Zdravo svima,
Uskoro putujem u SAD. Bila sam na razgovoru u ambasadi pre 10ak dana, procedura je ista kao što su mnogi opisali... Prvi intervju sa našim čovekom i par pitanja: zašto putujem (turistički, kod rođaka), čime se bavim (radim to i to, tu i tu), koliko planiram da ostanem (3 nedelje), gde živim (Beograd), s kim živim (sa cimerkom/drugaricom). Ovo gde živim i sa kim je pitao verovatno zbog toga što mi je u pasošu stara adresa i mesto prebivališta, koji su u međuvremenu promenjeni, te sam tu novu adresu unela u aplikaciju. Razgovor sa konzulkom ja trajao oko minut, pitala me je zašto putujem (kod rođaka, posto od malih nogu planiram da ih jednog dana posetim), čime se bavim (radim to i to, tu i tu), od kada tu radim (od 1. januara 2016), da li sam udata i da li imam decu (ne), gde sam putovala u proteklih 5 godina ( 2 puta Grčka, Poljska, Češka, Mađarska, jednom letovanje u Turskoj). Nakon toga mi je rekla da mi je viza odobrena i da pasoš mogu da podignem za 2-3 radna dana. Pasoš sa vizom je bio gotov za preuzimanje već sutradan popodne. Ništa od papira sem pasoša mi nisu tražili.
Moram da napomenem da sam pre nekoliko godina, kao apsolvent, odbijena prilikom apliciranja za turističku vizu, kao i to da su mi primanja prosečna, nemam nijednu nekretninu na svoje ime, putovala sam uglavnom po Evropi i to jednom do dva puta godišnje, u proseku. Dakle, najbitnije je da se lepo pripremite za razgovor, iščitate i proučite forum do detalja, da budete iskreni, kratki i jasni, da ih gledate u oči, čak i kada oni ne gledaju vas. I uvežbajte odgovore na sva potencijalna pitanja i potpitanja, ali ih nemojte uvežbavati tako da odgovori zvuče kao napamet naučeni, već ih uvežbajte toliko da budete sigurni kada govorite, s obzirom da je moguća trema kada se nađete u onom prosoru. I blagi osmeh, ali ne preteran.
Hvala svima koji ovde pišu svoja iskustva, jer su vrlo dragocena. E sad, potrebno mi je par saveta koji se tiču samog dolaska u SAD:
- U aplikaciji sam napisala da ja finansiram put, što je i trebalo da se desi...međutim, rođaci kod kojih putujem su insistirali da mi oni kupe kartu, a ispostavilo se da je jeftnije da se kupi tamo. Da li neko ima slična iskustva, odnosno da li bi mogli da me zezaju zbog toga? Da li uopste oni traže na uvid povratnu kartu i sta u tom slucaju treba pokazati s obzirom na to da ću kod sebe imati samo boarding pass za odlazak? Da li je dovoljno da odstampam samo one info o putovanju koje mi je tamošnja agencija u kojoj je kupljena karta poslala?
- Takođe, u aplikaciji sam navela adresu jednih rođaka/porodice u Viskonskinu, a na pitanje da li imam druge rođake u USA odgovorila sam potvrdno. Na aerodromu u Čikagu će me čekati druga rođaka, čije ime i adresu nigde nisam nigde navodila, najpre ću biti kod nje par dana, a onda odlazim kod rođaka čiju sam adresu navela. Da li bi mogli da mi prave problem zbog toga?
- Ponela bih oko 2.500 $ ( manji deo u kešu u dolarima i veći deo tog novca mi je na deviznom računu, odnosno visa kartici na kojoj već imam oko 2000 evra, pa bih karticu koristila po potrebi). Da li je ok da veci deo novca bude na racunu, odnosno da li oni traže keš na uvid ili ne? Da li je ovo dovoljno novca za njihov pojam? Meni je i više nego dovoljno, s obzirom na to da ću boraviti kod rođaka i da će me oni gostiti, te da cu novac trošiti jednino na ulaznice, razgledanja, šoping...tek ponekad na hranu i piće...
- Šta još od pitanja postavlja imigracioni službenik?
- Da napomenem da umesto planirane 3 nedelje, ostajem 4, posto su mi na poslu nakon saznanja da sam dobila vizu odobrili još nedelju dana odmora ( s obzirom na to da imam dosta neiskoriscenog). Ovo valjda ne bi trebalo da bude problem, koliko sam usple da pročitam ovde?