vasco-putnik

za.. voda nama koji ne pijemo vodu nije problem

Da, nažalost, plaća se 105 šekela (što je oko 27 evra), a računaj i na to da ćeš morati da platiš i jordanski taksi do Akabe - fiksna cena je 11 JD (oko 13 evra), čista pljačka, ali jedini vid prevoza do Akabe. Naprosto, nema nikakvog izbora. Osim toga, plaća se i izlazna taksa iz Jordana, barem je tako na graničnom prelazu King Hussein Bridge (10 JD..-12 evra i 5 JD za prevoz autobusom do izraelske strane granice, takođe jedina opcija, pošto je njegovo korišćenje obavezno)...To su sveže informacije od pre dve nedelje...

Možeš otići sama za 3 puta manje para i ostati 2 puta duže....

U Kordobi i Granadi ne prolazi nikako...Probao sam pre nekoliko dana...Jednostavno nema nikakvih popusta. Prosla je u Malagi u Pikasovom muzeju i to je jedino mesto u Andaluziji gde su je uopste konstatovali... Resenje za besplatnu posetu katedralama u Kordobi i Granadu je "odlazak na misu" oko 9 sati..

I ja sam transportno nezbrinut, dakle pridruzio bih se nekom ko krece iz NS u petak poslepodne. Tipujem na Djordja, na ciju sam voznju vec navikao, a i koji ce se verovatno vratiti u nedelju ranije, sto mi vrlo odgovara zbog ogromne kolicine posla...

Evo, pošto me Jelena (kako je već ono zovu) opominje da je vreme da se prijavim, potvrđujem svoje prisustvo ovom kulturnom događaju. Možda povedem još jednu osobu, o čemu ću pravovremeno obavestiti zainteresovane strane.

Po ovome koliko sam razumeo u prilogu sa tv, novi propisi se odnose pre svega na drzavljane Moldavije koja je nekada bila u sastavu Rumunije i da je uslov da neko dobije drzavljanstvo da dokaze da mu je neko od predaka imao drzavljanstvo Rumunije. Isto tako, uproscava se i skracuje procedura u smislu da vise nece biti provere znanja rumunskog jezika. Ne znam koliko bi ovo bilo primenjivo na nekoga odavde.

Pa ako si matoriji od 26 godina, kao ja, pa uzimas jeftiniji Flexi Pass koristeci tudji pasos za njegovu kupovinu (jednom probao), onda to bas i nije regularno . Ako si matoriji od 27 i kupujes Flexi Pass po reglularnoj, visoj ceni, ne svadjas se sa Bugarima, kada otkace vagone za sedenje i ne svercujes se par km u hodniku spavacih kola do prve stanice u Turskoj, onda moras koristiti spavaca kola i platiti doplate i u odlasku i u povratku, pa cena izadje na isto stotinak evra...

Genijalno!!! Hvala! Ovo je vise nego odlicna cena

Mislio sam na najbržu i najjeftiniju kopnenu varijantu, jer kombinacija voz+autobus definitivno nije brža, a nije ni jeftinija, ako se sve radi regularno (bez podmićivanja konduktera ili Flexi Pass-a, uz izbegavanje doplate za spavaća kola) A gde se može naći povratna avionska karta za 99e? Verovatno sam vrlo neobavešten, ako tako nešto postoji... Bilo bi super da podeliš sa nama ta saznanja. Sve što sam gledao nije jeftinije od 170 e...

Evo najnovija informacija: isprobao sam u je u povratku sledecu kombinaciju autobusa: Istanbul-Sofija (METRO): 20 EUR u 23.00; stize u Sofiju u 8.30; Sofija-Beograd 23 EUR (ili 45 leva) u 9.00, sa male autobuske stanice (koja je odmah pored velike), firma Karat s, imaju tamo i kancelariju. Do Beograda ide minibus koji stize u 14.00 na gl. stanicu i krece nazad za Sofiju u 14.30. Posle visegodisnjeg mucenja po vozovima i raznih pokusaja da nadjem smislenu kombinaciju voz-autobus, ovo je najbrza i najjeftinija varijanta. Dakle, Ist-Bg oko 45 EUR za oko 15 sati.

Pošto imam fobiju od voza na relaciji Beograd - Sofija, otkrio sam dobru kombinaciju za povratak iz Istanbula: autobus Istabul-Sofija (METRO) u 23.00, cena: 20 e; Sofija - Beograd: nova linija, minibus u 9.00 sa male autobuske stanice (odmah pored velike), cena 23 e. U BG sam stigao u 14.15. U Sofiji sam imao pauzu od oko 40 minuta, dovoljno da kupim kartu i jedem. Firma koja vodi za Beograd se zove KARAT'S ili tako nešto. Isti minibus se vraća u Sofiju u 14.30 sa stanice u BG.

Jelena, baš si lepo opisala svoje mesto, Staru Pazovu

pa čak ne bih rekao ni da je avion manje-više jedini prevoz, ogromna većina ljudi putuje autobusima i skroz je ok.. tačno put nije uopšte dobar, zna da dugo potraje ali ima mnogo, mnogo gorih puteva od peruanskih...naravno da u Limi treba biti oprezan, ali logično je da ni u svom gradu ne ideš noću baš u svaki deo grada, pa u većini mesta čak ni dalnju. Viđao sam i ja ta privatna obezbeđenja, ali ne bih pridavao poseban načaj tome - kada sam pitao zašto je to tako, rečeno mi je da je zapravo jako jeftino platiti čuvara jer rade za mizerne plate, a "pošteni" bogataši su baš, baš bogati, pa im se može ...

Što se tiče cena u Peruu, možda je bio jako jeftin ranije, međutim, zbog promena kursa, više baš i nije...Generalno, ponešto je prilično jeftinijie nego od Srbije, ali većina stvari su po cenama jako slične. Što se tiče smeštaja u Limi, možda ti mogu pomoći. Imam drugaricu i druga koji tamo žive. Ona je rođena Limnjanka koja je ovde živele oko godinu dana, a Ivan je iz Obrenovca i već su skoro dve godine u Limi. Imaju veliku kuću čiji deo su izdavali. Ako želiš, mogu ih pitati da li to još uvek čine. Pošalji mi samo PM. Ne bih bio toliko paranoična što se tiče Lime. Meni je prvih dana izgledala jako haotično, ponekad i zastrašujuće, ali kad premotam film, shvatam da je to više jer je to bio moj prvi susret sa Amerikom, posledica proneme vremenskih zona, godišnjih doba, strašnih glavobolja tokom cele nedelje koju sam proveo tamo. Mislim da je grad vrlo zanimljiv i žao mi je što ga nisam više istraživao. Naravno, mora se paziti poprilično.. Isto tako, što se putovanja po samog putovanja po Peruu tičen, nije tačno da se do Cusca, Machu Picchua, Puna, Titicace može stići samo avionom... Sve sam ja to obišao autobusom ili peške. Iquitos je već komplikovan za putovanje kopnom, ali ipak je moguće. Isto tako, ne bih bio paranoičan što se tiče navodnih pljačkaških bandi koje presreću autobuse. Ja sam sasvim normalno izlazio na svim pauzama, putovao i najjeftinijim prevozom i sve je bilo savršeno ok. Tačno je da na dužim relacijama fotografišu putnike ili čak uzimaju otiske prstiju, mađutim , nisam doživeo ništa neobično.

Moja prijateljica iz Zagreba je upravo u Siriji. U Beogradu joj nisu izdali vizu, tražili su preporuku hrvatskog veleposlanstva, što nije dobila, pa se ipak zaputila ka Siriji i vizu dobila na granici. Javila se iz Sirije, sve je ok, ona je oduševljena. Btw, to joj je prvo putovanje ka Bliskom Istoku, pa moram da priznam da sam joj se i sam divio na hrabrosti pošto smo svašta slušali...međutim, ispada da je stvari koje se možda i ne dešavaju ne pogađaju putnike.

Sto se tice prevoza od Ivanja Reke do centra Zagreba, nemoj izlaziti na naplatnoj rampi, ako ustopiras vozilo koje ide dalje, vec kod iskljucenja za Zagreb-Centar nekoliko kilometara od naplatnih kucica. Od iskljucenja hodas 10 minuta i imas vec stanice za gradske autobuse koji voze do Glavnog kolodvora..Vrlo prosto...A mozes i kod naplatnih kucica stopirati do centra Zagreba, napisi na papiru, vrlo lako ces naci nekog. Sto se tice povratka iz Zagreba, nakon sto sam isprobao nekoliko varijanti, ubedljivo najbolje je autobusom 278 ici do mesta Dumbovec. Taj autobus krece sa Kvaternikovog trga, doduse retko, ali imas na internetu tacan red voznje. Ides do poslednje stanice i videces vec autoput i na nekih kilometar i po naplatne kucice. Hodaj usput i pri kraju preskoci zicu, sto je vrlo jednostavno i tu mozes stopirati za povratak u Srbiju..

Kakva je situacija sa stopiranjem ka Vukovaru? Ja u povratku iz Portugala stizem na taj famozni aerodom, a koliko sam video, ne isplati mi se uopste da idem u Osijek, nego da probam da stignem u Vukovar. Posto nigde ne zurim, probao bih da stopiram do Vukovara, pa me interesuje ima li saobracaja? Ni ne razmisljam o tome da placam taksi.. Da li staju mozda na putu neki autobusi koji idu ka Vukovaru?

Da, prakticno je nemoguce dobiti vizu za dva ulaska u Iran. Ja sam hteo prosle godine da predjem u Herat i odande nastavim u Turkmenistan, no posto je i sama tranzitna viza za Turkmenistan bila problematicna, nisam hteo da rizikujem i propustio Herat, a ne bih se usudio da bas idem u unutrasnjost Afganistana, pa onda prekazim u Tadzikistan ili slicno. U Uzbekistanu sam upoznao Iranca koji se spremao na putovanje po Afganistanu i kasnije, po povratku, ispricao mi je da je sve proslo ok, da nije imao nikakvih problema, medjutim, Iranci i Afganistanci govore vrlo slicne jezike i po izgledu nije bilo upadljivo da je stranac. Kad sam ga pitao da li bi mi preporucio da probam i ja slicno, rekao je da bi bilo suvise opasno i da ne bi trebalo da eksperimentisem.

Taj broj od 8 miliona pominju u gotovo svim izvorima u Boliviji i ne odnosi se samo na one koji su direktno stradali u rudniku, vec su i posredno umirali od posledica rada u rudnicima. I meni se to cinilo nerealnim, medjutim kad bolje razmislimo rec je o periodu od gotovo 400 godina, a sve vreme vladaju katastrofalni uslovi. Pominje se da je 1626. godine samo u jednoj nesreci poginulo 3000 ljudi. Zatim, tu su masovne epidemije, nepodnosljiva klima itd. Moguce je da se na kraju stize i do tog broja, ma koliko zvucalo neverovatno...

Imam prijateljicu u Nemačkoj sa kojom već 11 godina komuniciram gotovo isključivo pismima. Znamo se od 1999. kada sam tamo studirao, a kad sam se 2000. vratio kući, e-mail u Srbiji nije bio baš toliko sveprisutna stvar, pa smo jednostavno navikli da komunicirmo na taj način. Zapravo, dopisivali smo se još i u Nemačkoj, iako smo se viđali svakodnevno, ali to je bio način da razmenjujemo neka razmišljanja, priče...Susan mi je redovno na lepim razglednicama (koje je ne znam ni sam gde nalazila) slala svoje pesme itd. I to se nastavilo do danas. Voleo bih da jednog dana spojimo sva pisma koja smo slali ona meni i ja njoj. Mislim da bi bila zanimljiva istorija. U međuvremenu, Susan je dobila ugovor od jedne velike izdavačke kuće i za nju piše roman. U pismu mi je poslala jedan delić i sa nestrpljenjem očekujem kako će izgledati ceo.

Mislim da vam nisu potrebne nikakve vackine. Ja sam se doduse vakcinisao protiv zute groznice, medjutim to niko ne trazi. Vakcinisao sam se posto vakcina vazi 10 godina, pa rekoh, koristice mi za neko naredno putovanje. Zute groznice ima samo u pojedinim delovima Perua i Bolivije, ali vrlo, vrlo malo. Negde sam citao pre puta da je uslov za ulazak u Boliviju vakcinacija protiv zute groznice, medjutim niko mi to nije trazio...

Evo mog doprinosa: 1 U Teheranu sam oba puta koristio CS, mislim da je to najlaksi i najbolji nacin za pronalazenje smestaja, a ako trazis hostel, racunaj na 5-10 e po noci i to u celom Iranu. 2+4. Same cene nisu preterano visoke, mada imaju tendenciju rasta. Prevoz je jako jeftin- gradski prevoz je toliko jeftin da je tesko i preracunati koliko bi to bilo dinara. Za voznju autobusom cele noci u proseku sam placao oko 5 e. E, sad, cene hrane su jako razlicite u zavisnosti gde se nalazis...Prosle nedelje mi je u gostima bila devojka iz Ceske koja se upravo vratila iz Irana i po tome sto mi je ispricala, hrana je bas poskupela i cene su slicne nasim. No, kazem, sve zavisi gde jedes. Moj problem je bio sto se u Iranu tesko nalazi tradicionalna hrana. Cini mi se da su opsednuti raznim imitacijama Mc Donalds-a 3. Iranci obozavaju strance-jako su zainteresovani za zivot u drugim zemljama, jako su gostoljubivi i meni se u Iran ide ponovo prvenstveno zbog ljudi 5. Iran je mnogo opusteniji nego sto ljudi zamisljaju. E, sad, sta ne treba raditi...Nista specijalno...Najbolje je proceniti kakva su shvatanja ljudi sa kojima si i ako su u pitanju tradicionalniji i religiozni ljudi postovati njihovu kulturu i religiju ili se ponasati kao bilo gde u Evropi sa ljudima koji imaju zapadnjacka shvatanja i koji nisu nimalo retki, cak naprotiv.. Ne bih preporucio fotografisanje vojnih objekata i svercovanje alkohola i slicnog (iako meni niko nije otvarao ranac, a isto sam cuo i od drugih...no nikad se ne zna). Bio sam u Mashadu na putu ka Turkmenistanu-nista posebno, osim sto se tu nalazi ogromni mauzolej Imama Reze, najsvetije mesto u Iranu. Sam mauzolej je zanimljiv, ali ne znam koliko je pametno prevaljivati toliki put samo zbog tog mauzoleja. Sto se tice Persijskog zaliva, bio sam u Bandar-e-Abasu i na dva ostrva. Bilo je zanimljivo, posto se puno razlikuje od ostatka Irana i jasno se oseti uticaj arapske kulture. Btw, u zimskom periodu Jug Turske i Sever Irana znaju da budu jako hladni. Ja sam bio u Vanu sredinom aprila, prolece je tek pocinjalo i bilo je poprilicno hladno, a iz prica znam da u nekim delovima Irana temperature zimi idu i do -25 C i npr. u Teheranu redovno pada sneg...

I cetiri meseca je kratko, ja sam stalno pravio selekciju stvari koje cu obilaziti, ogromna su prostranstva, kad pogledas kartu ne cini se, ali i stvarnosti, sve zemlje su ogromne..

Ja sam se pre mesec dana vratio sa slicne ture, s tim sto sam isao severnije i nisam isao toliko na Jug..Mislim da je 50 dana nedovoljno za sve to. Ja sam proveo 4 meseca na putu, pa je i to bilo dovoljno...Verovatno je ovaj program sa mnogo letenja, a mogu da zamislim cenu. U januaru na turu po Juznoj Americi krece jedan moj prijatelj iz Ukrajine. Nasao je letove Kijev- Buenos Aires i u povratku Caracas-Kijev za oko 800 e sto je super cena...