i u Golubac, i po Sumadiji, i na Kalemegdan. Zar nije to moguce, da nekome SVE ovo bude prihvatljivo? Zar nije to na kraju krajeva poenta, da svako ponudi po nesto?

Da, Relja, ozbiljno mislim da je bas kul sto je lik napravio kod sebe u kuci muzej magije. Primetila sam da na ovom forumu se svaki post pretvori u neku raspravu, kao da nije normalno da svi imamo razlicita misljenja nego tu treba da se nesto proterujemo. Neko voli kafu, a neko voli caj. Zar nije na kraju sve u zivotu- putovanje, ishrana, seksualno ili politicko opredeljenje, muziku koju slusamo, nacin na koji se oblacimo, filmove koje gledamo, itd. subjektivna i licna stvar, odnosno odluka? Da li gresim sto sam do sada dozivljavala ovaj forum kao mesto gde neko moze da postavi pitanje, zatim da svako kaze sta misli, a onda taj koji je postavio to pitanje da sam izabere sta ce da shvati kao njemu prihvatljiv odgovor???

1. Izvinjavam se ako sam tebe ili nekoga isprovocirala sa komentarom oko hrane- kao sto sam rekla, interesuje me jako hrana, na prvom mestu sa istorijske tacke gledista- sta su jeli nasi preci, kako su se recepti menjali tokom godina, i koliko su se zapravo menjali, na koji nacin, odakle su dosle neke namirnice... itd. a na drugom mestu danasnje moderne tehnicke izvedbe. Opet mi nije jasno koji to restoran, ili kog to kuvara imamo da ponudimo posetiocu? Da li moze neko da mi da neki primer? 2. Slazem se da detetu ce tesko sta biti intersatno- i u pravu si za park.

Mozda ja to zamisljam drugacije jer nemam dete, ali meni su interesantni (za odrasle i za decu) muzej igracaka u Pragu, ili deciji muzej u Miamiju, ili Spy Museum ili Smithsonian (i njegovih 14 ogranka) u Washington DCu just to name a few. Mislim da je Srbija super zemlja za posetiti ako neko trazi provod ili blejanje- imamo Exit i Gucu, moze da se cirka i bleji u celoj zemlji za relativno male pare, ali mi to ne deluje kao mesto gde bi osobe zdravog razuma odvele dete... dosta ljudi se ovde slozilo da moze da se jede i pije (sa hranom se ne slazem, sa picem se slazem), ali ne znam koliko je jednom detetu, (bilo kog uzrasta) zanimljivo da sedi u kafani. Ali sad, da se vratim na hranu- Sto se hrane tice, po mom misljenju moze bolje da se jede u Francuskoj, Italiji, Belgiji, Danskoj, Spaniji, bilo kojoj zemlji centralne i juzne Amerike, a sto se tice Kanade i SADa, u Montrealu i Quebecu, pa LAu, Oaklandu, San Franciscu, po Texasu (ako je u pitanju mesiste), New Orleansu, onda Georgia i South Carolina, New York i Miami. Nekome je bitna priroda- ne bitno da li su to sume, planine, ili plaze, nekome je bitan kulturni sadrzaj, muzeji, koncerti, teatar, izlazci, nekome istoriske znamenitosti, nekome hrana, a nekome od svega po malo. Ja licno vise volim gradove, dok moj suprug vise voli plaze, i onda uvek kad putujemo podelimo gde idemo da provedemo put pola na asfaltu a pola u prirodi. Takodje mi je bitno da izblejim sa ljudima iz te zemlje koju posecujem, po moguctvu kod njih kuci (ne preko couch surfinga nego ovako, spontano ukoliko je to moguce), i posebno hrana. Sto se tice hrane kad odem negde, ne dajem prednost ni restoranima ni ulicnoj hrani, vec oba su mi podjednako bitna. Evo ti primera dva razlicita road trips u SADu: subotom u gradskom parku U Dallasu se okupe skoro svi food trucks sto grad ima da ponudi. Sate pre toga sam provela u Dallas Museum of Art koji je odmah pored. Onda kad smo ogladneli, setali smo se po parku i probali smo 5-6 razlicitih stvari, (a alkohol som pili tako sto smo ga krili u casama od slurpija iz 7Eleven). Onda smo se opet vratili u muzej (koji zbog velikog broja privatnih donatora ima jednu od najboljih kolekcija moderne umetnosti u Severnoj Americi ne racunajuci Smithsonian ili MOMU). Uvece smo blejali na zivim svirkama u kvartu Deep Ellum, koji je nekada bio kvart u Dallasu posecen najvise od LGBT zajednice i narkomana, a danas je kvart gde u svako doba noci mozes da nadjes zive svirke i cirku. Onda smo naleteli na radnju sa krofnama, (NE tipicnu Americku radnju sa krofnama) vec jednu cije je radno vreme od 10 uvece pa do nekih 3 ujutru, ili dok se male kolicine krofni ne prodaju- tada se zatvara radnja- i ne, ovo nisu krofne koje sadrze visoko fruktozni kukuruzni sirup. Ne samo da je radnja izgledala genijalno (betonska kocka sa oklagijama koje vise sa plafona) nego su i te krofne izgledale savrseno, pa smo onda kupili nekoliko i poneli sa nama u hotel da bi imali sutra ujutru za dorucak. Onda na moje insistiranje smo proveli narednih nekoliko dana vozeci se po Dallasu po vukojebinama trazeci takose, gordite, i drugu ulicnu meksicku hranu (mesta po nekim predgradjima gde mozes samo na spanskom da komuniciras sa ljudima- 15ak dana unapred sam istrazivala i mapirala svoju taco turneju po Dallasu). Naglasak u Dallasu je bio na ulicnoj ili polu ulicnoj hrani, kao i posle u Austinu, i San Antoniju, jer sam htela da se ulozi mnogo vise u kulinarski turizam, drugim recima restorane, koje New Orleans ima da ponudi. Naravno, nisam samo provela svo vreme u New Orleansu po kafanama. Onda smo produzili u Miami, a kasnije obisli skoro sve od Key Larga do Key Westa. Naravno, ni u Miamiju nisam samo sedela po kafanama, vec i blejala po gradu, obilazila muzeje, itd. Bila sam na drugim road trips po Americi, gde sam bila zainteresovana za prirodu, plaze juzne i severne Karoline, i Ocracoke Island, gde delovi ostrva i dan danas nemaju telefonski signal- sto me je iznenadilo da postoji u SADu, a prekoputa drugo ostrvo sa divljim konjima. Po juznoj i severnoj Karolini smo isli po radnjama gde se kupuju gambori i krabe, pa doplatis ribarima da ti odmah u radnji (ili na ribarskom brodu) to i spreme (na pari), vino na ledu u autu, a onda bismo pravili piknike po prirodi gde nema puno ljudi. Stajali bismo usput i kupovali voce, ili sitne antikvitete. Uglavnom, hocu da docaram koliko mi je bitna hrana kada negde otputujem, i to je zapravo jedina stvar koju donekle isplaniram, dok je ostatak puta pretezno spontan- kreni pa gde stignes. Okracoke ostrvo se pojavilo u nasem planu tako sto smo upoznali mornara u nekom baru, koji nam je rekao za to. Kada smo skontali kako da odemo do tamo (ne secam se sad tacno, ali je bila neka fora sa traekom koji ide u neko gluvo doba, a nekih 50ak milja pre ostvra nemas benzisku pumpu, a nemas je ni na ostvru a trebao nam je benzin pa je nesto tu bilo sporno). Uglavnom, dosli smo na ostrvo, lepa priroda, cak nije bilo ni vreme turisticke sezone, ali posto je ostrvo toliko malo, hotelski kapaciteti su jako mali (ima svega par hotela, ostali dodju pa iznajme kuce na po 7 dana). Bio je jedan hotel sa jednom slobodnom sobom, ali nam se nisu davale te pare, cini mi se da su trazili skoro $200 za noc, a cak je bila neka polu rupa, pa smo rekli zajebi, spavacemo u kolima- u kolima u kojim smo na zadjem sedistu imali stolicu na ljuljanje koju smo kupili usput u nekoj antikvarnici pored puta pa smo spavali sedeci na prednjem sedistu- samo da bi mogli jos jednom da odemo u restoran u kome smo bili tog dana kad smo stigli, pa smo tek sutra krenuli nazad sa ostvra i dalje. Uglavnom, nije da samo jedem kad negde otputujem, ali mi je hrana fakat bitan deo, ne samo na putovanju vec i ovako, interesujem se jako za istoriju hrane, narmirnica, biljaka, recepata... Navela sam ova mesta u SADu samo zato sto mnogi ljudi misle da u SADu moze samo da se jede procesuirana hrana ne organskog porekla, sto nije istina, etnicke hrane ima puno, a sto se restorana tice, u zadnjih 10ak godina su postali veoma kreativni i izbacuju prvoklasne kuvare. U Miamiu ima jedno mesto gde svi sastojci (osim alkohola) koji ti ide u koktel dolazi iz njigove baste, pa se sezonski i menja. U Limi sam bila u dva restorana koja su mi bas ostala u lepom secanju, i da imam novca za to, otisla bih opet u Limu samo zbog njih, i zbog ulicne hrane, ali i malih kafanica sa dnevnim jelima. Da ne govorim sta sve moze da se jede po meksickim selima, gde se stotinama godina recepti usmeno prenose sa kolena na koleno. Sve ovo pisem jer me interesuje sta to ima Srbija da ponudi od hrane posto svi pominju da moze dobro da se jede u Srbiji? Nemamo ni jedan restoran kojim mozemo da se pohvalimo da je po namirnicama ili po tehnickoj izvedbi nesto posebno, niti je generalna praksa da u srpskim restoranima znamo poreklo namirnica koje se koriste- takozvani "od farme do stola" koncept. U prosecnoj srpskoj kafani, dobices gomilu nekog mesa na tanjiru. Toga ima u svakoj zemlji. Nemojte pogresno da me razumete- mislim da neko ko zivi u Srbiji moze JAKO dobro da jede, jer na pijaci ima da se kupe super namirnice, proizvedene tu, (uostalom lakse sam cicoke, ili ti "jerusalemske" articoke nalazila u Beogradu nego u DCu ili NYCu,) ili od onih zena sto ih ima samo subotom na pijaci pa donose kozije tvrde sireve, pa mozes da im kazes da ti ga premazu voskom, a onda ti oni kazu ostavi ga jos 3-6 meseci tako u fizideru da ti se stvrdne, ali opet to neces naci u restoranu... ali ja samo pitam sta moze turista da nadje u Srbiji sem kajmaka, i slatka od dunje, i naravno dunjevace, ali se opet vracamo na cirku, a ako je neko slucajno vegetarijanac ili vegan, tek ce onda da mu bude zajebano sto se tice hrane- Guca koje je vecini turista, iz ovog ili onog razloga interesantna, ali onda mi kazu ljudi koji ne jedu meso da im je bilo kul videti, ali im se od silnog rostilja vrevrtao zeludac. U stvari, mislim da je prava steta sto se restoranska scena ne razvije, sto Beograd ili Novi Sad nemaju sto je imao Kopenhagen, NOMU, a danas Tokio, jer imamo proizvodnju hrane da bi moglo tako nesto da se postigne, ili bar nesto priblizno tome. Sto se tice interesantnih iskustva i svari videti u Srbiji: sad sam se setila jednog mesta u Srbiji, ali nemam pojma da li i dalje postoji u obliku u kome ga ja poznajem, jer sam tamo bila pre skoro 10 godina- na Fruskoj Gori, madjionicar Rossy- zakazes kod njega telefonom da dodjes, u kucu. Lepa mala kucica u prirodi- to mu je vikendica- ko zna, mozda danas i zivi tamo, muzej magije, madjionicarski studio, i po potrebi restoran. Zena mu je kineskinja (bar bila nekad), koja kad se najavite, sprema sta god tog dana ima u frizideru. Dok jedes, on ti tu malo pokazuje trikove, posle mozes da se setas tu po prirodi, a ako hoces, moze i ove neke ozbiljnije trikove u "sali" da ti pokaze- na primer zenu strpa u kutiju pa je reze na pola (sva je tako mala pa moze fino u kutiju da stane). Onda ako hoces da ti otkrije trik, mozes, al da doplatis, sto je u redu, posto je sama hrana bila nesto smesno jeftina po osobi. (bar je ovako bilo nekada) Jedva sam se setila kako se ovo mesto zove: evo linka: http://www.magicmuseum.org vidim na sajtu da ne pise nista o tome da moze tamo da se jede. Uglavnom, moglo je pre 9,10 godina. I da ne moze, opet mislim da je OVO mozda jedino interesantno mesto da se ode sa detetom, ili bez ako hocete da se malo istripujete i da uzivate u prirodi.

Ja bih samo sve da vas pitam o kojoj to hrani govorite? O rostilju, pasulju, punjenim paprikama ili kiselom kupusu, ili necemu o cemu ne znam? Ne znam koju hranu mi to imamo u Srbiji koja je izvorno nasa, (osim kajmaka), da je nema nigde u regionu (ili svetu), da ne potice iz drugih zemalja... a narocito jednom Italijanu da moze da bude zanimljiva, ili bilo kome ko dolazi u posetu Srbiji iz nekih od daleko kulinarski razvijenijih zemalja, gde se hrana razlikuje ne samo po regijama vec i po samim gradovima. Slazem se sa nekoliko vas koji ste rekli da su pice i nocni izlazci ono sto je najvise interesantno strancima- cesto govorim sa expatrijatama na tu temu- vecina njih se slaze da ono po cemu je Beograd poseban je to sto mozes da odes u kafanu, kafic, park, pa cak i ulicu, da upoznas nekoga ko ce te odmah pozvati kod sebe kuci da blejite, i cesto porede to za drugim gradovima u regionu, kako su sanse da ti se to dogodi daleko manje. To zaista jeste kul. Ali, bracnom paru sa detetom nisam sigurna sta Srbija ima da ponudi. Dok sam zivela u Srbiji, meni su najinteresantniji izleti bili vikendom po Vojvodini, narocito Kovin i okolina, pa kad mi je to dosadilo i pocelo da me previse podseca na film Sase Petrovica "Bice skoro propast sveta", onda bi isli za Hrvatsku.

ok, hvala ti puno. nista onda, cekamo da nam lazar ili vec neko kaze jel ce biti knjiga na vreme.

taman onda ako se otstampa knjiga, ne moramo da menjamo adresu dostave. ili pak da promenimo pa vama da se posalje? ok, sve cemo se dogovoriti kad dobijemo zeleno svetlo od lazara. superiska u svakom slucaju. a cime ti se bavi koleginica ako nije tajna?