davord

franzee tebi su izgleda one dve gigantske tulumbe udarile u glavu, pa se ne secas nicega sto je neposredno prethodilo njihovoj konzumaciji, pa ni tog donera za 1 liru

evo i ja se pridruzhih putnicima za Istanbul!

Odgovor je tacan. Postavljaj novo pitanje.

Godine 1990. jedan nezaposleni nuklearni fizicar je pokusao sam, naoruzan poluautomatskom puskom, da izvrsi invaziju na jedno ostrvo. Koje je to ostrvo?

Da nije zgrada "Mamutica"? nalazi se u Novom Zagrebu

Arandjelovac?

Odgovor je delimichnmo tachan, more jeste Aralsko, isusheno zbog prekomernog navodnjavanja polja pamuka (usled neadekvatne uprave Sovjetskih vlasti), ali u Uzbekistanu. Anyway.. postavljaj sledecje pitanje.

Pitanje: U kojoj drzavi se nalazi i kako se zove, nekada chetvrto po velichini "unutrashnje" more na planeti, koje se od 60-ih godina 20 - og veka, zahvaljujucji nemilosrdnoj eksploataciji, povrshinski smanjilo za 50%, a po svojoj zapremini 3 puta?

Kaliningrad ili Königsberg, kako se zvao do 1946. godine.

Ja sam onaj u cije je ime uplatio Franzee, sad sam poslao mail

Interesantno… uvek će biti ljudi koji ce bezobzirno u svakoj prilici bacati otpatke, ljudi koji skoro nikad to neće činiti i ljudi koji će to činiti ponekad. Mislim da ove prve dve kategorije ne treba ozbiljno uzimati u razmatranje jer se na njihov mentalni sklop ne moze previše uticati (na drugu kategoriju ni ne treba) a i one čine dva ekstrema, koji su po pravilu u manjini, te je i njihov uticaj na okolinu srazmeran tome. Poslednja kategorija, tj. većina ljudi, su ljudi koji imaju neku prosečnu svest o očuvanju okoline, svest koja varira i mislim da umnogome zavisi od tradicije i kulture jednog naroda,a ima tu i one izreke "s kim si takav si". Uticaj tog kolektivnog “nasledja” (npr. zašto su neke države “čistije” od drugih ) na formiranje načina ophodjenja prema svojoj najbližoj okolini je možda prejak da bi se akcija pojedinaca eventualno pretvorila u akciju većine ljudi. Kao i za realizaciju većine ideja, tako i za ovu, potrebno je da se stvore odredjeni uslovi, nekakva ”kritična masa” , tako da inicijativa samo pokrene ono sto je već spremno, inače sav trud bi mogao biti uzaludan. Ljudi najkonkretnije reaguju na prinudu, nepopularna ali efikasna metodologija. Na zaključak šta da se radi upućuje me iskustvo iz Ciriha gdje na prometnijim tačkama uz korpe stoji policajac ili redar sa papirićem za gadne kazne. "Samo po džepu" kao i za saobraćaj, pušenje i sl... Pozz

Evo jedan zanimljiv sajt za ljude koji vole da putuju automobilom, a i za sve ostale www.viamichelin.com

Sever - Petrograd, Rusija Jug - Bar, Crna Gora Zapad - Umag, Hrvatska Istok - Rostov na Donu, Rusija

kako sta? pa sad konachno nemash izgovor da ne uradish sve ono shto si htela... i josh jednom, sve cestitke i neka je sa srecom

Beer Fest moze biti rastegljiv pojam... u zavisnosti od kolicine popijenog piva pa jel moze neka preciznija odrednica u vezi mesta okupljanja travelersa na festu

Zdravo! Postoji verovatnoca da cu ici kolima na ostrvo Krk u mesto Malinska (po preporuci drugarice), kaze da nije lose tamo, 20. ili 21. jula. Imam slobodno mesto u autu, pa ako ti odgovara u tom pravcu mozes sa mnom. Inace tamo ce jos biti moja ekipa iz NS-a koja ce da ode ranije, a ja moram cekati pasos pa zato kasnije krecem. To jos nije 100% sigurno, ali cisto da imas u vidu i tu opciju. Pozz

Pozdrav svima, evo da i ja dam skromni doprinos ovom forumu, kao newbie . Filozofija putovanja… zasto neki imaju potrebu da putuju a neki ne? Neko rece da ne postoji slobodna volja, da se radjamo sa afinitetima prema stvarima, pa je mozda to i najjednostavniji odgovor na pitanje zasto neko putuje a neko ne . Mozda su neki ljudi shvatili da postoji i nesto izvan njihovih uobicajenih zivota, izvan univerzuma koje su stvorili za sebe, koji su se drznuli da naslute da ima neceg i iza horizonta svakodnevnice, van utabanih staza. Putovati, znaci smeti, napraviti korak, u isto vreme banalan i znacajan. Bit putovanja je promena, koja nas skoro uvek kvalitativno menja, mislim na bolje. Dolaskom u kontakt sa drugim ljudima i kulturama, drugacijim pogledima na sve, menja se i nasa percepcija stvarnosti, menjaju se i neki nasi parametri po kojima sudimo o svemu, o drugim ljudima, o sebi. Uvidjamo da da neki apsoluti koji vaze u nasoj kulturi, nisu npr. mnogo vazni u drugoj i sve to natera individuu da preispita neke principe u koje veruje. Onaj ko ne putuje definitivno je “siromasniji” od putnika, visestruko. Putovanje je nacin da se oseti iskonska neizvesnost u nekim trenucima, da se kaze ne konvecijama, da se bar na tren oseti sloboda, da se zbace stege koje drustvo svakodnevno namece pojedincu. Ko zna , mozda je to samo iluzoran pokusaj, ali onaj ko makar pomisli da moze da promeni nesto u svom zivotu, vec je ucinio promenu, a putovanje je jedan od boljih nacina. Mislim da sve putnike spaja ona crta licnosti koja ih nagoni da razmisljaju, neka vrsta potrage za samim sobom, jer covek se najbolje ogleda u drugim ljudima. Fizicka putovanja indukuju unutrasnja (duhovna) putovanja i obrnuto, sad sta je bilo prvo to zavisi od osobe do osobe.Ako se kaze da sreca ili nesreca nije u stvarima i dogadjajima koji nas okruzuju vec u nasim mislima o njima to znaci da koliko god predela vidimo i prodjemo to nece nista znaciti ako to u nama nije iniciralo promenu i ucinilo da na stvari gledamo sa bolje strane. Evo i par Heseovih misli na ovu temu… “Hteo bih još da kažem da ne verujem u neki poseban "talenat za putovanja" o kojem se često govori. ljudi kojima na putovanjima tuđina brzo i srdačno postane bliska i koji imaju oko za pravo i vredno, to su isti oni ljudi koji su u životu uopšte prepoznali smisao i koji znaju da slede svoju zvezdu. Jaka nostalgija za izvorima života, težnja da se oseti prijateljstvo i jedinstvo sa svim što živi, stvara, raste, to je ključ za tajne sveta koje ćete željno i s radošću slediti ne samo na putovanjima u daleke zemlje, već i u ritmu svakodnevnog života i doživljavanja.” Pozz