Jelena

Da, verovatno si u pravu, ja sam mahinalno prebacila na dinare jer plaćam sa dinarskog računa, tako da je moguće da je bolje da ostane valuta zemlje iz koje krećeš, pa ti onda banka računa bolji kurs od wizza, ako je tako dobro je za znati

U nedelju je npr. bilo finale svetskog prvenstva i valjda su zbog toga davali popust od 20%, a kod je mogao da se nađe na njihovoj fejsbuk stranici, gde sam i videla ovu informaciju. Nisam obraćala pažnju da li je taj kod bio i na sajtu, ali ne bih se kladila. Ja sam koristila Wizz Discount karticu, naročito se isplatila kada sam kupovala kartu za četvoro ljudi, naravno i ja sam putovala sa njima, jer to je uslov da dobiješ popust za sve. Kurs im je očajan, tako da ako vam let nije iz Srbije gde se jelte plaća u dinarima, računajte da ćete na kursu izgubiti par stotina dinara, zavisi koliko vam košta karta.

Gospođo Rado, sa aerodroma u Dortmundu uzimate autobus do stanice Holzwickede, par minuta je udaljena. Ne znam tačno koji je br. tog autobusa, pitajte bilo koga navodeći ime mesta, svi su prilično ljubazni. U tom avionu su uglavnom naši ljudi pa možete i njih da pitate. Karta se plaća kod vozača. Na železničkoj stanici kupite kartu do Bilefelda, s tim da presedate u gradu Hamm. U njihovim vozovima vam uvek na displeju piše koja je sledeća stanica, mada ta prva vožnja do Hamma traje samo oko 15min. Vozne karte kupujete na njihovim automatima koji se nalaze na svakoj stanici, imate opciju da prebacite na engleski, ako njega znate, ako ne, onda opet pitajte nekog na stanici da vam pomogne. Zapišite ime stanice na papiru i pokažite nekom, ma snaćićete se, nije to ništa strašno ovo vam je raspored vožnje, ali voz često ide pa to nije problem: http://reiseauskunft.bahn.de/bin/query.exe/dn?ld=96252&seqnr=2&ident=lu.03976252.1403729545&rt=1&rememberSortType=minDeparture&REQ0HafasScrollDir=2

Na Grzi je bilo sjajno, priroda je predivna, svaka preporuka! Dom je bio super, kao i organizacija. Upoznali smo i neke nove ljude za koje se nadam da će doći i na sledeće druženje

Sjajna ideja, to bi bilo lepo, nek Šoferšajbna kaže odakle ide pa ćemo do večeras valjda znati jel neko ima mesta u kolima...inače hrana ne bi trebala biti problem, iako David ne ide, biće neko pile u najavi

Ćao Milanhdg, ima mesta za još jedno 5, 6 ljudi pošto su neki odustali. Samo pošalji privatnu poruku Bjutiju sa imenima ljudi koji dolaze. Jel znate kako dolazite?

Dobro zvuči, svaka čast na mozganju može

istina

Sjajna priča, od početka do kraja mi drži pažnju dok se pitam šta je bilo sa malom koja te zaludela i knjigom koja te opčinila sve najbolje Behemote

Bilo je super kao i svake godine...ljudi stari, ljudi novi, deca, pasulj i fanstastični vidikovci! Fala svima i svemu

Prava filmska priča, ne znaš da li da se smeješ ili plačeš sjajno si sve to prepričao!

Hvala Ikac, pa svi smo mi na neki način putnici

Hvala Bluegirl i Marko...i nama je žao, moraćemo opet negde da otputujemo

Zanimljiva tema...mene neki prijatelji zezaju kako uvek naiđem na nekog poznatog gde kog da krenemo. Tako smo jedne godine pored Luvra gde je bio red od 30 metara sreli moje rođake, za koje nisam ni znala da su tu trenutno. Ja i Tibor smo u Kapadokiji sreli Alena i Šejlu iz Bosne zbog kojih smo i stigli do Iraka. Inače Alen i MajaNS se poznaju od ranije tako da je i to bila velika slučajnost ili nije ) U toj istoj Kapadokiji smo sreli i neko društvo iz Slovenije. Mislim da to nije mala stvar, naročito ako uzmemo u obzir da smo mala zemlja, a i nema baš puno ljudi koji putuju u sopstvenom aranžamanu, da ne pominjem to koliko je velika verovatnoća da sretneš nekog iz bivše YU da živi u nekoj zemlji koju obilaziš.

Prvo, hvala vam svima mnogo na lepim komentarima i što ste nas ispratili na putovanju kroz blog, tako čovek ima i inspiraciju da piše! Nas dvoje se slažemo da je ovo bio najlepši deo do sada, valjda stoga što smo u njemu saželi sve utiske i emocije sa puta. p.s. hvala i ljudima koji su mi objasnili da "moram" da idem na ovaj put i recenzentu Lazi koji nam je pomogao da uobličimo tekstove. Znam da je teško biti sa druge strane, ali i mi smo hiljadu puta pomislili kako se neko brine i pita gde smo.

Sjajne slike. U nekim momentima zaista deluje kao da su sa druge planete

Ime je dovoljno čudno da sam i ja za Bobiju, a pritom je red da vidimo šta ima i na zapadnoj strani

Vrlo tužna priča, tako inspirativno i napisana uz divne fotografije. Inače sam mnogo puta planirala da odem tamo, ali nažalost nisam i rastužila sam se još više zbog toga kada sam pročitala tu vest. Ako se digne još neka hajka, ko zna...

haha, jeste fantastična parola, svaka čast mom bratu od tetke!

Tales, možda i nije najjasnije napisano, ali nisam mislila na lepotu, nego na infrastukturu tj. loše puteve, a često i zgrade i kuće u fazi raspadanja, naročito primetno kada se iz Turske preko Posofa ulazi u Gruziju. Jermeni su nam tražili pare za stop (mada su to bili stariji ljudi i Tibor je objasnio razlog tome) dok u Gruziji nismo imali takvih situacija, mada su nas i jedni i drugi rado povezli i bili su vrlo ljubazni.

Koliko sam te puta pomenula, al sad bar znaš šta te otprilike očekuje kad krenemo

Ma kakvo izvinjenje, pa ti si nam redovni čitalac drago mi je da ti se svidelo, verovao ili ne, ima još dva dela, valjda smo se navukli, pa samo rastežemo priču jao legenda fora je u tome što sve legende koje smo čuli u Turskoj, potiču od greške u rečima, i zaista je isto i sa ovom, samo što sam ja potpuno zaboravila koje su reči u pitanju, pa sam tražeći u rečniku na internetu, naišla na ovu logiku, koja je, ko zna, možda i tačna

Nema nikavog isključenja dok god normalno komuniciramo iznoseći svoje stavove, a ne vređajući nikog. Razumem vašu brigu, ali sve se može reći na primereniji način. Prvo, opasnost vreba i dok čovek sedi kući, a ne samo kad je napolju, pa skoro da nema smisla ni pričati o tome. Naravno da smo bili pažljivi, nije baš da smo pomislili kako će čovek u čiju smo kuću ušli, a pritom nas je pola selo već videlo, pojesti za ručak. Radilo se o jedostavnoj gostoljubivosti na kakvu smo nailazili tokom celog puta. Informisali smo se o zemljama u koje smo krenulu i Gruziju nismo doživeli kao opasnu, niti smo u bilo kom tenutku trenutku imali nagoveštaj toga. Svako razmišlja svojom glavom i bira kako će i zašto krenuti na neko putovanje. Slažem se sa vama u potpunosti, kažu da sreća prati hrabre Davora redovno pratim na fejsbuku, a vama svaka čast i sve najbolje na putu, pa dok ne napišete knjigu, a ono bar neki putopis U pravu ste Baki i hvala

Hvala na komentarima, a sad vadite mape na sto Od Posofa do granice put baš i nije sjajan, mada su naši vozači uspevali da dostignu velike brzine, a posle granice ne znajući kakav je put bio, sad deluje normalno, sa naravno nenormalnim vozačima.

Nas par je išlo za Novu Godinu vozom u Skoplje i bilo je sasvim normalno, mada je to veče bilo samo par ljudi u vozu, ali kada smo se vraćali voz je bio pun, verovatno su to bili ljudi koji su bili na odmoru ili u poseti. Jedina neprijatnost je bila to što do granice sa Srbijom Makedonci nisu upalili grejanje u vozu, tako da smo se smrzavali sat vremena! Niko ne može da ti garantuje sigurnost nigde, ali ja nisam čula da je taj voz problematičan. p.s. ostali detalji ti pišu u postu: najjeftinije do Skoplja.