Kako ja gledam na stvari. Ljudi odlaze na zapad Evrope, Ameriku itd. da bi crnčili od jutra do sutra. Dobiju standard ali izgube slobodno vreme i slobodu generalno. Žive za taj godišnji odmor i koji slobdan dan. Za mene to nije život. Najgore od svega i kod nas počinje da bude tako sa jednom bitnom razlikom, radi se čitav dan za mnogo manje pare.
Ono što bi ja voleo, to je zemlja gde može normalno da se živi od normalnog rada. Gde postoji neki balans. Ne trebaju mi avioni i kamioni i druga čuda. Skromno, bez preterivanja ali i bez oskudice. Ja ne znam da li je Čile takva zemlja samo sam pitao a znam i da je u današnjem svetu teško naći tako nešto.
Dok ko blesavi jurimo samo za parama prestajemo da postojimo. U toj jurnjavi izgubi se svaki smisao života. Mnogi to kasno shvate a neki i nikada.