mr Kiza

Rudnik kamenog uglja Rtanj u podnozju istoimene planine. Mestace je lepo, priroda divna. Mada mislim da je vecina okana zabetonirana, ali imate staru napustenu zgradu rudnicke separacije usred sume, bas ostavlja jeziv utisak.

Hvala na pohvali, trudim se . Ranije sam cesto obilazio ocevinu, sednem na bicikl, pa teraj, ali zadnje dve-tri godine nema se toliko vremena od posla, a i vise ne zivim u Kladovu. Nazalost, tacno je, jedno dete od 4-5 godina se udavilo u tom napustenom bazenu pre tri-cetiri godine. Roditelji ga za par minuta izgubili iz vida dok su se zamajavali da raspale rostilj, a on (mislim da je bio deckic) se odsunjao do bazena, upao u dublji deo (dubine preko 2m) i udavio se u vodi i zabokrecini (inace, u bazenu uvek ima vode od kisnice) Iako sam cesto isao po selu, nazalost pecine nisam nikada pohodio, samo otprilike znam gde su...

Mozete na Rtanj, cekajte vanzemaljce pored napustene separacije rudnika, na 2-3 kimoletara od motela "Balasevic" prema naselju Rtanj... Starinske fabricke zgrade, krovovi su odneti a prozori polupani...

Pozdrav svima! Super je sajt. Slucajno sam nabasao na ovu temu, a videh da ste pomenuli Petrovo Selo, a posto je moj otac rodjen tamo, red je da dam nekoliko podataka. Petrovo Selo naselili su Crnogorci (uglavnom iz Katunske i Rijecke nahije - Cetinje, Cevo i Rijeka Crnojevica) 1847. godine, koji su se u Srbiju doselili zbog gladi, posle dugog seljakanja od mesta do mesta (prvo su bili naseljeni u dolini pored Dunava, ali im se tu nije svidelo, pa su pobegli u Miroc, gde tada nije bilo zive duse). O njima je pisao i Jovan Cvijic u svom delu „Balkansko poluostrvo”, navodeci ih najpre kao primer doseljenika koji ne mogu da se naviknu na novo okruzenje, a zatim kao primer preinacenja stocara u vredne poljoprivrednike. Selo je do sezdesetih godina dvadesetog veka bilo jedno od najvecih u kladovskoj opstini (oko 1 200 stanovnika), da bi od tada krenulo masovno iseljavanje, mahom u Kladovo - postoji celo naselje na ulasku u Kladovo iz pravca Negotina koje se zove Dedinje, a stvorili su ga upravo Petrovoseljani. Mada, selo jos uvek nije sasvim pusto kao pomenuta sela po Staroj Planini, oko stotinak ljudi i dalje stalno zivi tamo, a ima i dosta vikendasa koji su obnovili stare kuce, stalno se seku i izvoze drva, tako da to i nije prava pustahija. Seoske znamenitosti: KAZAN - Rimski bakrac, otkopan je u 19. veku u potoku Kosovica. Stajao je u centru sela, i sluzio za dozivanje seljana, jer P. Selo nema crkvu. 1997. godine, prilikom proslave 150 godina sela je vracen iz negotinskog muzeja i natkriven je i tu stoji i danas. Iza njega je zgrada mesne zajednice. SPOMENIK - Takodje u centru sela, podignut je sedamdesetih godina proslog veka, u spomen Petrovoseljanima izginulim u ratovima. Bista Crnogorca delo je vajara Gradimira Aleksica koji je izvajao i spomenike streljanima u Kragujevcu. KASARNA JSO/ZANDARMERIJE - je zapravo seoska osnovna skola koja je zbog malog broja ucenika zatvorena osamdesetih godina, pa je preuredjena u kasarnu. Ako ste gledali film „JSO - dve strane medalje”, najveci broj scena sa drila i obuke snimljen je upravo ovde. Danas se retko koristi, mislim da je cak vise niko i ne cuva. Nalazi se desno od glavnog puta, vidi se od njega. Pre kasarne, u potoku Kosovica je streliste, na cijem se kraju nalazli izlupani tenk. MASOVNE GROBNICE - Otkopane su 2001. godine, izvadjeno je oko 70 tela Albanaca. Kada su otkopane postavljena je straza, te mestu nije moglo da se pridje. Medjutim danas tu nema nikoga, sva tela su odneta, te ce za koju godinu vegetacija uciniti svoje, mesto se nece poznavati. Mesto se nalazi se nekih 300 - 400 metara uzbrdo od pomenute kasarne, na vrhu kose. KRAKU BALTA - Sportsko rekreativni centar, sagradila ga je HE Djerdap. Mesto moje mladosti, dva bazena koja su se punila vodom iz potoka u kojima sam naucio da plivam, sportski tereni, restorancic, okolo suma. Leti bi se tu sjatilo pola Kladova, guzva je bila prilicna. Nazalost, od pocetkom devedesetih godina je napusten, iz bazena sada raste drvo, oprema za bazene je pokradena, a od restorana su ostali samo goli zidovi posle Legijinog uvezbavanja upada u zatvorene objekte. Nalazi se oko 1-1,5 kilometara levo od glavnog puta, na ulasku u selo. PRIRODNE ZNAMENITOSTI - U ataru Petrovog Sela postoji nekoliko kracih pecina. Ispod Kraku Balte, Veliki potok je napravio i manju klisuru u kojoj postoji izvorcic tople vode i jezerce iz koga su se punili bazeni. U Kosovici postoji nekoliko vircica dubine i preko 2m. Nazalost, sva ova mesta su dale od puteva i teze pristupacna. Na Mirocu postoji i nekoliko vidikovaca, a moze se i popeti na Podvrsku cuku iznad istoimenog sela, odfakle je prelep pogled na Kljuc i Dunav. U sumama ima raznih vrsta pecuraka, kupina koliko hoces... Petrovo Selo je klasicno selo razbijenog tipa, kuce se nalaze u zaseocima (Golec, Ciganija, Kustur, Planinica, Torine...) po mirockim kosama, koje su ispresecane potocima Kosovicom, Velikim i Ciganskim potokom. Livade se smenjuju proplancima i sumama. U duzini selo ima oko 15 kilometara uz glavni put. U Petrovo Selo se moze doci iz pravca Beograda tako sto se od Kladova krene prema Negotinu, pa se posle uspona na Kljucku terasu skrene levo na makadamski put kod poljoprivrednog kombinata. Posle 7 kilometara voznje nailazi se na raskrsnicu, gde se levo ide za Podvrsku, desno za Manastiricu, a pravo za Petrovo Selo. Makadamski put dalje ide uzbrdo, uz nekoliko serpentina, i odatle do centra sela ima oko 10 kilometara. Moze se ici i dalje, prema zaseoku Planinica, ali odatle prestaje makadam. Inace, okolni seoski putevi su prilicno dobri, uvaljani tucanikom, tako da za dzip nema problema. Ako ne zelite da svracate u Kladovo, 5 km posle brane moze se skrenuti asfaltnim putem desno odmah za Manastiricu i obici manastir Sv. Trojice, koji je u rekonstrukciji, i onda se iz sela izlazi na pomenutu raskrsnicu za Podvrsku i Petrovo Selo. Ova duzina je oko 10-12 km. Iz sela se svakako morate vratiti istim putem, jer su sve padine Miroca prema Dunavu jako strme sa ocajnim izlokanim kolskim putevima. Peske bi se i moglo sici u Tekiju ili negde na magistralu uz Dunav. Doduse, postoji kolski put do sela Miroc u opstini Majdanpek, pa odatle u Donji Milanovac, ali to je 40km kroz nedodjiju u gustoj sumi, bez zive duse, signala za mobilni (inace u selu ima signala za mob, mada je slab) U Petrovom Selu postojala je prodavnica u centru sela, ali mislim da radi samo nedeljom par sati, tako da u slucaju duzeg zadrzavanja ipak treba poneti hranu i vodu (mada u centru sela postoji bunar, odmah do spomenika, a ima i izvora, pitajte). Najblize prodavnice se nalaze u selu Podvrska, koje je na 15 km. Sto se kampovanja tice, dajem vam odobrenje da kampujete na mojoj livadi (salim se, ni tu ne bi trebalo biti problema, seljani su divni ljudi, a mogu vam i (pro)dati hranu). Izvinjavam se sto sam oduzio, nadam se da sam nekog ubedio da dodje u ovo lepo mestasce. Pozdrav!