spiritofserbia

p.s. ne zajebavajte se, Perina pećina je preopasna, bez ozbilne opreme ne vredi ulaziti u nju....

Evo nekih informacija koje će vam biti možda interesantne, a lično sam pisao, proverio, bio.... PERINA PEĆINA Interesantan lokalitet kome ni dan danas nije posvećena adekvatna pažnja naših istraživača. U periodu Austro-Ugarske vladavine ovaj rudnik eksplatisan je kao rudnik zlata. Istraživanjem lokaliteta bavio se Schams Franz, koji je vršio istraživanja u nekoliko navrata u periodu između 1800 - 1810.godine. Isti je rudnik zlata držao ekonomski standard stanovništva na zavidnom nivou, što Schams slikovito pokazuje tvrdnjom o dnevnici radnika u ovome rudokopu od 34 krajcera, što je odgovaralo kupovnoj moći 10 kilograma mesa. Rudnik, istraživač Schams locira jugoistočno od stare crkve na bregu Klisa na najvišem brdu. Vlasnik je ovamo dolazio jednom nedeljnoi da bi u jednoj kesici odnosio iskopano zlato u Petrovaradin. Vrlo je često putovao u Beč, a od bečkih vlasti je imao naređenje da o bogatstvu rudnika nepriča, da takva vest ne bi u ove krajeve ponovo domamila tursku vojsku. Jednog dana ovaj čovek je jednostavno nestao, a rudnik je prestao da se eksplatiše. Schams je iz razgovarao sa seljacima iz Ledinaca, koji su za ovog čoveka vršili kopanja, saznao adresu življenja ovog vlasnika u Petrovaradinu, te i da je u adaptaciji ove kuće sa proširivanjem podruma pronađen muški leš koji je tamo ležao 40 godina, što se uklopilo u period nestanka ovog čoveka. Istraživač je u društvu sa nekoliko ledinačkih seljaka, nekadašnjih kopača, prošao jednim delom kroz njega, ali u jednom danu nije mogao doći do kraja. Perina pećina u kojoj se jasno vidi da je deo nekadašnje horizontale rudnika, sa ostacima na zidovima držača za osvetljenje, predstavlja atrakciju za ljude avanturističkog duha. Strmo se ulazi oko 50 metara, zašta posetilac biva nagrađen ulaskom u podzemnu dvoranu, iz koje se tunelom za koji se jasno vidi da je kopan ljiudskom rukom, stiže preko širokog brvna, koje premošćuje skoro zatrpan bunar, nekadašnje vertikale rudnika do kraja današnje Perine pećine. Po narodnoj priči na mestu ovog izvora bio je treći bunar (horizontala), koji je u 19.veku minirao otac mladića stardalog u ovoj pećini. Tako je rudnik u kome Schams u jednom danu nije mogao stići do kraja sveden na sadašnjih svega 50-tak metara. U planu M.Z.Stari Ledinci, uz pomoć privrednih turističkih subjekata je da se ova ova svojevrsna atrakcija svrsta u turističku ponudu mesta. Pre toga bi se uradio bolji prilaz posetiocima, obeležavanje, putokazi iz centra sela i slično, kao i stimulativne nagrade u vidu zlatnih predmeta koji bi bili sakriveni u samoj pećini. Fran Šams je pre 200 godina objasnio. Jedan interesantan detalj je i taj koji mnogi ne znaju. Kada smo bili klinci negde oko 90 tih godina kada Ledinačko jezero nisu uspeli da napune Tavni potok i potok sa Crnog vrha, kao i i podzemne vode, mineri su naleteli na rudarsko okno i kolica sa šinama. To sam video svojim očima i tačno, pošto sa se penjao i znam taj krajolik veoma dobro shvatio sam da je to veza sa Perinom pećinom. Ono što sam istražio jeste to, da je u vreme Rimljana bio rudnik odakle se eksplatisalo zlato za proizvodnju novca i nakita.