ŠommiBgd

ja sad u ponedeljek, 8. jula krecem stopom do Lisabona, pa cu napisati kako je bilo. PozZ!

Vidimo se u 2..

Vazi, vidimo se.

Pa, tako sam i mislio...hvala

Pa pitam najvise zbog te palice na izvlacenje, tj. da li se tretira kao hladno oruzje, jer ipak sluzi sa samoodbranu...ili napad

Zdravo! Moze li nesto od ovih predmeta kao rucni ortljag: http://www.mckinley.eu/hardware-tents-bali-p2523 http://www.mckinley.eu/hardware-tents-kea-3-p2498 http://www.google.com/m?q=palica+na+izvlacenje&client=ms-opera-mini-android&channel=new Fala vi

Može Kristina, naravno

moze i tako, ako ostalima odgovara

Što se mene tiče, tog dana sam od pola 5 do 10 uveče vrlo zauzet. Ako može ranije tog dana, bilo bi super..

mm....u Beogradu? :D

Može, i treba

Super. ali da dodam da ja mislim na put kroz italiju, francusku i spaniju...

Pozz ljudi! Evo, i ja razmišljam da vam se priključim, za sad MOŽDA, i to: oko 15og jula ka Portugaliji. Svi vaši navedeni uslovi mi vrlo odgovaraju. Vaša priča i dalje stoji? PozZ!

Put oko sveta? http://www.guialowcost.es/posible-ruta-para-hacer-una-vuelta-al-mundo-economica/

vrlo, vrlo interesantno...

hvala!

Uh...odlično, koliko informacija.. Može li neko da sumira koliko je to potrebno kinte, sveukupno, za 2 nedelje, recimo? Tj., avion, smestaj itd...i kada je tamo najbolje otici, tj. kako bi bilo ići u julu? pozZ

Može li neko da mi kaže za koje je sve ovo datume i da li još uvek važi?

Nema potrebe cimati se oko interrail-a kad su im busevi vrh a jeftini...npr. letos je bilo recimo 60 lira Istanbul - Antalya što je oko 750km...a mislim da su im vozovi loši... imaš sve na ovom forumu, hiljadu puta je pisano o tome... pozZ!

Ćao! Možeš li napisati koliko košta iznajmljivanje tog stana, kao i još poneki trošak?

Matori, ti si kralj....vrištao sam od smeha, posebno jer sam letos proveo mesec dana po Turskoj pa sam sve mogao da vidim pred očima kao da sam bio sa tobom... Samo nastavi ovako da pišeš, i upravo u tome je fazon da neko uživa čitajući tvoju avanturu... PozZ!

Divan stil...i super momenat

....ebo sam im mater.

Letos sam solo stopirao po Turskoj, i evo kako je bilo između Antalije i Izmira.. Kada sam pristigao toga jutra na početno mesto za stop nadomak Antalije, nakon nekih 20ak minuta stade mi neki Opel. Priđem, kad ono Turčin, neki stariji čovek, sa brkovima (naravno), opušteno obučen, koji me na vrlo pristojnom engleskom upita kuda idem. Kako je išao do Denizlija, što je na nekih pola puta do Izmira, pomislih, baš fino.. Naravno, krećemo mi sa pričom, upoznajemo se, ja objašnjavam ko sam, odakle sam, šta sam radio u Antaliji, a on meni da je komandir policije zadužen za region Antalije, izvadio značku i legitimaciju da je pogledam, i da ide privatno u neko selo kod Denizlija jer mu je majka bolesna.. Fin, pristojan čovek, pričamo mi o svemu i svačemu, apsolutno sve kako treba...kad, nakon sat vremena našeg druženja zazvoni njemu telefon. Kako se javio, kreće da urla na turskom nekoliko minuta, i onako pobesneo prekinu vezu. Ja gledam, ništa mi nije jasno. Nakon par minuta od završetka tog telefonskog razgovora zaustavi auto kraj puta, u sred p.materine, pogledavši u mene reče: "Just a moment", izađe iz kola i zaputi se prema gepeku. Posle minut, dva, vratiio se, seo, izvukao pištolj, nabio šanžer i repetirao. Prvo što mi je prošlo kroz glavu bilo je:"Vezan sam (pojasem za sedište)". I odjednom, u milisekundi je krenula lavina misli i osećanja, ali ni traga strahu od pištolja, već zbunjenost, bez odgovora da li sam ugrožen, da ga nisam uvredio nečim, da to nije fora sa pozivom, da li da nešto uradim.. Bez posebnog pogleda u mene, vezao je opasač, i stavio napunjeni pištolj u futrolu, mrtav ozbiljan. Kako sam sve vreme gledao u njega, onda kada mi je uputio prvi pogled, upitao sam o čemu se radi.. Kaže: "Upravo su me zvali iz stanice, imaćemo problema sa kriminalcima na putu, pa treba da budem spreman.", ne promenivši svoj preozbiljni izraz na licu. Pitao sam, sad vec slobodnije, o čemu se konretno radi, ali dobio sam kratko;"Yok". Usledilo je 10ak minuta apsolutne tišine, i raznoraznih misli u iščekivanju šta će se desiti, ali sam bio uveren da, sada kada znam da nisam u neposrednoj opasnosti, nikako ne želim da propustim šta će se desiti na mom prvom samostalnom stopiranju. Da li će i meni dati drugi pištolj pa da se bratski branimo, nisam znao, a da li sam se potajno tome nadao..hm.. Polako, iako u čudnoj atmosferi, nastavili smo razgovor uobičajenim tokom. Nakon sat vremena, ponovo su ga nazvali iz stanice i rekli da je sve u redu i da je akcija otkazana, ali za mene taj osećaj potencijalne akcije i opasnosti jer bio stvaran sve dok me nije nakon dva sata ostavio iza Denizlija, na divnom mestu za stop jer su bili radovi na putu, i još, onako pandurski zaustavio kola iza nas, prebacio majicu preko pištolja, izašao i sa značkom rekao liku da me vozi za Izmir..kakav car. Međutim, taj lik nije išao dalje od jednog kilometra, pa sam, nakon što smo se izljubili i poželeli srećan put jedan drugome, nastavio da stopiram. Dok sam tako zamišljeno stajao sa palcem u vazduhu i zamišljao šta je sve gotivno , kao u nekom filmu,moglo još da se dogodi, nakon samo tri minuta, stade mi mlađi lik, otvori vrata i pružajući mi odavno zapaljenu buksnu! i reče: Upadaj! Ja gledam, prosto ne verujem da se ovo dešava, vučem dim, vraćam, i zatvaram vrata. Upoznavajući se, ispriča on meni, između redova, da je zapravo diler, droge i automobila, pokaza kesice raličitih travki, iu objašnjenje da se on vraća za Aydın, kolima koja je upravo "kupio". Šta sam mogao..da izađem? Da se ne dodajem? Ljudi, ovakvo "gubljenje nevinosti u autostopiranju" nisam smeo da propustim.

Super ljudi, hvala na info.. Mislim da je vreme presudan faktor za ovakve price...pa shodno tome, kada nadjem to vreme, krecem PozZdrav!