NadzakDeda

^ Još bolje, odradi se jednom i ćao. Mada bih ja morao svakako ponovo da idem da vadim jer ne znam ni gde mi je završio taj stari karton. Onaj stari sam izvadio baš u Alžiru 2004., na Pasterovom Institutu. Čak ni gužve nije bilo, završio sam sve za pola sata.

Alžir je jaka država i prebogata. Sa svojim rezervama gasa i nafte ne zavise ni od koga. Sa francuskim se može proći svuda, sa engleskim skoro nigde. Ima dosta liberalnog, sekularnog sveta, ali ima i hardkor fanatika koje treba izbegavati. Doduše, takvi i ne prilaze kad vas vide. I da, nije onaj tipični fazon da vuku za rukav i žickaju pare ili uvaljuju neko smeće, čak ni u unutrašnjosti. Nisu dosadni, čak naprotiv, više su radoznali i druželjubivi. Imaju i neki čudan ponos, vrlo sličan Srbima... Verovali ili ne. Sreća za belce je što mnogi mogu proći kao Kabili (Kabyle, iliti Berberi), koji često uopšte ne govore arapski. Tako, uz dobar francuski, možete se sasvim lepo infiltrirati a bogami i putovati kud vas volja. Infrastruktura je dobra, mada verujem da je danas otišlo mnogo dalje. Što se posla tiče, belci su tražena roba i dobro su plaćeni. I pored priča o terorizmu, zemlja je bezbedna. Neki kažu da je opasno istraživati po pustinji bez plana. Bilo je kidnapovanja i ubistava, tako da oprez nije na odmet ali valjda nisi ni toliko lud da ideš ko muva bez glave... Pošlo mi je za rukom da vidim tamošnje pustinje Tamanrasset, Hassi - Messaoud, Tindouf, Bechar i "Vrata Sahare" - Ghardaiu. Prošao sam, što kolima što leteo, i skoro celu obalu. Definitivno ne moraju da brinu što se tiče budućnosti ako im nestane fosilnih goriva. Za razliku od zemalja Zaliva, koje od peska moraju da prave turizam misleći na presušivanje petrodolara, alžirska obala je tipični Mediteran u celosti, dugačak preko 1000km. Dušu dalo, ali, Alžir i dalje nije turistička zemlja. Zato je sve ostalo.

Sve što treba za Alžir, ako ćeš da ženiš Alžirku, je da odeš u ambasadu i kažeš im šta hoćeš. Pošto si islamske veroispovesti, sudeći po nicku, ne bi trebalo da imaš problem oko dobijanja vize. Kakva garantna pisma i bakrači, pravac ambasada izavršio si posao. Nalazi se blizu stadiona FKP. Za putovanja po Zapadnoj Africi potreban je (bio, u moje vreme) "žuti karton", koji podrazumeva odlazak na Pasterov Institut u vašoj zemlji. Rok isteka mu je 10 godina, što je sjajno. Za zemlje gde ima malarije, koristiti isključivo Mefloquine, bilo kog proizvođača. Ja sam kupovao Rocheov, koji je ispao i najskuplji ali je radio posao. Posebna prednost je što se guta jedna tableta nedeljno, pred spavanje, za razliku od lopata Hlorokina (u svakakvim verzijama) koji se pije svaki dan. Ne zaluđivati se da Šveps pomaže, sa malarijom nema zezanja. A ni preparati na bazi kinina nisu baš merna jedinica za zdravo telo. edit: Vidim neke napise da je Meflokin nešto banovan iz upotrebe. Davno sam bio po Africi, tada je bio legalan.