Fungus

Viza se ne moze dobiti na aerodromu. Za tranzit nije potrebna. Doduse, prilicno su opusteni, kad sam doleteo za Adis, trebalo je odmah da predjem na let za Gondar, koji je na drugom (domestic) terminalu i niko mi nije ni pogledao pasos niti pitao za vizu i mogao sam da odletim za Gondar opusteno. Problem bi svakako nastao u povratku gde su rigorozniji, pa sam nasao u podrumu drugog terminala pasosku da bi mi validirali vizu. Ako dolecete Ethiopianom imate pravo na popust/cenu karte za Etipoljane za letove unutar zemlje... Leteo sam Adis - Gondar, Gondar - Aksum, Aksum - Lalibela, Lalibela - Adis, sva 4 leta su bila zajedno oko 100 evra. Avioni skroz OK i moje iskustvo sa Ethiopianom je pozitivno, iako sam od nekih ljudi cuo da se desava da otkazuju letove. Od nabrojanih gradova po meni stvarno treba videti Gondar (sa Simian planinama) i Lalibelu. Kafa i klopa vrhunski, cene dosta niske, osim ulaska u Lalibeline ukopane crkve, koji je 50 dolara i to bez vodica, a nista nije obelezeno, pa se desavalo da se pogubimo i zadjemo u delove gde ljudi zive, a onda je tesko iskobeljati se iz rulje dece. Adis nije bas najlepsi grad, ali je bezbedan i ima par zanimljivih stvari barem za 2 dana obilaska. Aerodrom je u cetvrti Bole, koja je sredjenija od ostatka grada, sa fensi kucama, ambasadama, trznim centrima, etno restoranima. Struja nestaje redovno.

Ima li neko najnovije informacije za vizu za Gvatemalu? Da li je potrebna ako imam americku vizu ili boraviste neke od zemalja EU? Na sajtu njihovog MSP stoji da gradjani Srbije spadaju u neku klasu B, po kojoj se viza ne mora odobriti u Gvatemali ali se mora aplicirati za nju. Na nekim drugim sajtovima na netu (ukljucujuci i Wiki) se moze naci da nije potrebna ukoliko se poseduje vazeca americka viza ili boravisna EU... Link sa zvanicnog sajta MSP: http://www.minex.gob.gt/Visor_Pagina.aspx?PaginaID=22

Cini mi se Indonezija ili Panama npr.

Angkor je predivan, ali meni je Siem Reap bio tuga golema. Stotine napacenih Kambodzanaca koji cekaju belce da zavrse rucak, veceru ili hranu pa da ih tuk-tukom voze negde za dolar-dva. Bukvalno stoje i gledaju te dok jedes i pokusavaju pogledom da izmame tu voznju. Pub Street katastrofa nevidjena, pijane nemacke i skandinavske bakute koje djuskaju uz Kim Vajld i pesmu o liku koji je poslan da ubija Kambodzance i uzasu rata bas u toj Kambodzi dok se deru "flying to Cambodia". Odvratno toceno pivo od 50 centi za koje je i Jelen zanatsko pivo. Gomila zapadnjaka koji se fotkaju kako jedu skorpije, paukove ili buba svabe. Devojcice od 7 godina koje preturaju po kantama u nadi da su stranci bacili nesto vredno. Pakao na zemlji za mene. U Tajlandu je u ovo vreme preporucljivo ici na zalivsku stranu, iako sam ja cesto imao srece i na andamanskoj. Vratio sam se prosle nedelje sa Phangana, bilo je odlicno vreme cele nedelje, malo oblacno, ali suvo. Jedino sto voda nije bas dobra, mutna je na svim plazama i bukvalno se ne vidi stopalo kad se zgazi do kolena. Moje omiljene plaze su na istoku - Thong Nai Pan Noi i Yai. Prva je malo fensi sa rezortima i nema bas previse jeftinijih opcija za uvece, druga totalna suprotnost, a i sama plaza je duza i bolja. Obe plaze su prilicno slabo posecene u toku dana, narocito Yai. Skoknuo jedan dan do Samuia i definitivno necu nikad ponovo, prevelika guzva za moje pojmove i masovni turizam koji je bespovratno unistio ostrvo. Phangan se dobro drzi, mada ce se stvari verovatno promeniti kad bude bio zavrsen aerodrom.

Proslog meseca leteo sa Air Asia od Kuala Lumpura za Jogjakartu bez ikakve vize, niko nije pravio problem pri boardingu i pecat/viza dobijen(a) bez problema nakon sletanja. U Maleziji bas nikad nisam imao problem sa srpskim pasosem, ni dok nije bila potrebna viza za vreme probnog perioda, niti pre/nakon toga. Doduse, moj utisak je takodje da su Indonezani vise prijateljski nastrojeni nakon sto cuju odakle dolazite, mada mislim da je u njihovom slucaju (narocito na Javi) intrigantna (njima) egzotika iz koje dolazimo. Takse su sve ukljucene u cenu karte.

Leteo Beograd- Solun za vikend i definitivno nista ne dobijes osim poluprazne case vode i to samo ako dignes ruku i uhvatis stjuardesu u prolazu.

Nije cak ni 6 meseci maksimalno dozvoljen boravak u godini - moja devojka je pre 2 godine bila kod mene od januara do aprila (malo vise od 3 meseca), onda je otisla u Srbiju na mesec i po dana i pri povratku krajem maja dobila ponovo ostanak na 6 meseci bez ikakvih problema i to na normalnoj turistickoj desetogodisnjoj vizi. Jos je i pitala da li sme da ostane svih 6 meseci posto je vec bila u toj godini, dobila odgovor bez problema, toliko koliko pise. Mi smo bili ubedjeni da ce dobiti maksimalno na 3 meseca, ali eto. Skoro sve zavisi od sluzbenika na koga naletis.

Ako se odlucis na taj korak, probaj da izaberes auto kao prevozno sredstvo - verovatnoca da te zaustave je skoro nepostojeca, samo odjedanput provalis bilborde sa funtama umesto evrima i skontas da si usao u UK. U vozovima bude ponekad kontrole, ali stvarno retko. Busevi su najrizicniji, mada bi stvarno trebalo da imas peh da te uhvate.

Ja sam bio sa zenom u decembru na Palavanu, Boholu, Cebu i Panaju/Borakaju, nema nikakve frke. Duterte se ne skida sa televizije, drzi neke govore na engleskom po 4 sata, prepodne je u Manili, popodne u Iloilu itd. Oko Bozica je obecao primirje svima (ukljucujuci i teroriste) osim dilerima (ponavljajuci im "you disgust me"). Mi nismo osetili nikakav problem nigde, ni u epicentrima nocnih izlazaka. Ubili su nekog dilera na Borakaju tih dana, o tome se dosta pricalo, ali se niko ko se tada zatekao na ostrvu nije osetio ugrozenim. Nama je veci problem bilo vreme, pred kraj boravka je protutnjao tajfun Nina, pa je bila muka doci do Manile i napustiti zemlju.

Vise-manje je tacno ono sto je napisano ovde. Bio sam pre dve godine u Mikroneziji, u sklopu ture u tom delu sveta, u okviru koje sam jos posetio Palau, Marijanska ostrva i Guam. Od 4 mikronezanska koje sam obisao jedino mi se donekle svidelo Jap (Yap), koje jos i ima da ponudi nesto od kulture i prakticno je jedino turisticko mesto u Mikroneziji, ali i to je sve skromno (par hiljada nekih pljosnatih prstenastih stencuga koje su ranije koristili kao novac su im glavna atrakcija, tvrde da ih i danas koriste kao platno sredstvo za krupnije stvari, tipa za kupovinu kuce). Mladi na ostrvu su mi delovali narocito tuzno, izgubljeni izmedju tabua koje donosi tradicionalna Yap kutura, sekti koje vladaju i americkih uticaja sa tv-a. Mozda je zbog te neprilagodjenosti stopa samoubistava visoka. Imaju neke cudne tabue, kravate su npr. strogo zabranjene, jer vaze za simbol kolonijalizma. Najvise ne vole Nemce, cija su takodje kolonija bili; nas je nekoliko ljudi sa gnusanjem pitalo da ne dolazimo slucajno iz Nemacke i odmah osmeh kad cuju negativan odgovor. Van "glavnog grada" Kolonije turisti nisu bas dobrodosli, imao sam ponekad utisak da bi nas rastrgli kad bismo blize prisli, toliko im je odbojnosti bilo u ocima. Fotografisanje u tim selima i na mnogim okolnim ostrvima je strogo zabranjeno. Ronjenje je dobro i u principu glavni razlog za odlazak, mada ne toliko u odnosu na obliznji Palau.. Moze da se pliva medju razama, onesu im nacionalni simbol. Nije lako doci do tamo ako se ne koriste prilicno skupi i retki letovi, United leti cini mi se jednom nedeljno izmedju Korora u Palau i Guama, sa usputnom stanicom na Yapu. Sve u svemu, po meni, nije vredno para i cimanja, osim ako ste relativno blizu.

A koji ti je problem da uradis re-entry na aerodromu pre nego odletis za Siem Reap? Ne znam s kog aerodroma letis, ali ako je Don Mueang, procedura ti traje oko 15-20 minuta, prosao sam kroz istu pre 3 nedelje. Sumnjam da je nesto mnogo duze na Suvarnabhumiju.