bezdusnahimera

Evo da podelim i moje iskustvo sa poljskom vizom. Putovala sam u poljsku u avgustu, a proces vadjenja vize trajao je citavih mesec dana! Ukoliko nemate original pozivnog pisma poslat postom, garantno pismo mora biti poslato faksom direktno od strane domacina u poljski konzulat u Srbiji. Moje pozivno pismo je slato 3 puta, a u ambasadi su mi sva 3 puta rekli da nije stiglo. Kada sam vise odlepila i otisla u ambasadu po 4 put, ljubazna zenica se sazalila i rekla mi da je gospodin konzul bacio pisma jer je pecat bio bled! pokazala mi je jednu poluizguzvanu kopiju sa putacom preko sredine. Kopija je bila dobra ali pecat se video nekih 80%. Pismo je poslato jos 4 puta, ja sam bila ukupno 7 puta dok nije prihvaceno. Tako da vodite racuna o vizuelnoj jasnoci pisma. Potvrda o primanjima je bila obavezna, kao i vrlo striktna pravila oko fotografija (lice 80% fotografije, bela pozadina)... Kada su dokumenta konacno prihvacena vizu sam dobila za 8 dana.

Pre par godina bila sam sa drugom na pester-raska turneji pa smo prenocili u Djurdjevim Stupovima. Ukoliko ocekujes da vas dvoje smeste zajedno na to odmah zaboravi. U principu jedino pravilo je da muskarci mogu da spavaju u manastirskom konaku, a devojke ne. Sve ostalo je na tome koliko se svidis domacinima. Oko nas su se, moram priznati, dosta premisljali, posto nismo delovali dovoljno "bogougodno", medjutim na kraju su nam ipak odobrili prenociste kad su skontali da smo ok. Ako ste pravoslavne vere nece vam niko praviti probleme.. Moj drugar je spavao u konaku, a mene su sa jos dve devojke poslali kod jedne zene koja je uzela na sebe zaduzenje da prihvata goste manastira. Niko nije trazio nikakve pare, mada bi bilo lepo da im ostavite neki prilog. Prisustvovali smo sluzbi, naravno, i dobili zaduzenja, pozvali su nas i da im budemo gosti za trpezom. Meni je to bilo jedno veoma interesantno iskustvo o kom bi mogla da raspredam na siroko...

Pozdrav svima! Troje nas planira da na leto 2009 krene na road trip po Americi, cuvenom rutom 66, pa me interesuje da li je neko od vas imao iskustva sa L.A. to Chicago motherroadom?