kristinche

I dalje niko nema informaciju da li gradjanim Srbije nece trebati viza i posle 1. januara 2017? Hvala

Da li neko zna da li je za gradjane Srbije neophodno da imaju izlazni let kada ulaze u Vijetnam? Ili je dovoljno imati samo pozivno pismo (koje se dobija online, od agencije) i popunjen formular da bi se dobila turisticka viza na aerodromu? Hvala

Nas nije zaustavljala policija, mada su nam u agenciji rekli da neće biti problem iako nas zaustave jer smo imali potpisan ugovor sa njima i broj telefona agencije, samo da ne "izazivamo", u smislu da nosimo kacige i ne vozimo sa upaljenim svetlima preko dana. A u Banteay Srei hram su vec oko 7am pocele da pristižu grupe turista u autobusima i kolonama tuk-tukova, tako da ako si bio na tom mestu, verovatno si imamo mnogo srece

evo mog iskustva sa nekim hramovima u Angkoru. Ulaznica za kompleks Angkor ukljucuje i ulazak u Banteay Srei, predivan hram od crvenog kamena sa neverovatno finim reljefima, koji je steta propustiti! Zapravo, ovaj hram je vrlo popularan, ali ako stignete tamo oko 6 ujutru, kada se otvara, gotovo da nema nikoga! Mi smo iznajmili motor i krenuli pre 5am da bismo stigli na vreme i stvarno je vredelo svog smrzavanja na motoru (bio je januar). U Siam Reapu nije legalno iznajmiti motor, osim preko jedne jedine agencije koja iznajmljije motore strancima i tako pokusava da pokaze gradskim vlastima da je zabrana besmislena... Uglavnom, po samom centralnom kompleksu Angkora strancima nije dozvoljeno da voze motor, ali mi smo ipak na povratku iz Banteay Srei-a dosli do Angkora i obilazili hramove u sirem prstenu kompleksa bez ikakvih problema... Isti dan smo, pred samo zatvaranje opet dosli motorom do Ta Phom hrama, poznatog kao "Tomb rider hram", koji je preko dana prepun turista koji stoje u redu da se slikaju sa "Andjelininim drvetom", a tokom kasnog popodneva je bilo samo 3-4 osobe pored nas. Mozda smo malo rizikovali, ali nista se nije desilo, niti nas je ko zaustavio iako smo naisli vise puta na cuvare i turisticku policiju. Prethodnih dana smo kompleks obilazili biciklom i u tome uzivali maksimalno, ali vec od podne je stvarno prevruce...

Da li je neko vadio vizu za Filipine u Bangkoku skoro? Da li je potvrda o zaposlenju obavezna? Nisam zaposlena, pa normalno nemam ni potvrdu... A potvrda da sam student, da li bi to nesto promenilo?

I da, za one koji se užele balkanske hrane, jedan Bosanac drži restorančić na Phuketu sa našom hranom - ćevapi, šopska salata, burek, zeljanica, pita sa višnjama... Al to samo za long-term putnike

Evo mog iskustva sa cenama na Phuketu, najeftiniji supermarket je Big C i poprilicno je dobro snabdeven. Ja tu kupujem dehidrirane nudle, pirinac, soseve i poneku 'evropsku poslasticu' - jogurt (koji nije pošećeren i koji je skup 200thb) ili baget (35thb; oni imaju dobru pekaru gde se moze naci dobar hleb, ali nisam sigurna da imaju pekare u svakom Bic C-u). Sve ostalo kupujem na najblizoj lokalnoj pijaci i tu je zaista jeftino i ukusno! Jeftinije nego u Srbiji u sezoni, ali mislim samo na voce i povrce koje se ovde gaji (npr. jabuke i kruske su skupe, ali se one ni ne gaje niti jedu u Tajlandu). Cene su uvek istaknute i pišu se arapskim ciframa, cak i kada je ime artikla napisano na taiu. Nisam stekla utisak da me je neko prevario i cene su uvek iste. Ali to je na lokalnoj pijaci u komsiluku (Chalong), u delovima koji su vise turisticki kao sto je Pa Tong je skuplje, čini mi se... Ipak, to se isplati samo ako imate kuhinju i možete da kuvate, sto mislim da je prava šteta ako ste na kracem boravku (bilo gde u JI Aziji) jer je ulicna hrana fantasticna i preukusna! Ja sam ovde par meseci i odlucila sam da kuvam, kupila sam rice cooker, idem na pijac, spremam samo lokalnu hranu i bas uzivam u tom iskustvu. I, da, kao sto je neko pomenuo, Laos jeste skuplji. I ja sam bila iznenafjena time. Ali hrana je odlična. Preporucujem supe sa mnogo raznog zelenisa, naročito Luang Prabang supu

Nakon povratka iz JI Azije ostala sam gotovo sokirana zbog vulgarnosti, agresivnosti i nezainteresovanosti ljudi u GSP-u! Kao i namrgodjenim licima na ulici, neljubaznosti prodavaca i opstim sivilom u zemlji. Mada smatram da uzrok svemu tome lezi u socijalno-ekonomskom kontekstu danasnje Srbije. A ja sam valjda svoju domovinu idealizovala tokom boravka u inostranstvu. Ipak, nije sve tako apokalipticno - naucila sam vise da cenim neke uobičajene stvari kod nas kao sto su pojaća voda sa česme, tuš i čist mirisljav veš (bez mirisa vlage) i sl.

http://www.bbc.co.uk/news/special/2014/newsspec_8703/index.html Gunther, Christine and Otto How a man met a woman and they set off on an epic journey across six continents in one amazing unbreakable car Vrlo zanimljiv tekst o paru koji je proputovao svet u jednom jedinom automobilu!

Ima i tu istine.. ali posto sam i sama bila svedok najbizarnijih nezgoda (polomljen palac na nozi, da ne kazem odvaljen o kamen, na motoru, prilikom uparkiravanja!), ciji su troskovi lecenja (dve operacije i brojne kontrole) iznosili oko 9000e i skoro mesec dana lezanja sa svakodnevnim previjanjem i posetama medicinskog osoblja, kao i vise slucajeva Denge fevera (npr. druga je komarac ujeo u Singapuru! A komarac je tu dospeo tako sto je bio donet u rancu decka koji je prethodno bio u dzungli na Sumatri). Srecom, sama nisam imala nikakvih problema, osim tog polomljenog zuba, ali na sledece putovanje ipak ne idem bez osiguranja, makar i najminimalnijeg moguceg...

Meni su iz Sava osiguranja refundirali 30 e, koliko sam platila zubara u Indoneziji, i to samo na osnovu jednog papirica na kom je cena pisala u rupijima i slovima (na indonezanskom), bez ikakvog opisa koja je intervencija bila u pitanju

Samo bih napomenila jednu stvar u vezi sa osiguranjem. Kada sam isla na 10 meseci u Indoneziju uzela sam Uniqa osiguranje na godinu dana (za ceo svet, osim SAD, Kanade, Japana...) i platila ga samo 8000 dinara i bila odusevljena cenom. Srecom, nisam bila u prilici da ga koristim, ali kada sam se vratila u istu poslovnicu i opet htela da uzmem isto osiguranje ispostavilo se da je osiguranje bilo samo na tri meseca ali u okviru godinu dana!!! Kada sam kupovala osiguranje i objasnila im gde idem i koliko ostajem oni su mi prodali to osiguranje bez napomene da je to samo za 3 meseca (što ni ne piše na polisi osiguranja koju klijent dobije). Hoću da kažem da treba biti vrlo pažljiv pri kupovini osiguranja jer ako dodje do neke bolesti ili nezgode, svaka stavka u ugovoru je vrlo bitna! Osim tog nesporazuma uvek uzimam njihovo osiguranje, jer su veoma korektni. Jednom su mi čak i refundirali novac za manju zubarsku intervenciju, na osnovu jednog malog papirica na kom je na indonežanskom pisao naziv usluge i cena (slovima) Inace, iz iskustva bliskih prijatelja koji putuju po Aziji, svima preporucujem da obavezno uzmu osiguranje, naročito za tako udaljene destinacije, jer se svakakve neverovatne nezgode dešavaju i najpažljivijima, a da ne priičam o malariji ili dengue fever...

da li se sobe izdaju na dan ili mesecno?

Nemam veliko stopersko iskustvo, ali ima tu par zanimljivih dogadjaja Pre par godina, nas dvoje, stopiramo kroz Tursku, i na deonici od Konye do Mersina, cini mi se, imali smo buran stoperski dan. Nakon duzeg cekanja pokupi nas jedan covek, srednjih godina, celav, u dobrom automobilu. Ne zna ni rec engleskog, a nije ni pricljiv narocito. U jednom momentu, stane on da ruca u restoranu pored puta, izadjemo i mi iz kola, sedmeno pored, narucimo caj, on insistira da sednemo sa njim za sto je jedemo, on casti. Uz klopu i caj, komunikacija se malo opusti, gazda i on nabadaju engleski, mi kao turski, atmosfera se opusti i u super raspolozenju nastavljamo put. Ulazimo u kola, vozac se namesta u sedistu, nesto mu je neudobno, kad sledeceg momenta vadi pistolj koji mu je bio za ledjima, ispod kosulje i stavlja ga pored menjaca!!! o.O Ja, sa zadnjeg sedista, vec smisljam taktiku za beg, iskakanje iz kola, kotrljane po putu, razne pucnjave vidjene u holivudskim trilerima, metak u celo, silovanja... ma svasta! naravno, nista od toga nije bilo, lik nas ostavi na dogovorenom mestu i ode dalje, kao da taj pistolj nije ni postojao Nastavljamo da stopiramo ka jugu, treba preci planine izdan Mersina. Staje nam neko kamionce, nema mesta napred, pa moramo u prikolicu smestimo se sa svim torbama (cak i jednom sarenom loptom ) i uzivamo u voznji i pogledu. U jednom momentu kamion skrece sa puta i staje u nekom kamenjaru, vozac objasnjava na turskom, treba nesto da utovare... Mi se slozimo, nema problema, stacemo i mi sa stvarima. Odjednom se ispostavi da oni treba da utovare punu prikolicu peska! Preko peska su prebacili samo neko platno i nas dvoje sedamo na gomilu peska, opet sa torbama i, naravno, loptom Bili smo glavna atrakcija na magistrali, svi su nam mahali, slikali nas, vozaci usporavali buseve da nas bolje osmotre Sledeci stop istog dana, mi onako prasnjevi i prljavi, cekamo na nekoj usmaljenoj pumpi stop 3 sata. Staje covek u belom odelu, u najnovijem automobilu neke dobre marke, sa belim koznim sedistima, opremom za tenis na zadnjem sedistu, a mi onako prljavi ulazimo u kola i potpuno ih zaprljamo Tu noc smo spavali u satoru na plazi negde pored Mersina. Prvi stop sledece jutro, prima nas mladi bracni par, moderni, poslovni Turci, i voze nas skroz do Antalije, pricaju engleski, super se slazemo. U jednom momentu liku zvoni telefon, devojka smanjuje muziku i bez reci nam objasnjeva nesto, pokazuje prstima na usi. Lik se javlja na telefon i prica na turskom, a meni drug kaze: "Ma zapusi usi! Ne smemo da slusamo sta prica, to nam je pokazala!" I tako, nas dvoje, sledecih 5 min sedimo pozadi sa zapusenim usima, kao budale! kao, da ne cujemo! Ionako nista ne bismo ni razumeli, covek prica na turskom! A i devojka nije to ni pokazivala , nego samo da se utisamo da bi lik bolje cuo na telefon. Srecom, niko se nije okrenuo da vidi nas dve budale sa zapusenim usima!

Na ovom linku mozete naci kalendar religijskih ceremonija na Filipinima: http://en.wikipilipinas.org/index.php/Religious_Celebrations_and_Festivities Mislim da je zanimljivo videti toliku predanost religiji i to na tako fatalisticki nacin. Makar sa kulturoloskog aspekta.