cane-bg

http://www.berlin.de/en/tourism/travel-information/1741381-2862820-value-added-tax-vat-refund.en.html Tu piše da imaš 3 meseca da izneseš robu. Imaj u vidu da pečat na formular možeš da dobiješ samo za robu koju si kupio tokom te posete, a ne neke prethodne.

Tashi, bre, ne valja ti da se toliko uzbuđuješ, bar oko hrane. Ja naveo čega se sećam, jer nekome može da bude važno. A gde će neko da jede na svom putovanju... Daj da mi ljudima ponudimo opcije, pa neka sami biraju. Ako je fast food u Francusoj "svetogrđe", neka ih Francuzi sami zatvore. Kako im nije svetogrđe da kupuju nemačke automobile? I baš mi zanimljivo da na navede i McDonalds i onaj lokalni francuski lanac (ili je samo pariški?).

Ja sam davno bio, ali jeste sve bilo jako skupo. Npr, salate po 30-40 evra u običnim restoranima, ništa fensi. Sećam se da je neki indijski restoran bio još i prihvatljivih cena (i jako ukusne klope). Ali definitivno je najjeftinije kada se izađe iz centra (krug prečnika 10ak km). Ako ste na Monmartru, mislim da treba krenuti ka istoku, biće sigurno jeftinije. Što se centra tiče, osim Meka i lokalnog pandana, Pizza Pinot su imali pice i za 10 evra i to odlične, a moja omiljena, sa pršutom, bila je oko 13. Jedino što tamo ne smeš da tražiš ništa za piće, jer je koka-kola 0,25 bila 3,5 evra. S druge strane, uvek može da se desi da naletiš i u centru na neku piljarnicu sa ok cenama, ali njih je užasno teško naći. Inače, Burger King i Pizza Hut su bili prilično skupi.

1. Hajde prestani da koristiš izraz "histerisanje" kada se ukazuje na zakonske odredbe, propise, norme ili barem zdravu pamet. Da li ti lično garantuješ svima da će za 20 evra da prođu bez ikakvih posledica i neprijatnosti na granici? 2. U Ukrajini, bez vize (ili veze ) srpski državljani mogu da borave do 30 dana u 60 (http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/konzularni-poslovi/putovanja-u-inostranstvo/vize-za-inostranstvo-i-informacije-o-drzavama?lang=lat). 3. Boravkom u Ukrajini se ne dobijaju "automatski" nikakvi nagradni dani za Šengen, nije to supermarket. Po propisima, po isteku 90 dana u EU, mora da se izađe na 90 dana. U svakom slučaju, Mirka je pitala za ulazak u Ukrajinu. Ja samo istakoh da u Ukrajini (legalno, bez vize) ne može da bude više od 30 dana, što nije dovoljno da se legalno vrati u EU kojom će biti okružena. Ne znam da li bi je Rumuni pustili, iako nisu u Šengenu, to treba da se raspita. Zahtev za Ukrajinsku vizu ranije nije mogao da se podnosi u samoj Ukrajini, može i to da se proveri. Dakle, samo sam skrenuo pažnju na moguće probleme, prema Mirkinoj situaciji. Eventualno, posle 30 dana u Ukrajini može da bude 30 dana u Belorusiji, ali nedostaje još 30 dana (Rusija?) za povratak u EU. Po nekim iskustvima, iz Ukrajine je dovoljno izaći i na 1 dan, pa da se ponovo uđe bez problema, ali i to je bilo samo nečije lično iskustvo i možda sticaj okolnosti.

Čekaj, prijatelj ti je iz Austrije, kao ilegalac, potegao put Horgoša da popije kafu? To mora da je neka mnogo dobra kafa. Btw, pošten čovek histeriše kad se suoči sa mogućnošću da napravi prekršaj. Kriminalac histeriše kad se suoči sa posledicama.

Vala, Miloše, svaka ti čast kad si iz cele nam Srbije izdvojio Progar kao mesto za odmor! I to još autobusom iz Niša, na jedan dan. Sve i da je elitni kompleks sa 18 zvezdica, ne verujem da bi ikoga mogao da oporavi od samog puta tamo i nazad. Pogotovo ako bi išla Ulicom mira kroz Boljevce, kuku meni... No, mogao bi da istakneš kvalitete Progara, moram priznati da je meni delovao nešto slabije i od Boljevaca. Bojčinska šuma je ok, Tarzan plaža je vrlo zanimljiva (verovatno ne toliko u ovo doba godine), pecarošima je Živača sigurno privlačna, ali Progar kao Progar mi je bio eto, mesto na putu. I Kupinovo mi je ostavilo mnogo jači utisak, a tu je i Obedska bara. U stvari, ako već pričamo o tom kraju, Zabran, sa nasipom, mi je bio najimpresivniji (Obrenovac). I dobro, ona osmatračnica u Obedskoj. A opet, samo malo južnije od Obrenovca, Liso Polje je predivno (priznajem da nisam video restorane). Baš pre nedelju dana postavih film sa vožnje kroz Liso Polje. A Boljevce i Bojčinsku šumu prošle godine. Progar i Obedska čekaju red, biće valjda do Nove godine. Opet, za jednodnevni izlet, bez noćenja, ne bih nikako preporučio da vožnja u jednom smeru traje više od 2 sata, a poželjno do 1 sat. Možda početi baš od Sokobanje, koju predloži slatkiš. Tamo je i Bovansko jezero, možda je lepo za šetnju.

Mirka, Ukrajina nije u EU, pa im se verovatno fućka što si bila tamo 3 meseca. Sad, ako pitaš da li će da misle da si neki terorista ili diler, kad posle 3 meseca u EU ideš u Ukrajinu, to ne bih znao da ti kažem. Ali, imaš potencijalno jedan drugi problem. Ako si ispucala onih "90 dana u 180" za EU - iz Ukrajine u Srbiju možeš isključivo avionom. Gde god da kreneš iz Ukrajine (na zapad) nailaziš na EU zemlje koje te ne puste ako si ispucala dane, a nisi pokupila "get out of jail" karticu. Dakle, ili avionom put Srbije, Makedonije, Albanije, Crne Gore ili Bosne, ili moraš u Ukrajini da provedeš 3 meseca. A da te preduhitrim sa pitanjem "da li posle 3 meseca u EU, pa 3 meseca u Ukrajini, mogu opet direktno u EU", odgovor je da tehnički možeš, ali taj granični stoni-tenis bi nekome stvarno mogao da postane sumnjiv. P.S. Tačno je da Rumunija (kao ni Bugarska i Hrvatska) ne pripada Šengen zoni (na koju se "90 dana" odnosi), ali nisam baš siguran da će da te puste. To je već komplikovano pitanje.

Ja ne znam gde se sve može autobusom iz Niša i to u jednom danu tamo i nazad. Ali, da živim u Nišu, prvo bih obišao okolne planine. Npr, Vlasinsko jezero ili Zavojsko jezero. Jes' ono, ne znam ni da li postoji neki dobar restoran, ali to može i u povratku, u Pirotu ili Leskovcu. Pomoglo bi kada bismo znali kakva te mesta zanimaju. Naravno, biciklom bi sve bilo mnogo lakše, ali sad već ide hladnije vreme.

Nedavno sam pedalao turu ZR - Ečka - BG. Mesta za šator maltene gde god hoćeš, naročito duž Begeja. Najbolje posle Ečke i Stajićeva. Samo ne znam kakva je sad situacija sa insektima. Ja kad sam išao bila je katastrofa. Još 5 dana sam otkrivao gde me sve izujedaše. Istina, ja nisam kampovao, nego dok smo malo nešto još završavali od posla napolju.

Sava Centar, pa jedna stanica bus 88/89, isto u povratku.

Nikola, trebalo bi malo bolje da definišeš pitanje. Rekao si šta te NE zanima, ali nisi rekao ono bitnije - šta te zanima? Drugo, kažeš da ne bi u planine, a onda pominješ Austriju u januaru, koja je verovatno najpoznatija baš po planinama. Kao i sever Italije. Treće, koliko je meni poznato, Salzburg je prilično skup grad, a verovatno je i Austrija generalno skuplja od Italije ili Turske. Što ne platiš na mostu... Četvrto, ni ja ne znam da skijam, ali volim sneg i rado bih išao u neko romantično alpsko mestašce, nevezano za skijanje. Meni je i Budimpešta bila lepa u januaru, a par puta me u Istri dočekalo odlično vreme, sa 16-17 stepeni oko Nove godine i bilo je predivno. Samo računaj na to da u tipično letnjim mestima januar obično znači da je mnogo toga zatvoreno i da je mnogo manje turističkih sadržaja (i ljudi), ako te to uopšte zanima. Počev od hotela i muzeja, preko raznih predstava i manifestacija, do vozova, autobusa i trajekata, pa su obilasci lokalnih znamenitosti potencijalno mnogo komplikovaniji (i skuplji). Lično bih zaobišao srednju Italiju, jer mi se čini da taj pojas najviše "trpi" u januaru. U smislu da je vreme loše (obično hladno i kišno), a nisu tome prilagođeni, nego čekaju leto, kao uspavani meda. Dakle, ili obilazak "metropola" (može i više njih za 15 dana), ili neka planina ako ima jeftino (CS na planini u januaru ne bih očekivao). Ako prognoza bude lepa, definitivno Istra (puno je mesta za obilazak) ili jug Italije. P.S. Svakako bih putovanje iskoristio da vidim/doživim nešto novo i neobično. Dakle, izbegao bih da idem u mesto koje je slično mestu u kom živim.

Blago tebi. I ja sam čuo za Latinsku četvrt, ali jbg. Jednom sam došao blizu Saint Germain des Pres (valjda ), što mi isto pomenuše kao mnogo "humaniji" deo, sa uskim ulicama, kafićima i skroz drugačijom atmosferom, ali sam već bio slomljen i vratio se u hotel. Btw, ako sam dobro ispratio istoriju, Pariz, za jedan tako istorijski grad pun spomenika, ima neobično široke ulice zato što je Napoleon tražio da se prošire kako bi mogao da izvede vojsku na ulice kad se narod nešto buni. Tako je srušeno pola grada i ulice proširene. Ispraviće me neko ako grešim, ali u to vreme je upravo Osman (po kom je nazvan ranije pomenuti bulevar) bio gradonačelnik ili tako nešto. I sad, nisam siguran da li je on odbio da sruši i deo oko Sain Germain des Pres ili dotle nije stigao, uglavnom zato je taj deo sačuvao neki ljudskiji oblik i šmek. Prosto nije srušen. Neki su Osmana i podržavali i hvalili u tim radovima i preuređenju Pariza, a poznata je i njegova kružna struktura (to sam učio još u 5. osnovne, na času likovnog!), mada ne znam da li je to Osmanova ideja. U svakom slučaju, ovo je sgiruno vrlo šturo i ne baš precizno, poenta je da je Pariz dobrano rušen i proširivan, a taj jedan deo je izbegao tu sudbinu i postao legenda.

Nisam obišao sva mesta koja su pomenuta, ali ako se ne plašiš hodanja, onda itekako može. Naravno, zavisi i koliko se gde zadržiš, koliko zalaziš u radnje, koliko pauza moraš da napraviš, koliko zastajkuješ za slikanje, itd, itd. Ja sam u Parizu (2006) svaki dan imao slobodno tek negde od 18:30 i vraćao se u hotel oko 01:00. Može jako puno da se obiđe, a noge su mi bile skoro isključivo prevozno sredstvo (ne volim da gubim vreme po vozovima i busevima, nego da vidim ljude napolju). Za 6 dana, jednom uđoh u voz i par puta u metro, čisto da i to vidim. Definitivno preporučujem da obiđeš grad pešice i da se što više zavlačiš. Ja tako naleteh na neka predivna mesta. Sakre Ker sam obišao poslednjeg dana, odnosno večeri i to je bilo možda i najbolje od svega. Nisam ulazio unutra, a do tamo se našetah (otišli 7 stanica metroa dalje nego što je trebalo, pa se vraćali pešaka ). No, tamo nas je sačekala fantastična atmosfera koju drugde u Parizu nisam video. Na ogromnom stepeništu/platou ispred crkve, sa kog se dobrano vidi Pariz, sedelo je stotinak mladih, jedan je svirao gitaru, svi pevali ili pevušili. Lagano, lepo, nikakvo dranje i urlikanje. Sve u svemu, preporučio bih taj kraj uveče, pa ako ti se zalomi isti događaj uživaćeš sigurno. To je bio petak, oko 23 h. Na Ajfelovu kulu sam išao 2x, jer prvi put nisam mogao da dočekam red za vrh (poseban lift i poseban red). Može da ti se zalomi da čekaš pola sata za kupovinu karata, pa još 10-15 min za prvi lift, pa još 10-15 min za drugi. Zavisi kolika je gužva. Najbolje je da se popneš u sumrak, pa da uhvatiš malo pogled dok je još dan, a onda dodatno kad padne mrak. Samo ne očekuj "grad svetlosti". Ja ostadoh prilično razočaran. I imaj u vidu da u Parizu nema trafika na svakom koraku, a vala nema ni prodavnica. Posle 18-18:30 praktično ništa živo ne radi, osim ugostiteljskih objekata i nekih radnji na Jelisejskim poljima. Dakle, piće uglavnom moraš da kupuješ po paprenim cenama, a flašicu sa vodom teško da ćeš negde moći da dopuniš. Istini za volju, piljarnica ima, čak i onih koje rade do kasno, ali ih je jako teško naći, pogotovo u centru. Na periferiji se zatvaraju opet relativno rano (u odnosu na Beograd), ali tamo prodavnice imaju posebno prozorče, pa se noću pretvaraju u "trafike". Dakle, rade, ali nema više ulaska i samoposluživanja. Super fora. A sve je 3x jeftinije nego u centru. Ilustracije radi, (odlična) pica u Pizza Pino bila je 10-13 evra, a jedna mala koka-kola (0,25) 3,5 evra! Otprilike trećina Jelisejskih polja, od Trga konkord do Trijumfalne kapije, nema praktično ničega i nikoga. U centru grada (poslovni deo, prečnik jedno 10 km), ne računajući deo bulevara Osman, uveče nema žive duše. Bukvalno. Čuješ svoje korake kako odzvanjaju. S jedne strane, može da bude malo jezivo, pogotovo što u mnogim delovima ulično svetlo nije jako, nego nekako prigušeno, skoro starinski. S druge, nekako je skroz interesantno iskustvo. Inače, meni je najviše smetalo odustvo zelenih površina, drveća i parkova (i javnih česama!) u tom "centru", kao i pomenuto radno vreme i nedostatak prodavnica. Mnoge ulice su skoro zastrašujuće dugačke i široke, ali ubrzo počnu da liče na lavirint, sa zgradama koje predstavljaju visoke zidine, jer bukvalno kilometrima nema nikakve rupe ili prolaza između zgrada (ne računajući raskrsnice). Jednostavno, sve je betonirano, pogotovo u severnom delu. Ipak, penjanje na Ajfelovu kulu jeste spektakularno (i zastrašujuće!), a predložio bih da se od drugog sprata spustiš stepenicama, koliko je moguće. Takođe, moguće je izaći na krov Galerije Lafajet, sa kog vidiš praktično celu panoramu Pariza, a odskaču samo impresivna zgrada Opere, Ajfelova kula u pozadini i stvarno sumanuti neboder Monparnas ili kako se već zvaše. Konačno, što se Arapa tiče, meni je bilo skroz bezveze što na Jelisejskim poljima maltene ne videh nijednog Francuza, sve sami Arapi. Bilo je i likova za koje možeš da se kladiš da su neki mufljuzi, ali nikakvih neprijatnosti nisam imao (mada jes' da sam muško i povelik). Tako da mi ta čuvena polja ostadoše u baš mlakoj uspomeni. Drago mi je da sam bio i video, ali nije da bih išao tamo opet. Najčudnija stvar u Parizu - za sve te dane, večeri i noći obilaženja po celom gradu, nigde ne videh decu i mlade ispod 20ak godina. Prosto u jednom trenutku primetiš da nema graje, smejanja, dovikivanja. To meni nije bilo normalno, ali možda samo izbegavaju taj krug od 10 km gde sam ja uglavnom obitavao. P.S. Ako se previše zadržiš na početku Jelisejskih polja (kod Trga konkord), pa još i slikaš, sva je prilika da će policija da te smara, jer je tu američka ambasada. P.P.S. Sorry na opširnosti.

Prvo svi đaci podižu ručicu i niko ne pita za detalje (osim mocarta ), a sad napadate čoveka što nema detaljan plan. Pa sigurno ne idu baš napamet, odnosno sigurno imaju predstavu o broju dana koliko mogu da budu van BG-a. Drugo, ako ja još uvek umem da čitam, piše lepo da je Putnička kuća otvorena do kraja septembra. Pravila su bila da se boravi max 3-5-7 dana, tako nekako. Dakle, ako je predviđen boravak samo u Kući, u Granadi se verovatno ne boravi više od 3-5 dana. Osim toga, Cvija reče da bi se krenulo "za 15 dana", što znači sredinom septembra. Matematika - ceo put je predviđen na max 15 dana ukupno. Naravno, možda u Kući bude mesta za duži boravak, možda je ok da se ostane i 7-10-15 dana ako se nešto malo plati, itd. Što će reći, okvirni plan puta i avanture je napisan između redova, sad ostaje samo da se malo razrade detalji. Najmanje je bitno kako to učiteljica u septembru putuje negde. P.S. Svima koji otputuju želim lep provod, biće sigurno fantastično. A mogli biste posle da se setite i napišete neki izveštaj kad se vratite, sa sve prelepim slikama.

Imate li neki poseban razlog za Pulu? Treba imati u vidu da je Pula najveći grad u Istri i istovremeno najmanje turistički orijentisan. Jednostavno pravi grad koji živi svojim tokom. Uz to, Puljani važe za ubedljivo najgore vozače u Hrvatskoj. Starorimski ostaci su super, Brioni su super, ali baš biti tamo nešto duže, ne znam. Ipak bih vam preporučio Rovinj. Pula je ionako na pola sata vožnje. Što se spavanja tiče, uglavnom se ne preporučuje kampovanje na divljaka. Ipak, rovinjske plaže su poznate po koječemu , a ako ste već kolima, možda biste nekoga mogli i da ubedite da ste samo malo došli na plažu, pa iznenada zaspali. A možda biste bili još manje upadljivi da kola ostavite negde u gradu, a vi potražite zavučenu plažu? Inače, kampova i svakakvog smeštaja u Rovinju ima k'o pleve. Nisam išao preko granice od kada su u EU (poslednji put mesec dana ranije), ali kad sam išao kolima nikad nisu ništa smarali. Ako idete busom, sigurno će da vas izvlače sve iz busa, pa u koloni idete u zgradu i lično predajete dokumenta na šalteru. Eventualno može da se zalomi da traže da svaki putnik izvadi svoju torbu i otvara je i pokazuje sadržaj pred carinikom. Jednom su prolazili i sa psom kroz bus. A istini za volju, jednom je neki idiot pokušao da prošvercuje preko granice prasence spremno za ražanj... Btw, možeš da pogledaš i moj film iz Rovinja (a ima ih još iz Istre), da vidiš da li ti tako nešto odgovara. Snimljeno u septembru 2011. Pored toga, definitivno preporučujem i obilazak Grožnjana - Motovun je malo izvikan i razočaravajući (plus se plaća prilaz kolima!), ali je pogled neverovatan, kao i sama lokacija na vr' brda - Na putu ka Rovinju/Puli, kad ste već kolima, svakako bih preporučio da se popnete na vrh planine Učka, najviše u Istri (1400 m). Kad je lepo vreme, vide se cela Istra i Kvarner - Naravno, tu je i meni fantastična Opatija. Sa najlepšim parkovima u Hrvatskoj, predivnom arhitekturom, posebnom atmosferom i čuvenim, stogodišnjim šetalištem uz obalu (Lungomare) koje se prostire od Voloskog do Lovrana - Sasvim slučajno, pre toga (na početku filma) je i jeftin kamp Preluk. A i Volosko je svakako vredno posete. Ako odlučite da idete ka Puli, bolje da preskočite autoput (Istarski ipsilon), to ostavite za povratak. A do Pule kroz Volosko, Opatiju, Ičiće, Iku, Medveju, Mošćeničku dragu (posetite i Mošćenice, ne traje dugo), pa dalje Labin i ostala mesta. Sve vreme uz obalu, predivan pogled. Imam snimljen dobar deo tog puta. Posle Rovinj, Grožnjan i Motovun, Istarske toplice, Buzet... Milina.