Lucia

Lepe vesti, ali meni treba info samo za relaciju od Beča do Pariza i to noću - da se usput uštedi jedno noćenje a osvane u Parizu Očigledno sam promašila topic.

Da li je neko išao Eurolines bus-om od Beča do Pariza. Cena 71e, ali na www.eurolines.at ne može online booking ove relacije, kao ni na www.eurolines.fr. Sva iskustva i saveti u vezi eurolines noćnih buseva su dobrodošli

Da li zaista postoji ambasada Kuvajta u Beogradu? Ovo su izguglani podaci: Sremska 1, Beograd tel. +381-11/3626-017 fax: +381-11/3626-117 e-mail: [email protected] radno vreme: Ponedeljak - Petak 09.00h - 15.00h Jedna prijateljica kaže da se niko ne javlja na telefon. Treba joj informacija o vizi za Kuvajt. Da li je neko išao tamo? Ona bi htela posetiti prijatelja koji tamo privremeno radi. Nisu ni u kakvoj rodjačkoj ili emotivnoj vezi, samo prijatelji. Želela bi da poseti Kuvajt pa bi joj odgovaralo da se smesti kod njega. Da li bi to značilo da je on taj "sponzor" koji se pominje na linku koji je dao markoristic http://www.sky-team.org/about/travelhelp/travelinfo.html Visa required. Visa Issuance: - On arrival: if required, for vacation or leisure for a max. stay of 1 month and having sponsor in Kuwait, who holds the original visa, and holding confirmation from the transporting carrier that visa is available upon arrival (at a fee of max. KWD 5.-). Additional Information: - Visitors are required to hold onward/return tickets. - According to purpose of entry, the form of a visa differs For details, click here Warning: - Passengers will be refused entry/transit and returned on the same flight or responsible carrier, if arriving in Kuwait without documents/visa required for entry into or transit via Kuwait and entry into the country of onward or final destination. Additional Information: - According to purpose of entry, the form of a visa differs as stated below: 1. Visit sponsored by a Kuwaiti resident-form in duplicate validated by Ministry of Interior; 2. Visit at own expense without a sponsor-visit permit in duplicate obtained from a Kuwaiti consulate; 3. No Objection Certificate issued by Ministry of Interior Da li je njen prijatelj time što na odredjeno radi u Kuvajtu taj Kuwaiti resident? Imam predstavu da u arapskom svetu problem može biti da ona poseti prijatelja (čovek je inače oženjen, žena nije sa njim u Kuvajtu). Najgore bi bilo da je sa aerodroma vrate. Ili to ja imam negativne predrasude?

Jel i ovde treba smajli?

Hm

To ne bih nikad uradio i ne smatram da to moze da se poredi sa svercovanjem. Misliš kradja je ako postoji opipljivi predmet (čija je proizvodnja itd. nekog koštala) a ako nema šta da se turi u džep (već te neko preveze od tačke A do tačke B, što takodje nekoga košta) to nije kradja?

Ako kreneš da kradeš i po samoposlugama (dakle robu a ne samo usluge) "uštedećeš" još više Ponavljam:

Švercovanje je eufemizam za kradju (usluge). Da li se neko na ovom sajtu hvalio za kradju robe po prodavnicama i takvu "uštedu" putnih troškova? Začudilo me je da se neki hvale svojim kradjama (po inostranstvu ili kod kuće svejedno) i da na to (osim Lazara, blago) niko ne reaguje. Bar mogu reći da su mi prethodni postovi zvučali žalosno i bedno ali ne baš iznenadjujuće kad bolje razmislim. A još se neko hvali kako to radi iz hobija!? Asocijalno ponašanje, stil "za mene to ne važi", nedostatak svesti o društvu, zajednici, pravima i obavezama, posledicama... jeste da su odlike ovdašnjeg mentaliteta ali zar da preovladjuje kod putnika koji su valjda videli i nešto drugačije!? Martin u Zagreb, Martin iz Zagreba.

I još samo jedna ideja u vezi jeftinog smeštaja. Padova je prilično "studentski" grad (tamo je inače jedan od najstarijih univerziteta u Italiji), pa možda tokom letnjeg raspusta ispražnjeni studentski domovi izdaju sobe. Ne znam kada si planirao put ni da li ta praksa uopšte postoji u Italiji (u Nemačkoj postoji) - to je samo moj predlog za dalje istraživanje. Inače mi je utisak da što je manji grad i ne baš turistički atraktivan, skromni hotelčići su sve skuplji. O hostelima u Padovi ne znam ništa. U poslednje vreme obično potragu za smeštajem počinjem (a često i završavam) na www.tripadvisor.com - preporučujem (Padova = Padua ).

Naravno da možeš, izmedju šengenskih zemalja nema granica. Samo naravno u okviru perioda/broja dana koji pišu na vizu. Zavisi šta piše u pozivnom pismu italijanske firme. Ako navode da ćeš im u odredjenom periodu (napr. 6 meseci) biti potreban više puta (s tim što napr. prvi put u junu od tad do tad) onda ćeš naravno tražiti više ulazaka u tom periodu. Tvoj zahtev u formularu treba da odgovara njihovom pozivnom pismu. Ako te traže samo jednom i to tačno od-do, a tebi je to prvi poslovni šengen, ne verujem da imaju osnove da ti daju vizu na duže i to višeulaznu. Nemam iskustvo sa italijanskom ambasadom, već sa austrijskom, ali sam primetila da pri predaji dokumenata jedino obrate pažnju na pozivno pismo (i druga dokumenta od firme koja me poziva). U mom slučaju to je austrijska firma - partner firme u kojoj radim - ali ne verujem da ćeš imati problem jer će te u pozivnom pismu direktno imenovati. Ako se dodatno referišu na bosansku firmu, onda bih ti preporučila da priložiš kopiju svog ugovora po kojem ti isplaćuju honorar. Naravno, i dokaz o zaposlenju u tvojoj firmi uz sve ostalo što inače treba za poslovnu vizu. Ovo su samo moje pretpostavke i predlozi, ali bi najbolje bilo da sve informacije potražiš u italijanskoj ambasadi.

Do Sikstinske kapele se može samo u sklopu Vatikanskih muzeja. Mislim da ulaznica košta oko 10evra (bez popusta). Ne sećam se tačno jer sam iskoristila poslednju nedelju u mesecu kada je ulaz besplatan (cene se sećam samo sa plakata, od dugog čekanja) ali je tada red, rekla bih, bar duplo duži nego inače. Ako želiš da izbegneš dugo čekanje, karte možeš kupiti online ali je moguće da će ti naplatiti 4 evra više (bar se to meni desilo za Uffizi i za Cappella degli Scrovegni u Padovi).

Kraljevački Autotransport vozi dvaput nedeljno (a možda će uskoro i češće). Krajnja destinacija je Milano, a po potrebi staje u Veneciji (Mestre), Padovi, Vićenci, Veroni, Breši i Bergamu. Uglavnom staju van autobuskih stanica (osim u Milanu i mislim Veroni), kod naplatnih rampi i nekih udaljenih parkinga. U Padovi staju kod hotela Šeraton, pa ako te niko ne čeka, a imaš teži prljag (moj slučaj od pre mesec dana) onda ti je taksi najbolja opcija. Iako sam unapred odštamapala plan grada i mislila da ću moći dalje lokalnim busom (ako se dobro sećam br. 18 koji ide ka železničkoj stanici) zbog prometnih saobraćajnica do najbliže bus stanice nije bilo lako stići, pa sam podlegla umoru i šarmu italijanskog taksiste da me vozi do hotela Iz Beograda bus polazi sredom i subotom, iz Milana petkom i utorkom, putuje se noću. Možda uskoro povećaju broj polazaka i ostalim danima. Sve informacije možeš dobiti na 036 321 006. Za Padovu možeš i Lastom, ali to iskustvo nemam. Autotransport je ok, samo smo u odlasku imali nepotrebno dugo čekanje (i pretres! - ne dozvoljavaju više od jednog boksa cigareta) na hrvatskoj granici, a u povratku su nam "naši" priredili slično dugo čekanje (ali bez pretresa i jasnog razloga). Na osnovu reakcije nekih putnika, mislim da su to bili slučajni baksuzluci i da se obično to ne dešava. Gubi se vreme jer pri odlasku idu u Novi Sad, a po povratku prvo u NS. Busevi su bili ok, nisu pravili nepotrebno duge pauze, nije bilo smaranje muzikom, jedino što su u odlasku vozači puštali "Ranjenog orla" a zatim "Kursadžije" - za mene je ta vrsta prizemnog humora bila informativna, jer nemam tv, pa sam tek tad shvatila na šta asociraju kada ih pominju, a "Orao" mi je isto ostao zagonetan zašto je to navodno popularna serija. Srećom sve to nije dugo trajalo, a u povratku su nas poštedeli "bioskopa". Meni je u Padovi trebao jeftin smeštaj za samo jednu noć i to blizu železničke stanice, ali tripadvisor, venere i booking nisu imali dobru ponudu. Ali kako je to bila samo jedna noć nije bili baš bitno - u svakom slučaju hotelčić "Alla Fiera" ne mogu da preporučim: skupo (čak i bez doručka), ne tako blizu stanici kao što tvrde (iako na walking distance), čisto i ofucano, ali im je osoblje baš predusretljivo. Nadam se da ćeš ti imati više sreće.

Izvinjavam se što me nema neko vreme, bila sam u priličnoj gužvi - da ne ispadne da sam pobegla od teme. Pažljivo sam pročitala šta su napisali rayuela i sirijus, razumem vaše pozicije (nisam htela da vas naljutim), a volela bih da i vi bolje razumete moju (nisu uopšte toliko udaljene). Prvo bih da se odbranim od pripisanog mi političarenja i da "ponavljam neku priču koja se stalno ponavlja po televiziji i medijima u sklopu kojekakvih političkih kampanja". Ako sam ja „uskočila u neke zaključke“ u vezi destinacija članova Kluba, ovim je rayuela učila isto meni. Činjenica je da nemam pojma šta se vrti po medijima ili političkim kampanjama jer TV nemam, dakle televiziju ne gledam, niti čitam štampu (samo Travel Magazine), zaobilazim domaće sajtove... Sve skupa potpuno sam neobaveštena (namerno, već nekoliko godina) pa mi pripisano „političarenje“ stvarno ne pripada. Jednostavno, češem se gde mene svrbi („beli šengen“) ali izgleda da ovde nemam „sapatnike“ – ok, još bolje. Od pobrojanih pet EU zemalja predstavljenih na izložbi, mislim da se možemo složiti da su Grčka, Španija i Portugal standardne turističke destinacije – objašnjenje zašto mi te fotografije nisu ostavile utisak. Od četiri fotografije iz Nemačke začudilo me je što je Neuschwanstein predstavljen fotosom iz dvorca, kada putnik sigurno ima mnogo spektakularnije fotografije – napr. pogled na dvorac sa mostića Marienbrücke, kao iz bajke (ili Diznijevog crtaća). Sećam se i jedne „evropske“ fotografije iz nekog parka sa vevericom, ali kako bi takva mogla biti bilo gde uslikana, ne sećam se koju je zemlju reprezentivala. Moj izbor bi bile fotografije iz udaljenih evropskih ćoškova: skandinavski i baltičkih zemalja, Islanda... svih onih do kojih je običnim putnicima teže da stignu. Što se evropske raznovrsnosti tiče, nisam mislila samo na sadržaje muzeja. Prvenstveno sam mislila na „ljudski šareniš“ iz svih krajeva sveta. Možda se upravo u tome Evropa toliko promenila od vremena kada je sirijus putovala. Na ulicama velikih EU gradova možete sresti ljude svih boja i oblika, u najrazličitijim odećama: od (ultra)tradicionalnih do globalizovanih – crnkinje u upadljivo sjajnim šarenim haljinama ili crnac u besprekornom odelu poslovnog čoveka. Možete zaći u četvrti koje kao da su prenete iz dalekih zemalja iz kojih stanovnici potiču. U arapskom kraju, verovatno ćete u lokalnoj džamiji zateći propovednike kao sa jedne fotografije sa izložbe, možda vatrenije od onih u matici. U glavnim trgovačkim ulicama čest prizor biće arapin koga prati pokriveni tročlani harem. Varijante ženskih pokrivala (čadora, burki) mogu biti najrazličitije: od prozračnih kao iz bajki, do potpuno zatamljenih gde su i po najvećoj vrućini žene prisiljene na dugačke rukavice i čizme, a tešku tkaninu iznad lica im ispod pridržava nekakva metalna „brnjica“. Poznavaoci arapskog sveta znaće da protumače upadljive razlike. Nekoliko kilometara dalje naićićete na jevrejski kraj, gde opet imate lepezu tradicionalne odeće. Meni je uvek upadalo u oči koliko su mlade te žene koje zakopčane do grla guraju u kolicima i vode već nekoliko male dece. Naravno, svi se pridržavaju svojih običaja (ne bi me čudilo i strože nego u dalekoj duhovnoj domovini, za ortodoksni jevrejski svet znam iz druge ruke) pa kao turista možete u toku istog dana napr. gastronomski prošetati od arapskih specijaliteta do jevrejskih pekara u ponoć. U medjuvremenu, tu su vam azijski centri gde ste okruženi tezgicama jugoistočne Azije. U poslednjih par godina primetila sam priliv slovenskih naroda u Zapadnoj Evropi (naročito Poljaka u Londonu i Rusa u Nemačkoj). A tek raznih „naših“... Na taj šareniš ljudi, običaja, mirisa i boja, mislim kada govorim o raznovrsnosti i bogatstvu Evrope. Neću više da dosadjujem na ovoj temi, obećavam Ali kako nisam bila online neko vreme nadam se da mi se oprašta preopširnost! Inače bih zamolila "evropske" putnike da bace pogled na topik "Italija" - postavila sam gomilu pitanja ali je tema brzo potonula - dobila sam samo jedan odgovor (Hvala!) a očekujem da je Italija dobro protabana destinacija...

Gea počinje od 1.3. kombi prevoz za Temišvar. U jednom smeru 25e, povratna 40e. Isto kao za Budimpeštu i Zagreb, svaki dan kad ima putnika.

@rayuela Možeš li molim te da napišeš kojih je to 8-10 evropskih zemalja predstavljeno na izložbi? Shvatam na osnovu tvog poslednjeg post da si učestvovala u izboru fotografija, pa ti se zato obraćam. Da li planirate da okačite negde na Internet fotografije sa izložbe?

Uf, opet moram da prstom pokazujem šta sam napisala! Citiram: Takodje su tek u tragovima bili zastupljeni Afrika, Amerike, daleka Azija... Ispada paradoksalno da umesto da je napr. Sirija „nemoguća i teško uhvatljiva“ destinacija, to ustvari „linija manjeg otpora“. @sirijus Ne želim nikog da vredjam, ali mi ni ti nemoj ubacivati što nisam rekla. Volela bih da je na izložbi bilo više priča iz Kirgizije ili Mongolije koje pominješ ali te zemlje nisu "Bliski Istok" o kome ja govorim. Kao "liniju manjeg otpora" pomenula sam Siriju a vi (ti i rayuela) ubaciste u moju rečenicu celu Aziju! I ne samo na izložbi gde mi se "opet Sirija" nametalo, već i po topicima na forumu možeš videti koliko je to česta destinacija, i koliko na svako pitanje stiže gomila odgovora - dokaz da mnogi imaju iskustva baš sa te destinacije. Opet naglašavam da nemam ništa protiv Sirije, svakog vuku sopstvena interesovanja - niko nema pravo da nekome spočitava drugačije vidjenje. Iako, ja uvek volim da čujem tudje razloge i motive @rayuela Svaka čast na svom trudu koji si uložila da stigneš gde te interesovanja vuku. Takvi primeri su mi uvek podsticajni kada se susretnem sa problemima (priznajem mnogo manjim) na putu ka mojim destinacijama. Neka zbirka takvih iskustava (koja su možda razbacana po forumu ili blogovima) bi bila zanimljiva. Ili već postoji uobličeno? Volim da čitam putopise iz dalekih krajeva (Michael Palin-ovi su mi omiljeni npr. "Pun krug" po obodu Pacifika ili "Od pola do pola"), ali za sada me interesovanja (slikarstvo, arhitektura, socijalna istorija) vuku ka Evropi. Na spisku želja su mi i Australija/Novi Zeland i veliki USA gradovi (NY pre svih). Nisam pravila statistiku na izložbi, svoj utisak sam već napisala. Očekivala sam mnogo više fotografija iz čitavog sveta, pa sam možda svoje blago razočarenje pretvorila u tugu zbog objektivnih okolnosti putnika (pare, vize) i time opravdala neujednačenost. Sad ispada da grešim i da ni ovako mnogi ne bi napr ka Evropi. Na neki način mi je sada laknulo Možda me je jedino zabolelo što je Evropa bila tako skormno i šturo prikazana na tih par fotosa - bez ličnog pečata ili neočekivanog kontrasta/detalja. Ali valjda izbor od ponudjenog i nije mogao biti bolji

Znala sam da ću ustalasati duhove na ovoj temi Ako ste pažljivo pročitali moj post vidite da se potpuno slažemo u objašnjenjima (pare, viza) zašto je toliko preovladavao Bliski Istok na izložbi. Mene su malo rastužili ti objektivni razlozi, nisam indiferentna niti im se radujem. Svoja osećanja ne moram da pravdam, zar ne? Putnici bi trebalo da budu otvoreni za raznovrsnosti, pa i različite poglede na ovu izložbu, nema razloga za ljutnju Već sam napisala sam da se nadam skorom famoznom „belom šengenu“ pa da se bar ta prepreka otkloni. A sad, ako je neko shvatio da poručujem „ako ne možete u Evropu, sedite kod kuće“ onda je pogrešno shvatio Takodje su tek u tragovima bili zastupljeni Afrika, Amerike, daleka Azija... Ispada paradoksalno da umesto da je napr. Sirija „nemoguća i teško uhvatljiva“ destinacija, to ustvari „linija manjeg otpora“. Može se i po Evropi backapcker-ski što pokazuje napr. Miroslav Golubović svojim jeftinim putovanjima, ali to zahteva zaista mnogo planiranja i truda – ka EU kao zaista „teško uhvatljivoj“ destinaciji. A tu se opet može videti „ceo svet u malom“... ne bih se uopšte složila da je Evropa jednoobrazna i nezanimljiva („kiselo groždje“), ali to je druga tema... Da opet ne dodje do pogrešnog čitanja: sjajno bi bilo da svako putuje gde ga interesovanja vuku, ali mi je tužno ako su granice i vize opredeljujući faktor koji nam kroji puteve. Da bi KPS možda mogao da izvrši neki pritisak na razne strane (naši nadležni, EU zvaničnici) ka bržem „belom šengenu“ izgleda mogu samo da sanjam Eto, opet talasam – mora neko i to!

Izgleda da je samo meni bilo malo tužno. Velika većina fotografija na izložbi (kao i aktivne teme na ovom forumu) odnose se na bliskoistočne destinacije a tek poneka potiče iz Evrope ili neke egzotične lokacije Južne Amerike odnosno daleke Azije. Toliko radoznalog mladog (i lepog ) sveta na otvaranju izložbe a destinacije koje im nude dobrodošlicu kao da se svode na tek nekoliko, gde Sirija očigledno prednjači. Nemam ništa protiv tih destinacija (da ne bude zabune!) ali je žalosno što ovde mladima blizina Evope ne znači mnogo. Čak ponekad (ne u vezi ove izložbe niti KPS, nego inače) primetim anti-evropsko raspoloženje medju mladima ili predrasude o EU zemljama. Evropa je takva zanimljiva i raznovrsna mešavina, ne samo evropskih naroda i kultura, nego i svojevrsni melting pot ljudi iz svih krajeva sveta, praktično „svet u malom“ a sve na zdravom temelju osnovnih evropskih vrednosti (slobode kretanja, izbora...), da je prava šteta neupoznati bar delić tog bogatstva. Ako je do Amerike cena samog puta poveća stavka, do EU destinacija može se mnogo jeftinije i brže. Samo se nadam da nije daleko dan kada ćemo dospeti na „beli šengen“ a naši backpacker-i osloboditi se te prepreke (i možda pratećih psiholoških) pa krenuti u istraživanje našeg kontinenata van utabanih turističkih staza. Volela bih da već sledeće godine na nekoj sličnoj izložbi vidimo raznovrsniji izbor fotografija i pratećih priča, pa i sa našeg šarenog kontinenta. Inače, dopali su mi se govori na otvaranju.

Planiram da početkom aprila nekih petnaestak dana putujem po Italiji. Da li možete da mi preporučite smeštaj u Rimu, Firenci i Milanu? Ima li jeftinih hotelčića u centralnim zonama ovih gradova? Naravno samo da je pristojno čisto, može i prilično ofucano Pretražiću tripadvisor i sl ali bi mi prečice i vaša lična iskustva značila. Do sada nisam nikad išla u hostele, i sada bih ih rado preskočila (iako su mi finansije tanje nego ikada) ali i takvi predlozi su dobrodošli! Iako o hostelima imam posebna pitanja: da li svaki ima lokere za stvari, da li je moguće mirno spavati u hostelu ili su do kasno u noć žurke, šta sa novcem i dokumentima (obavezan money-bag pa ispod pidžame?), da li se sobe zaključavaju...? Zato preporuke hotela, ma kako skromnih, imaju prednost! Obišla bih na jednodnevnim izletima ili u proputovanju: Bolonju i Sienu (iz Firence), Napulj (iz Rima) i Djenovu (iz Milana). Na spisku želja su i Perudja, Padova, Komo, San Djimiano, Asizi... Da li je železnica najjeftiniji prevoz (pregledala sam trenitalia sajt) ili bi trebalo da tražim info i o autobuskim linijama? Da li ima povoljnije opcije osim JAT-om od Beograda do Rima sa povratkom iz Milana? Osim naravno stopiranja Sve sugestije su dobrodošle!

Brisel mi je jedan od omiljenih gradova. Bila sam dva puta, prvi put u protrčavanju sa turističkom grupom, drugi put ovog leta za svoju dušu. Gledaću da ga sigurno uključim prvom zgodnom prilikom u neko naredno EU putovanje. Volela bih da ga vidim u božićnom ruhu. Letos je bio veoma živ, ali ne vredi da ti preporučim piknik na pločniku Grand Place-a ili sladoled. Imam omiljenu pekaricu, u ulici je blizu Berze - ona je za sva godišnja doba, starinska a prodavačice veselo čavrljaju sa lokalnim kupcima. Ne znam šta si sve uključio od glavnih turističkih "must see", nemoj zaobići besprekorni Place du Petit Sablon iako ga ja znam samo u toploj varijanti. Možeš obići njihovu kraljevsku palatu, a za obilazak Hotel de Ville u engleskoj grupi treba da se prijaviš nešto ranije (jednom sam izvisila iako sam stigla 15min ranije, jer je grupa veoma mala a postoji samo jedan termin dnevno!). Muzej lepih umetnosti i ostale galerije su ti pretpostavljam u planu. Od ostalih muzeja preporučila bih ti kuću Viktora Horte, nalazi se nešto dalje od centra (tramvajska linija prolazi u blizini) - Horta je jedan od najpoznatijih predstavnika belgijskog Art Nouveau-a. Iako imaš po Briselu (i u tom kraju posebno) mnogo fasada tog pravca, obilazak kuće koju je sam Horat uredio i tu živeo sa porodicom je moja preporuka. Ako nisi video holandski Madurodom, ili ako ti se dopada, imaš u blizini Atomijuma "Malu Evropu" - slično tematske makete samo su modeli evropski gradovi. Zanimljivo je iz pozicije džina podsetiti se gradova koje si posetio ili tek želiš. Volim specifičnu briselsku mešavinu francuskih i holandskih uticaja, u svemu od arhitekture do opuštene atmosfere. Prepuni kafei duž ulica letos su davali baš francuski šmek, a i neki udaljeni restoračići pod krošnjama kasno uveče puni lokalnih stanovnika. Dule verovatno misli na železničku stanicu Midi (postoje bar još dve koje znam: Central i Nord) i njeno okruženje - arapsko/turski kraj ali i to je zanimljivo. Ako imaš dovoljno vremena vozom do Briža, Antverpena ili Genta stižeš veoma brzo na jednodnevni izlet - iako ne verujem da će ti Brisel dosaditi. Ipak, Briž je prava turistička bonbona (šećerlema ?) a to u pokušaju. Antverpen je već druga kategorija. Želim ti lepo vreme! Uživaj! Nadam se da ćeš po povratku podeliti svoje utiske.

Turci? Pa bio je Bajram tih dana. Prvih nekoliko dana bila sam u Beleku i samo na izlet otišla do Antalije, ostalih četiri dana provela u Istanbulu. Da je Bajram primetila sam samo po njihovom medjusobnom čestitanju - inače ne bih nikad pogodila da je neki praznik (ali opet, prvi dan sam bila izdvojena u hotelu): sve je radilo, nije bilo upadljivo prisustvo zastava ili šta već... Sve je izgledalo "business as usual". Pošto sam bila prvi put u Istanbulu, morala sam da odradim sve standardne "must see" zadatke a to vas na ovoj temi ne zanima. Pogledala sam i nastup Mevlevijskih derviša ali nisam impresionirana - zanimljivo ali ako ste low budget može i da se preskoči. Dobar vidikovac je donekle sa Galata kule, šteta što nisu bolje iskoristili izuzetan položaj grada.

Punjenog krompira (turski "kumpir") ima svuda, nije specijalitet nekog dela Istanbula. Meni se dopada ideja kriške ananasa, koju na licu mesta oljušte i dobiješ je sa drškom, kao da je sladoled Takav ananas videla sam samo u blizini Galata kule, nekoliko uličnih radnjica-kioska skoro nanizanih - iako verujem da nije samo strogo lokalizovana ideja. Od ostalog sveže cedjeni sok od nara je sjajan, kao i veoma ukusan kuvani kukuruz.

Cene iz Cemberlitas hamama (početak decembra 2008): self-service 30 YTL traditional style (15min body scrub&soap massage) 50 YTL luxury style (traditional+30min oil massage) 90 YTL facial clay mask 12 YTL

Druge sedmice decembra biću dva dana u Antaliji a zatim četiri u Istanbulu. Zanimaju me vaša iskustva sa hamamima (Turkish baths). Nisam još nikada bila ni u klasičnoj sauni ali kako je ova turska varijanta mnogo hvaljena kao "must" volela bih da je isprobam. Zato me sve zanima, da li vam se dopalo ili ne i koju vrstu preporučujete (ja bih izbegla trljanje jer imam dosta mladeža koje ne bih da mi slučajno povrede). Da li su hamami podeljeni na muške i ženske? Šta mi je potrebno da ponesem (kupaći kostim)? Obično vidim u vodičima samo mušku verziju hamama. Da li se ženska razlikuje? U Istanbulu ću biti sama tih četiri dana pa me zanima da li možete da mi preporučite neki dobar hamam za "single white female"? Raspitaću se na recepciji hotela ali bih ipak volela da se pripremim unapred Ide li neko i u Beogradu u turski hamam ako takvih ima u ovim novim Wellness centrima?

Evo par predloga za čitanje i gledanje: Da li ste čitali putopise Majkl Pejlina (Michael Palin)? Većini je poznat kao Montipajtonovac a neki su ga možda gledali kao naratora u neobičnim putopisima snimanim za BBC. Verovatno je kod nas najmanje poznat kao pisac putopisnih knjiga, nastalih upravo na tim ambicioznim BBC poduhvatima. Duhovit uz dozu blagog cinizma, radoznao i otvoren za različitosti, dobrodušni posmatrač ali i učesnik, izuzetan je putopisac, preporučujem svima. Kod nas je prevedena samo "Himalaji", u knjižarama sam našla u originalu još dve: "Pole to Pole" i "Full Circle". Ako neko zna da se kod nas mogu naći i druge knjige u originalu bila bih zahvalna na informaciji. U svakom slučaju, na njegovom sajtu mogu se on-line čitati svih sedam putopisa, tu su i fotografije, chat room, linkovi... http://www.palinstravels.co.uk/ Ovih dana čitam "Going Dutch in Beijing" od Mark McCrum-a. Zanimljiva zbirka informacija o različitosti kultura u obliku praktičnog priručnika svetskim putnicima: kako neke reči i gestovi mogu biti pogrešno protumačeni, kako neki potezi mogu izazvati problem drugima i nama. Jednom sam napravila gaf opisan u knjizi i time sigurno dovela svoje domaćine (ortodoksne Jevreje) u problem ma kako meni moj postupak i sada izgledao benigno. Verovatno bi forumaši - svetski putnici - mogli da dopune knjigu, autor na to poziva čitaoce. Nisam je nažalost videla kod nas, ali ako u belom svetu negde naletite na ovaj naslov, možda će vam biti simatično da prepoznate svoje ranije greške i ne napravite nove. Ima i drugih knjiga istog autora koje bar po naslovu a i po biografiji autora obećavaju. http://www.markmccrum.com Za one putnike koji su još i vegetarijanci http://www.happycow.net/ nudi korisne informacije.