Slumpy

Sto se tiče Balkan flexipass-a i voza Beograd-Sarajevo: imajte na umu da taj voz 88 km ide kroz Hrvatsku (za koju ne vazi Balkan flexipass), karta za tu deonicu (od Tovarnika do Slavonskog šamca) košta 10e u vozu, što je suludo, budući da karta za celu maršutu košta 22e u Beogradu ili 17e u Sarajevu! Mi smo u odlasku platili jednu kartu za nas dvoje, a u povratku smo se nekako ''provukli'' s rečima da smo zagubili doplatnu kartu za Hrvatsku ''negde u rancu, sad ćemo je naći''. Na sajtu Zeleznice hrvatske cena karte košta malo manje ali ne moze se kupiti online.

Hvala ti, Relja!

Hvala na pohvalama. Poteškoća sa kojom sam se susreo pišući ovaj putopis jeste, s jedne strane, ta što sam ga pisao znatno kasnije (dve godine posle posete Indiji) pa su mi potankosti doživljaja pomalo izbledele i, s druge, ta što sam, rešivši da pišem putopis kroz prizmu bogova Indije, bio u opasnosti da odguram tekst u rang novinarsko-istraživačkih radova.

Poštovani saputnici, drugari, kolege i istomišljenici, želeo bih da vas u svoje ime i u ime Književne omladine Srbije pozovem na centralnu promociju mog putopisa ''EZAN'' 4. juna u 19h30 u Kući Đure Jakšića, Skadarska 34, Beograd. Neki me od vas znaju po starijim postovima i putopisima koje sam objavljivao na sajtu ST dok sam bio aktivan. Poslednje tri godine posvetio sam projektu EZAN pokušavši da stvorim putopis koji će biti književno delo visokog kvaliteta i koji će popularizovati ovaj književni žanr široj čitalačkoj publici. Ovom knjigom povezao sam dve velike strasti - književnost i putovanja - i, nadam se, podario ljudima retko štivo koje će im pružiti dragocene užitke čitanja. O knjizi možete više saznati na: putopisezan.wordpress.com Ako volite putopise i orijentalnu kulturu, dođite 4. juna na promociju čiji će bogati program, između ostalog, uključivati i spektakl orijentalnog plesa! U nastavku sledi sinopsis putopisa i izvod iz recenzije prof. dr Darka Tanaskovića, našeg priznatog orijentaliste: Turska, Kavkaz, Iran, Levant, Egipat… Sedamdeset sedam dana uzbudljivog putešestvija, prepunog autorovih pustolovina po vozovima, medresama, zamkovima, manastirima, pustinjama i zabitima, odvešće vas pravo u jedan udaljeni i očaravajući svet. Iskustvo iz prve ruke obogaćeno spontanim osvrtima na razne zanimljivosti, predanja i anegdote iz istorije islama, i sve to predočeno otmenim stilom, živo i opipljivo, upotpunjeno obimnim istraživanjem, ali bez dosadne faktografije i šablona. Pred vama je delo koje će vas zaintrigirati, zapanjiti, a katkad i šokirati. EZAN je živopisna priča koja se čita u dahu, originalno ostvarenje mladog pisca, poziv na duhovno putovanje Orijentom, svojevrsna pohvala putofilije… “Nenametljivo u svoje kazivanje uplićući podatke i objašnjenja o događajima iz prošlosti i preplićući ih sa slikama savremenosti, Nikolić je kroz susrete, bivakovanja, saputništva i rastanke s raznim putnicima namernicima i istočnjacima različitih nacija, jezika i kultura, izatkao gusto i bogato narativno tkanje koje neosetno uvlači čitaoca u magiju stranstvovanja koja se stalno i zakonito očituje kao smirujuće zadovoljstvo prepoznavanja sličnosti u različitostima i bliskosti u udaljenostima. Ovaj putopis će sigurno steći mnogog usrdnog čitaoca koji posle čitanja nikako neće ostati isti. Može postati samo mudriji i bolji, za put spremniji...” Iz recenzije prof. dr Darka Tanaskovića izdavač: Književna omladina Srbije žanr: putopis broj strana: 256 povez: broširan, sa klapnama

Evo i TED-a o Couch surfing-u:

Ja sam narucivao preko njihovog sajta vise puta, pratite redovno sajt jer cesto daju snizenja. Tako sam uhvatio neka silna snizenja i narucio bas dosta toga. Posto je paket bio velik i tezak, na carini su ga otvorili (kazu da otvaraju tek poneke, i to one koji im se ucine da imaju vecu vrednost) i ocarinili me sa 1200 din. I to su mi obracunali punu cenu knjiga, iskljucivsi snizenja. U stvari, rekli su mi da nisu ni naplatili carinu vec samo porez. Dakle, narucujte preko njihovog sajta, ali pazite da se ne pretrgnete.

Ovaj sajt mi deluje sasvim ok: http://www.workaway.info/

Ova tema mi je bas zagolicala mastu. Slusao sam ranije puno o Sekelju ali kao o esperantisti, a manje kao o putniku i licnosti uopste. Sad moram da se dokopam njegovih knjiga

Cinjenicu da nema granice izmedju Rusije i Belorusije ne treba uzeti sasvim zdravo za gotovo. Kada sam isao vozom iz Minska za Moskvu, posle Smolenska, dakle posle granice, na nekoj stanici usli su neki tipovi u civilu i uputili se pravo k meni buduci da sam bio jedini stranac. Posto su bili ubedjeni da Srbima treba viza za Rusiju skinuli su me s voza, da bi im neko u poslednjem trenutku javio da nam ipak vise ne treba viza, te sam ja uskocio nazad u voz u poslednjoj sekundi. Videli su da se nisam registrovao u Belorusiji no srecom prosao sam bez posledica. Ti inspektori verovatno love one strance koji misle da mogu neopazeno da se usunjaju u Rusiju.

Znam da se ranije govorilo o registraciji u Rusiji, ali sada mi gori pod nogama, nalazim se u Minsku i ne znam sta da radim povodom registracije. Moj host ima dovoljno obaveza da bi jurcao po kancelarijama radi mene, ostaje mi ili da platim znatnu sumu nekom hotelu da odradi to ili da odem do Litvanije i nazad kako u zemlji ne bih ostao duze od tri dana. Ili pak da se kockam i da probam da izadjem iz zemlje bez registracije. Da li mi u tom slucaju preti shtraf (novcana kazna)? I sta ako nemam para za shtraf? Nadam se da ce neko podeliti svoja iskustva sa mnom o ovome, i to dok jos nije prekasno!

Hvala na strpljenju onima sto citaju putopis jer jeste malcice dugacak Reljo, primedba ti je na mestu, i sam sam svestan da je opisivanje grada ili zemlje kroz prizmu arhitekture, prirode i materijalnih tvorevina, na kojem pociva tradicionalni putopis, danas u neku ruku prevazidjeno. Mozda je ovo moj poslednji putopis u klasicnom stilu. Mada ne mogu da osporim cinjenicu da me najvise privlaci ''putopisanje'' iz perspektive religija. Kad budem nasao vremena napisacu putopis o Indiji kroz prizmu tamosnjih vera i bogova. Vizu za Nepal sam dobio na granici. Jao ne secam se vise koliko bese dolara... Cak se i ne secam da li sam ikakav formular popunjavao za vizu Znaci, opusteno je sa Nepalcima. Leteo sam Arabia air-om iz Istanbula preko UAE do Katmandua, povratna bese oko 400e, s tim sto sam nazad leteo iz Dzajpura, Indija. Iskustvo puta od Nepala do Indije je jako iscrpljujuce. Ja sam isao od Lumbinija do Varanasija (>400km) i put je trajao od jutra do mraka... Mislim da sam i to opisao u ovom putopisu, u poslednjem delu...

P.S. Pozivno pismo vise nije potrebno za Iran. Aplicira se za vizu u Beogradu, ispuni se formular i uplati 5000din. u Komercijalnoj banci. Zahtev se salje na odobravanje u Tehran. Odgovor stize za desetak dana. U slucaju da je zahtev odbijen pare se ne vracaju. Ali u najvecem broju slucajeva odobravaju. Samo pripaziti sta se navodi u tom formularu. Novinarstvo, politika i sl. su razlozi zbog kojih oni odbijaju. Naglasiti da su namere iskljucivo turisticke. Eventualno se napise tu i tamo adresa nekog hotela. I bice ok. Ne bih savetovao da se ide sa balkan flexipass-om. Moze se vozom do Erzuruma (dan i po) pa odatle autobusom do Dogubajazita, koji je blizu granice. U svakom slucaju, dosta cimanja a i nije bas jeftino. To je preporucljivo samo ako neko hoce da putuje bas po tim krajevima (Kurdistan). Najlakse i najjeftinije je uzeti direktan bus do Tabriza ili Teherana iz Istanbula. Ima vise polazaka svakog dana u 13h-14h i karte se uvek mogu naci. Odite na metro stanicu Aksaray i naci cete vise iranskih agencija.

Cene u Iranu, april 2010: prevoz: -medjugradski: na otprilike 100km dodje 1e. Znaci, ako idete iz Teherana za Isfahan (~450km), autobus ce vas izaci oko 4,5e. Cene voznih karta su slicne cenama autobuskih. Za vece razdaljine ici vozom. Prednost autobusa: mozete ga uhvatiti bukvalno svuda, samo stanete na autoput/put i za par min eto autobusa koji vam staje. Autobus Istanbul-Teheran je i dalje 30 dolara. Izuzev za vreme Noruza kada je cena dupla. -gradski: po Teheranu kombinovati odlican metro (propusnica za nedelju dana ~1,2e) i shared taxi. To su vozila (licencirana i bilo koja druga) koja voze na odredjenoj relaciji, kada ih zaustavite na kolovozu, samo pitaju da li idu do vaseg odredista. Cena krace voznje (1-5 km) je 2-5000 IR, a duze (5-10 km) je 5-10000 IR. Buduci da Teheran ima odlicnu mrezu auto-puteva koji su uglavnom prohodni, kolima cete se jako brzo kretati po gradu. Izbeci gradske autobuse jer uzimaju puno vremena. Oprez: pazite da ne udjete u privatni taxi (samo jedan putnik) jer ce vas tad prilicno opeljesiti. Privatni taksi se na farsiju zove ''dar baste''. Ako vam stane vozilo bez putnika u njemu, proverite da nije u pitanju dar baste. Hrana: uopste govoreci, jeftina je. Rucak u restoranu ne moze da premasi 3-4e. Mozete da birate izmedju raznovrsne tradicionalne kuhinje (kebab i sl.) i brze hrane (razni mega sendvici). Osvezavajuca pica su jako jeftina. Obavezno piti bezalkoholna piva: IStak, Delister i sl. Sladoledi, voce i ostale namirnice mnogo jeftinije nego kod nas. Ali zato kafici su strashno skupi. Mislim na one moderne, zapadnjacke kojih ima malo. Kapucino, na primer, kosta 3-4 dolara, sto odgovara ceni celog rucka. Dakle, ljubitelji kafe ce imati tesko vreme u Iranu. S druge strane, crnog caja ima svuda i jeftin je. Navedene cene su za Teheran. U ostalim gradovima cene su znatno nize. smestaj: Nepotreban za svakog ko koristi CS. Devet od deset ljudi kojima sam pisao na CSu su mi odgovorili i pristali da me hostuju. Iranci su bez sumnje bez premca kad je rec u gostoprimstvu. Ako vam ipak treba smestaj: generalno je skup za Bliski istok. Najjeftini hotel koji sam nasao u Teheranu je Mashhad hostel za ciji dormitory sam placao 70000 IR, to jest 7 dolara. Hostel je nikakav ali je dobra lokacija: blizu stanice Imam Khomeini. Jazd ima najbolju ponudu sto se tice smestaja. Silk road hostel, pored Jameh Mesjed: dormitory samo 5 dolara. Moze cak da se spava na krovu za 2 dolara. Ne ici u hostel Orient preko puta ciji je vlasnik isti, koji je zapostavljen i cije cene su iste kao u Silk road hostel. ostalo: knjige u Iranu su jeftine. Preporucujem postere i sl. stvarcice u knjizarama pored Trga Enqelab (Meydane Enqelab). Oni su bolja opcija od suvenira koji nisu jeftini. Uprkos ekonomskom embargu, u Iranu se moze naci svaka tehnicka sprava, i, cini mi se, cene nisu vishe nego kod nas.

Mozes da kupis karte preko sajta http://ticket.poezda.net, ja sam pre par min. kupio kartu za gore pomenutu relaciju. Ovaj sajt prihvata intezinu karticu, dok rzd.ru ne prihvata S druge strane, ovaj sajt naplacuje svoju uslugu: 6 evra... I pored toga, morao sam da se dokopam karte jer su oni najjeftiniji vozovi vec sada skoro rasprodati i to za pocetak jula...

Hvala i na pohvalama i na kritikama, ove prve nam prijaju, druge nam koriste. Neke stvari sam vec prepravio zahvaljujuci primedbama. S druge strane, treba razjasniti nesto: 'cak stavise' je pleonazam jer su obe reci suvisne, ali 'uzgred budi receno' je okoshtao izraz jer se ne moze reci samo 'budi receno'. 'Uzgred' je knjizevnije i elegantnije ali pisac ima svoje razloge kada pravi izbor.