Radnja se dešava negde u proleće 1996. godine.
Stopiram na auto-putu kod Ćuprije sa namerom da dođem u Novi Sad. Saobraćaj nikakav. Poneki autobus, nešto više kamiona, a kola ni za leka.
Svi prolaze i žure. Ne obraćaju pažnju. Nakon nekih pola sata staje mi kamiončić, Zastava Rival. Prilazim sa suvozačeve strane , otvaram vrata i pitam da li može do Beograda.
Vozač, krupan brkajlija, me samo pogledao i mrtav-ladan zavrio glavom levo-desno i izovorio: NE!
A ja u čudu. Kroz glavu mi proletelo: "Pa, koji k.... si mi stao ako nećeš da me povezeš?", kad je brkajlija progovorio i prekratio mi muke.
- "Momak, ako ćeš za Beograd, moraš preći na drugu stranu. Ovo je za Niš."
Da li možete da zamislite moju facu?
I taj blam...