oljica

Nemojte da se još vraćate, navukli smo se na vaše putešestvije i priče sa lica mesta. Molim te pojasni to oko Patagonija veša. To do sada nisam čula i da su uz Dijega glavna atracija Argentine.Pozz..

Da li je neko bio Skale dei Turci u Agriđentu? Planiram ove godine da posetim u junu Siciliju i jedan dan sam odvojila za hramove u Agriđentu. I mislim da ću nakon obilaska imati još pola dana vremena i ne bih da se odmah vraćam u Palermo, a slučajno sam naletela na skali dei turci. Tako zovu jedan deo plaže koji se navodno nalazi oko 14km od Agriđenta i podseća na turske Pamukale. Zato i takvo ime skale dei Turci. Pa me interesuje da li neko ima lično iskustvo i da je tamo bio , da opiše kako je došao do skala . Našla sam podatke na netu ali me interesuje da li je neko sa foruma bio .

I dalje vas pratimo , samo nastavite

Vidim da se mučite da dođete do MP i sve se nadam da će vam ova treking ruta ipak ispasti dobro i da ćete na kraju zaboraviti sve ovo nerviranje od 5 dana. Nekada zapnemo za nešto i kad nam se neda a zapravo nam se ukazuje bolji način. Pa se nadam da je ovo jedn od tih momenata. Pozdrav i javite se opet.

Iz ST je najbolje otići na izlet na Prison Islan na kojem su smeštene džinovske kornjače . Unajmite motorni čamac sa lokalnim ribarom i to će vas koštati 40$ . Vožnja traje oko pola sata . Možete poraniti pa stići ujutru oko 10 ili 11 kad se kornjačama daje neka kupus hrana. Na Prison islandu možete i ceo dan ostati je je plaža koja ga okružuje predivna , sitan pesak , čista voda , u vodi ima rupnik crvenih morskih zvezda. Ulaz kod kornjača se ekstra plaća 7.000tš. U okviru ostrva postoji hotel i restoran ...pa ako vam zatreba ukoliko duže ostanete. Ukoliko želite da se držite sa delfinima ili da vam se posreći da plivate sa njima onda idite na plažu Kazimkazi , koja se nalazi na jugu ostrva. Morate na plaži da budete u zoru oko 6 sati , inače ništa od delfina. Meni se sviđala plaža Kazimkazi . Ima nekoliko uvalica sa rezortima , plaže su uvučene - ima jedna tako reći zajdenička sa koje se polazi čamcima na delfine . Ona je dugaćka. Ja sam uživala u pogledu iz broda prema obali , na kojoj se nalaze i mnogobrojna stabla Baobaba drveta. Toliko su debela da ih jedva i deset ljudi obuhvati , ako sam dobro procenila. Izlet na delfine uključuje i ručak u lokalnom restoranu , dok se oko vas motaju deca i prodaju priveske u obliku delfine , za uspomenu.Budite pažljivi kad šetate kroz vodu na toj plaži , jer ima dosta usidrenih brodova i može se desiti da nevidite sidro u vodi i da zapnete i da se povredite. Ukoliko želite da vidite šumu Mangrovog drveća , koje raste na granici slatke i slane vode idite u Jozani šumu. U njoj žive i Crveni Kolobus majmuni, ulaz u np Jozani šume je 8$. Novac od ulaznice se koristi za održavanje šume . Majmune možete slučajno videti i iz busa dok prolazite kroz šumu jer tu prolazi asfalrirani put prema ST. Nepreporučuje se da sami na divlje uđete u šumu. Na Zanzibaru ima dosta komaraca pa se stalno mažite sredstvima protiv komaraca , ja sam koristla preparat Citronela . Nešto slično Autanu, nisam imala problema. Menadžeri hotela svako veče su svojim sredstvima zaprašivali naše sobe. Još neki savet pre nego što završim. Što se tiče suvenira... pravi su majstori svega što naprave. Škrinje sa Zanzibara, slike , maske , nakit izrađen od perli , kostiju životinja... cene su visoke i oni nemaju predstavu da je u svetu kriza .Ta informacija još putuje prema njima. Videla sam da još uvek prodaju cd kompilacije afričke muzike koju sam ja kupila 2006 u Keniji , i koja je bila zastarela još tada a kaomoli sada . I ako imaju jako lepe nove pesme novostasalih izvođača. Što mi je dokaz da tamo vreme sporo prolazi i promene su spore.A kod njih još uvek stoji ubeđenje da je svaki beli čovek prebogat i put love. U toku boravka nisam imala nikakvih problema sama da lutam ST , na pijacu začina , voća i povrća , mesa , ribe sam išla čak više puta . U početku mi je bilo malo nelagodno dok oni svi bulje u mene ...bela žena sama luta, ali sam se brzo privikla na njihove komplimente i potebu da mi se jave i skrenu pažnju. Na pijaci se svašta može videti, a najviše sam se šokirala kad sam čula tup udarac pada nečeka. Pogledala sam i videla nekog lokalca kako sa krova busa baca ogromnu ražu . Bila sam zgrožena surovosti situacije ...a pri tom nije bila jedna nego dve velike raže. Sad mi kao krivo što taj momenat nisma barem snimila kao klip ali mi je tog momenta delovalo suviše surovo za moju kulturu i obrazovanje da se ponašam kao paparaco i da snimim taj momenat da bi ga pokazala prijateljima. Od podneva pa sve do pola dva je sijesta u ST tako da preporučeni lokalni restoran Lukman kod Anglikanske crkve u to vreme ne radi. A ako dođete tačno u pola dva ...stanite u red među ostale turiste i lokace. Hrana se ne naručuje za stolom već priđete pultu na kome su sva jela i odaberete oni vam sipu u tanjir ili činiju i vi preuzmete ili vam tada sami donesu ako nećete sami . Moja preprouka iz restorana je oktopod jer ranije nisam imala prilike da jedem oktopoda, bio je mekan i ukusan. Ista situacija je bila i u restoranu na obali, osim jednog kad sam naručila rižoto sa morskim plodovima i pipci oktopoda su bili žilavi. Maca koja se vrtela oko restorana se obradovala. I na kraju povratak ,ponovo feri u drugom pravcu. Savet je da se u Dar el Salam vratite dan pre leta ,osim ako je vaš let popodne pa ste od tih srećnika da ostanete još malo na ostrvu. Kao što sam navela ranije nisam imala problema sa lokalnim stanovništvom , uglavnom su bili ljubazni i predusretljivi, spremni za šalu , osmeh i po neki razgovor. Govore Engleski i Italijanski. Još jedan od saveta ako ste u društvu došli na Zanzibar , kupite lokalne sim kastice nisu skupe. Zamolite prodavca da vam odradi šta treba , da bi se broj aktivirao. Tako ćete biti u kantaktu sa prijateljima jer neš o64 ne radi a 063 radi ponekad. Moći ćete da kontaktirate svoj hotel ako je to potrebno . Ja san u busu upoznala lokalnog momka koji je nosio sa sobom drvene ramove za slike, jako lepo izrezbarene. Pitala sam ga da li ih je sad kupio ili ih prodaje . Rekao je da ih sam izrađuje i da mođe da mi ih proda ,ali još nisu totalno završeni jer treba da se izvoskiraju . Pa sam htela da ram bude kako treba i zamolila sam ga sa kasnije doše u moj hotel i da mi donese ram i da mu platim. Razmenili smo brojeve telefona i pošto nisam znala kako da mu objasnim gde je tačno hotel od njegove pozicije . Zamolila sam nekoga u htelu da mu objasni. I onda sam ga ubrzo očekivala ,ali njega nema i nema i posle sat vremena ga ugledam kako polako pole pole ide prema hotelu. Tako se živi na Zanzibaru. Nadam se da će neka od informacija koristiti , ako još nešto tebe pitajte.

Da bi ste ušli u Stone Town morate proći carinsku i pasošku kontrolu i dobiti još jedan pečat u pasošu i ako ste još uvek u Tanzaniji. Nisam žurila jer sam htela polako da uživam u pogledu na egzotiku koja je prolazila pored mene. Muškarci su nosili neke vezene kapice a žene su nosle duge crne haljine ali su ima marame bile od neverovatne palete boja. Aneke su nosile haljine najvedrijih boja. Svaka je nosila drugu boju , i to ne bilo koju boju već onu koja ne može biti intenzivnija. Marame su bile povezane na hiljadu načina i nijedan nije bio isti. Odmah sam zapazila da su uspevale da ukombinuju boju marame sa tašnicama. I za kratko vreme se moglo primetiti da su dosta visoke i lepe , sređene. Neke su nosije jako puno nakita . Zato na ostrvu i ima puno zlatara sa jako lepim komadima nakita , za razliku od od naše jednostavnosti. U ST nećete oći da uđete ukoliko nemate potvrdu o vakcinaciji protiv žute groznice ili ti žutu knjižicu. Jedna gospođa kod pasoške kontrole proverava. A onda kad sve to obavite podignete pogled prema izlaznoj kapiji i vidite velikim slovima natpis ZANZIBAR. Kad zakoračite kroz kapiju shvatite da ste napoknon došli gde ste dugo priželjkivali u egzotiku koja je jedinstvena . Smatram da posle svih mojih pređenih kilometara to mogu reći. Maja Volk kaže da se na Zanzibaru oseća u vazduhu , gde god bili , miris začina što opravdava drugo ime Zanzibara -ostrvo začina. Setila sam se toga kad sam zakoračila kroz kapiju. I oseti se moris cimeta , kima , karanfilia , džumbira. Navedeni začini i još šaka njih se koriste u svakom njihovom jelu. Unaokolo ima mnogo restorana i hotelskih kuhinja iz kojih kao u crtanom filmu se izvija miris i aroma jela začinjenih začinima sa ostrva. I tako se taj miris pronosi gde god da bili na ostrvu u ST a i na celom ostrvu svuda su domaće kuhinje. Pre polaska čitala sam putopise ljudi sa ovog i drugih foruma i o njihovim iskustvima kod izbora smeštaja, i došla do sledećeg zaključa. Smatram da je najbolje rezervisati smeštaj blizu pristaništa i to iz više razloga. 1. Lakše je u tom delu grada naći svoj hotel nego u centru ST , nečete se izgubiti i tražiti da vas u povratku dovedu do hotela. 2. Ukoliko je smeštaj blizu pristaništa lako izađete na glavnu ulicu pored obale , na kojoj se nalazi jedan od preporučenih lokalnih restorana , pred retorana Merkjuri, u produžetku je deo plaže sa brodićima lokalnih ribara koji su bitni za Prizon island, dalje je muzej pa onda kuća čuda i noćna pijaca. 3.Od luke je lako i brzo doći do polazne stanice lokalnih buseva koji se zovu dala-dala, i do zelene pijace i pijace začina 4. Ujutru svi ribari dolaze u luku da prodaju ulov od prethodne noći , i tada svi sa Zanzibara dolaze u luku...jedinstven prizor za posmatrati sa terase hotela . Ukoliko vam hotel gleda na luku. Dovoljno je bilo da sednem na stepenište ispred hotela i da sa foto aparatom čekam . Opet šarenilo od boja njihove garderobe i žeskih marama , raznih korpa . Prolazili su pored mene svako sa svojim vrstom ribe. Kad sam sa dala-dala išla na sever ostrva stali smo u neki hotel samo da bi vozač isporučio neku ogromnu ribu nalik na sabljarku hotelu. Riba je bila spakovana u korpu ispletenu od lišća i postavljena na krov busa. Ukoliko ipak zalutate lutajući ulicama ST, jer je to najbolji način da ga doživite, zamolite nekoga da vas dovede ili uputi ka vama poznatoj lokaciji. Npr. prema Anglikanskoj crkvi pored koje se nalazi cenjeni restoran Lukman ili prema Kući čuda i tvrđavi. Kad mi se žurilo, a nisam imala vremena da se pravim pametna, zamolila bih nekoga da me uputi u pravi pravac, a zauzvrat sam im poklanjala po nešto što sam sa tom namerom za poklon ponela od kuće. Nekako su svi lakovi za nokte mojih prijateljica kupljeni kao neuspeli pokušaj završili kod mene. A ja sam odlučila da sa sobom ponesem sve te boje , češljiće , nakit , stare satove da bi ih poklonila.Neyaboravite i staru garderobu kao poklon. Prednji savet sam dala i prijatelju iz Hrvatske koga sam upoznala na mom prvom putu u Afriku , koji je bio na Zanzibaru dve meseca nakon mene. Ovaj put nismo uspeli da ponovimo da budemo zajedno u isto vreme u poseti Africi. I savet mu je bio koristan. Zato ako me poslušate , obavezno za početak zamolite nekoga iz hotela da vas sačeka kada dođete , da bi vas najlakše doveo do hotela a vi dobro zpamtite pravac i okolne markere. Sada nakon prvog iskustva i ukoliko bi se ponovo vratila na Zanzibar volela bih da budem u ST i da svakog dana idem na drugu plažu . Sredina Zanzibara je lepa dok iz dala dala posmatrate Zanzibara. Jedinstveno iskustvo je da više od jednom se vozite sa lokalnim stanovništvom , gurate se dok vas od teskobe smanjuju za jedan konfekcijski broj. Ali opet bih išla. Dala dala prevoz po osobi košta od 1500 do 2000tš , s obzorom da sam išlao od početne do poslednje stanice. A za kraće relacije procenite sami. Uglavnom plaćajte za sebe lično a ne grupno da ne dođe do nesporazuma koliko je 8x2000 i sl. Postoje dve vrste dala dala , osnovni je kao neki kamiončić sa krovom i u njega bi tebalo da stane 22 duže a u mini vanu 11 ili 14 i on je klimatizovan. Cena je ista. Mini van je komotniji a osnovni već sam rekla ali je za preprouku. Nikada nećete videti onaj čarobni Zanzibarski svet ako ne idete tim dala dala. Devočice i ranije opisanim haljinama i maramama koje prašte od smeha kad vas ugledaju u busu. Smeh što bi mi rekli ko lud na brašno. A onda se bus puni i puni i nema više mesta...al to mi mislimo , uvek ima još mesta. Uzimam devočicu u krilo jer druge sede na drugim krilima , dok nako već čuči na sredini busa a momci vise napolju na vratima. Preuzmam torbu neke žene koja transportuje koku i pile . Koka se razgoropadila i svo svoje nezadovoljstvo iskaljuje na pile kljucajui ga baš pravo u glavu . Pa sam morala da poturam svoj dlan pred njen kljun da bi juniora zaštitila svaki put kad se ona razgoropadi. Gde god bili na ostrvu odn. plaži , pitajte vožača kad kreće sa tog dela plaže poslednji bus da bi ste isplanirali vreme povratka. Plaža Nungvi se nalazi na samom vrhu ostrva i prepuna je hotela , restorana . Plaže su male tek destinu metara , kolki je razmak između restorana ili hotela. Hotelii su baš luksuzni i nema primese divljine kao na istočnoj strani ostrva. Malo ispod Nungvi plaže ili 1 ili 2 bus tanice u povratku prema ST je plaža Kendwa. Plaža je proglašena za jednu od najlepših plaža sveta i na ostrvu. Atmosfera na plaži je prava rezorstka , voda za plivanje kad se hoće , hoteli i restorani okolo, lokalne pijace sa suvenirima, lokalni momci ili turisti igraju fudbal ili odbojku na plaži, vožnja kajta i sve sl. Milina. Nemam ništa protiv za povratak na ovu plažu. Cena hrane u restoranima na plaži je raznolika , ali možete ručati npr. rižoto sa morskim plodovima za cenu od 7 do 10$ , oktopod u crvenom kari sosu ili samo grilovan sa pirinčem je 12000tš. Inače za 1$ se dobije 1560tš ako razmenjujete veću novčanicu ili više novca. U protivnom je kurs niži. Cene začina na lokalnoj pijaci u ST je 2000tš za vrećicu bilo kog začina , to je od prilike 100-200g. I tu je sve mnogo povoljnije nego bilo gde na ostrvu gde traže za tu istu vrećicu 4000 ili 5000tš. Na pijaci je npr. ispleteni venčić od karanfilića 5000tš. Masai narukvica za nogu , koje nižu Masai Žene na plaži , su takođe 5000tš , pa kome je mnogo neka se cenjka. Domaći sapuni u prodavnicama namenjenim za strance su po kom 1500tš. I ima raznih "ukusa" od cimeta , karanfilića , džumbira, jasmina , jalan jalan cveta od koga prave i lepe kreme za lice. Obratite pažnju na ove cene jer ukoliko odete na Spajs turu tamo će van kom sapuna naplaćivati 10.000tš, sa izgovorom da je to zbog priloga za lokalno stanovništvo. I ta fora se svuda ponavlja. Zaboravih da navedem kako da znate koji dala dala ide u kom pravcu. Na svakom busu ima broj i piše gde ide ,ali je napisano njačešće na Svahili jeziku. Zato se pre puta preko Lonli Planeta informišite jer u njemu ima tabela sa brojevima buseva i u kom pravcu ide. A ako ne nađete LP onda kad nađete stanicu dala dala buseva pitajte bilo koga u kom pravcu je polazna stanica za željenu plažu ili koji broj ide na tu plažu . Samo tada budite spremni da će "ljubazni pomagač" tražiti nagradu za tu uslugu.

Par najnovijih informacija za Zanzibar. U poslednje vreme zbog novih avio kompanija koje lete iz Beograda pojavljuju se povoljniji letovi za nas prema Zanzibaru. Postoji mogućnost ,od čega zavisi i cena karte, da se na Zanzibar stigne preko Najrobija do Stone Towna ili direktno do Dar el Salama . Ukoliko odlučite da idete do Dar el Salama moja preporuka je da rezervišete hotel tik do luke polaska ferija. Meni Dar el Salam nije bio bitan niti interesantan. Jedino što mi je bilo interesantno da par ulica koje su na 10 min . hoda do lule u toku noći zažive od lokalnih restorana i hrane koja se priprema na ulici, i to je lepo videti i osetiti pa zato spominjem. Malo bi vam značilo kad bi vam sada preporučivala i opisivala hranu koja je u ponudi , i iz tog razloga ću vam reći da šta god da poručite iz ponude je stvarno ukusno i porcije su pristojne veličine. Cene su iste koa i za sve ostale lokalne ljude. A videćete da su uglavno lokalni ljudi gosti. Samo bi skrenula pažnju na hlebne lepinjice koje se zovu Ćapati. Morala sam da kažem lepinjica i ako one stvarno nisu lepinje više liče na našu deblju palačinku. Negde su stavrno kao palačinke a negde su ipak više hlebaste. Prave se od crnog brašna i služe se uz jelo , pa se Ćapati kida i sa njim jede hrana , ili je već isečen na trouglove . Vrlo je jeftin , a cena opet zavisi gde ga naručujete. Na ulici je oko 1000 tanz šilinga a na plaži jedan Ćapati košta 2000tš. Preporučila sam da ukoliko dođete u Dar el Salam izaberete hotel koji nije dalje od 10 min hoda od luke i ferija , jer je to dovoljno da bi sutra ujutru mogli da poranite na feri. Sve feri kompanije , kojih ima nekoliko pa ih ne bi nabrajala, zahtevaju da se dođe 1 sat pre polaska. Ukoliko niste unapred rezervisali kartu onda poranite još 1 sat ranije da bi ste kupili kartu za feri. Poslovnice svih feri kompanija nalaze se u luci jedna pored druge , a čekaonice i šalter sala su kao da ste negde u zapadnom delu Evrope. Karte za feri se kupuju uz pasoš. Cena ferija za lokalno stanovništvo u jednom pravcu je 20.000tš ali vi kao očigledan stranac nećete dobiti kartu po toj ceni. Stranci plaćaju 35$ u jednom pravcu od Dar el Salama prema Stone Townu. I cena karte podrazumeva da ćete biti smešteni na gornjoj palubi u VIP kabini veličine 15m2 sa klimom da se smrzneš , posluženjem od čaja , soka i kolačiča. Ukoliko nećete da sedite u kabini niko vas neće smetati da sedite među lokalnim putnicima. A to svakako preporučujem jer je pogled sa gornje platforme fantastičan , i vidi se deo plaže i nemojte propustitit kad feri pristaje u ST. Ukoliko se pre puta informišete preko Wikipedije o ceni feri karte gde navode da je cena karte 35$ pa posle na šalteru vidite da je cena 20.000tš , nemojte se zbuniti . Na Wikipediji nisu precizni i ne kažu da stranci moraju platiti VIP kartu 35$ . Onako kako oni navode deluje da je to lokalna cena preračunata u dolare. Put do ST traje oko 2 sata , pa uživajte u prizorima ko zna šta će se vama prikazati. Možda delfini , možda jato riba pri površini i jato galebova koji su ih uočili pa se obrušavaju na njih i hvataju ih pri površini. I kad stignete u ST prvo ćete videti nekadašnju sultanovu palatu ili kuću čuda , koja je nekada bila najviša zgrada u ST i prva imala lift. Sada je muzej u ulazak se naplaćuje 5.000tš. Ulaz do 6 p.m. Do nje je odmah stara tvrđava u kojoj su držali robove dok ih ne prodaju. A sad je tvrđava mesto kulturnih zabava , pozorišnih predstava , muzičkih događaja. A preko puta kuće čuda i tvrđave je šetalište u toku dana a uveče Ferogani ili kako se već izgovara garden ili nočni riblji market. Tu ima svega i to je raj za oči i za stomak. Negde sam pročitala na forumu da je primedba da je na nočnom marketu skupo. Nije bagatelno sigurno . Jastog nikada nije jeftin nigde ali nije ni preskup. Toliko ima raznovrsne hrane da sada ne mogu da se setim cene hrane pojedinačno na pijaci. Samo znam da je tu najjeftinije da se uveče jede , za razliku od prozapadnih restorana tipa Merkjuri na obali , koji imaju baš baš visoke cene. Koliko se sećam cena nekog običnog pića u Merkjuriju jeod 6.000tš ,a čaša ceđenog soka od šećerne trske i lajma na noćnoj pijaci je 1.000tš. Porcija pirinča sa masala sosom u lokalnom restoranu Lukman ili lokalnom restoranu koji se nalazi odmah do Merjkurija je 2.000 ili 2.200tš .A ako uzmete još neki dodatak od mesa, ribe ili nap. oktopod u crvenom kari sosu onda je cena jela sa pirinčem i npr. sprajtom 6.200tš. Ovo je kao luksuznija varijanta. Zato navalite na noćnu pijacu jer tu je uveče ceo svet iz ST , ne samo turisti već i lokalci. Svi sede na obali dok posmatraju lokalne momke kako sa doka skaču u jako plitku vodu. Ima tu mnogo stilova skokova i bravura i razbijenih stomaka. Skokovi se oduže do u kasno noću , i sve to donosi jako lepu atmosferu i svi se super provode. Posle večere na nekoj od lokalnih trafikica možete kupiti lokalno pivo ili pivo od Džumbira . Tamo ga zovu Zanzibarska ili Tanzanijska koka kola. S obzirom da koka kola prozvodi tu brstu piva, i košta tu na obali 1.000tš.

Ako možeš pre puta uzmi je pre puta , zašto odlagati za posle. Može i na granici , iz do sada napisanog nije bilo problema. Ali moje pitanje i odgovor na tvoje pitanje je zašto ne bi pre puta i prebrinuo tu obavezu a ne da misliš na granici da li će nešto nepredviđeno da se desi. Ja sam moju vizu za Kambodžu izvadila u BKK a i u BKK sam dodala još jedan ulazak , jer je u Bg došlo do malog nesporazuma da mi treba Taj viza sa dva uslaka . Zato sam ponela dve slike , mada i tamo možeš da se slikaš, i u BKK izvadila još jedna ulazak. Na granici su me cimali oni likovi koji regulišu ko nema vize i rekli mi da mi taj drugi ulazak nevalja.Odmahnula sam glavu , zašto mi ne bi valjao kad sam u regularnoj državnoj kancelarijiu BKK obavila posao. Naravno to im je bila fora na koju nisam nasela i sve je bilo o.k.

Spasiba...da pocnem da vezbam...samo sto moj komp nema cirilicu.

Hvala Pomeoc , u Almati sam samo u prolazu tako da nemam u planu da bilo šta posebno organizujem , tako da će biti šetnja po gradu . Imam rezervisan hotel u centru Almate , oko 15 min. hoda do ili od železničke stanice. Iz hotela bi trebalo da pošalju prevoz. Kad već spominješ bus koji je 200m od izlaza aerodroma , reci mi za svaki slučaj 200m levo ili desno i da li se lako uočava od izlaza sa aerodroma , kako da ga lako prepoznam, koje je boje, da li na njemu nešto piše , kako da znam gde tačno ide ako mi treba prema centru tj. prema železničkoj stanici. Šta piše na tabli busa koji ide u centar ?Kad kažeš nezvanični taksi kod bus stanice , kako da ga prepoznam ...da li misliš da svakog ko stoji ili sedi u automobilu pitam da li hoće da me preveze do centra i da se iscenjkam sa njim? I da li bi nešto značilo da pričam na Ruskom.

Da li imate neki predlog kako da se iskoriste 2 dana i da li ima nesto na sta bi trebalo da skrenem paznju .

Da li neko može da mi kaže nešto što se tiče oblačenja u Kazahstanu odn. konkretno u Almati . Da li postoji neko pravilo kako ženske osobe treba da budu obučene i kako nikako ne sme, i da li se to očekuje i od straninja. Biću u Almati 2 dana u julu mesecu , i čini mi se da će mi smetati zbog vrućine da nosim isključivo duge pantalone. Pa me interesuje da li su prihvatljive 3/4 pantalone ili do kolena , da li mogu da nosim japanke ili nije prihvatljivo da mi se vide bosi prsti, da li mogu da nosim majicu sa bratelama ili samo sa kratkim rukavima. I još nešto , da li novac da razmenim na aerodromu ili negde u gradu i gde je najbolje. Da li imaju kao kod nas svuda po ulicama menjačnice .

Ako u Rim putuješ Wizz airom , preko njihovog sajta možeš odmah uplatiti i njihovo vozilo sa aerodroma direktno do hotela , a u tvom slučaju do tog smeštaja u blizini Vatikana. Nisam odavno proverava cenu , ali mislim da je prošle godine u ovo vreme koštalo 8e. Proveri. Inače metroom sa Terminija do Vatikana nije problem , jedino ako baš imaš više torbi onda te razumem i možda je Wizzov prevoz najbolja opcija za tebe.

Nema više direktan voz do Istanbula, pogledajte temu Istanbul. Ide se vozom do Sofije pa busem do Istanbula-radi se tunel na Eminu stanici zbog tunela ispod Bosfora i predviđa se završetak radova 2015 god.

Interesuju me klasične turističke informacije koje interesuju sve putnike kad planiraju put. Da ne bi sad nabrajala sve pojedinačno. Kad mene neko pita jaj počnem od sebe kako sam krenula , gde sam bila kako sam se u tome organizovala. I kad čitam nečiji opis puta steknem sliku o predstojeem putu, tako da tek onda i mogu nešto konkretnije da pitam. Može i o Samarkandu , Buhari , Hivi, Urgenču, Aralskom moru, ako ste i tamo bili.

Da li možete vi koji ste bili u Taškentu i generalno u Uzbekistanu da napišete nešto o vašem putovanju i iskustvu sa puta za sve nas buduće putnike u taj deo sveta. Bićemo veoma zahvalni. Ako me pitaš šta me interesuje ...intresuje me sve.

Nije strašno ni busem . Kad izađeš ispred zgrade aerodroma sačekaj beli aerodromski bus. Na prednjoj strani samo na njemu piše na engleskom a svi ostali busevi imaju natpis onim njihovim slovima koja su nama nerazumljiva. Belim aerodromskim busem se voziš do početne stanice buseva nekih 5 min. Na toj stanici pokušaj da nađeš nekoga ko govori engleski da ti pomogne da nađeš bus koji ti treba. To je sve. Čuvaj pare trebaće ti, a busevi su im jeftini , npr. relacija od 100km dođe oko 1e. I neko je pitao za valutu... uglavnom koriste dolare ali mislim da niko ne odbija ni evre .

Zaboravila sam da kažem za utičnice i adapter. Netreba nositi adapter, ponesi samo jedno običnu plastičnu hemisku olovku. Nju gurneš prvo u treću rupicu u utičnici i onda uštekaš utikač i sve tadi. To su mi u ŠL pokazali nakon što sam imala ranije opisanu nezgodu sa adapterom.

Kad prođeš sve kontrole na aerodromu i kreneš da izlaziš videćeš puno šaltera banaka ( oni kažu toje banka i menjačnica a zpravo su to improvizovane banke kao štandovi ilisamo edan šalter- tek da ti dočaram) , menjačnica je tu , ti je i Dailog mobilni operater , gledaj na levu stranu skroz do zida. Internet u Hiaduwi je dobar ,svaki smeštaj ga ima. Ja sam čak mobilnim hvatala pored puta odn. ulaza u moj smeštaj , bio je to net nekog u okolini i nije bio zaključan i nisam imala problema. Rekli su mi šufru u gh ali nešto nije funkcionisalo ili ja nisam dobro čula ili mi on nije pravilno rekoa ali nisam ponovo pitala jer sam imala neki drugi koji sam hvatala.

Priroda je ipak nepredvidiva, sreća promenljiva I ja sam planirala da mi polazna tačka bude Kandy ali je po preporuci vozača ispala Sigirija i bila je pun pogodak.Nije mi jasno zašto LP savetuje kao bazu za kulturni trougao Dambulu . Ako pogledaš na mapi Sigirija je ipak bolja opcija i ja to iz sopstvenog iskustva potvrđujem. Po meni Sigirija nije nikakav gradić , i ne znam kako bi je uopšte i nazvala, a kad na mapi pogledaš reći ćeš pa grad je . To je put po sredini a sa strane neke radnjice i restorančići a iza njih hotelćići , a ima tu i neki fensi fensi hotel da ti se zavrti u glavi od cifre za noćenje. I to sve zbog toga što slonovi dolaze u blzini i hlade se u nekoj vodi, bazenu šta li je, nisam imala prilike ni da zvirnem. A turisti sede na terasi i posmatraju. Što se tiče preporuke , mislim da će ti bilo koji smeštaj po savetu LP biti o.k. Smeštaj u Sigiriji je sav u nekoj divljini , paunovi stalno kriču , suše perje na ranom jutarnjem suncu, majmuni se svađaju, slonovi negde oko nas i cele noći se udaljini ili ublizini čuju petarde koje se bacaju da bi se od njih zaštitila polja. Obavezno se probudite u zoru i sedite isped sobe i uživajte u opisanom ambijentu. A u Kandiju , to je već grad , moj savet je neki od gesthausa nebu pod oblake. U centru Kandija je veštačko jezero i odmah iznad jezera su brda i na njegovim obroncima je mali milion kućica i gesthausa ili mali hotelčića. Pogled na njih na reku i jezero je fenomenalan. Tropski raj je svuda gde pogledaš. Ako te vreme posluži i bude vedro sve ćeš lepo videti a postoji mogunost da bude i magla... e pa i to će biti interesantno videti i sačekati da sunce rastera maglu . Meni je traženje smeštaja najteži najsmorniji deo puta i često se veoma brzo odlučim prema ceni koju sam spremna da platim , bez dužeg ispitivanja. Smeštaj po Šrilanci ovaj put uopšte nisam birala , to sam prepustila mom vozaču i bila sma zadovoljna. Ono što se meni sviđalo Engleskinji nije, a tu sam i ja malo bila kriva. U mojoj prvoj sobi u Sigiriji pokušala sam da udenem adapter koji se već nalazi u sobi , onaj sa tri šipkice. A ko sam ga udenula tako je izbio osigurač i nije bilo struje u sob :?i. Instalacije su im baš loše i slabe. Naravno oni nisu ukapirali šta se desilo i ako sam ja tačno rekla šta sam uradila . Bilo im je lakše da me samo premeste , na moju žalost, u sobu do. Prva soba nije bila palata ali sam se već za jednu noć vezala za nju i baš mi je teško palo što su me premestili. Uglavnom , problem u sobi sa strujom nisu rešili, a već popodne su je dali jednoj staraijoj Engleskinji. Uveče je nastupio haos , jer ventilator nije radio a ona je otvorila prozore i upalila svetlo , ta faza je radila, i onda je gomila komaraca nagrnula u njenu sobu. U kupatilu je po zidu marširala armija mrava i to urdeno jedan iza drugog i to zacrtanoj ruti. Men nisu smetali ali kad ih je Engleskinja videla em komarci , em vrućina poludela je i odmah je napravila haos . Potpuno je razumem , kad je idoiti stave u neispravnu sobu. Nisam napomenula , da uveče kad sma se vratila u svoju novu sobu nisam imala struje u fazi za tv i glavno svetlo, ali je moj ventilator radio. I zahvaljujući histeriji Engleskinje faza je popravljana posle dosta muke i nekoliko komisijskih savetovanja majstora. Ujutru me je zaustavila i pitala Do you fensi your room? Bilo mi je malo smešno njeno pitanje jer sma ja bila tužna što su me izbacili iz te sobe a ona što je smeštena u tu sobu. Pitanje je da li sam ja ćaknuta ili se lako prilagodim i izvlačim najbolje iz situacije u kojoj se nađem. Ili je Engleskinja blesava kad otvori sve prozore i upali svetlo , umesto da ugasi svetlo u sobi upali ispred vrata i uključi ventilator da rastera beštije. Pouka je nemojte tražiti i očekivati savršentvo jer ga za te naše pare nećete dobiti , a ako u sobi imate kolonu mrava nedirajte je i bez problema se istuširajte . A ako vam u sobi nije sve naj naj onda vas raj čeka ispred sobe. Važno je da je posteljina čista , da imate mrežu za one leteće beštije i da je peškir čist i mekan. Nadam se da reakcija nije ovakva gde ti mene šalješ. Samo se opusti i uživaj. To sam ja uradila kad sam shvatila da me moj vozač sa kojim se 10 dana dopisujem i dogovaram ne sačeka na aerodromu, jer je posle poslednje poruke da mi polazak iz Frakfurta kasni i da umesto i 20h krećem u 22.30h a on protumači da ne stižem u 11a.m več u 11.30p.m. posle nekoliko dana kad sam došla do neta i pročitala svoje mejlove on me pita pa gde sam da li znam koliko sam ga koštala što sam ga zavrnula. Posle 5 min. blagog šoka okrenula sam se planu B- naći novog vozača i našla sam ga u roku 5 min. Promenila rutu puta po njegovom savetu obišla kulturna dobra , okupala se u divljim talasima sa beybe shark i murinama i završila na Maldivima

Ja sam bila prošle godine u aprilu, i gledala sam na tv poplave koje su se desile na ŠL u februaru. Kad sam tamo bila pitala sam mog vozača o tome , čak mi je i on sam pričao i pokazivao mi gde je bila voda i kakvu štetu je pričinila. I tada mi je objasnio ono što nama deluje kao poplava u ŠL jednako poplava u celoj ŠL, nije baš totalno tačno i ako ni na vestima nikad nisu precizni gde je poplava već problem globalizuju. Poplava koja je nastupila u februaru prošle godine bila je u centralnom delu ŠL, jer je u to doba godine kišni period u centralnoj ŠL a to obuhvata gradove kulturnog trougla , Sigirija , Dambula , Polorononuwa i Andarapura . Dok je na obali u to vreme još uvek bilo lepo i vladao je suvi period. Kad sam ja stigla u aprilu stigla sma taman kad se vreme baš lepo sredilo u centralnom delu i priroda se lepo obnovila i sve je bilo zeleno , nije padala kiša , i počelo je bivati baš toplo. A na jugu i to jugozapadu je počinjao polako da se primiče kišni period , tako da se dešavalo na obali Hukaduwe da cele noi pada jaka kiša a ujutru je delovalo kao da se ništa nije desilo. Takođe mi je vozač objasnio da u tom periodu u aprilu na jugoistoku počinje suvi period . Tako da kad čujete da je poplava ne znači da je cela ŠL ili cela obala ŠL pod poplavom.

Ja imam iz 2008, ako treba javi .

Kad budeš bio u Bkk kupićeš voznu ili bus kartu do plaže koja ti se dopada , ali to moraš sam da odlučiš da li si za Puket , Pataju , Ko Pangan , Ko Tao , Ko Samuji , Ao Nang , Pi Pi, Krabi , Ko Lanta , Ko Čang . Na Taj. ima toliko lepe obale pa ćeš već naći nešto po tvom ukusu i džepu. Ako nisi raspoložen da sam ideš do stanica da kupuješ karte uvek možeš u nekoj od lokalnih agencija ... pazi da te ne zavrnu i dobro se cenjkaj. Kod njih možeš da kupi i kartu i nađeš smeštaj ali bolje je da na licu masta tražiš smeštaj i tamo pogodiš nižu cenu. Dok si u Bg. pogledaj na netu koja plaža ili ostrvo ti se najviše dopadaju , gde procenjuješ da će to biti najbolje a sve to na osnovu onoga što si pročitao i iskustvima sa ovog i drugih foruma. S obzirom da ideš u tom peridu ja bi ti savetovala da ideš na Puket. I dok si na puketu moći ćeš da deš na brojne izlete J.B ostvo , nacionalni park , Pi Pi ostrvo . Ako ideš na istočnu obali kombinacija Ko Tao i Ko Pangan su ti super ali Marine park u to vreme nije otvoren i plašim se da ti u to vreme ne pada kiša. Eto toliko , srećan ti put .

Koliko se ja sećam ako ne oženiš Tajlanđanku ništa od bungalova. Mada sam čula i priču da postoje i neke adv kancelarije koje i to mogu da reše , tako da naštimaju ugovore da tvoje ulaganje bude sigurno ali opet tvoje cenjeno ime neće biti na prvom mestu na ugovoru o kupovini već neki Tajlanđanin. Sorry.

Obrati pažnju na napisano , da je neko spreman da plati više a neko ne. Svako bira smeštaj , provod , klopu prema ukusu na koji je navikao . Takođe cene ti se razlikuju u zavisnosti da li si na Kao Sanu , Ko Panganu , Puketu ili Patongu , da li si u visokoj ili niskoj sezoni. Da li ideš u fensi restorane ili ne , da li naručuješ lokalnu hranu ili domaću. Tako da su sve informacije tačne samo moraš da osetiš po tekstu napisanog iskustva ko je za koju varijantu i kojoj grupi ti pripadaš. Generalno Taj. nije prterano skup ako za 5e možeš da nađeš pristojnu sobu a za 20e extra sobu ali ima toliko toga tako da se budžet rapidno smanjuje. Moj savet ti je da pročitaš pažljivo sve naposano na svim froumina , barem ono što je napisano u poslednje 2 g., i ukapiraćeš kako stoje stvari i šta bi ti i na koji način.