Exo

Kako, kada su nam sa CG pasosem svugdje vrata zatvorena. U Australiju ni da privirim, u Kanadu jos teze... Ali dobro, makar su savjeti. Na tome sam zahvalan.

Ajde da i ja nesto priupitam. Gledao bih i ja da odem za Venecuelu - imam tamo nekog strica, kod kog bih mogao otici. E sad, nema precizirano vrijeme, nego, da kupim kartu kad bude i gdje bude najjeftinija. Pa me interesuje postoji li neka vrsta skenera ya citavu godinu, kada ce cijene biti najnize. Bas mi sve jedno koji je mjesec u pitanju, i odakle iz Evrope - nista nije daleko za toliko.

Izvinjavam se na kasnom odgovoru... Samo da priblizim situaciju. Kao sto Dylan rece, invalid rada, sa stranom penzijom - koja i kada mi se isplati bude polovicna jer Crna Gora i Izrael nemaju bas neke odnose za zavidjeti. Kako i zasto, ne pitajte me, bijem bitku vec par godina, ali bez uspjeha. Trenutno radim kao savjetnik za bezbijednost pri jednoj Ambasadi, ne kao trener ili kako vec. Znaci vodim odredjeni tim ljudi, onako na papiru, jer zbog nekih malih zackoljica u proslosti ne zelim se eksponirati, nije to mnogo komplikovano - zivim i radim U crnoj Gori, iz Crne Gore sam, ali su mi djed i pradjed odlikovani od strane Srpske Vojske, te smo sada etiketirani od ovdasnje vlasti. Necu Vas gnjaviti, vidite i sami kakvo je stanje u kompletnom regionu, pogotovo po pitanju Nacionalne pripadnosti. Za Australiju, nisam se nesto posebno angazovao u proslosti, iskreno - jesam gledao ono, deficit radne snage, stolara itd, ali nisam isao nikada na posao u struci (sto je greska)! Problem je sto za sve te puteve, tako daleko, treba imati pofin budzet, a to je sada malo problematicno... Nego, desice se nesto, prilicno sam optimistican. Ovo je vise bilo da cujem misljenja ljudi, da vidim koja su iskustva i sta se misli, i lokalno i globalno. I da dodam, sta bi radio - ma radio bi svasta, sto god mi daju vremena ad malo naucim, gradjevina, hotel, restoran, kafana, kuca... sve mi isto, sve je bolje od ovog pritiska i bijede ovdje...

Penzionisam sam se jer sam prezivio 4 komada, jedan u nogu, jedan u stomak i dva u rameni dio... sada imam porodicu, ne zelim ih ostaviti tek tako. Adrenalin radi, i definitivno je laka para, ali i vrijeme u kojem iznad svega je potrebno topovskog mesa... a ja to ne zelim biti, makar ne sada.

Koliko im je znacajna diploma, za predavaca Engleskog? Nemam diplomu, ali mi je Engleski skoro na "nativ" nivou, jer sam skolu (3 godine) zavrsavao na Engleskom... Vrlo rado bih otisao, sto prije i sto dalje.

Da li je uopste ovaj program vise ziv, i ovo o Japanu da li i dalje vazi? Godine su prosle od prve objave, pa me interesuje da li i dalje pije vodu sve ovo... Hvala.

Ајде прво да се захвалим на одговорима. Овако ћу почети... Супруга и ћеркица имају Хрватско држављанство, па тако и ја на основу брачне заједнице могу да искористим тај бонус (макар дјелимично). Од школе и шта знам радити... Специјалиста егзекутивне безбиједности, специјалиста за наоружање, блиску борбу и управљање тимовима за екстракције и евакуације са седам година радног стажа у земљама високог ризика (Ирак, Сирија, Сомалија, Сиера Леоне, Конго итд)... Осим тога радио сам као обезбеђење на конвојима, професионални савјетник за безбиједност Р.А. и О.Д. у Црној Гори. Сада радим исти посао за једну Амбасаду (тј особље Амбасаде које живи у нашој земљи). Генерално гледано, уз ангажовање, могу зарадити неки новац и овдје код нас, али желим имати живот, не бити ангажован 24/7 за траћавих 400 или 500 еура. (Коме иницијали буду интересантни, могу рећи у поруци о коме је ријеч) Остали послови... док сам био ангажован радило се свашта, не могу рећи да сам професионалац, али како то код нашег народа обично иде, радио сам већину ствари. И поправљао, фарбао, лакирао, радио са дрвенаријом, зидао итд итд... (ми смо склони томе да у кући у око ње све сами завршавамо). Језици 'Енглески, Италијански, Француски, Шпански и тренутно учим Арапски. А супруга, мало скромније, али... Фризер - козметичар са завршеном неком академијом за то... Говори Енглески, Француски и мало Шпанског... Много дестинација је актуелно код нашег живља, али ја имам проблем што немам почетног капитала да лешкарим тражећи посао, него морам отићи негдје гдје су макар нека врата отворена по питању запошљавања... Ето, извињавам се ако сам неко питање прескочио одговорити. Е да, нису мени туђа говна слађа, једноставно, не видим перспективу... ни дуго година у будућности. Није све у новцу, већина је у ономе што желим пружити својем дјетету док буде одрастало. ЕДИТ - сво образовање (безбиједност) сам стекао на Интернационалном Институту за Безбиједност Кондор у Тел Авиву - Израел. Под ментором Генералом С.Л.

Као што и сам наслов каже... Бијег на глобалном нивоу... На жалост, али је тако, и сви ми смо свједоци тога. Ја Вас нећу гњавити неком мојом прићом, али није ни мало за позавидјети. Млад, образован (као и већина наше младежи), радан и вриједан - али једнако толико и безвриједан, бескористан и сувишан (данашњица у кратким цртама). Момак, 27 година, одлучио сам да са ћеркицом и супругом морам што прије и што даље отићи одавде у потрази за бољим сјутра. Знам да ћу наићи на море револта, објашњења како ни *тамо* није све златно... И знам да није, знам да је хладније, да је удаљеније, знам да има неправде, расизма, да има превара и политичких манипулација, да има револта и свакојаких обмана... све ја то знам, имао сам прилику у животу путовати и све то осјетити на својој кожи, што кроз посао, што кроз задовољство. Али спреман сам ухватити се у коштац са свиме, само за неко боље сјутра свом дјетету. Не сањам милионе, не сањам виле и замкове... сањам да ми дијете послије средње и факултета може потражити посао и надати се истом, сањам да једног дана нећу развлачити од првог до првог, да ћу моћи себи приуштити нешто осим најјефтинијег... Знам да се много људи у томе слаже са мном.... Сада тражим та врата, тражим начин, а мјесто и не бирам... Да ли имате нека искуства, нека упутства, неке смјернице, било шта... Колико сам само сајтова прочитао, Владиних и не, мигрантских и нерегуларних, колико лажи... Не бирам земљу, не бирам град - на све пристајем. Можда није мјесто на овом сајту, и разумијем ако модератори побришу, али прилично сам очајан, и сваки савјет је добро дошао.

Refresh!? Jos jedan zainteresovan, pa poslije toga mozemo produziti negdje dalje, gdje na put ponese! Rad, rad i samo rad! Ako nesto ima, slobodno javite, za vise informacija u PM, saljem.

Moje iskustvo: Putovao sam (mada sa vojskom, ali smo bili under cover) bez i jednog jedinog problema ili nesporazuma: Etiopia, Kenija, Uganda, Ruanda, Burundi (mogli smo i preko Kenije pravo za) Tanzaniju, ali drzali smo se "zelenih" povrsina (profesionalna deformacija valja - desert warfare je najgori, pa smo se drzali dzungli). U Tanzaniji smo pokupili neku neopodnu opremu i krenuli ka zapadu. Tamo smo naisili na PREDIVAN rezervat, Mahale. Iz rezervata samo se prebacili barkom preko jezera Tanganjika u DR Kongo. Kroz DR Kongo smo prosli jako lijepo i bez problema, do granice sa Kongom, e tada smo usli u "shadow mode". Eto toliko do mene i Afrike, mozd aima jos nekih iskustava, ali za turistu je bezbijedno ovo sto smo prosli u vidjivom izdanju, sve dalje od toga nebih preporucio (penzionisan sam nakon toga, valjda je jasno). Svako Dobro

Eto tako, kako i sam naslov kaze. Jos jedan Crnogorac, mada ranije potovao u svrhu posla mnogo, sada to zelim da prenesem na neki "licniji" nivo. Naime, ime Filip, godina 27 iz grada Podgorice. Ozenjen, otac djeteta. Pocecu ovako, ranije, u nekoj drugoj mladosti sam prilicno dosta putovao, ali to su bile putasestvije poslom, i obicno u zemljama koje necu posjetiti kao random turista, vec moram biti po malo fanatica (recimo). E sad ej doslo neko moje vrijeme, kada bih zelio otici na jedan djir ovom nasom planetom... Mada, svi vec znamo da to nije ni malo lako, ni malo jeftino, i da traje dugo dugo. Isprva sam zelio uci u program volontera, i putovati od mjesta do mjesta, koliko me to bude dalo nositi. Ono sto je moja neka ciljna grupa jeste putovati, raditi, mozda i nesto malo zaraditi, ali i jednog dana kada nadjem TO mjesto, tu i ostati i dovesti porodicu. Malo preambiciozno rekli bi, ali zasto da ne. Ja sam jedan od onih "negativnih" ljudi, koji jednostavno nisu zadovoljni "give-get ration"-om... Ukratko, nakon zavrsetka Vojne Akademije u Izraelu, sluzio sam vojni rok aktivno 4 godine. Za te 4 godine, promijenio sam mnogo baza, vidio mnogo s*anja, ali isto tako vidio i sakriveni raj nase planete. I ne, nisam zadovoljan zivotom koji sada imam, jer iako imamo mnogo bolje standarde od 90% africkih zemalja u kojima sam boravio, mi nemamo taj "bezbrizan" nacin zivota. To je ono sto mi nedostaje. Neka prva ciljna grupa sada mi je da se uputim ka sjeveru Evrope (Norveska), i to sto sjevernije, tamo setati, traziti volonterske poslove u zamjenu za hranu i smjestaj... Da pokusam, vidim kako to ide, mozda ta zima i ne bude tako strasna... A onda, nakon toga, polako na Istok, pa ka jugu... Indija, Burma itd... Gdje me put nanese. S time sot bih zaista zelio da nekada u zivotu zivim u Japanu. Ali to su za sada samo snovi. Mozda neko od Vas zna nekog iz Japana ko je voljan da ponudi posao, sa stokom, na farmi, na gradjevini, negdje u onim zabacenim vijencima Japana? Da cuavam, pazim, odrzavam kucicu... Ah, san i dalje. Manje vazno. Ono sto cu reci jeste da planiram putovati auto stopom, ili MOZDA biciklom (mada razumijem da sada treba kupiti skupo biciklo za taj podvig). Vremena imam, iskustva sa takvim putovanjima NEMAM... novca imam nesto, nekih 2500 Eura, sto bi trebalo da mi bude dovoljno makar za prvu ruku?! Valjda nadjem usput i po neki poslic... Sposoban jesam, snalazljiv, marljiv (4 godine aktivno specijalna jedinica za ekstrakcije). Eto, ne znam, pocnite sa savjetima i pitanjima odakle god zelite, ne sumnjam da sam preskocio mnogo detalja, ali, prvi mi je put, valjda se prasta. Svako dobro!