travelchannel

Dali ste bili nekada u Skoplju (makedonski Скопје - Skopje bez LJ, albanski Škup, turski Üsküb, latinski Skupi... ), glavnom gradu Republike Makedonije? Ukoliko je vaš odgovor DA onda - kada ste bili (godina, zimi, leti...) Kako vam se dopada? Šta vam se ne dopada? Šta preporučujete ili ne preporučujete za pogledati, jesti, piti? Gde prespavati? Kakav vam utisak ostavljaju skopljani po mentalitetu?

Po meni najbolji učebnik albanskog jezika je Gjuha Letrar Shqip od grupe autora Zana Karapici, Ana Toma i Lumnije Radovicka i još nekih... izdat je u Tirani početkom 90tih.Problem je jedino u tome što je čitav na albanskom pa ako nemate profesora da vam objasni neznam koliko ćete postići. A evo još jedna lepa pesma, ovajput sa nekog festivala u Albaniji iz prve polovine 1980-tih. https://www.youtube.com/watch?v=Zyycd5iWP0o

Definitivno treba znati puno više no ovi što su pokušali kao govoriti neki "mađarski"

Nešto ćete bolje se upoznati ako naučite da čitate, vrlo je prosto - Karadžić sistem uglavnom, samo što drugačije beleže neke glasove nego u srpskom a imaju i neke glasove koje srpski i hrvatski nema. Književni jezik je svuda isti, ali dijalekti se mogu jako razlikovati pa ako neki kosovar nije školovan može se desiti i da ne ume da gukne reč sa intelektualcem iz Tirane. Na pr. jagode u Albaniji kažu lulestrydhe a u Makedoniji kažu dredhza . R = zavisno od područja ali često izgovaraju kao meko englesko R RR = tvrdo, naglašeno R DH = glas između D i V kao u engleskom The TH = glas između T i H kao u engleskom Think SH = Š ZH = Ž GJ = Đ Q = Ć NJ = isto Nj (Њ) L = Lj (Љ) LL = obično L X = kao makedonsko S (DZ) XH = Dž (Џ) Y = kao nemačko ü (napravite usne za U a recite I) ë = tamni vokal, kao rumunsko â odnosno bugarsko ъ u B`lgarija (България) на крају речи се обично не изговара. I evo jedna savremena pesma... Dopada mi se melodija refrena na 0:55

A kada zatvore vrata od kancelarije onda... prođeš kao ovaj što su ga zatekli, a nije znao jezik pa su morali na srpskom da ga teraju da prizna

Prema ovoj mapi tadasnje kraljevine Madjarske koja pokazuje stanje na samoj prekretnici iz 19 u 20. vek, jeste:

Puno zavisi i od predavača. Mađarske letnje intenzivne škole imaju jako dobar sistem tako da i oni koji "á" nisu znali da izuste, nakon 2-3 meseca govore i razumeju prilično dobro za potrebe opšte svakidašnje komunikacije. To bi bilo besplatno? (pitam u kontekstu pravilnika foruma)

Ili jos preciznije receno: svejedno gde su rodjeni, potrebno je da su pretci bili madjarski drzavljani. E sad stvar je u tome da svi koji su ziveli na teritoriji Vojvodine, Slovacke, Transilvanije(Rumunija) i td. u vreme austro-ugarske bili automatski madjarski drzavljani jer te su teritorije bile do 1921 pod upravom kraljevine madjarske. BiH u to vreme imala je sasvim drugaciji status, vodila se kao anektirana teritorija.

Evo prevoda texta uz pomoc gugleta-translejčeta sa portugalskog koji je Dragance postirao: "Амбасада Бразила у Београду извештаја: У свом издању бр. 4 ИССН 1677-7042, бр 93, одељак 1, четвртак, 16. мај, 2013, Службени гласник објавио је Законодавни декрет 242, 2013, која "усваја текст Споразума између Владе Федеративне Републике Бразила и Владе Републике Србије о изузећа од виза за њихове држављане, потписан у Београду 20. јуна 2010. " Публикација није завршила изнад бразилску домаћи правни поступак за ступање на снагу Споразума о визним изузеће ( "Уговор") између Бразила и Србије. Следећи кораци су: а) Цивилно Дом Предсједништва ће припремити доношење споразума указом председника Републике; б) Уредба Предсједништва биће објављен у Службеном гласнику; ц) Споразум ће бити ратификован од стране две владе; д) Амбасаде Бразила у Београду и Србији у Бразилији обавести министарстава спољних послова, међу којима су акредитовани о ратификацији Споразума; е) Споразум ступа на снагу тридесет (30) дана после информације из (д). Дакле, Споразум о визним изузимању између Србије и Бразила још увек није на снази. Нема статутарна временска ограничења утврђених за ставке (), (б), (ц) и (д). Дакле, нема датума подесити у овом тренутку за завршетак захтева да путују без виза (туристичка и пословна) између Бразила и Србије. Дакле, бразилски путници везани за Србију и српске путнике у Бразилу још увек потребна за добијање виза (туристичка путовања и бизнис) пре него што се преселио у Бразилу или Србији.Амбасада Бразила у Београду ће наставити да заинтересованих страна у току са напретком Споразума изузећа од виза између Бразила и Србије. Београд, 20. мај, 2013 "

Nedavno sam sreo coveka koji je tokom 80'tih radio u YU konzulatu u SAD, on mi je rekao da vize nisu bile potrebne za 86 zemlje - nije znao tacno koje niti je imao vremena da mi ih sve nabroji, ali da za Kanadu, SAD, Australiju i Novi Zeland jesu bile potrebne. Da, tako je. Mislio sam u smislu ako bi neko na pr. iz Dubrovnika krenuo camcem ili preplivao atlantik do tadasnje obale "novog sveta" odnosno Amerike, dali bi mu neko trazio pasos i vizu?

Dvojezični - srpski i mađarski bilo bi idealno, u suprotnom dokumenta treba prevesti na mađarski jezik kod sudskog prevodioca.

dobro i šta je sad zaključak? može ili ne?

Tanja Fajon: "6 i više zemalja članica EU tražile bi suspenziju bezviznog režima još danas ako mogu." - kaže u intervjuu za Voice of Amercia na makedonskom jeziku od 1.11.2012. http://mk.voanews.com/content/interview-tanja-fajon-european-parliament-member/1537121.html

^Hvala ti LazaGNR ipak na trudu! Usput dali neko zna kada su amerikanci uveli vize za ulazak u SAD? Dali su jugosloveni imali neki period kada su mogli u SAD bez viza? Neko vreme, (18-19 vek) znam da se moglo "tek tako" preseliti u "novi svet".

@Doc Holiday potpuno nebitno je gde su ti rođeni preci i kako su se izjašnjavali. Ključno je da je najmanje jedan od njih nekada bio mađarski državljanin. E sada u praksi ispada da svi oni rođeni u - ako govorimo o Hrvatskoj kao u tvom slučaju - Slavoniji i Baranji kao i Rijeci(Fiume) pre trianonskog sporazuma juna 1920 bili mađarski državljani nezavisno dali su bili etnički srbi, hrvati, slovaci, nemci, eskimi, džedajci i td. Dakle ako ti je baka ili pra baka bila rođena na teritoriji koja je nekada pripadala mađarskome delu austro-ugarske ili terotoriji koja je pripadala Mađarskoj između 1941-1945 (veći deo Vojvodine, delovi Slovačke i td.) tebi je dovoljno da priložiš bakin dvojezični/ili prevod izvoda iz matične knjige rođenih gde se vidi datum i mesto rođenja. Ali nezaboravi da je sledeći glavni uslov da znaš mađarski, barem na nekom osnovnom nivou t.j. da predaju dokumenata budeš sposoban da obaviš na mađarskome jeziku. Srećno!

hvala vam jako puno na dosadašnjim odgovorima. Ukoliko ima neko link sa oficijalnim spiskom zemalja za koje nisu bile potrebne vize sa pasošem SFRJ do 1991 god. neka napiše. Našao sam duhovitu (i proročanski vidovitu) sinhronizaciju videa iz 1990 god. nekadašnjih zapadnonemačkih kancelara Vilija Brandta i Helmuta Kola kao raspravljaju o uvođenju viza SFR Jugoslaviji: Iako šala, video ukazuje da se još 1989/90 u nekim zemljama zapadne evrope vodila ili pokretala rasprava o mogućem uvođenju viza.

Dali neko ima više informacija: 1) Kada i koje su prve zemlje uvele vize za pasoše nekadašnje SFR Jugoslavije (postojala 1945-1991)? 2) U koje se tačno sve zemlje moglo putovati sa običnim SFR YU pasošem kao turista ili u posetu rođacima bez prethodnog vađenja vize u stranim ambasadama i konzulatima? 3) Kada su ukinuli vize za EU Sloveniji i Hrvatskoj? Znam samo da su za SAD još tada bile potrebne vize. A da su stranci u SFR Jugoslaviju mogli bez viza ulaziti kao turisti tek od 1. januara 1967 - tako piše TIME 20. januara 1967 u članku naslovljenom "Yugoslavia beyond dictatorship" (Jugoslavija nakon diktature): "One man was missing as the Yugoslav Central Committee met last week in Belgrade's ornate, 19th century Parliament Hall. For the first time since World War II, President Josip Broz Tito was not present to call the tune. He was relaxing at his island hideaway of Brioni, fully content to let his lieutenants transact what business there was. Tito's absence—and his confidence—were symbolic of the country's new relaxation. Yugoslav Communism is evolving toward a less dictatorial—if still far from democratic—form of government. Last year Yugoslavia underwent a series of events unprecedented under..." - izvor: http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,843306,00.html ali članak ne mogu pročitati u celini jer kako kaže na web sajtu: Znam i još to da je neko vreme ex-YU pasoš bio jedini ili jedan od retkih kojim se moglo putovati istovremeno u zemlje zapadnog i istočnog bloka, kao i kroz nesvrstane a da pri tom domaće i strane vlasti ne prave oko toga neke probleme. Suprotno tome poljskim, rumunjskim, bugarskim i dr. državljanima istočnog bloka bilo je potrebno vaditi posebne pasoše za istočni a posebne za zapadni blok i to je bilo jako komplikovano a mogli su ih koristiti samo jednom godišnje ili čak samo na svakih nekoliko godina . Bogu hvala što su ta zla vremena prošla i dabogda nikad se nikome više ne ponovila!

@maxis ako si već u Beogradu onda možeš pokušati sledeću stvar, trebala bi da bude besplatna: uskoro počinje akademska godina, potraži na filološkome fakultetu katedru za mađarski jezik i književnost, saznaj kada su predavanja iz mađarskog pod C - to je 2x nedeljno po 90min. ili pod B (mislim 3 ili 4 puta nedeljno po 90min.) i počni da ih posećuješ redovno. Jedina razlika između tebe i oficijalnih studenata biće da ti nećeš moći da polažeš ispit i dobiješ ocenu u index (budući da nisi formalno upisan tamo) a za državljanstvo tebi je potrebno samo znanje jezika a ne i neka posebna potvrda na papiru. U roku od 8-9 meseci koliko traje akademska godina, ti ćeš steći dovoljno znanja i to besplatno. Dakle pogledaj oglasnu tablu i zamoli profesora da ti dozvoli da posećuješ predavanja, mislim da ne bi bio problem. Srećno!

Biće potrebno da lično odete u Budapest i obratite se u nekoj od kancelarija za majkoknjižnihpozovljenja odnosno tzv. anyakönyvi hivatal t.j. matični uredi. Evo linka za svih 23.okruga Budimpešte sa mapama i telefonima kao i radnim vremenom (ne rade baš svaki dan) http://www.eskuvohelyszin.hu/hazassagkoto_terem/budapest_anyakonyvi_hivatal Srećno!

Iako u suštini pozdravljam ideju, kada sam bolje pogledao tekst zanimljivo nigde ne spominje konkretne izvore, a o navodno strožem principu provere poznavanja mađarskog jezika, nigde nema ni reči na zvaničnom sajtu pojednostavljene procedure za državljanstvo. * * * * * * * * * * * * Državljanstvo sam dobio 4 i po meseci nakon podnešenog zahteva, ali nepuna 3 meseca čekao sam na prebivališnu karticu - nezavisno gde živite to dobijate, a tek nakon toga se može tražiti pasoš. Pasoš su mi uručili 5 nedelja nakon što sam podneo zahtev u skopskom konzulatu. Da sam pasoš direktno vadio u Mađarskoj, čekao bih 10 dana prema onome što piše u pasošu kao datum izdavanja.(rok izdavanja u HU može trajati maksimum 1 mesec po normalnom postupku, neki su međutim dobijali za 2 nedelje).

izvor: http://www.gradsubotica.co.rs/madjarski-pasos-%E2%80%93-da-li-govorite-madjarski/

Pitanje onima koji su izvadili već mađarski pasoš a nisu rođeni u Mađarskoj... Dali vam u pasošu stoji grad ili država rođenja ili čak oba? Na pr. dali stoji samo Ljubljana ili SLO ili obe? Hvala!

Da medjutim, u samom zakonu nije navedeno da vazi iskljucivo za one iz Moldavije.

Unutar jedne sasvim druge teme neki forumaši pitali su: Koji su legalno mogući načini za dobijanje rumunskog državljanstva, tzv.cetățeniei române (četacenij rom'ne) ? Dali je moguće dobiti na osnovu predaka? Dali to pravo imaju i rumuni u Vojvodini? Dali treba znati rumunski jezik? i td. Ovde možete iznositi pitanja, saznanja i iskustva u vezi toga... Rumunija je 1991 god. usvojila novi zakon o državljanstvu koji je 13. augusta 2010 godine bio nadopunjen. U međuvremenu vodile su se diskusije i donosile odluke o pojednostavljivanju procedure za državljanstvo - simplifice procedurile de redobândire şi acordare a cetăţeniei române. Između ostalog rumunski predsednik Traian Basesku u aprilu 2009 god. zahtevao je da pravo na pojednostavljenu proceduru imaju i oni koji su po poreklu rumuni do treceg kolena što je kod nekih izavalo negodovanje. Više se može pogledati u ovom videu na rumunskom jeziku(ako neko razume limba romaneaska iliti jezik rumuski, može prepričati detalje): U čl.10 st. 1 novog zakona iz 2010 god. kaže se: (1) Rumunsko državljanstvo može se dati također osobama koja su izgubila ovo državljanstvo, kao i njihovim potomcima zaključno do drugog stepena(valjda druge generacije?) i koji traže ponovno dobijanje dok pritom zadržavaju strano državljanstvo i preseljavaju se ili nastavljaju da žive u inostranstvu, ukoliko adekvatno ispunjavaju uslove predviđene čl.8 stav 1 tačka (, ©, (d) i (e). na linku je engleski prevod celog zakona/izvor: http://www.migrant.ro/pages.php?d=1&ids=1&idc=148&lang_id=1 Za ova pitanja trebao bi da bude nadležan i rumunski konzulat u Beogradu koji ima drugu adresu od rumunske ambasade u glavnom gradu: SECŢIA CONSULARĂ Adresa: Belgrad, Str. Miloja Đaka br. 1C Program: Luni - Vineri, 08:30 - 16:30 (Ponedeljak - Petak) 09:00 - 13:00 primire documente/cereri (primanje dokumenata) 14:00 - 16:30 eliberare documente/paşapoarte (izd.dok./pasoša) Telefon: +381 11 367 0361; +381 11 367 0362; +381 11 367 0798; +381 11 367 2466 Fax: +381 11 367 0797 Call center: 0800 102 100 (vize) E-mail: [email protected]; [email protected] Također, u Vojvodini postoji konzulat u Vršcu: Adresa: Trg Zelena Pijaca 3A, Vrsac, Serbia Telefon: +38113/831.099; 831.199; 831.299 Telefon urgente: +381.644.098.730 Fax: +38113/830.322 Telefon reşedinţă: 833.009 E-mail : [email protected]; [email protected] Consul General: Dl. Alexandru MUREŞAN a uskoro će možda otvoriti i konzulat u Zaječaru. p.s. meni lično rumunjsko drž. ne treba niti imam prava na njega, ova tema je samo jedno obogaćenje podforuma "Život i posao u inostranstvu".

Ako si mislio na dobijanje rumunskog drzavljanstva - tzv. cetățeniei române (четацениј ром`не) da, postoji. Znam da vecina moldavaca ima pravo na rumunjsko drzvaljanstvo. Ali o ovome bi bilo pozeljno da ti ili neko drugi otvori posebnu temu. A ako si mislio dali mozes podneti u Rumuniji zahtev za madjarsko drzavljanstvo, odgovor je da i to mozes u konzulatima u Kluzhu, Temishvaru i td. ili u madjarskoj ambasadi u Bukureshtu. Medjutim tamo su isto velike guzhve pa dok dobijes termin moze proci vishe meseci.