Slumpy

Sto se tiče Balkan flexipass-a i voza Beograd-Sarajevo: imajte na umu da taj voz 88 km ide kroz Hrvatsku (za koju ne vazi Balkan flexipass), karta za tu deonicu (od Tovarnika do Slavonskog šamca) košta 10e u vozu, što je suludo, budući da karta za celu maršutu košta 22e u Beogradu ili 17e u Sarajevu! Mi smo u odlasku platili jednu kartu za nas dvoje, a u povratku smo se nekako ''provukli'' s rečima da smo zagubili doplatnu kartu za Hrvatsku ''negde u rancu, sad ćemo je naći''. Na sajtu Zeleznice hrvatske cena karte košta malo manje ali ne moze se kupiti online.

Hvala ti, Relja!

Hvala na pohvalama. Poteškoća sa kojom sam se susreo pišući ovaj putopis jeste, s jedne strane, ta što sam ga pisao znatno kasnije (dve godine posle posete Indiji) pa su mi potankosti doživljaja pomalo izbledele i, s druge, ta što sam, rešivši da pišem putopis kroz prizmu bogova Indije, bio u opasnosti da odguram tekst u rang novinarsko-istraživačkih radova.

Poštovani saputnici, drugari, kolege i istomišljenici, želeo bih da vas u svoje ime i u ime Književne omladine Srbije pozovem na centralnu promociju mog putopisa ''EZAN'' 4. juna u 19h30 u Kući Đure Jakšića, Skadarska 34, Beograd. Neki me od vas znaju po starijim postovima i putopisima koje sam objavljivao na sajtu ST dok sam bio aktivan. Poslednje tri godine posvetio sam projektu EZAN pokušavši da stvorim putopis koji će biti književno delo visokog kvaliteta i koji će popularizovati ovaj književni žanr široj čitalačkoj publici. Ovom knjigom povezao sam dve velike strasti - književnost i putovanja - i, nadam se, podario ljudima retko štivo koje će im pružiti dragocene užitke čitanja. O knjizi možete više saznati na: putopisezan.wordpress.com Ako volite putopise i orijentalnu kulturu, dođite 4. juna na promociju čiji će bogati program, između ostalog, uključivati i spektakl orijentalnog plesa! U nastavku sledi sinopsis putopisa i izvod iz recenzije prof. dr Darka Tanaskovića, našeg priznatog orijentaliste: Turska, Kavkaz, Iran, Levant, Egipat… Sedamdeset sedam dana uzbudljivog putešestvija, prepunog autorovih pustolovina po vozovima, medresama, zamkovima, manastirima, pustinjama i zabitima, odvešće vas pravo u jedan udaljeni i očaravajući svet. Iskustvo iz prve ruke obogaćeno spontanim osvrtima na razne zanimljivosti, predanja i anegdote iz istorije islama, i sve to predočeno otmenim stilom, živo i opipljivo, upotpunjeno obimnim istraživanjem, ali bez dosadne faktografije i šablona. Pred vama je delo koje će vas zaintrigirati, zapanjiti, a katkad i šokirati. EZAN je živopisna priča koja se čita u dahu, originalno ostvarenje mladog pisca, poziv na duhovno putovanje Orijentom, svojevrsna pohvala putofilije… “Nenametljivo u svoje kazivanje uplićući podatke i objašnjenja o događajima iz prošlosti i preplićući ih sa slikama savremenosti, Nikolić je kroz susrete, bivakovanja, saputništva i rastanke s raznim putnicima namernicima i istočnjacima različitih nacija, jezika i kultura, izatkao gusto i bogato narativno tkanje koje neosetno uvlači čitaoca u magiju stranstvovanja koja se stalno i zakonito očituje kao smirujuće zadovoljstvo prepoznavanja sličnosti u različitostima i bliskosti u udaljenostima. Ovaj putopis će sigurno steći mnogog usrdnog čitaoca koji posle čitanja nikako neće ostati isti. Može postati samo mudriji i bolji, za put spremniji...” Iz recenzije prof. dr Darka Tanaskovića izdavač: Književna omladina Srbije žanr: putopis broj strana: 256 povez: broširan, sa klapnama

Evo i TED-a o Couch surfing-u:

Ja sam narucivao preko njihovog sajta vise puta, pratite redovno sajt jer cesto daju snizenja. Tako sam uhvatio neka silna snizenja i narucio bas dosta toga. Posto je paket bio velik i tezak, na carini su ga otvorili (kazu da otvaraju tek poneke, i to one koji im se ucine da imaju vecu vrednost) i ocarinili me sa 1200 din. I to su mi obracunali punu cenu knjiga, iskljucivsi snizenja. U stvari, rekli su mi da nisu ni naplatili carinu vec samo porez. Dakle, narucujte preko njihovog sajta, ali pazite da se ne pretrgnete.

Ovaj sajt mi deluje sasvim ok: http://www.workaway.info/

Ova tema mi je bas zagolicala mastu. Slusao sam ranije puno o Sekelju ali kao o esperantisti, a manje kao o putniku i licnosti uopste. Sad moram da se dokopam njegovih knjiga

Cinjenicu da nema granice izmedju Rusije i Belorusije ne treba uzeti sasvim zdravo za gotovo. Kada sam isao vozom iz Minska za Moskvu, posle Smolenska, dakle posle granice, na nekoj stanici usli su neki tipovi u civilu i uputili se pravo k meni buduci da sam bio jedini stranac. Posto su bili ubedjeni da Srbima treba viza za Rusiju skinuli su me s voza, da bi im neko u poslednjem trenutku javio da nam ipak vise ne treba viza, te sam ja uskocio nazad u voz u poslednjoj sekundi. Videli su da se nisam registrovao u Belorusiji no srecom prosao sam bez posledica. Ti inspektori verovatno love one strance koji misle da mogu neopazeno da se usunjaju u Rusiju.

Znam da se ranije govorilo o registraciji u Rusiji, ali sada mi gori pod nogama, nalazim se u Minsku i ne znam sta da radim povodom registracije. Moj host ima dovoljno obaveza da bi jurcao po kancelarijama radi mene, ostaje mi ili da platim znatnu sumu nekom hotelu da odradi to ili da odem do Litvanije i nazad kako u zemlji ne bih ostao duze od tri dana. Ili pak da se kockam i da probam da izadjem iz zemlje bez registracije. Da li mi u tom slucaju preti shtraf (novcana kazna)? I sta ako nemam para za shtraf? Nadam se da ce neko podeliti svoja iskustva sa mnom o ovome, i to dok jos nije prekasno!

Hvala na strpljenju onima sto citaju putopis jer jeste malcice dugacak Reljo, primedba ti je na mestu, i sam sam svestan da je opisivanje grada ili zemlje kroz prizmu arhitekture, prirode i materijalnih tvorevina, na kojem pociva tradicionalni putopis, danas u neku ruku prevazidjeno. Mozda je ovo moj poslednji putopis u klasicnom stilu. Mada ne mogu da osporim cinjenicu da me najvise privlaci ''putopisanje'' iz perspektive religija. Kad budem nasao vremena napisacu putopis o Indiji kroz prizmu tamosnjih vera i bogova. Vizu za Nepal sam dobio na granici. Jao ne secam se vise koliko bese dolara... Cak se i ne secam da li sam ikakav formular popunjavao za vizu Znaci, opusteno je sa Nepalcima. Leteo sam Arabia air-om iz Istanbula preko UAE do Katmandua, povratna bese oko 400e, s tim sto sam nazad leteo iz Dzajpura, Indija. Iskustvo puta od Nepala do Indije je jako iscrpljujuce. Ja sam isao od Lumbinija do Varanasija (>400km) i put je trajao od jutra do mraka... Mislim da sam i to opisao u ovom putopisu, u poslednjem delu...

P.S. Pozivno pismo vise nije potrebno za Iran. Aplicira se za vizu u Beogradu, ispuni se formular i uplati 5000din. u Komercijalnoj banci. Zahtev se salje na odobravanje u Tehran. Odgovor stize za desetak dana. U slucaju da je zahtev odbijen pare se ne vracaju. Ali u najvecem broju slucajeva odobravaju. Samo pripaziti sta se navodi u tom formularu. Novinarstvo, politika i sl. su razlozi zbog kojih oni odbijaju. Naglasiti da su namere iskljucivo turisticke. Eventualno se napise tu i tamo adresa nekog hotela. I bice ok. Ne bih savetovao da se ide sa balkan flexipass-om. Moze se vozom do Erzuruma (dan i po) pa odatle autobusom do Dogubajazita, koji je blizu granice. U svakom slucaju, dosta cimanja a i nije bas jeftino. To je preporucljivo samo ako neko hoce da putuje bas po tim krajevima (Kurdistan). Najlakse i najjeftinije je uzeti direktan bus do Tabriza ili Teherana iz Istanbula. Ima vise polazaka svakog dana u 13h-14h i karte se uvek mogu naci. Odite na metro stanicu Aksaray i naci cete vise iranskih agencija.

Cene u Iranu, april 2010: prevoz: -medjugradski: na otprilike 100km dodje 1e. Znaci, ako idete iz Teherana za Isfahan (~450km), autobus ce vas izaci oko 4,5e. Cene voznih karta su slicne cenama autobuskih. Za vece razdaljine ici vozom. Prednost autobusa: mozete ga uhvatiti bukvalno svuda, samo stanete na autoput/put i za par min eto autobusa koji vam staje. Autobus Istanbul-Teheran je i dalje 30 dolara. Izuzev za vreme Noruza kada je cena dupla. -gradski: po Teheranu kombinovati odlican metro (propusnica za nedelju dana ~1,2e) i shared taxi. To su vozila (licencirana i bilo koja druga) koja voze na odredjenoj relaciji, kada ih zaustavite na kolovozu, samo pitaju da li idu do vaseg odredista. Cena krace voznje (1-5 km) je 2-5000 IR, a duze (5-10 km) je 5-10000 IR. Buduci da Teheran ima odlicnu mrezu auto-puteva koji su uglavnom prohodni, kolima cete se jako brzo kretati po gradu. Izbeci gradske autobuse jer uzimaju puno vremena. Oprez: pazite da ne udjete u privatni taxi (samo jedan putnik) jer ce vas tad prilicno opeljesiti. Privatni taksi se na farsiju zove ''dar baste''. Ako vam stane vozilo bez putnika u njemu, proverite da nije u pitanju dar baste. Hrana: uopste govoreci, jeftina je. Rucak u restoranu ne moze da premasi 3-4e. Mozete da birate izmedju raznovrsne tradicionalne kuhinje (kebab i sl.) i brze hrane (razni mega sendvici). Osvezavajuca pica su jako jeftina. Obavezno piti bezalkoholna piva: IStak, Delister i sl. Sladoledi, voce i ostale namirnice mnogo jeftinije nego kod nas. Ali zato kafici su strashno skupi. Mislim na one moderne, zapadnjacke kojih ima malo. Kapucino, na primer, kosta 3-4 dolara, sto odgovara ceni celog rucka. Dakle, ljubitelji kafe ce imati tesko vreme u Iranu. S druge strane, crnog caja ima svuda i jeftin je. Navedene cene su za Teheran. U ostalim gradovima cene su znatno nize. smestaj: Nepotreban za svakog ko koristi CS. Devet od deset ljudi kojima sam pisao na CSu su mi odgovorili i pristali da me hostuju. Iranci su bez sumnje bez premca kad je rec u gostoprimstvu. Ako vam ipak treba smestaj: generalno je skup za Bliski istok. Najjeftini hotel koji sam nasao u Teheranu je Mashhad hostel za ciji dormitory sam placao 70000 IR, to jest 7 dolara. Hostel je nikakav ali je dobra lokacija: blizu stanice Imam Khomeini. Jazd ima najbolju ponudu sto se tice smestaja. Silk road hostel, pored Jameh Mesjed: dormitory samo 5 dolara. Moze cak da se spava na krovu za 2 dolara. Ne ici u hostel Orient preko puta ciji je vlasnik isti, koji je zapostavljen i cije cene su iste kao u Silk road hostel. ostalo: knjige u Iranu su jeftine. Preporucujem postere i sl. stvarcice u knjizarama pored Trga Enqelab (Meydane Enqelab). Oni su bolja opcija od suvenira koji nisu jeftini. Uprkos ekonomskom embargu, u Iranu se moze naci svaka tehnicka sprava, i, cini mi se, cene nisu vishe nego kod nas.

Mozes da kupis karte preko sajta http://ticket.poezda.net, ja sam pre par min. kupio kartu za gore pomenutu relaciju. Ovaj sajt prihvata intezinu karticu, dok rzd.ru ne prihvata S druge strane, ovaj sajt naplacuje svoju uslugu: 6 evra... I pored toga, morao sam da se dokopam karte jer su oni najjeftiniji vozovi vec sada skoro rasprodati i to za pocetak jula...

Hvala i na pohvalama i na kritikama, ove prve nam prijaju, druge nam koriste. Neke stvari sam vec prepravio zahvaljujuci primedbama. S druge strane, treba razjasniti nesto: 'cak stavise' je pleonazam jer su obe reci suvisne, ali 'uzgred budi receno' je okoshtao izraz jer se ne moze reci samo 'budi receno'. 'Uzgred' je knjizevnije i elegantnije ali pisac ima svoje razloge kada pravi izbor.

Hvala na komentarima. Moj prijatelj Nepalac u Beogradu se nalazi na Couch surfing-u, mozete ga lako pronaci Inace, slazem se sa primedbom u vezi sa dilemom sadasnje/proslo gl. vreme, to je jedan od tesko razreshivih problema sa kojima se suocava putopisac. Referentna tacka pripovedanja stalno oscilira izmedju proslosti (kada se opisuje neki dogadjaj) i sadasnjosti (kada se opisuje osoba/stanje/drzava/kultura). Stalnom upotrebom prezenta prica pocinje da lici na sastav iz osnovne skole, dok stalnom upotrebom proslog vremena prica se udaljava od citaoca. Inace, ovo je tek 1/3 putopisa. poZ

Reci da je zivot u 'nerazvijenim' zemljama bolji je nepostovanje prema njihovoj bedi i nezahvalnost prema onome za sta smo se mi tokom vekova izborili. Evo uzmimo za primer jednu od najlepsih i najsiromasnijih zemalja na svetu: Nepal. Ne znam po cemu bi zivot u toj himalajskoj zemlji bio 'bolji' od naseg. To da se na Zapadu najvise dirinchi je cist mit, stavise na Zapadu se najmanje dirinchi. U Nepalu i Indiji sam video da jedino cime se ljudi bave u zivotu jeste rad, rad, od jutra do mraka, sedam dana u nedelji, iscrpljujuci jednoliki rad, i to opet za neki minimalac, za puko prezivljavanje. Moj domacin u Delhiju placa licnog kuvara... 8 evra mesecno. Zato ne cudjuje previse sto sva mladez Nepala uci engleski i polaze testove da bi uhvatila maglu i otisla na Zapad. A vi rusoisti sto biste da gonite antilope, da pljujete na ulici i da prelazite na crveno samo izvolite i idite tamo da zivite, samo ne znam od cega cete ziveti. Kuvari za 8 evra mesecno sigurno ne zelite da budete. Ok, jescete pirinac dvaput dnevno, lovicete divljac na azijskom suncu, pljuvacete na ulici (to je tradicija u Indiji www.zeenews.com/blog/33/blog110.html) ali necete prelaziti ulicu na crveno jer semafori i ne postoje. S druge strane, zaista bih voleo da provedem mesec-dva na nekom mirnom, dalekom, planinskom mestu gde je vreme stalo i gde priroda nadahnjuje. Darjeeling na severoistoku Indije mi se cini kao idealno mesto: http://www.trekearth.com/gallery/Asia/India/East/West_Bengal/Darjeeling/

Nekom cudnovatom logikom zakljucio sam da je mozda isplativije otici u neku bajkovitu zemlju i tu, usred zivopisnog reljefa, nauciti jahanje umesto nekog kursa kod nas koji kosta 200-300 evra. Imate li iskustva sa jahanjem u inostranstvu? Mene narocito zanimaju Mongolija i Kirgizija... Moje iskustvo: u Kashmiru sam jahao ponija po zivopisnim obroncima Himalaja, platio sam za par sati 250 rupija, oko 3,5 evra... Mada poni je bio jadnicko i zreo za intervenciju PETA-e... Jahao sam takodje u Radzastanu, Udaipur, jedno od najboljih mesta za jahanje u Indiji, krasna priroda i vise ranceva. Uzeo sam Krishna ranch, profesionalni su, konji dobro odnegovani i najbolja indijska rasa (Mavari) ali za poludnevno jahanje dao sam 950 rupija, to jest oko 15 evra... Primetivsi zlatno pristenje na ruci coveka koji vodi ranch, shvatio sam da je to 'dranje'.

Mada se moze uciniti da ove apstraktne rasprave nemaju suvise zajednickog sa samim putovanjima, ipak covek koji pretenduje da sebe naziva putnikom mora opravdati svoju 'titulu' i svojim nacinom rasudjivanja. Jer, dakako, nije dovoljno putovati i videti, vec je potrebno i razumeti. Ova rasprava podseca na rasprave koje su se vodile u Evropi u doba Prosvetiteljstva (XVIII v.). Termin 'bon sauvage' bi odgovarao tim stanovnicima 'nerazvijenih' zemalja, neiskvarenim, primitnivnim, siromasnim ljudima stopljenim sa prirodom, nasuprot jednoj razvijenoj i predatorskoj Evropi. Ideje na koje sam naisao ovde podsecaju me na Zan-Zaka Rusoa. On je govorio da su nauka, vestine i progres iskvarili coveka i da je civilizacija postala pogubna po pojedinca (setimo se njegove izreke: 'Covek je coveku vuk') te da on mora pronaci utociste u prirodi, korenima, primitivnom i neiskvarenom zivotu i sl. Medjutim takvo shvatanje je danas prevazidjeno a i sam Ruso je bio cudak i uspeo je da se zavadi sa svima koji su mu u zivotu znacili... U svakom slucaju, ne treba pribegavati kategorizaciji i pojednostavljanju na crno-belo. To sto mi volimo da putujemo na Istok, to je iz razloga sto nam je on privlacan, a privlacan je zato sto je egzotican, a egzotican je zato sto nam je zivopisan, nepoznat i posve drukciji. A to sto bismo mi izmedju Engleske i Indiju izabrali potonju, ne znaci da bi se jedan Laoshanin imalo dvoumio da izmedju ta dva izabere prvu. I jedno je biti posetilac u 'nerazvijenoj' zemlji i olako i sa zadovoljstvom trositi ustedjene pare, i caskati sa gostoljubivim mestanima, a drugo je ziveti u toj bedi... I najveci ljubitelj prirode bi se posle izvesnog vremena smorio u nekoj zivopisnoj vukojebini Himalaja. I nije nuzno istina da se razvijenost nalazi u obrnutoj proporciji sa gostoprimstvom. Odite u Zalivske zemlje ili pak u, ne daj boze, Nigeriju... S druge strane, to sto se putnik oseca usamljenim i neprimetnim na Zapadu, to su pre posredi neke konvencije i savremena otudjenost, negoli to da su ljudi na Zapadu losi i da ne zele da pomognu...

Hm, ne bih ti bas to savetovao. Ja sam isao od nepalske granice (Lumbini) do Varanasija i put od 350 km je trajao 13 sati - bilo je to najgora voznja u mom zivotu. U svakom slucaju, morao bi da presedas na granici, nema direktnih buseva. Od Sunaulija do Katmandua 12 sati paklene voznje. Do granice mozes ili direktnim busom (bolje nemoj!) koji moze biti pravcati krsh na tockovima, ili vozom do Gorakhpura, mada i odatle ce ti trebati 5-7 sati do granice uzasnim putem i jos uzasnijim busom. Takodje imaj na umu da ako ides u suprotnom smeru, Katmandu-Delhi, morao bi da taj voz iz Gorakhpura rezervises ranije jer ne mozes tek tako da se pojavis na stanici i ponadas se da ces naci slobodnih karata. Iako u principu vise volim da idem kopnom, ovde bih ti preporucio da letis. Secam se da je u jednom pravcu Katmandu-Varanasi bio 40$. Razdaljine u Indiji su zapadnom coveku zaista nepojmljive. Vec sam napisao koliko sam putovao samo tih 350 km. Uopste, jedna od indijskih frustracija je upravo kretanje izmedju gradova, busevi su uglavnom krshevi (mada imas i onih spavacih, obavezno uzmi lezaj da leskaris!), putevi u raspadu, auto-puteva gotovo da nema, puno saobracajnih nesreca. S druge strane, vozovi su jeftini (cena osetno varira po klasama, sleeper je jeftin i ok, 2AC i 3AC su prilicno skupi, glavna razlika je sto kod prvog imas ventilatore a kod potonjih klimu), tacni, relativno cisti ali karte se moraju kupiti danima unapred, i za to ce ti biti potrebno posredstvo agencije koja uzima za sebe procenat, jer u najvecem broju slucajeva neces zeleti da sam kupujes ista na zeleznickoj stanici... U Katmanduu i okolini ima lepih stvari za videti: hramovi Pashupatinath, Bodhnath, Swayambunath (tako nesto), zatim Durbar square i istorijski centar, pa Thamel, turisticki centar gde se nalaze hoteli, barovi, restorani, suvenirnice i sl. Pa gradic na jugu Katmandua Patan i Baktapur istocno od Katmandua - sve je to must-see i zato Katmandu zahteva bar 4-5 dana. Po Thamelu se moze mesecima blejati po dobrim i jeftinim restoranima, barovima, i Katmandu je generalno odlican grad za upoznavanje. Za Agru dovoljno je 2 dana. Jedan dan Taj, drugi Agra fort (mada moze i da se to strpa u jedan). Delhi... Veoma prostran grad. Jest da Red fort i Jama mesjid vrede da se vide (ima tu i brojnih drugih znamenitosti rastrkanih po gradu), ipak je meni Delhi najbolji kao mesto da iskusite Indian nightlife (koji postoji jos u samo nekoliko gradova: Mumbai, Bangalore, Kolkata, Chandigarh...) i da se povezete sa lokalnim CS-erima. Jaipur... to bih zaobisao.

Premda sam u Istanbulu bio sedam puta, grad me uvek zadivi i zatekne. Za mene se svi gradovi dele na dve grupe: Istanbul je u jednoj, i svi ostali u drugoj. Zasto? Prvo, osecaj je fenomenalan naci se u Stambolu. Nigde tako opcinjujuce nije pomesan Istok sa Zapadom. Meni je dovoljno da hodam njegovim ulicama i da se osecam izvanredno. Mamljivi miris hrane (bez premca u svetu)... Bosfor, trajekti, visoki minareti... Dinamika Bejoglua... O Istanbulcima i da ne govorim... Elem, mogao bih romane ovde pisati o Istanbulu... Istanbul je jeftin ako znate kuda da idete. Na jednom cosku doner kosta 6 liri, na drugom dve lire. Pilav se moze naci za liru i po. Ajran za pola lire. Burek je skuplji nego kod nas. Dakle, cene ulicne hrane osetno varijaju. Ja znam nekoliko jeftinih mesta u koja stalno odlazim. Mada neki objasnjavaju tu primetnu razliku u cenama razlikom i u kvalitetu mesa. Ko zna, mozda budete jeli doner od pseceg mesa Inace, supermarketi su jeftini kao i u Evropi. U sustini, jedino je meso skupo u Istanbulu. I naravno gradski prevoz. Jedna karta kosta sedamdesetak nasih dinara. Ali to i ne cudi previse buduci da je Istanbul mnogostruko veci od Beograda. A, kao sto neko vec rece, moze se ceo centar (to jest dva centra: istorijski Eminjonu i moderni Bejoglu) preci peske. Od Taksima do Sirkedzija trebace vam oko 45-50 min (gruba procena) kroz dugu ulicu Istiklal, preko Galate i Tophana izlazite na most Galata pa izmedju Jeni dzamije i Egipatskog bazara probicete se do Sirkezija... (vec sam mislima odleteo tamo...)

Tacno. Dodao bih da se moze cak voleti i prezirati u isti mah. Ja sam proveo 24 sata u Dubaiju i mnogo stvari mi se nije dopalo: 1) klima, koja je leti prosto nepodnosljiva (srecom pa svuda postoje klima uredjaji), 2) nepodnosljiva guzva u saobracaju. Zitelji fensi Dubaija ne vole autobuse pa se svi vozikaju kolima, 3) usiljena tradicionalnost: svi Arapi se oblace u tradicionalne dishdashe i nose kefije, a ne zna se koliko kilograma zlata imaju na sebi: satovi, penkala, nakit, pertle... 4) U Dubaiju nema, zapravo, mnogo sta da se vidi. Okej, tu je impresivni Burj Arab, onda oblakoderi i Burj Dubai, Golden suq (ako imate love, kupite pozlaceni bikini) itd. Plaza na kojoj sam bio nije me ocarala, more je preslano i pretoplo, nebo je prebledo, sunce se jedva vidi. Doduse to pricam za juli. Ipak je Dubai najbolja destinacija za shopping i trosenje deviza. Ono sto mi se dopalo jeste njegov kosmopolitizam. U njemu zivi (i dirinchi) preko sto nacionalnosti. Po gradu cete upoznati bezbroj Indijaca, Pakistanaca, Iranaca, Filipinaca, Evropljana, Afrikanaca itd. Na ulicama cete videti bezbroj razlicitih kultura - pravo etnicko sarenilo.

Oni mogu da ti zatraze na uvid karticu, ali to ne znaci da stalno to rade. Meni ni jednom nisu zatrazili.

Video sam mnogo gradova ali samo dva grada zauzimaju posebno mesto u mome srcu: Istanbul i Beograd. Bez obzira kojim sve meridijanima budem shpartao za zivota, znam da je Beograd grad u kojem cu provesti ostatak svog kratkog zivota. Kao sto se moze voleti samo jedna zena ili jedan bog, tako se i samo jedan grad voli. Ni jedan grad koji sam dosad video ne slichi Beogradu. To je valjda zato sto je smesten na uscu dveju velikih reka. Volim Beograd iz dva narocita razloga: 1) priroda, zelenilo, setalista. Kazu da ukupna duzina svih recnih obala u Beogradu iznosi 200 km. Za ljubitelje prirode i setanja tu su Kalemegdan (sa carobnim pogledom!), Dunavski kej, Zemunski kej, Ada (i svi ostali kejevi), razni parkovi, Zvezdarska shuma, Botanicka basta, Kosutnjak... Nema im kraja. Najvise volim kada prelazim Brankov most u rano jutro, kada se ceo grad, Sava i krovovi kupaju u bledozutoj svetlosti... 2) dinamika, desavanja, nocni zivot. Beograd prosto vibrira. Toliko kafedzinica, klubova, splavova, pozorista, koncerata, festivala, raznoraznih desavanja... Grad sa najboljim nocnim zivotom. Jednom reci, grad koji poseduje sve. Sem mozda lepih gradjevina (ima i tu izuzetaka!), zbog cega i cujem cesto od ljudi kako kazu da grad nije lep, bla,bla... Pa valjda nisu fasade te koje daju dushu jednom gradu!

Ovakva lista 'najboljih' me po svojoj relevantnosti podseca na slucaj kad pisci sednu za sto pa sastave listu najboljih dela svetske knjizevnosti....