Iwy

Naravno, zbog djece mora biti 1000% transparentno... Ništa mutljavine i deportacija. Dakle, od početka čisto sve i po zakonskom redu. Hvala puno. Već sam došla do zanimljivih i dobrih info sa raznih sajtova, čak obećavajućih. Ali dug je to put sad... I da ne idem off topic...

Uopšte ne morate biti neljubazni, već sam rekla da sam tek ušla u svu priču traženja posla vani. Umijem pronaći sve te sajtove, ali su mene zanimala iskustva ljudi sa naših prostora, kao što je ovaj forum, koji je korisniji nego svi ti sajtovi zajedno. Hvala na informacijama, u svakom slučaju i puno pozdrava.

Mislite da je Australija dobar izbor? Nisam se do sada raspitivala o njoj. Moram naći neki forum o tome. Imate li da mi preporučite neki? I koliko je teže doći u Australiju nego u Kinu, mislim tehnički...posao, snalaženje itd okvirno?

Dobro veče svima. Potpuno sam nova ovdje i ovo je od skoro tek otkrivena tema za mene. Da vas ne davim, moja situacija je sledeća - profesor sam (BA) engleskog jezika i magistrant istog. Otprilike mi je jasna situacija traženja posla u Kini, ali imam par nedoumica jer sam u specifičnoj situaciji, na koju nisam naišla na forumu (iako sam se trudila da što više pročitam). Naime, ja sam udata i imam dvije kćerke od 10 i 3 godine. Da li neko na forumu ima sličnu situaciju ili saznanja o tome da li postoje neke škole za djecu na engleskom jeziku i gdje? Moj okvirni plan i želja je da se okušam u Kini, jer u Crnoj Gori sjedim kući nakon 6 godina rada na državnom Univerzitetu kao asistent u nastavi. Ali tu nastupa problem porodice. Muž bi vjerovatno našao posao sličan ili bolji od onog koji radi (živimo od njegovih 350 e). Samo me zanimaju djeca. I da li ima neki grad koji je pogodniji od drugih za porodični život "naših" ljudi ili doseljenika, uopšte. Takođe, zanimaju me predlozi po pitanju vize, jer koliko sam mogla uhvatiti, sa diplomom univerziteta mogu da apliciram u startu za radnu vizu? Koliko mislite da bi trebalo vremena da se steknu uslovi da i porodicu povučem, jer me samo razdvajanje od djece dovodi u ludilo. Tek tada možete shvatiti kolika je želja da im obezbijedim bolje djetinjstvo (jer im je gore od mog u vrijeme inflacije i raspada SFRJ). Dakle, što se tiče škole imam validnu diplomu, preporuke, iskustvo od 6 godina i nebrojeno neupisano iskustvo u projektima, prevodima i individualnim časovima. Shodno tome me zanima da li bih mogla, po vašem mišljenju, vremenom aplicirati na neki od univerziteta? Takođe, za supruga me zanimaju šanse. On nema fakultet a i vrlo je tanak sa engleskim (to ćemo popravljati). Šta bi on mogao raditi, tj šta bi mogao realno očekivati? I, na kraju, jezik. Kineski. Da li ga učite? Da li bi moja djeca morala svu onu silu znakova učiti? Srdačan pozdrav i svima puno sreće!!!