Camino

Ima raznih peregrinosa. Onih koji se oslanjaju na tehnička pomagala i onih koji ih svode na minimum. Francuska verzija puta je odlično obeležena. Na kraju, sve zavisi od pristupa.

Nisam koristila camino aplikacije na putu ali je papir praktičan jer se lako izvadi iz džepa i pregleda i po kiši i sa mokrim rukama. Svi imamo na umu idealne vremenske uslove.

U donativo albergama se ostavlja dobrovoljan prilog umesto uplate. Niko se neće buniti ukoliko se nakon tuširanja zapakuješ i nastaviš put. Možeš da ostaneš i na večeri koja uvek skromna i hospitalero naglasi da izdašnost obroka zavisi od visine priloga peregrinosa. Prilog se ostavlja prilikom napuštanja albergea. Meni je koristila odštampana lista svih albergea na putu (Francuski put). Lista je imala sledeće podatke, kontakt, kapacitet, cenu, vrstu (parohijalni, manastirski, donativo, privatni itd) udaljenost od početne tačke i sl.. www.caminosnorte.org/cnalbtabla.pdf

Pravoslavcima Camino Santiago ne predstavlja nešto naročit izazov ili nisu informisani. Prešla sam Camino do Pamplone do Santiaga tokom maja 2016.godine. Nosim divne uspomene. Pešačenje je veoma zahtevno ukoliko mu se pristupi skoro asketski skromno. Lagodniji pristup omogućava i noćenje u usputnim hotelima gde su uslovi za odmor znatno bolji, kao i usluge nošenja-odvoženja ranca (do 12e dnevno) do naznačene destinacije ili podvaljivanje tj. prelazak dnevne ture uz pomoć taksija ili busa, kao i usluge pranja i sušenja veša. Dakle, pristupila sam asketski kao prava hodočasnica. Postoji nekoliko zabluda i pitanja na koje često nema direktnih odgovora: -bezbednost je skoro 100% jer taj deo Španije živi od Camina, Civilna garda vodi računa o hodočasnicima, pružanje hitne pomoći besprekorno; -označenost putanje je besprekorna i ne postoji šansa da se neko zagubi. Meni se desilo da skrenem sa staze ali samo zato što sam se zapričala jer sam bila u društvu; -da li je potreban vodič? Nije, ali je potrebno na stazi kupiti knige-vodiče u kojima je navedeno sledeće: opis svakog dela trase (udaljenost, nagib, izvori vode, prodavnice, apoteke, ambulante i osnovna informacija o svakom mestu ili običajima koji su vredni poštovanja) kao i opis albergea (cena, kuhinja, dvorište, WiFi, kapacitet, broj telefona ili nejl za eventualne rezervacije). Vodič sam kupila u Pamploni; -peregrino pasoš je dokument sa kojim se stiče pravo na Compostelu-završnu pisanu potvrdu o predjenom putu. Svakodnevno se pasoš pečatira u albergama; -da li je neophodno krenuti od kuće u društvu? Nije. Pešačila sam sama samcata i imala sam saputnike kad god mi je to odgovaralo. Zapravo, najčešće nije mi ni dgovaralo jer je samoća na Caminu vrlo prijatna; -da li je skupo? Prenoćište od 2-15e-najčešće 10e; obrok kompetan je 10e i snedvič po nekoliko evra, paelja 2-3e, djus 2-3e; -alberge (albergue) su hosteli za hodočasnike-pregrinose. U njima se može noćiti uz prethodno pečatiranje pasoša. Sobe su najčešće višekrevetne. Jednom sam bila u dvokrevetnoj, najčešće ima po 10-tak ležajeva na sprat. Često se dešavalo da su mix spavaonice (muškarci i žene zajedno). Toaleti su uvek čisti sa toplom vodom ali najčešće bez šampona i gela za tuširanje. Meni se nijednom nije desilo da su alberge prezauzete i da moram da pešačim do sledećeg mesta; -obuća: planinarska. Ja sam nosila i Keen sandale. Potrebne su papuče za toalet u tuširanje; -outdoor, po mogućstvu super dry. Čarape obavezno bezšavne radi preveniranja plikova na stopalima. Kabanica, topliji dusk, prsluk, lagana jakna, jedne pantalone za pešačenje, 2-3 majice, helanke kao pidžama, malo veša (MALO). Preporučljivo je da ranac ne bude teži od 7kg. -ranac kvalitetan, sa pravom dužinom (ili visinom, kako god) da bi se pojas pravilno pričvrstio oko struka. zapremina 45-55l (najbolji su sa 45l +ekstenzija do 55l), ako i mogućnost pravilnog strujanja vazduha oko ledja, štapovi za planinarenje; -ostala oprema: podloga za sedenje, čuturica sa vodom, čeona lampa, vreća za spavanje, marama kojom se prekriva jastuk, sun protection krema; -prevencija plikova: prethodno razgažena kvalitetna i planinarska obuća. Poželjni su kontragripovi (ako se tako kaže) da se obuća ne bi klizala. U toku pešačenja premazivanje stopala nekom masnom kremom, može i vazelinom ako se nema bolja ideja. U slučaju pojave i NAJMANJEG crvenila, obavezno staviti hanzaplast. Preporučujem gel hanzaplaste; -prethodne pripreme: kondicione su skoro obavezne. Postoji pravilo da koliko se god spremali, spremni nećete biti. To je tačno jer će prvo stradati rameni popjas od nošenja tereta. Potrebne stvari pre polaska zapakujte u ranac i hodajte sa njim. Nakon toga ćete svoju packing list drastično izmeniti. Neophodna je provera obuće i obuće. najbolje je sve to testirati prilikom sticanja kondicije; -druženje je lagodno, svi su u istom fazonu i neobično i nesebično spremi da pruže pomoć; -savet: nemojte se previše oslanjati na knjige, tudje video zapise i instrukcije. Camino je životno putovanje i svako treba da ga doživi bez upliva tudjih iskustava. Dovoljno je pogledati film The Way.

Sa Markovoj livade koja se nalazi na obali Uvca, najbliže Sjenici je moguće krstariti čamcem. Plovidba traje oko 80-90 minuta: obilazak meandara, posmatranje gnezda beloglavog supa i obilazak Ledene pećine. Ledena pećina je izazovna, prilazi joj se sa obale, staza kroz pećinu je duga oko 800m i nije osvetljena (od vodiča se dobijaju baterijske lampe). Individualne karte koštaju oko 1200dinara dok je znatno jeftinije ukoliko dolazite najavljeno i u grupi. Plovidba gumenim čamcima je zabranjena za turističke obilaske. Niko vam neće braniti da sopstvenim čamcem plovite do milje volje. Do Markove livade se iz pravca Ivanjice dolazi tako što se skrene sa glavnog puta oko 10-tak km ispred Sjenice. Postoji i znak ali nije saobraćajni već je obična info tabla koja nije uočljiva. Dakle, pored puta se nalazi pečurka-suncobran sa klupama za odmor. Treba skrenuto desno i uzbrdo. Nakon par kolometara ćete se naći na brdu iznad pomenute livade. Prvi polasci čamaca se ne odvijaju pre 10h. Postoji mogućnast da se iskrcate nakon obilaska Ledene pećine u neposrednoj blizini vidikovca Molitva. Tačnije, ispod njega. Uspon do Molitve je veoma strm ali nije opasan. U tom slučaju natrag do Markove livade, tj.parkiranog auta ćete stazom koja mahom ide nizbrdo, prati Uvac i nemoguće je da se izgubite. Vidikovac Molitva se nalazi na privatnom imanju Bajra Muhovića. On je ljubazan gorštak, ali ako ne poštujete pravila uljudnog ponašanja i ne poštujete njega kao vlasnika poseda, on vam može uskratiti gostoprimstvo. Bajro je dragocen sagovornik, ljudina starog kova i domaćin koji rado prima turiste u svoju avliju. Sjenica je mali grad sa veoma ljubaznim stanovništvom. Centar je lepo uredjen i ima nekoliko kafića, roštilj i poslastičarnicu. Kolači su za svaku preporuku. Ukoiko neko želi prvo do vidikovca Molitva, prilazi mu se na sledeći način: ako dodjete do malopre opisanog odmorišta na prkingu, to će značiti da je skretanje sa puta Ivanjica Sjenica za Molitvu na 1-2km iza vas. Vratite se ka Ivanjici i tek ćete tada zapaziti neupadljivu žuto zelenu tablu za vidikovac (to nije zaobraćajni znak-putokaz). Odatle se ide zemljanim putem oko 20-30 minuta. Put je pogodan za sve tipove vozila ukoliko nema kiše ili snega. Može se i peške. Imajte u vodu da oblast oko Sjenice nije turistška zona u da je stanovništvu ograničena izgradnja bilo kakve turističke infrastrukture. To otežava pronalaženje ove destinacije ali je i čini autentičnom.