kristinche

I dalje niko nema informaciju da li gradjanim Srbije nece trebati viza i posle 1. januara 2017? Hvala

Da li neko zna da li je za gradjane Srbije neophodno da imaju izlazni let kada ulaze u Vijetnam? Ili je dovoljno imati samo pozivno pismo (koje se dobija online, od agencije) i popunjen formular da bi se dobila turisticka viza na aerodromu? Hvala

Nas nije zaustavljala policija, mada su nam u agenciji rekli da neće biti problem iako nas zaustave jer smo imali potpisan ugovor sa njima i broj telefona agencije, samo da ne "izazivamo", u smislu da nosimo kacige i ne vozimo sa upaljenim svetlima preko dana. A u Banteay Srei hram su vec oko 7am pocele da pristižu grupe turista u autobusima i kolonama tuk-tukova, tako da ako si bio na tom mestu, verovatno si imamo mnogo srece

evo mog iskustva sa nekim hramovima u Angkoru. Ulaznica za kompleks Angkor ukljucuje i ulazak u Banteay Srei, predivan hram od crvenog kamena sa neverovatno finim reljefima, koji je steta propustiti! Zapravo, ovaj hram je vrlo popularan, ali ako stignete tamo oko 6 ujutru, kada se otvara, gotovo da nema nikoga! Mi smo iznajmili motor i krenuli pre 5am da bismo stigli na vreme i stvarno je vredelo svog smrzavanja na motoru (bio je januar). U Siam Reapu nije legalno iznajmiti motor, osim preko jedne jedine agencije koja iznajmljije motore strancima i tako pokusava da pokaze gradskim vlastima da je zabrana besmislena... Uglavnom, po samom centralnom kompleksu Angkora strancima nije dozvoljeno da voze motor, ali mi smo ipak na povratku iz Banteay Srei-a dosli do Angkora i obilazili hramove u sirem prstenu kompleksa bez ikakvih problema... Isti dan smo, pred samo zatvaranje opet dosli motorom do Ta Phom hrama, poznatog kao "Tomb rider hram", koji je preko dana prepun turista koji stoje u redu da se slikaju sa "Andjelininim drvetom", a tokom kasnog popodneva je bilo samo 3-4 osobe pored nas. Mozda smo malo rizikovali, ali nista se nije desilo, niti nas je ko zaustavio iako smo naisli vise puta na cuvare i turisticku policiju. Prethodnih dana smo kompleks obilazili biciklom i u tome uzivali maksimalno, ali vec od podne je stvarno prevruce...

Da li je neko vadio vizu za Filipine u Bangkoku skoro? Da li je potvrda o zaposlenju obavezna? Nisam zaposlena, pa normalno nemam ni potvrdu... A potvrda da sam student, da li bi to nesto promenilo?

I da, za one koji se užele balkanske hrane, jedan Bosanac drži restorančić na Phuketu sa našom hranom - ćevapi, šopska salata, burek, zeljanica, pita sa višnjama... Al to samo za long-term putnike

Evo mog iskustva sa cenama na Phuketu, najeftiniji supermarket je Big C i poprilicno je dobro snabdeven. Ja tu kupujem dehidrirane nudle, pirinac, soseve i poneku 'evropsku poslasticu' - jogurt (koji nije pošećeren i koji je skup 200thb) ili baget (35thb; oni imaju dobru pekaru gde se moze naci dobar hleb, ali nisam sigurna da imaju pekare u svakom Bic C-u). Sve ostalo kupujem na najblizoj lokalnoj pijaci i tu je zaista jeftino i ukusno! Jeftinije nego u Srbiji u sezoni, ali mislim samo na voce i povrce koje se ovde gaji (npr. jabuke i kruske su skupe, ali se one ni ne gaje niti jedu u Tajlandu). Cene su uvek istaknute i pišu se arapskim ciframa, cak i kada je ime artikla napisano na taiu. Nisam stekla utisak da me je neko prevario i cene su uvek iste. Ali to je na lokalnoj pijaci u komsiluku (Chalong), u delovima koji su vise turisticki kao sto je Pa Tong je skuplje, čini mi se... Ipak, to se isplati samo ako imate kuhinju i možete da kuvate, sto mislim da je prava šteta ako ste na kracem boravku (bilo gde u JI Aziji) jer je ulicna hrana fantasticna i preukusna! Ja sam ovde par meseci i odlucila sam da kuvam, kupila sam rice cooker, idem na pijac, spremam samo lokalnu hranu i bas uzivam u tom iskustvu. I, da, kao sto je neko pomenuo, Laos jeste skuplji. I ja sam bila iznenafjena time. Ali hrana je odlična. Preporucujem supe sa mnogo raznog zelenisa, naročito Luang Prabang supu

Nakon povratka iz JI Azije ostala sam gotovo sokirana zbog vulgarnosti, agresivnosti i nezainteresovanosti ljudi u GSP-u! Kao i namrgodjenim licima na ulici, neljubaznosti prodavaca i opstim sivilom u zemlji. Mada smatram da uzrok svemu tome lezi u socijalno-ekonomskom kontekstu danasnje Srbije. A ja sam valjda svoju domovinu idealizovala tokom boravka u inostranstvu. Ipak, nije sve tako apokalipticno - naucila sam vise da cenim neke uobičajene stvari kod nas kao sto su pojaća voda sa česme, tuš i čist mirisljav veš (bez mirisa vlage) i sl.

http://www.bbc.co.uk/news/special/2014/newsspec_8703/index.html Gunther, Christine and Otto How a man met a woman and they set off on an epic journey across six continents in one amazing unbreakable car Vrlo zanimljiv tekst o paru koji je proputovao svet u jednom jedinom automobilu!

Ima i tu istine.. ali posto sam i sama bila svedok najbizarnijih nezgoda (polomljen palac na nozi, da ne kazem odvaljen o kamen, na motoru, prilikom uparkiravanja!), ciji su troskovi lecenja (dve operacije i brojne kontrole) iznosili oko 9000e i skoro mesec dana lezanja sa svakodnevnim previjanjem i posetama medicinskog osoblja, kao i vise slucajeva Denge fevera (npr. druga je komarac ujeo u Singapuru! A komarac je tu dospeo tako sto je bio donet u rancu decka koji je prethodno bio u dzungli na Sumatri). Srecom, sama nisam imala nikakvih problema, osim tog polomljenog zuba, ali na sledece putovanje ipak ne idem bez osiguranja, makar i najminimalnijeg moguceg...

Meni su iz Sava osiguranja refundirali 30 e, koliko sam platila zubara u Indoneziji, i to samo na osnovu jednog papirica na kom je cena pisala u rupijima i slovima (na indonezanskom), bez ikakvog opisa koja je intervencija bila u pitanju

Samo bih napomenila jednu stvar u vezi sa osiguranjem. Kada sam isla na 10 meseci u Indoneziju uzela sam Uniqa osiguranje na godinu dana (za ceo svet, osim SAD, Kanade, Japana...) i platila ga samo 8000 dinara i bila odusevljena cenom. Srecom, nisam bila u prilici da ga koristim, ali kada sam se vratila u istu poslovnicu i opet htela da uzmem isto osiguranje ispostavilo se da je osiguranje bilo samo na tri meseca ali u okviru godinu dana!!! Kada sam kupovala osiguranje i objasnila im gde idem i koliko ostajem oni su mi prodali to osiguranje bez napomene da je to samo za 3 meseca (što ni ne piše na polisi osiguranja koju klijent dobije). Hoću da kažem da treba biti vrlo pažljiv pri kupovini osiguranja jer ako dodje do neke bolesti ili nezgode, svaka stavka u ugovoru je vrlo bitna! Osim tog nesporazuma uvek uzimam njihovo osiguranje, jer su veoma korektni. Jednom su mi čak i refundirali novac za manju zubarsku intervenciju, na osnovu jednog malog papirica na kom je na indonežanskom pisao naziv usluge i cena (slovima) Inace, iz iskustva bliskih prijatelja koji putuju po Aziji, svima preporucujem da obavezno uzmu osiguranje, naročito za tako udaljene destinacije, jer se svakakve neverovatne nezgode dešavaju i najpažljivijima, a da ne priičam o malariji ili dengue fever...

da li se sobe izdaju na dan ili mesecno?

Nemam veliko stopersko iskustvo, ali ima tu par zanimljivih dogadjaja Pre par godina, nas dvoje, stopiramo kroz Tursku, i na deonici od Konye do Mersina, cini mi se, imali smo buran stoperski dan. Nakon duzeg cekanja pokupi nas jedan covek, srednjih godina, celav, u dobrom automobilu. Ne zna ni rec engleskog, a nije ni pricljiv narocito. U jednom momentu, stane on da ruca u restoranu pored puta, izadjemo i mi iz kola, sedmeno pored, narucimo caj, on insistira da sednemo sa njim za sto je jedemo, on casti. Uz klopu i caj, komunikacija se malo opusti, gazda i on nabadaju engleski, mi kao turski, atmosfera se opusti i u super raspolozenju nastavljamo put. Ulazimo u kola, vozac se namesta u sedistu, nesto mu je neudobno, kad sledeceg momenta vadi pistolj koji mu je bio za ledjima, ispod kosulje i stavlja ga pored menjaca!!! o.O Ja, sa zadnjeg sedista, vec smisljam taktiku za beg, iskakanje iz kola, kotrljane po putu, razne pucnjave vidjene u holivudskim trilerima, metak u celo, silovanja... ma svasta! naravno, nista od toga nije bilo, lik nas ostavi na dogovorenom mestu i ode dalje, kao da taj pistolj nije ni postojao Nastavljamo da stopiramo ka jugu, treba preci planine izdan Mersina. Staje nam neko kamionce, nema mesta napred, pa moramo u prikolicu smestimo se sa svim torbama (cak i jednom sarenom loptom ) i uzivamo u voznji i pogledu. U jednom momentu kamion skrece sa puta i staje u nekom kamenjaru, vozac objasnjava na turskom, treba nesto da utovare... Mi se slozimo, nema problema, stacemo i mi sa stvarima. Odjednom se ispostavi da oni treba da utovare punu prikolicu peska! Preko peska su prebacili samo neko platno i nas dvoje sedamo na gomilu peska, opet sa torbama i, naravno, loptom Bili smo glavna atrakcija na magistrali, svi su nam mahali, slikali nas, vozaci usporavali buseve da nas bolje osmotre Sledeci stop istog dana, mi onako prasnjevi i prljavi, cekamo na nekoj usmaljenoj pumpi stop 3 sata. Staje covek u belom odelu, u najnovijem automobilu neke dobre marke, sa belim koznim sedistima, opremom za tenis na zadnjem sedistu, a mi onako prljavi ulazimo u kola i potpuno ih zaprljamo Tu noc smo spavali u satoru na plazi negde pored Mersina. Prvi stop sledece jutro, prima nas mladi bracni par, moderni, poslovni Turci, i voze nas skroz do Antalije, pricaju engleski, super se slazemo. U jednom momentu liku zvoni telefon, devojka smanjuje muziku i bez reci nam objasnjeva nesto, pokazuje prstima na usi. Lik se javlja na telefon i prica na turskom, a meni drug kaze: "Ma zapusi usi! Ne smemo da slusamo sta prica, to nam je pokazala!" I tako, nas dvoje, sledecih 5 min sedimo pozadi sa zapusenim usima, kao budale! kao, da ne cujemo! Ionako nista ne bismo ni razumeli, covek prica na turskom! A i devojka nije to ni pokazivala , nego samo da se utisamo da bi lik bolje cuo na telefon. Srecom, niko se nije okrenuo da vidi nas dve budale sa zapusenim usima!

Na ovom linku mozete naci kalendar religijskih ceremonija na Filipinima: http://en.wikipilipinas.org/index.php/Religious_Celebrations_and_Festivities Mislim da je zanimljivo videti toliku predanost religiji i to na tako fatalisticki nacin. Makar sa kulturoloskog aspekta.

Da le neko zna placa li se iznajmljivanje bicikla u Berlinu i koliko? Da li se placa na sat ili dan? Hvala unapred.

Surabaya! Istocna Java. Provela sam tamo 3 meseca i ne ponovilo se. Ogroman grad, bez ikakvog smisla, samo javanska sirotinja i bogati Kinezi hriscani koji su u fazonu da zive kao Amerikanci pa ne izlaze iz kola i molova. U gradu nema sta da se vidi, a kretanje kroz grad je vrlo komplikovano i mucno, a ljudi su napadni, naporni i bucni, skroz suprotno od srednje i zapadne Jave. Ovaj grad je dobar samo za tranzit jer je povezan sa celom Indoneziojom i jugoistocnom Azijom.

Zdravo, ja bih mozda isla, naravno ako ima mesta, imam drugaricu u Varsavi sa kojim se odavno dogovaram da se vidimo, ali nikako. Javicu se u narednih par dana! Pozdrav

Prvo bih da napomenem da se na Koh Tao stize u 9 ujutru, a na Koh Pangan oko pola 11, ali svako ima izbor da odluci na koji ce nacin stici tamo U svakom slucaju, imacete sve moguce opcije ponudjene u Bkk pa odlucite sami. Sto se tice prtljaga, mislilm da je lakse izboriti se sa rancem nego sa koferom, mada je moj savet ne nositi puno stvari jer je ionako vrlo toplo i vlazno i skoro sve vreme cete biti u kupacem ili sorcu i majici jer je tako najprijatnije. Naravno, u Bkk je potrebno imati pristojnu odecu, koja prekriva ramena i kolena, ako zelite da obilazite palatu i hramove. Smestaj. Mi smo u Bkk bili smesteni u Hotelu Rambutri, u Soi Rambutri, sto je vrlo blizu cuvenog i preturistickog KohSan road-a, ali je prednost to sto su glavne turisticke destinacije vrlo blizu. Smestaj je kostao oko 700 bata za dve osobe, ali to je najjeftinija opcija, imali su i bolj sobe. Hotel ima bazen na vrhu zgrade, a jeftin je, tako da to, po mom misljenju, nije losa opcija... A sto se tice smestaja na ostrvima, za te novce mozete naci svasta Iskreno, mislim da ti topla voda ni ne treba na toj vrucini, ali klima bi dobro dosla. Mi smo na Koh Tao iznjmili kucu na nekoliko meseci tako da ne znam cene hotela, mislim da je bas najjeftinija i vrlo skromna opcija bila 400 bata za 2 osobe.. A na Koh Pangan-u smestaj je predivan u Sea Flower Bungalows http://www.seaflowerbungalows.com/home.htm I nje mnogo skup, mozda oko 700 bata. Preporucujem da rezervisete unapred ako vec znate datume, jer su cesto svi bungalovi rezervisani.

bam-bam, Koh Pangan je sat -sat i po vremena brodom od Koh Tao, i ide se istim brodom od Chumpona i koji staje na sva tri ostrva, prvo na Koh Tao, pa na Koh Pangan, pa na Koh Samui.

Nista lakse nego naci prevoz za Koh Tao i Koh Pangan, u Bangkoku pored svakog hotela/hostela su agencije koje organizuju prevoz busom ili vozom, pa onda brodom do tih ostrva. Ako ides busom to je najjeftinija opcija, jer te pokupe blizu hotela busom oko 6 popodne, bus te vozi do luke gde se stize oko 3 ujutru i tu sacekas brod koji krece oko 6 ujutru i u 9 si na Koh Tao-u, a na Koh Pangan-u oko 10-10:30. U sopstvenoj organizaciji je malo skuplje, jer treba stici do stanice, Bangkok je ogroman, pa onda u Chumponu sa stanice treba da ides u sred noci do luke koja je nekih 11 km od grada... Naravno, ovo sve nije nemoguce, nego je samo komplikovanije i potencijalno skuplje. Inace, ceo Tajland je dobro povezan voznim i autobuskim linijama i svugde se lako stize.

Iz mog iskustva, najjeftinije i najprakticnije verijante su: 1. leteti iz Rima za Jakartu Qatar Airlines-om, normalna cena je oko 600e povratna karta, a do Rima Wizz-om je vrlo jeftino ( tu postoji ogranicenje prtljaga na rucni od 10 kg, a doplata za prtljag je 35 e i dozvoljeno je poneti do 30kg) 2. iz Istanbula za Jakartu sa Fly Emirates, cena je takodje oko 600e povratna ( i moguce je pomeriti datum povratka, besplatno, osim ako nije let vec popunjen, makar je tako bilo letos) A do Istanbula vozom, 50e u jednom pravcu, ili Turkish airways-om, oko 130e, ili Jat-om, za 110, ali tih 20 e razlike nije vredno prezivljenog stresa usled muzejskih primeraka kojima se leti I jos nesto, ja sam kartu kupila preko turisticke agencije koja se nalazi u Uscu, ne bih da reklamiram!! ali su mi dosta pomogli i imaju poseban ugovor sa Fly emirates, tako da agencija pri bukiranju ne naplacuje nikakvu proviziju, postoji mogucnost rezervacije leta sa rokom placanja do 30 dana, kao i promena datuma povtarnog leta.... Tako je makar bilo do skoro, a da li to vazi i dalje ne znam... Sto se tice letova unutar Indonezije, najjeftinije kompanije su Lion air, Air Asia, Citilink (a za letove do Singapura, Kulala Lumpura, Bangkoka i sl. Air Asia). Skoro svi malo veci gradovi imaju svoj aerodrom i konekciju sa velikim gradovima u Indoneziji. I cesto su letovi jeftiniji nego trajekti!! ( osim mozda ekonomske klase, koja je na duzim relacijama ne-daj-boze, cak i za hard core putnike) jedina mana je sto se za vecinu kompanija karta ne moze kupiti on-line osim ako nemate neku od kartica za placanje izdatih u Indoneziji, vec kartu morate kupiti na aerodromu ili u kancelariji kompanije u gradu, ili u nekoj od turistickih agencija.

Muzej u Chinatown-u bi trebalo da bude jako zanimljiv, ja nisam bila, ali sam od nekoliko ljudi cula da je veoma zanimljiv. Obavezno probaj hranu u food court-ovima, svuda se nalaze, najjeftinije je ali i najbolje, izbor je neverovatan, indijska, kineska, malezijska itd. hrana, kao sto je neko vec napisao. Meni ja hrana bila najvece zadovoljstvo u Singapuru, narociti nakon meseci i meseci przenog pirinca Ako planirate jeftin boravak u Sinagupru, uvek ima besplatnih izozbi i muzeja, npr. botanicka basta je besplatna, ako nekoga interesuje, ima zanimljivih tematskih delova. U svakom slucaju, popodne u finom parku nikome ne skodi Grad je veoma sredjen, cist i odlicno organizovan, sto se onima koji su zeljni `divlje` Azije nece puno dopasti, ipak meni je prijalo malo `civilizovanog` sveta, cistoca, trotoari, uredjen saobracaj, moderna arhitektura... Obratite paznju na zgrade, neke su stvarno fascinantne Poseban dozivljaj je provesti nedelju u Indijskoj cetvrti, jer tada svi indijski radnici, kojih ima dosta i koji rade jeftine poslove, na gradjevini i sl, imaju slobodan dan pa dolaze tu da se druze i jedu. Nedeljom taj deo Singapura postaje Indija, ali u uredjenoj i sterilnoj varijanti ipak, ljudi sede po travi, jedu napolju, razgledaju po prodavnicama guzva je... i skoro sve su samo muskarci. Kineska i indijska cetvrt su blizu jedna drugoj, ali ipak atmosfera u ova dva dela grada je totalno drugacija. Takodje, preporucujem da grad obilazite peske, barem meni je tako bilo najzanimljivije, mada je metro prava slika grada. Ljudi iz Singapura, kao i ostali u tom delu Azije, koliko sam primetila, ne vole mnogo da hodaju.