Pozdrav svima! Posto je ovaj forum i nama bio pocetni izvor informacija u vezi odlaska i rada u Kini, evo napisacu par reci o nasem dosadasnjem iskustvu i kako smo uopste dospeli ovde. Naime, muz i ja smo evo vec skoro dva meseca u Kini, u provinciji Henan, i nekome ce mozda ove informacije pomoci. Odmah da kazem da sve sto cu napisati je nase miljenje i nase vidjenje stvari, a na kraju svako odluku donosi za sebe.
Najpre oko nalazenja posla. Mi smo posao nasli iz Srbije. Sredili smo i sto se kaze “nabudzili” svoj CV, kreirali profil na echinacities i krenuli da apliciramo na oglase koji bi nam se dopali. Naravno, obavezno pre svega toga, napraviti WeChat nalog preko koga se odvija sva komunikacija sa Kinezima. Potraznja za nastavnicima engleskog je velika, i vec prvog dana su nas kontaktirali mnogi ljudi, obasuli raznim pitanjima i hteli da ugovore intervju.
Naravno, vecina tih ljudi su bili agenti. Mi smo vec bili informisani o tome i znali smo da sa njima treba biti oprezan, jer uvek postoji mogucnost da se taj agent u velikoj meri ugradi u vasu zaradu. Medjutim, postoji mogucnost da se agenti u potpunosti izbegnu. Tako smo i mi posle par nedelja stupili u kontakt sa skolom koja je toliko velika da ima svoju sopstvenu HR sluzbu, dakle ne nalaze im agenti nastavnike, vec to oni sami rade. Tu je moj prvi savet ljudima – NE ZURITI. Aplicirajte na oglase koji dobro zvuce, odradite vise intervjua, svaki naredni put ce biti sve bolje i bolje. Kad smo imali prvi intervju bila nam je frka, medjutim posle petog ili sestog puta je vec bilo kao “dobar dan”. Proces nalazenja posla mora da traje neko duze vreme, dok ne naidjete na pravu stvar, a ne da se brzopleto odlucite za neku ponudu. Pregovarajte i pregovarajte. Jos jednom da ponovim, moguce je naci dobar posao iz Srbije i moguce je izbeci agente. Ako skola ima svoju HR sluzbu i sa njima direktno sklopite ugovor, niko vam se nece ugradjivati u zaradu. Naravno, ima i agenata koji su OK, ali sa njima uvek treba biti oprezan. Na nasim grupama na WeChat-u takodje mozete pitati za doticnog agenta da li je na dobrom ili losem glasu itd… Naravno, uvek obracajte paznju na to kakva je komunikacija sa tim ljudima, ako su korektni, odgovaraju na vreme itd.to je dobar znak, ako ne – trazite dalje.
Sto se tice vize. Mi smo odlucili da bez Z vize ne idemo u Kinu i to nam je bio prvi preduslov za svaki dalji razgovor. Postoje mnogi ljudi koji rade na biznis ili studentskim vizama, ili su na bezviznom rezimu i snalaze se, i to je OK. Medjutim, mi nismo zeleli da zivimo u strahu sta ako dodje inspekcija, sta ako nam policija pokuca na vrata… Ima mnogo ljudi koji nemaju nikakvih problema, ali opet s vremena na vreme, neko ima lose iskustvo zbog toga sto radi bez Z vize, tj ilegalno, i mi jednostavno nismo hteli taj strah i taj pritisak. Tu je moj sledeci savet – svako ko ispunjava uslov za Z vizu trebalo bi i da insistira na njoj. Osnovni uslov za Z vizu je zavrsen fakultet. Ne mora da bude Filoloski, bilo koji zavrsen fakultet. Drugi osnovni uslov su dve godine radnog iskustva. Nama su kao dokaz radnog iskustva trazili Reference Letter, koji smo mi sami napisali na engleskom, u skoli u Srbiji su nam direktori potpisali i udarili pecat i to je to. Niko tu nista nije dalje proveravao. Ono sto hocu da kazem je da taj Reference Letter mozete i da “nabudzite”, samo da nadjete neku skolu da vam lupi pecat i to je to. Naravno, za dobijanje Z vize moraju da se legalizuju dokumenta. To jeste veci trosak, ali se jako brzo isplati. Od prve plate koja legne u Kini J. Ulozi se malo vise para u startu, ali zato kasnije imate PEACE OF MIND. Jos jedan razlog zasto savetujem da insistirate na Z vizi je taj sto na taj nacin pokazujete da ste ozbiljni, a isto tako proveravate i da li je poslodavac ozbiljan. Proces dobijanja Z vize za kineskog poslodavca uopste nije jednostavan i takodje ih kosta. Medjutim, ako su voljni da se iscimaju i urade vam Z vizu, velike su sanse da je taj poslodavac ozbiljan i da ce ispostovati i ostalo oko cega se dogovorite. Mi smo sve poslodavce koji nisu bili voljni da nam rade Z vizu u startu odbijali. A pre ili kasnije cete naici na poslodavca koji ce hteti to da uradi, i tada znate da imate posla sa ozbiljnim ljudima.
Kada naidjete na ponudu koja vam odgovara, odradite intervju i recimo oni zele da vas zaposle, obavezno im prvo trazite da vam posalju ugovor. Ugovor prvo lepo i natenane iscitate i proucite, i sve ono sto vam nije jasno ili ako imate neke zamerke, odmah ih pitajte, trazite da vam razjasne ili isprave ako vam se nesto ne dopada. Ako odbiju da to urade, to opet nije dobar znak i ne prihvatajte. Ako iscitate ugovor i sve je ok, onda ste spremni da ga i potpisete i prihvatite tu ponudu.
Sad sto se tice plate. Opet iskustva su razlicita. Veoma bitna stvar je mesto gde odlucite da radite i zivite, odnosno velicina grada. U velikim gradovima tipa Sangaj, Peking i ostalim Tier 1 gradovima su visoke cene i samim tim troskovi zivota su mnogo veci. Odnosno, mozete dosta manje da ustedite nego u manjem gradu. Mi smo se u to licno uverili. Nakon sletanja u Sangaj, proveli smo jednu noc u hotelu (koji je naravno skola platila) i to vece izasli da kupimo neke sitnice. Sve je bilo poprilicno skupo. Pogotovo ako se uporedi sa cenama u gradicu u kome smo sada, gde je sve jako jako jeftino. I muz i ja smo pusaci, al i uz dve paklice cigareta, kupovinom vode, ishrane po restoranim i kupovine grickalica mi dnevno potrosimo manje od 100 juana. Tu naravno ne racunam ako kupujete odecu ili neke druge stvari, vec samo ono osnovno. Upravo iz tog razloga mi smo u startu, dok smo jos trazili poslove, gledali ponude iz manjih gradova. Ako imate platu npr 12000 juana, to nije isti novac ako zivite u Sangaju ili ako zivite u manjem gradu. U prvom slucaju moze da preostane jako malo, u drugom slucaju dosta vise. Naravno, opet sve zavisi od toga sta zelite. Ako vam je prvenstveni cilj da ustedite sto vise novca, moj savet je definitno manji grad.
Sto se tice plate, opet ona stara “koliko para toliko muzike”. Mi smo “uboli” dobru platu, 16000 juana, ali se zaista puno radi. Imamo osmocasovno radno vreme i office hours, tj moramo da budemo u skoli i kada nemamo casove. Casovi su ozbiljni i za svaki moramo da se pripremamo i pisemo planove. Radno vreme je u dve smene, 4 sata pre podne i 4 sata posle podne, i imamo pauzu za rucak. Sa takvim rasporedom mi radnim danima i nemamo gde da uglavimo nikakav part time job, a i budemo veoma umorni pa ne bismo ni imali ni snage za tako nesto. Ono sto hocu da kazem je da moze da se prihvati manja plata sa kracim radnim vremenom, pa da se upotpunjuje part tajmom. Ili da se juri ozbiljnija plata, ali sa duzim radnim vremenom. Sve je stvar izbora.
Eto toliko za sada, vec sam napisala roman. Ako neko ima neko konkretno pitanje, pitajte. Jos jednom savet za ljude koji razmisljaju da dodju u Kinu – SAMO POLAKO. Dobro se informisite i polako birajte posao dok ne nadjete ono sto vam odgovara. To moze da traje mesec, dva, tri pa i duze. Opet ona stara “tri puta meri, jednom seci”.
Pozdrav iz provincije Henan!