snjavi

Hvala na infu!

Da li neko zna da li se vinjeta može kupiti24/7 na prelazu Jimbolia (RO). Naime, imamo let iz i za Temišvar u nedoba, idemo kolima, nedelja noć. Da li da se upuštam u ovu egzibiciju ili da platim GEA tursu da me voza?

Hej drugari, naleteh na ovog lika na FBu, Dakle momak planira da se 1. aprila 2015. suhozemnim putem zaputi ka Novom Zelandu. Ovde je link ka njegovoj FB stranici, obećao je blog pa koga zanima može ispratiti. Ako sam dobro shvatila traži i neka sponzorstva i pomoć u vidu podrške, literature ili saveta, pa mu svakako malo promocije ne bi škodilo https://www.facebook.com/dokrajasvijetacvrstonazemlji

U Istri se kaže brižan/na = jadan/na... ume malo da zbuni

Ovo sa različitim cenama po meni ima skroz drugu dimenziju od rasističke. Ja kao državljanin jedne npr Srbije kroz porez sufinansiram (ili 99% finansiram) jedan muzej. Dakle ja sam ovako ili onako tu kartu već platila, za razliku od jednog Nemca.Po meni isto ko vinjete za puteve. Čisto ko suza. Tako je u Španiji valjda sredom, da li svake nedelje ili poslednje u mesecu besplatan ulaz za EU građane Naime Španci su od EU fondova dobili toliko novaca za infrastrukturu, kulturu itd, da je valjda Velika Britanija insistirala da se njenim građanima (ne samo njenim) na ovaj način to vrati. I tako sam ja lepo te srede uredno platila ulaz u Prado, a Nemci nisu. Molim lepo. Drugo, nikad neću ući na mufte u muzej, Krađa je krađa, ko što neko reče. Ove nedeljne/mesečne/ godišnje karte itekako postoje i jako ih podržavam. Kod nas U NSu ima za pozorište npr godišnja karta. Što da ne

Hej, ja sam se ovim problemom neko vreme bavila profesionalno. Enivej, iz pozicije arhitekte-urbaniste, ovo ima svojih jako dobrih strana. Pre svega može se koristiti kao mehanizam obnove delova grada, i kao takvo je jako korisno. U normalnom društvu nakon započetog procesa, gradske vlasti budu stavljene pred svršen čin i moraju da ulože/održavaju/poprave neki deo grada. Dobar primer je npr kvart Vauban u Frajburgu. Mala hipi zajednica koja je prerasla u energetski efikasan/pasivan deo grada, uspela sačuvati stare kasarne i trenutno jedna od vrlo poželjnih adresa u Frajburgu. Koga zanima: http://www.vauban.de/en/topics/history . Ovo što se npr radi u Beogradu je isto na neki način dirigovano i usmereno, i sa mog stanovišta pozitivno. U Novom Sadu slična stvar se dešava sa tzv Kineskom četvrti, industrijskim objektima i barakama na Keju, tj kod Limanskog parka. Opet je grupa entuzijasta dizala prašinu, otvorilo se par klubova, delovi su adaptirani i pretvoreni u ateljee, radionice i sl. Kada imate zgrade/kvartove koje struka ( ili deo struke) prepoznaje kao vredne čuvanja, a vlasti nisu spremne da reaguju,tj hoće da ruše, ovo je često jedini mogući i najbolji pravac delovanja. Kad je nešto dovoljno IN, generiše dovoljno (više nego ranije) novca i postoji kao Mesto u glavama ljudi, malo ga je teže srušiti. Opet naglašavam, u normalnom društvu. Ima loše strane naravno, ali u sumi, po meni, predstavlja pozitivnu stvar. Na kraju krajeva, takvi mehanizmi su toliko duboko ukorenjeni u ljudsko društvo da su neodvojivi od grada. Ako se dublje upustite u istoriju bilo kojeg grada, videćete da je uvek ono što je IN menjalo mesto, hipsteri postoje u svakoj kulturi na ovaj ili onaj način i jako utiču na oblikovanje gradova. Ono što mene u toj priči jako zanima su razlozi zbog kojih je jedna Savamala bila zapuštena toliko dugo, zašto je baš ona "odabrana" za gentrifikaciju i sl. Koji su aspekti koji jedan deo grada u bilo kom trenutku pretvaraju u kvart za život, trgovanje, izlaske ili kulturu. Sve to je moguće razčivijati i time upravljati, u smislu formirati naselja koja neće biti napuštana, koja će biti uvek živahna i posećena. To je po meni cilj i arhitekture i sociologije grada...

prijavljujem se po Hadži Jovanovoj naredbi