Oh, my

Ima li neko iskustva sa naručivanjem delova za bicikl, tj, konkretno, carinom, špedicijom i tim budalaštimana? Do 50e bi trebalo da je ok, to mi je jasno, no za ozbiljnije stvari, koliko u praksi naplate i isplati se tako šta preduzimati u Srbiji ili je pametnije završiti u EU? Hvala.

Još jednom, 5/6. do 10/11. novembar, Bg-Istanbul, da li je neko raspoložen da mi pravi društvo do tamo ili nazad?

Dakle, uputila bih se ka Istanbulu 5. ili 6. novembra, krenula nazad ka Beogradu oko 10. Društvo u tom periodu, nažalost ili na sreću, ne nudim, samo bih, eto, saputnika za autostop. Ako bi ko da provede koji dan u Istanbulu, a da ili dođe ili vrati se sa mnom, može mi se javiti kako bilo. Žensko sam, očito, godina 30 punih, evo, ako vas šta još zanima, pm ili pp, kako se to u moje vreme zvalo.

Ma zabavno bi bilo i ovako, veruj mi, samo vidi da li su ti cure za to raspoložene . Poslednje što ti treba na stopu je namrgođena osoba koju si ti nagovorio da krene .

Ne možeš baš da računaš da je dan u kome pokušavaš stopom bilo gde da stigneš ujedno i dan za istraživanje/upoznavanje dotičnog mesta. Pitanje je koliko će vam trebati vremena da pređete i deonice od 100-200 km. Bg-Zg prvi dan, sasvim u redu. Ako vas Zagreb ne interesuje, ako ste bili ranije, ok, krenete sutradan ujutru na Plitvice, i onda, šta, od sati na putu i suncu i prevozu i pronalaženju mesta za šator itd, koliko vremena će ostati za jezera? Moraš ubaciti poneki dan pauze tu ili tamo. Mislim da će vam najveći problem biti taj Plitvice-Dubrovnik deo, ali ko zna, u svakom slučaju, nije da nije izvodljivo, prošlog leta sam radila nešto slično, ali koliko je prijatno da svakog jutra krećete nanovo, bez dana ili dva odmora, što na moru, ili gde bilo, to je već judgement call. Mi smo prošle godine za dve nedelje tehnički imali 7 stanica, i nije bilo naporno (to iz svog ugla govorim, ja brzo zaboravim dva sata čekanja na suncu čim u kola sednem, i generalno ne obraćam previše pažnje na potrebe svog tela), ali ti najbolje znaš kakvi su ti saputnici i imaju li energije za tako što. Ja bih ti predložila da ubaciš u teoriji jedan dan više oko Plitvica i mora, gde bi 9-10-11 Bg-Zg- Plitvice, 12. ujutru se spustite negde na more, zanoćite (mi smo mesto za kamp plaćali na primorju (oko 3e dnevno po osobi?), ali to ne znači da ne možete da uvalite šator negde), pa do Dubrovnika sutradan (ne bi trebalo da vam oduzme to više od tri, četiri sata, ne ide loše stop na obali), dan u Dubrovniku (spremite novčanike), 14. ujutru krenete do HN-a, to je smešno, ne znam da li ima 60 km razlike, imate ceo 14. i 15. na moru, 16. krenete stopom, ja, iskreno, verujem da možete i do Mladenovca da stignete za dan, ali dobro, nek bude dva, 17. uveče ste kod prijatelja i od Mladenovca do - gde je kuća?- najmanji problem.

Znao sam da mi je poznato odnekle. Tek sad vidim da me je fox preduhitrio. Što ti je rodna gruda .

Da s' ti meni živ i zdrav, meni ovo liči na Taru.

Jedan od ciljeva Putničke kuće je i da se ljudi iz Srbije podstaknu da u izabrani kraj zađu (a retko ko sa foruma nije bio, recimo, u Budimpešti, koju si predložio). Već napisah da finansijski Granada nije bila mnogo zahtevnija od Istanbula, sad, da li je ljudima svako čudo tri dana, ili su se uplašili lokacije, pa unapred odustali, to već ne znam. Nema razloga za ovakve komentare, najviše zbog toga što su zasnovani na pogrešnoj pretpostavci . Kao što je chi već rekao, biće Putničkih kuća, biće raznih lokacija, ne moramo se svađati, kad možemo da sarađujemo.

'Ajmo redom . Da li je dovoljno blizu Balkana, odakle je najveći broj putnika koji posećuju ovaj sajt? Blizu nije, ali se za ~80e moglo doći i vratiti se. Beograd-Oslo-Malaga 40e kombinacijom Wizz-a i Ryan-a, ukoliko se uhvate pravi datumi, a od Malage do Granade, stop, bla-bla car (5e u jednom smeru).. I do Istanbula je valjalo izdvojiti barem 50-tak evra, ko nije hteo da stopira, a realno, dosta ljudi nije. Da li se nalazi na raskršću puteva? Istanbul je otvorio vrata ka Aziji, od Granade se lako moglo u severnu Afriku. I ka Portugaliji, po Španiji.. Da li je u zemlji za koju nije potrebna viza ni putnicima iz Istočnog, ni onima iz Zapadnog bloka? Jeste . Da li su tamo cene prihvatljive za naše mogućnosti? Da ti ne navodim cene iz supermarketa, ali meni je jeftinije bilo jesti, pa i izaći, u Granadi, nego što mi je u Beogradu. Evo, na čast. A ako hoćeš cene, mogu i cene. Da li tamo ima nešto zanimljivo da se vidi i radi? Itekako!

Da se sad ne pomisli da sam očitu metaforu zaobišla, kad je manipulisanje emocijama jednostavnom i promišljenom formom u pitanju, Berlin ima mnoštvo primera.

Misliš li na ovaj (homoseksualnim žrtvama nacističkog režima)? Nije na oko zanimljiv (mada je u rupi ekran gde se može pogledati odgovarajući video snimak). Dok je spomenik/memorijal žrtvama holokausta jezivo fantastičan (iako ni tu nema eye-candy komponente), ali to je već za drugu temu. Nemam pojma na šta to misliš, a što je u Krojcbergu (moram se najzad odlučiti oko ove transkripcije, Kreuzberg tako bolje izgleda!). Ajd' nađi .

Koju je Derek Freeman pokušao da pobije '83 (doduše, 5 godina nakon što je ova umrla, te i nije mogla da se brani) na bazi lične netrpeljivosti i dodatnih razgovora sa sad već ostarelim i pokrštenim originalnim ispitanicama. One su svoje prethodne izjave negirale pozivajuci se na tradicionalni smisao za humor ljudi sa Samoe (a sve pod palicom hrišcanskog morala, valjda). Freemen je puno sranja za ovo popio, ali ne menja to činjenicu da su misionari pohvatali gotovo sve domoroce Samoe do momenta kad se setio sa njima da razgovara, i da na Samoi danas postoji snažan društveni pritisak da se u (novo)religijskim ritualima redovno učestvuje. Mead treba pročitati, iz edukativnih razloga, svakako, ona je vrlo uticajan i značajan autor (pa i za feminizam, no i to je valjda poznato), ali nema više nikakve (ili tek male) veze ono što je ona opisala sa stvarnim stanjem na Samoi, čak i ako se ne uzmu u obzir maliciozne kritike. A moraju malo. Mislim, ona se metodologiji na terenu učila, mislim da je jedva 23,4 godine imala kad je na Samou otišla. Sa predubeđenjem.

Na konto ovog šoferšajbninog posta, koji neću komentarisati , Prag ima dosta zabavnih spomenika, mahom zahvaljujući Davidu Černiju (http://en.wikipedia.org/wiki/David_Cern%C3%BD). Svima su poznate puzeće bebe na TV tornju (a ima ih i u nekom parku, zaboravila sam kojem, guglajte), koje su inicijalno planirane tek za neki zgoditak, ali se ljudima dopale, pa ih zadržali. Meni je, inače, taj TV toranj omiljena građevina u Pragu, pa me tucite. Ovde Frojd visi na jednoj ruci, takođe Černi. I još jedan, pa u drugom postu neki drugi grad (i drugi umetnik).. Sveti Vaclav na mrtvom konju.

Mene košava uvek podseti na FEST (a u one mlađane, manje prosvetljene dane, na autobusku stanicu kod Sava Centra). A pričao mi jedan čova što nas je po onim divnim cestama Istre vozio da je ograničenje brzine tu samo zbog bure. Istina. Milina voziti.

Imajte na umu (za ubuduće, je l') da transfer karata na drugo ime nije besplatan. Wizz tu uslugu naplaćuje 45 evra, na primer. Po letu, po osobi.