Noelbg

Nisu ljudi, nego "bajkeri" - podvrsta ljudskog roda slična "navijačima" koji su ih napali. Potpuno irelevantan primer. Išao sam sa BG tablicama u: Sarajevo, Mostar, Šibenik, Labin, Zagreb.... Jedina reakcija je bila u Šibeniku gde me je jedan pijani pesak zaustavio na pešačkom prelazu da mi kaže da je bio u Srbiji. U Sarajevu ti niko neće ništa reći ako kažeš da si iz Srbije. Ionako je pola današnjeg Sarajeva iz Novog Pazara.

Ko je domaćin putničke škole i ko vodi radionice? Nikako da nađem to na ovom sajtu.

Bio 2010. godine. Kič, kič i još kiča! Tada je ovaj projekat Skoplje 2014. bio tek u povoju, a već si se tada saplitao od onih besmislenih spomenika po ulici. Mogu da zamislim kako je sad. Makedonci su inače mnogo fini i gostoljubivi. Verovatno jedino parče Balkana gde je ljudima stvarno drago kad čuju da si iz Srbije.

Kada će se znati o čemu su radionice? Oni koji bi išli bi morali već da obezbede nekakav prevoz do tamo, a nije baš lako iz naših krajeva doći do tog dela sveta.

Ja sam pre nekoliko dana saznao da neću moći nikako da dobijem odmor od 9. avgusta. Je l' taj datum fiksni? Inače bi mi sve ovo što je navela Arinina skroz odgovaralo. Jako mi je krivo.

Hm, sve je to lepo. Ja bih npr. išao ali ko bi mogao da odvoji nekoliko meseci za takvo putovanje i to još u periodu kad je kod nas zima. Jedino tako neki penzioner ili neko ko nema baš nikakve obaveze u životu ili je profesionalni putnik. Sačekaj mene kad odem u penziju, pa idemo.

Jao, a ja mislio da sam ja jedan od retkih ludaka koji bi krenuo na ovakav put. Drago mi je da nas ima više. Pogledao sam i planiranu rutu i mislim da niste mogli da odaberete bolju. Baš bih voleo da obiđem i taj deo Bosne. I ja bih voleo da odem do Bara, pa da se vratim vozom. E sad, voleo bih da date malo detaljnije informacije o planu puta. Koliko bi se kilometara prešlo dnevno, u proseku?Ja pretpostavljam da ne bih mogao više od 100km u jednom danu. Najduža relacija koju sam vozio u jednom danu je bila od BG do Rume i nazad i to je bilo oko 130km ukupno. Sećam se da mi je ovih poslednjih 20ak kilometara bilo dosta naporno. A računam da neće svako biti svakog dana raspoložen da vozi istu kilometražu. Takođe, biće verovatno puno interesantnih mesta, predela, ljudi i događaja koje bismo hteli možda bolje da istražimo, pa će to dodatno usporavati putovanje. Ne bih baš da projurimo do Šibenika. Mislim da je plan od 6 dana za 625km preambiciozan. Mislim da bi bilo realno računati da bismo dnevno, u proseku, mogli da pređemo 80ak kilometara. 2. Kako bi se vožnja rasporedila u toku dana? Da li bismo kretali rano ujutru, u zoru, da izbegnemo vrućinu, pa odmarali u podne kad je najjače sunce, pa nastavljali kasnije ili bismo vozili ceo dan? Nikad nisam vozio duže rute usred leta, pa ako ima nekog iskusnog bicikliste u grupi da nam kaže kako se izlazi na kraj sa suncem u najjačem delu dana. 3. Kakav je plan u vezi sa usputnim smeštajem? Šatorovanje celim putem...? Meni je stvarno svejedno jer imam i šator (koji doduše nikad nisam koristio) i podlogu za vreću za spavanje i vreću za spavanje.... 4. Moraćemo da računamo na kvarove na biciklima, pa bi bilo dobro da imamo u grupi nekoga ko ume da zameni gumu i popravi sitnije kvarove. Iako sam veliki ljubitelj bicikliranja, o tome nemam pojma. Sad ubijam entuzijazam. Aj dajte detaljnije informacije o planovima, pa bismo mogli da se nađemo jedan dan da o svemu prodiskutujemo. Pozdrav

Ja sam na ovu temu posebno osetljiv. Neko je gore u prethodnim postovima već rekao da je jezik pre svega sredstvo komunikacije (daa, uči se na prvoj godini Filološkog u Uvodu u opštu lingvistiku) ali se u Srbiji, nažalost, sve više koristi kao sredstvo diskriminacije. Meni, na primer, strašno smeta kada se u TV serijama nekom liku, koji bi po zamisli scenariste trebalo da predstavlja neobrazovanog primitivca, obavezno prikači neki od južnjačkih govora, tipa leskovački, pirotski... Kao da kod onih koji govore drugim dijalektima nema primitivaca i kao da takav lik ne može da se oslika drugim sredstvima. Ja sam rođen i odrastao u Leskovcu i ne mogu da prežalim što sam potpuno i nepovratno iskvario svoj izvorni govor usvajajući standardni srpski i čak mi se nekad dešava da neke starije ljude iz mog kraja ne razumem baš potpuno. Strašno je što više nigde u Leskovcu ne možete ni čuti autentični govor zato što je uticajem medija ljudima sistematski usađivano osećanje stida što govore tako kako govore. Uopšte mislim da je koncept standardnog, književnog jezika potpuno prevaziđen i da je jezik u 21. veku više pitanje ljudskog prava pojedinca da se izražava kako hoće. Jezički autoriteti u Srbiji su i dalje u 19. veku i Romantizmu kada je standardizacija jezika bila deo nacionalnog buđenja. U nekom putopisu iz Norveške, koji sam pročitao mislim na sajtu Danasa ili tako nešto, novinar piše da je u Norveškoj sasvim normalno da na televiziji ljudi, uključujući i novinare i spikere, govore svojim regionalnim dijalektima i akcentuju reči kako hoće, i da se ismejavanje bilo kog govora smatra znakom teškog primitivizma. Ne znam da li je stvarno tako, ali mi se dopada takva jezička politika. Zamislite dan kada ćemo čuti Dnevnik RTSa na pirotskom? Snobovi bi se redom zgražavali. Dobro, možda sam malo promašio temu, cane-bg je verovatno hteo da kaže kako ljudi misle da koriste standardni jezik, a u stvari ga ne poznaju, a da su dijalekti druga stvar. Ali nisu ljudi ništa krivi. U Srbiji je strašno teško naučiti standardni jezik čak i kada to stvarno želiš i obraćaš pažnju na to. Uzmi na primer jezičke priručnike. Ja mislim da sam pročitao skoro svaki jezički priručnik na tržištu, izuzev onog plavog kompleta, jezičke doumice, zabavna lingvistika, Fekete i tako to, i na kraju sam shvatio da standardni jezik i pravila u Srbiji ne postoje jer jezički priručnici služe za međusobno prepucavanje jezičkih "stručnjaka" u kojem dokazuju kako ovo treba da bude ovako zato što oni tako misle. Ja sam na kraju zaključio da sam, u stvari, ja najveći autoritet za jezik u Srbiji i da je tačno onako kako ja kažem. Godine 2009. sam pohađao Seminar srpske jezičke kulture na Kolarcu i žali bože para koje sam bacio. Dodje doktorka sa Filološkog i počne da ređa stavove jezičkog gurua Ivana Klajna i da ih osporava, a na sledećem času Klajn iznosi neke svoje stavove, a onda na kraju dođe Predrag Piper i kaže nam kako je nepravilno da se kaže Seminar srpske jezičke kulture nego treba iz srpske jezičke kulture i da je potpuno prihvatljivo reći profesor iz istorije umesto profesor istorije (kao taj genitiv se prečesto koristi u srpskom i šta ti ja znam, to je bio argument). I šta ja na kraju da mislim kad izađem sa takvog seminara? Pa što se ga nazvali onda Seminar srpske jezičke kulture??!! Inače je svim tim stručnjacima najveći problem u savremenom srpskom ono vršiti popravku. Kao da je to najveća boljka srpskog jezika, a sve ostalo je super. Novi moto u ovakvoj situaciji ne bi trebalo da bude piši kao što govoriš, nego piši kako 'oćeš!

Jao, ovo sa jezičkim korpusima je tako bitna stvar koje većina prevodilaca nije ni svesna. Meni je internet najbrži, najdostupniji i najjednostavniji korpus. Jednostavno ukucam neku konstrukciju pod znacima navoda i vidim koliko ima pogodaka. Ako ima više od recimo milion, onda to prihvatim kao merodavno. Naravno, pogledam i kakvi su sajtovi, da li ih je pisao izvorni govornik i slično. Najsmešnije je, naravno, kad ukucam neku kombinaciju engleskih reči, a dobijem samo srpske sajtove. To naravno škartiram.

Hm, što volim kad naletim slučajno na ovako neke diskusije od pre sto godina, pa dam neki svoj komentar kad je uzbuđenje već prošlo. Ja sam u vreme NATO lokatora i plaćenika ovo NATO plaćenik prevodio kao "NATO hireling", a ovo bi mi bilo foreign government sponsored hireling ili tako nešto.

Pa pretprošli vikend je Ciklo svet išao na Kosmaj. Dugo sam razmišljao da li da idem i ja ili ne i na kraju nisam otišao. Sama pomisao na bicilikranje uzbrdo me je odvratila. Ja inače imam planinski bicikl sa vrlo širokim gumama ali te duže relacije nisu toliko teške ako imaš one fensi Schwalbe gume. Ja sam primetio ogromnu razliku u trenju između fabričkih i tih Schwalbe. Otkad sam stavio ove švapske, bicikl leti! Ali jeste onaj trekking bike prava stvar za te duže relacije. Ali zeznuo sam se kad sam kupovao bicikl, a ne mogu sad da kupujem drugi. Kod tih dužih relacija nije najveći problem upala mišića negu utrnulo dupe. Ja sad ne vozim ni duže od 30 km bez onih biciklističkih "pelena" što imaju ono punjenje dole. Ali sad sam otišao mnogo off topic u biciklizam. Glavno, za jednodnevno putovanje biciklom, ruta od najviše, recimo, 100 km bi bila sasvim prihvatljiva. Andreja, tata ti ima brod?!? Idemo sledeći vikend na Đerdap da vidim Veliki kazan sa Dunava, a onda nastavljamo u Bugarsku i Rumuniju da vidim most Nova Evropa i naravno završavamo u Crnom moru.

Za tri dana ne može da se stigne u sva ova mesta a kamoli da se nešto vidi.

I ja sam raspoložen za ta putovanja od jedan-dva dana. Već nekoliko vikenda ne mogu da navatam nikoga da krene sa mnom na neku malo dužu rutu biciklom. Najduže što sam biciklirao je bilo pre nekoliko nedelja kada sam sa biciklistima iz Ciklo sveta - Srbija išao od Beograda do Rume i nazad u jednom danu - ukupno 130km, što uopšte nije bilo toliko naporno koliko sam se plašio. Morao sam ovo da napišem jer sam baš ponosan na taj podvig. Hteo bih sad da odem biciklom do Novog Sada i nazad. Poslaću ti privatnu poruku pa možda nešto iskombinujemo. A mogli bi da se jave i ostali zainteresovani za vikend putovanja po Srbiji biciklom, kolima, vozom, brodom... Dobro, ovo za brod je malo teže izvodljivo.

"Ekscentričan" bi prenelo oko 80% značenja ovog izraza, pa nađeš nešto slično tome što bi bolje odgovaralo kontekstu - jedinstven, nesvakidašnji, prava faca... Naravno, značajna količina značenja bi se izgubila u prevodu, a možda bi i dodao neko značenje ili konotaciju koja ne postoji u originalu, ali to ti je prevođenje.

Ja sam se evo vratio iz Gruzije i Putničke kuće i jako bih želeo da podelim utiske sa drugim putnicima ovde. Ne znam gde da postujem ovo, a ovaj deo foruma mi deluje najprikladnije mesto za to. Ja sam, nažalost, morao da se vratim iz Gruzije mnogo ranije nego što sam planirao (mislio sam da skoknem i do Jermenije, ali avaj), ali mislim da sam ipak bio dovoljno dugo da steknem neki utisak koji i nije tako površan. Utiske ću podeliti u dve kategorije - šta mi se svidelo i šta mi se nije svidelo. Prvo o pozitivnim utiscima. Gruzija je mnogo lepa zemlja, možda i najlepša u kojoj sam bio (mada nisam baš mnogo proputovao). Definitivno je lepša od Crne Gore, koja je do putovanja u Gruziju bila ubedljivo na vrhu moje liste najlepših komada zemlje na svetu. Te planine na Kavkazu su stvarno spektakularne. Visoke i strme, obrasle zelenom travom, ispresecane mnogobrojnim potočićima, a vrhovi nestaju u oblacima. Stvarno bajkovito. Ljudi su jako srdačni i gostoljubivi, ali ja nikad nisam siguran da li je to samo zato što sam stranac ili su takvi i jedni prema drugima. Primetio sam da u Srbiji ljudi vole da se ulizuju strancima i da stranci uvek dobiju bolju uslugu od lokalaca, pa sam pomislio da je možda isti slučaj i u nekim drugim zemljama. U svakom slučaju, meni je prijalo. Stopiranje je samim tim vrlo lako i relativno brzo. Hrana mi je takođe zanimljiva. Delovala mi je donekle slična našoj (čitaj Turskoj). Oni sosovi su im baš zanimljivi i dve flaše sam poneo kao suvenir. Inesa iz Putničke kuće je toliko obožavala onaj sos od šljive da ga je stalno mazala na hleb. Meni to nije bila baš najbolja kombinacija. U Tbilisiju su mi se najviše svideli oni buvljaci po parkovima gde se prodaju gramofonske ploče iz vremena SSSR-a, slike Jurija Gagarina od pre pedeset godina, razne stare knjige, porno filmovi i sovjetski priručnici za učenje stranih jezika, takođe od pre pedeset godina. U stvari, ti buvljaci su mi u početku bili odvratni ali su mi kasnije postali dragi. Nažalost, mnogo toga mi se nije svidelo i to je nekako ostavilo jači utisak na mene. Baš sam negativan. Ono što me je izluđivalo i na šta nikako nisam mogao da se naviknem jeste saobraćajna nekultura i nedostatak pešačkih prelaza. Svaki obilazak Tbilisija mi je na kraju preseo zbog stresa koji sam doživljavao prilikom prelaska ulice. Čak i kada nađete neki od retkih pešačkih prelaza, nemojte misliti ta tu imate prednost. Vozači vam bezobzirno presecaju put ili vas zaobilaze, samo da ne bi stali. A prelazak van pešačkog je kockanje sa životom. Već na prvi pogled se vidi da je Tbilisi grad prilagođen vozačima, a za pešake šta ostane. Malo je i trotoara. Takođe me je iznenadio i veliki broj besnih automobila. Svi voze neke džipove, mečke i slično. Pitam se samo u kojim to fabrikama rade ili koliko moraju da kopaju i oru na njivama da bi priuštili takve automobile. A jedan Gruzin mi je ladno rekao kako je bivši predsednik Sakašvili iskorenio korupciju. Aha, jeste. Svi voze. Benzin je jeftin. Mislim da je 2.1 lari što mu dođe oko 110 din za litar. Čuo sam takođe da su i cigarete jeftine. Ne volim te zemlje gde su luksuz i poroci jeftini. Ono što me je ipak najviše zapanjilo jeste što se mlađi ljudi stide svog znanja ruskog jezika. Pričam ja tako sa jednim Gruzinom kako sam primetio da ama baš svi govore ruski i da mu to dođe kao drugi zvanični jezik, a on poče da me ubeđuje da nije tako, da sam stekao pogrešan utisak, da uglavnom svi znaju engleski. A on sam razbija ruski pa još počeo da se pravda kako ga je naučio zato što je živeo u posebnom multietničkom kraju Tbilisija pa su komunicirali na ruskom, ali eto on je izuzetak. Jeste jako antirusko osećanje zbog Osetije i Abhazije i ja to razumem ali znanje stranog jezika je uvek prednost. Stariji ljudi su mnogo opušteniji što se toga tiče. Gruzini su opsednuti Amerikom i Zapadom. Vidi se da se zemlja svim silama trudi da postane što zapadnija i "kao" modernija ali to radi tako trapavo i površno. Na primer, svuda po Tbilisiju imate besplatni wi-fi, pa neke automate na svakom ćošku za dopunu ovoga i onoga, što bi trebalo da ostavi utisak modernosti i napretka, a odmah preko puta naiđete na temeljno nađubrene zelene površine i neosvetljene, štrokave podzemne prolaze. Onaj Gruzin je inače ubeđen da će Gruzija povratiti Abhaziju i Južnu Osetiju i da će ući u EU za najviše sedam godina. Verovatno zajedno sa Srbijom kad i Srbija povrati Kosovo. I na kraju, kao šlag na tortu, bio sam zgranut prizorom koji sam video prilikom odlaska iz Tbilisija, na putu prema aerodromu. Glavna ulica od grada do aerodroma se zove Avenija Džorža Buša. Pa stvarno nisu normalni! To sve govori. Sama putnička kuća je bila zanimljiva i na sreću nepretrpana, bar kad sam ja bio tu. Upoznao sam neke ljude koji su mi se jako svideli, neke koje nisam mogao da podnesem, dosta sam naučio i o sebi (shvatio da sam pomalo snob, da i ja imam taj kompleks zapada, da mi je teško da se odreknem udobnosti , da masovni turizam i nije tako loš , da veš može odlično da se opere ručno i to u hladnoj vodi ako staviš sto kila praška...) ali sam naučio dosta i o drugima (shvatio da mnogi ljudi nemaju pojma zašto putuju, da neki putuju samo da bi po povratku mogli da kažu da su bili tamo i tamo, da se pohvale kako su veliki avanturisti i kako su se našli u raznim opasnim situacijama...). Sve u svemu vrlo zanimljivo i korisno iskustvo. Kakvi su vaši utisci?

I šta je na kraju dogovoreno? Je l' neko možda napravio definitivan ili skoro definitivan plan za Putničku kuću a da mu fali baš još jedan saputnik? Meni je samo bitno da proputujem Tursku vozom bar u jednom pravcu. Inače sam super saputnik. Kao ono strašilo bez mozga u filmu Čarobnjak iz Oza. I won't be any trouble, because I don't eat a thing. And I won't try to manage things, because I can't think. Won't you take me with you?

Predavanje engleskog u Aziji je nesto o čemu sam intenzivno razmišljao pre deset godina, čak smo ja i koleginica napravili neki polukonkretan plan da odemo u Vijetnam, ali je to, kao i mnoge druge stvari (Work&Travel npr.), nešto što ću odraditi u nekom od sledećih života. Što kaže Bart Simpson: "You're damned if you do, and you're damned if you don't". Da sam bar uradio to sve pa makar se i kajao.

Ja bih dodao da je potrebno četvoro ljudi koji se koliko toliko dobro slažu da se ne bi posvađali već do Niša.

Angele, tvoja ponuda zaista zvuči primamljivo, naročito onaj deo da saputnici ne moraju previše da učestvuju u ceni goriva, ali mislim da ipak nisi dobro razmislio pre nego što si ovo napisao. I ja obožavam da se švrćkam kolima i voleo bih da tako proputujem svet ali sama pomisao na cenu goriva, čak i kad se podeli na nekoliko putnika, je da se smrzneš. Ovo pod pretpostavkom da nisi neki težak lovator koji ne zna šta će s parama. Naravno, svi se potajno nadamo da jesi. A čak i da ostaviš pitanje goriva po strani, gotovo je sigurno da će se na putovanju od bar 6000 km nešto desiti kolima i da ćeš morati da se cimaš oko majstora u Turskoj, Gruziji ili gde već. A sa Lazarom i ostalima iz Kluba putnika gotovo je sigurno da će se nešto pokvariti. Automobili ne vole njihovu autostopersku energiju. :evil:Znam ja iz iskustva. Pod pretpostavkom da si ipak dobro razmislio i da bi hteo kolima do Gruzije, ja se evo javljam da rezervišem svoje mesto.

Pa ne znam bas da li su i dalje tako snalazljivi. Malo su se razmazili. Neće vozom, autobusom ni stopom, nego bi kolima i to još sa šoferom. Šalim se. Jedva čekam put, jer već dugo ionako planiram da posetim ova mesta i evo prilike. A ako se iznerviram...

Jao, super sto imate sve te informacije. Baciću se ovih dana detaljnije na istraživanje najboljih i najekonomičnijih ruta, pa ću verovatno imati i gomilu pitanja za vas. Ima smisla ovo što kaže Singapurcanac, da nema potrebe u Hrvatskoj koristiti auto-put. Vratio se pre dva dana iz Hrvatske i lokalni putevi su sasvim pristojni.

Ja bih bas voleo da vas vozim na toj turneji! Vozim Hyundai Matrix http://cloudlakes.com/gallery/2546230-hyundai-matrix.html koji i nije tako neudoban za pet putnika. Mislim da bi pod punim opterećenjem trošio oko 7 litara na 100km. Naravno, ocekujem da platite gorivo, putarine i eventualno parking. Sto se smestaja tice, uopste nisam izbirljiv. Imam vreću za spavanje, koju još nisam koristio, i neki krevet na naduvavanje (takođe nekorišćen). Potpuno opremljen putnik iz Kluba putnika, samo još da ode na neko putovanje. Moram samo da vidim da li bih mogao da uzmem odmor za ove dane kada idete. Moram da pitam šeficu. Do kada vam treba konačna potvrda?

Ja sam u Sarajevu spavao u hostelu Posilipo. Odlično mesto ako hoces samo da prespavas i nista vise, a stvarno je jeftino. Inace je na 10 metara od centra Baščaršije. Ja inače imam stvarno niske standarde što se tiče smeštaja. Bitno mi je samo da je čisto i da ima dobar wi-fi.

Ja sam odradio tu rutu pre tri godine i to mi je jedno od najlepših putovanja po ovim našim krajevima. U potpunosti se slažem sa svim što je OldSchool napisao-la. I meni je taj put preko NP Sutjeske, Gackog, Bileće... prelep. A tek Plužine i kanjon Pive. Boja vode je tamo stvarno plava zbog bele boje stena i korita reke. To je stvarno neverovatan prizor. A cuo sam da ima i neki manastir koji je premešten kad su pravili branu. Nisam posetio ali možda vredi videti. I mene je Sarajevo razočaralo u svakom smislu. Potpuno jedna huligansko, represivna, depresivna i mučna atmosfera. Dobro ove huliganske kulture ima dosta i u BG ali u Sarajevu mi je to mnogo izraženije. Naravno, ipak vredi posetiti i uveriti se sam. Put od Sarajeva do Mostara jeste prelep (kanjon Neretve), a ja sam posetio i Stonsku tvrđavu na putu do Crne Gore. Hrvatski Kineski zid.

Podgorica je stvarno najdosadniji grad u kojem sam ikada bio. Oseca se dosada u vazduhu. Jedino mesto na svetu gde možeš da onjušiš dosadu. Uopšte mi nije jasno kako je to mesto postalo prestonica. Cetinje je prelepo i preslatko i trebalo je da ostane prestonica. Inače mi je Crna Gora najlepša zemlja na svetu (po prirodnim lepotama), ali Poooodgorica...