tara70

https://www.hostelworld.com/hosteldetails.php/Avenue-Hostel/Budapest/87612 Bila u ovom i sasvim je u redu....

Sve pobvale za plan sa kruzerom...i odmor do tamo i nazad..a u J.Americi ja j tempo obilazaka☺

Bas lep i sadrzajan opis grada kojeg obidjosmo ja i prijateljica krajem februara na nekoliko dana..Podseti me obilazaka mnogih mesta u gradu i sa dubokim uzdahom i ushicenjem ispratih putopis... P.S bile smo smestene u ulici Arroyo 804 i verovatno prosle pored nase ambasade vise puta neznajuci za to...Preko puta nase zgrade bila je ambasada Nikaragve...to sam primetila dok smo ujtru pile kafu na ogromnoj terasi stana kojeg smo iznajmile preko airbnb-a....B.Aires je ostabio utisak najlepseg grada na nasem putovanju Juznom Amerikom☺

Ako neko ima u planu putovanje Evropom busem ukazala se dobra prilika za malo novca ako se isplanira put i karta kupi na vreme... http://www.fly4free.com/flight-deals/europe/polskibus-summer-sale-czech-republic-austria-slovakia-hungary-and-germany-to-poland-for-only-e0-24/

@desicneTrudimo se da izbacujemo vide-e na youtube-u koje snima moja devojka pre svega 360 kamericom, pa mozda moze biti nekome i zanimljivo evo linka na kanal: https://www.youtube.com/channel/UCTtrYTUmxPYKg4AIYYmu9JQ Bas su prelepi snimci koje devojka snima..dozivljaj kao da smo sa Vama Ono sto bi preporucila za Chile to je Pukon i okolina ...meni se strasno dopalo i zao mi je sto nismo imali vise vremena za obilazak jer ima sta da se vidi...a i vreme nije lose u narednih 10-tak dana..Imate letove do Temuca skyairlines-om ili busem ali bar dan ranije kupite bus karte...

Mnoge karte smo kupili oko 2-3meseca unapred i tu smo ustedeli ali npr.bus karte smo kupovale dan pre puta...Npr.avio kartu smo pronasli iz Brisela do Lime i nazad iz Sao Paula (preko Madrida)do Brisela-stim da smo prekinuli let u Madridu zbog bolje konekcije do Budimpeste...za 600e..Do Budimpeste terra travelom50epovratna..Rayanairom do Brisela 36e sa prtljagom...@ wizz air iz Madrida 50e...I 5letova po Americi...oko380e...Sad najvise nas je kostao izlet na machu pichhu...vozna karta oko 130e plus ulaznica oko 50$.i da ne nabrajam Salar Uyuni oko 170 $..ili voznju biciklom dead road u La Pazu...Uopšte okvirno oko 3000e s tim da se tu ubrajaju i neki sitni pokloncici..

Ok ...narednih dana cu okvirno napisati kako smo uzimale karte i koliko nas je to zadovoljstvo izaslo☺...

Posle obilaska prelepih vodopada jutarnjim letom od Fozz de Iguazzua prema Rio de Janariu nas put se blizio kraju..Cilj nam je bio da osetimo karneval i tu euforiju koja vlada u gradu za vreme manifestacije ali i da obidjemo neke delove ovog vise milionskog grada.. Prilikom sletanja,more pored aerodroma izgledalo je kao da naftne mrlje plutaju po njemu i toliko je crno da smo sumnjali da cemo se tu kupati..Ali kako obicno bude suprotno od ocekivanog ..More i plaza na Copacabani gde smo bili smesteni kod Tereze preko airbnb-a je nešto sto nam se najvise dopalo od grada.S obziram da je Rio veliki grad te nismo ocekivali tako čistu plazu i tako cistu i lepu zelenu boju mora...Neko nevoli talase ali nama je bilo zanimljivo gledati i uzivati u njima iako mi je od snage prvog talasa spala brtela kupaceg i istu nisam pronasla. Za vreme karnevala u grad se sa svih strana sveta slije ogromna reka turista ali i ljudi iz svih delova Brazila.Na ulicama su neobicno obuceni i sve je dozvoljena od odevnih kombinacija..Nama je to vise licilo na vasar i nije nam se dopalo tako da nas je ta slika sa ulica sprecila da posetimo sambodrom i vidimo" pravu" sliku karnevala.Sav taj trud ucesnika karnevala koji se desava tokom citave godine smo videli na kostimu nase drage Tereze kod koje smo bili smesteni.Ona nas je pozvala da dodjemo i gledamo njen nastup koji je bio u 5ujtro. I opet sa nekim razlogom odemo u Lapu deo Ria gde videsmo umesto lepe arhitekture okolnih zdanja gomilu pijanih i razuzdanih zeljnih nekog ludog i nama nepoznatog provoda.Sve je ličilo na vasar i ono ko ce vise popiti i pojesti.. Kroz pricu sa nekim domacim ljudima.,njima se ne dopada ovo ludilo iako je nekima to mogucnost za dodatnu zaradu..Takav izgled u Lapi nas je umesto metrom do sambodroma vratio busem u smestaj. Ali nas nije sprecilo da uzivamo u pogledu s vidikovca Cristo Redentor odakle se pruza prekrasan pogled na ceo grad.Karta je oko 25$ sve sa prevozom minibusa do vrha sto nije malo za 3-4sata koliko traje razgledanje. Moze se ostati i duze posto se nevraca istim busem..Nismo pokusavali da u sopstvenoj reziji obilazimo ali verujem da nebi mnogo jeftinije prosli jer treba platiti i taksi,vozic koji vuce do vrha i ulaznicu... Ono sto nam se dopalo je botanicka basta koja je velika i vredelo je svakog centa (13$ ) i minuta provedenog u njoj...Sto se tice sigurnosti svi su nas tokom naseg puta upozoravali da pazimo u Riu i da ne fotografisemo po ulici...Prvi dan smo grcevito stiskale torbicu i okretale se oko sebe ali sa vremenom smo se opustile i vidimo da nije tako strasno ali da se ipak treba paziti ...Mi nismo imale problema tokom naseg boravka tamo ali smo bile svedoci pljacke jednog polupijanog stranca u Lapi od strane dvojice momaka..Nas dozivljaj Ria bi bio potpuniji da nije bilo karnevala jer bi tada osetile stvarno stanje i ritam grada.Poslednji trenutci obicno bivaju najlepsi,tako se pojavljuje bus sa bendom na cijem krovu svira grupa neku dobru muziku za kojom se krece grupa ljudi koji duskaju i uzivaju u ritmu sambe..To su neki lepi trenutci i nasi poslednji utisci koji ce nadvladati one negativne i utjecati da nam ovaj grad ostane u lepom secanju. Od Ria nocnim busom do Sao Paola i odatle poslepodnevnim letom za Madrid se zavrsava nasa juznoamericka avantura... Jedno iskustvo vise i drugaciji pogled na svet...Imala sam srecu upoznati i provoditi vreme sa dragom,sposobnom i tolerantnom osobom,mojom saputnicom Brankom..Iskreno bilo me je pomalo strah uputiti se na putovanje sa nekim koga neznas prvenstveno zbog mene posto svako od nas ima neke svoje "musice" i zahteve.. Nadam se nasem druzenju i ubuduce...? I na kraju da se zahvalim i osnivacima Kluba putnika (uz koji se osecam boljom osobom) koji je svojim temama doprineo da pozelim putovanje koje sam i ostvarila... Stoga pazite sta pozelite..mozda Vam se i ostvariti....☺

Psihicki pripremljeni za put od 19h udobnim cama busom krenusmo do Iguasu vodopada.Autobus udoban za duge voznje ,sve funkcionise sem klime koju ukljuce na 18-19stepeni...i kad ih opomenes podignu na 23 na kratko i opet spuste.Bez cebeta(kojeg oni nisu imali) ili vrece za spaovanje nema sna ...Predeo kojim prolazimo napuštajući Buenos Aires u smeru ka Puerto Iguasu je prelep..Smenjuju se recni rukavci sa jezerima i pasnjacima i na mestima obradive povrsine zasada pod kukuruzom i sojom...Zivotinje bilo domace ili divlje koje srecemo usput nas ostavljaju bez daha kao i priroda. Probudismo se pokasno,oko 8sati izjutra...Odjednom sasvim drugaciji pejzaž. .boja zemlje postala crvenija..a okolina,kao kroz dzunglu da prolazimo..Plantaze raznih vrsta voca i prodaja istib na mestima uz put . Neke biljke koje vise kao u saksijama i prodavaju ih deca skoro gola koja više lice na potomke indijanaca.Iza njih neke male udzerice (kucice) gde zive zajedno sa porodicom... Dolazimo u mestu Puerto Iguazu...mali gradic blizu vodopada sa Argentinske strane.Smestamo se u hostel i krecemo u obilazak vodopada sa argentinske strane.Vreme nam nije na ruku posto kisica pada i oblacno je...Ako budemo čekali drugi dan za ovu stranu necemo stici i obici i vodolade na brazilskoj strani.Do vodopada od Puerta Iguazu ima 15-tak km i ide se busom..(.povratna karta 130arg.pesosa)Ulaz u nacionalni park se placa 3300arg.pesosa i ukljucuje i vozic koji vozi do poslednje stanice na kilometar od velikog vodopada Diablo koji je povezan sa metalnim mosticem sa kopnom.Iako je oblacan dan i kisa prestala da pada ta zastrasujuca priroda kod nas budi snazne emocije i izaziva divljenje...Takvu lepotu prirode treba doziveti i nemoze se recima opisati... Drugi dan boravka na tom lepom mestu odlucujemo posetiti park ptica ali u argentini i tu smo napravili grešku jer je sa brazilske strane veci i lepsi.To nam je rekao gazda hostela u Foz de Iguazu gde smo se uputile nakon posete parka...Foz de Iguazzu je mnogo veci grad od ovoga sa argentinske strane..ali su vodopadi sa brazilske strane povrsinom manji ali jednako lepi kao i ovi potonji.. Sa brazilske strane se ide busom do ulaza u park odakle krece dabledeker kroz prekrasnu sumu do samih vodopada..Obilazak vodopada i uzivanje u njima je krenulo pomalo kasno tako da nismo stigle odraditi avanturu čamcem do podnozja vodopada..Uvecer po preporuci gazde hostela odlazimo u restoran churaschu Gauco gde se sluzi rostilj na brazilski nacin..Tu proslavisismo i moj rodjendan najlepsi do sad... Po povratku u hostel Klein oblacimo kupace i uzivamo plivanjci u bazenu do kasnih sati uz kaipirinju koju smo dobili u zamenu za zastavu Srbije koju smo nosili sa sobom...

Od Montevidea do Colonije del Sacramento (odakle se putuje trajektom do B.Airesa) ima tri sata voznje busom..Put kojim se prolazi slican je putu kroz Vojvodinu ali su i slicni usevi su pored puta.. soja i kukuruz. Druge kulture ne videh...Samo jos pasnjaci i mnogo krava...Colonija je manje mesto i nije nas posebno ocarala...valjda sto smo mnogo vise ocekivali ....Ali nismo nesto ni obilazili posto smo vec bile umorne od setanja po Montevideu i voznje busem...U trajekt se ulazi kao u avion sto je malo neobično a sama vožnja traje samo sat vremena udobnim ferriem kompanije Buqeubus ..Ova kompanija pristaje u samom gradu blizu Retiro stanice dok druge pristaju u Boki sto je malo dalje...Koliko je Montevideo ostavio lep utisak na moju saputnicu Branku toliko je Buenos Aires na mene...Neznam da li je u pitanju sarm mesavine evropskih doseljenika pomesan sa domacim stanovništvom ili jednostavno dobar vazduh ali ima nesto posebno u svemu navedenom.Na momenat pomislis da si u Francuskoj,na momenat da si u Italiji a na momenat da si u Španiji ili Engleskoj.A opet prvi utisak kad smo izasli iz zgrade pristanista kao da smo zakoracili na 5 aveniju u Njujorku... Neznam da li mi se vise dopada arhitektura,ljudi, vreme ili hrana..Grad je sa nekom posebnom energijom.O ljudima koji su strpljivi i opusteni govori detalj dok smo kupovali kartu za Iguasu vodopade na Retiro stanici..Kako nismo uspeli on line odosmo na bus stanicu na salter"el ' rapido argentino "posto su oni najpovoljniji.Bese poveci red i svi strpljivo čekaju bez gundjanja iako bese strasno vruce taj dan, 35stepeni..U redu ceka 15ljudi i sve polako odmice ,a dve salterske radnice rade opusteno,kao da imaju sve vreme sveta pred sobom .Mi smo hteli da proverimo cenu i pitali smo dozvolu samo za proveru.Niko se nije bunio vec sa smeskom i odgovora ma slobodno, kao sasvim normalno.Kod nas bi svi skocili i rekli ne moze preko reda...I uz informacije o destinaciji na salteru zavrsismo kupovinu karte .Branka je prethodno proverila i druge kompanije i receno joj je za kes popust i 20/ tako da spomenuvsi zeni na salteru el rapida moze li popust za kes ona umesto 1385 napravi cenu od 1100$argentinskih...Prvo vece smo se dogovorili sa mojom poznanicom sa jednog prethodnog putovanja koja zivi u B.Airesu da se nadjemo i da nam bude vodic..Tako da smo bas mnogo obisle najvise peske...ali pomalo busem i taksijem kad smo bile u stisci sa vremenom...I Rekoletu i San Telmo,Boku i centar,Puerto Maderu, ,potom Botanicku bastu i Palermo....Mi smo se osecali sigurno i dok je Joanna bila sa nama a i kad smo same setale.. Ne mogu nas provaliti da li smo stranci po boji koze kada je i domace stanovnistvo slicno nama.. Ali smo isto tako u Boki bile svedoci otimanja telefona za vreme dok je cura pricala na njega. Pored nas protrca 40to godisnji muskarac sa ukradenim telefonom...Ona se prodera policija...te me iznenadi da ga ispusti na trotoar...Kasnije mi Joanna rece da se verovatno prepao policije u civilu koja seta okolo . Ali takve se stvari desavaju svugde..i valja biti oprezan...

Montevideo nas je u startu na aerodromu kupio sve sa jogurtom koji ne kosta mnogo ali kao dobrodoslicu dele putnicima namernicima koji dolaze da posete ovaj prelep grad. Mojoj saputnici Branki se bas dopada posto neopisivo podseca na Beograd(posebno Dorcol) u letnjem periodu..Zalazak sunca na reci je isto tako jedinstven i jedan od najlepsih vidjenih do sada.Ljudi su opusteni i reklo bi se da za sve imaju vremena ili smo mi dosli za vreme vikenda kad se ne radi....Osobito su ljubazni prema strancima i maksimalno se trude da izadju u susret...Ono sto nam je izmamo osmeh na lice je da bas znaju da uzivaju u zivotu (kuliranjem uz reku)i sitnicama koje zivot znace .. ..Reklo bi se da se mnogo druze...Iznesu stolice ,naprave svoj mate caj i uz termos flasu kojom dopunjuju svoju solju,sve sa slamkom uzivaju na korzu uz reku. Poneko iznese stol i na njemu razne djakonije i uzivaju u razgovoru dok opet na drugom kraju u drustvu pecaju... Da je reka malo cistija bilo bi idealno za zivot.Reka izgleda kao jezero koje nema kraja i braon je boje ali u daljini se prelama u plavo...U gradu ima nekoliko plaza i nama nije smetalo da posetimo jednu i da se prvi put okupamo ..Voda je topla i bas nam je prijalo,iako se nismo bas dobro zastitile od sunca pa i sad osecamo posledice?...Hrana im je dobra i cene su kao i kod nas....sto u restoranima sto u prodavnicama. U hostelu Willy fog gde smo bili smesteni higijena nije na nekom zavidnom nivou ali je atmosfera dobra.Pusta se dobra muzika i gazda je predusretljiv maksimalno tako da kad se sve zbroji nije lose.. Nas dve "umislile"kako smo hrabre pa se otisnule na put po J.Americi a sve u svojoj reziji sve dok nismo sreli devojku iz Beograda koja putuje sama vec cetri meseca.Kada joj se ukaze prilika za posao onda ostane koji dan duze u nekom mestu.Osecam divljenje prema takvim osobama jer zivi i kreira svoj zivot na poseban nacin...Mada smo sreli mnogo ljudi koji rade po hostelima privremeno za smestaj..neki dobiju i hranu...na neko odredjeno vreme pa nastave dalje sa putovanjima.. Mi smo ostali jedan dan duze u Montevideu posto nismo mogli preko interneta kupiti karte za trajekt a rasprodale su se u popodnevnom terminu kad je nama odgovaralo.To nam je i odgovaralo da detaljnije obidjemo grad i uzivamo u svemu sto pruza...

Okolina gradica Pukona izgleda kao iz bajke pa nije ni cudo sto je ovo jedno od poznatijih odmarališta Cileancima.Ima termalnih banja u koje nismo stigli otici a verujem da bi prijalo.Ono sto me je u trenutku prepalo je jaca sirena koja daje znak uzbune..Ali to je bio samo znak upozorenja. Nakon par sati opet uzbuna ali dva puta.Devojke nam rekose nesto se desilo..saobracajna nesreca ...Neznam zasto to moraju da obavestavaju da svi znaju...A kada se sirena oglasi sa tri puta to je vulkan u pitanju.On je aktivan,ali za sada miruje.Nikad se nezna kada ce se pokrenuti i to je ono sto bi navela kao nesto sto fali da sve bude kao iz banke.. Nocnim busom iz Pukona krenusmo prema Valparaisu ...Mnogi putnici nam preporucuju Valparaiso kao lepse mesto od Santijaga,sto na nas dve nije ostavio takav utisak iako smo se trudile da ga sto vise obidjemo u kratkom vremenu. Lokalnim busem smo se popeli uskim krivudavim ulicama do vrha brda odakle se pruza pogled na citav grad i luku koja je bas velika.Mnogo je interesantnih grafita po ulicama i to je nesto sto nam se dopalo.A sa druge strane grad kuda smo mi prosli je malo prljaviji i zapusteniji od npr .Santijaga koji nam se dopao u kratkom vremenu koliko smo imali prilike da prosetamo njime...Pun je parkova i ima lep vidikovac odakle se pruza pogled na ceo grad i okolne planine..E sad da smo ostali duze mozda bi se nas utisak promenio ali vec sutra letimo za Montevideo-bok te video....

Od Punta Arenasa do Puerto Monta ima dva i po sata leta.Puerto Mont je gradic na moru i ako smo ocekivali da tu treba dug rukav( taj deo pripada Patagoniji )obradovalo nas je vreme i skidanje suviisne garderobe. Puerto Monnt nam je samo usputna stanica do Pukona(turistickog mesta)gde smo rezervisali smestaj u hostelu.Punih pet sati autobuösom smo putovali do tamo.Problem je u Cileu sto se karte kupuju unapred i moze se dogoditi da bude rasproodano a nismo mogli kupiti on line jer ne prihvata nasu karticu.I nismo mogli kupiti npr.u Puerto Natalesu na bus stanici,jednostavno smo imali srece sto je bilo 3slobodna mesta..☺... Predeo kroz koji smo prolazili je prelep i cini mi se najjbogatiji u Cileu..Od sume,poljoprivrede, stocarstva do agrokulture ima u nedogled celim putem do Pukona...Pukon manji turisticki gradic ususkan na obali Vilarika jezera.Vilarika je naziv grada 30tak km od Pucona i naziv aktivnog vulkana koji se nalazi blizu Pukona, koji je turisticka atrakcija sto radi trekinga sto radi skijanja na obroncima planine.Pukon je jedino mesto od pretbodno posecenih gde bi se rado vratila i malo smo vremena izdvojili za ovo lepo mesto sto nam je zao..Iako ima jezero i ljudi se kupaju za nas je bilo hladno...Ali nije nam smetala poslepodnevna kisa da posetimo Conopy tour(zip line) za 20$po osobi u agenciji Bosque aventura.Druge agencije su skuplje kod nekih i 30$.Sedimo u agenciji i cekamo da krenemo.Slusamo sekretaricu koja se javlja na telefon a sa druge strane otkazuju zbog loseg vremena .Mogu to obaviti i drugi dan a mi nemamo izbora..Na samom mestu u sumi zaticemo manju grupicu koja zajedno sa nama krece u avanturu..po kisi koja neprestaje vec puna dva sata...U pocetku postoji strah kod mene ali sa svakim sledecim spustanjem on nestaje...Tako sve ukrug citavih trideset minuta i preko dve reke i kroz gustu sumu i sve one prirodne lepote okoline Pukona su tu..I opet pomisao sto tamo nesto nema kod nas Zlatibor,Tara,Kopaonik a moglo bi negde u kanjonu reke Vrbas kod Banja Luke...Zanimacija i za decu i za odrasle...

U povratku sa Torre del Paine prekracujemo vreme u hostelu El Patagonico do povratka busom u Punta Arenas i pokusavamo on line bukirati turu za posetu pingvinima.Niko se nejavlja na email,pa nam priskace u pomoc vlasnica lepog hostela i sredjuje stvar.Nije bukirala kraljevske jer nije bilo mesta za taj dan vec pingvine na ostrvu Isla Magdalena...Za ovaj deo Patagonije najbolje je bukirati unapred jer se moze dogoditi da su ture jednostavno rasprodate... Pingvini su posebni i divno ih je videti u koloniji na celom ostrvu.Doo tamo se putuje brodom u smeru od sat i po vremena.Cekajuci brod cuvsi nas jezik stupismo u kontakt sa simpaticnim parom iz Hrvatske koji su potrazili bolji zivot u Americi,Bostonu pre10-tak godina.U prijatnom razgovoru koji smo proveli sa njima put do ostrva nam je protekao brzo.Na ostrvu je dozvoljeno zadrzavanje i fotografisanje od sat vremena.I vise od toga ne moze..U jednom trenutku sam se osetila kao ovca u toru posto organizatori ture te sateravaju i pozuruju na brod u traci koja je obelezena konopcima...Ali boze moj takva su pravila pa ko voli nek izvoli? U povratku brodom do Punta Arenasa u jednom trenutku Goran je ugledao kita kroz prozor broda udaljen nekih pedesetak metara..Okrenusmo glavu i drugi izron smo videle i nas tri...kao i rep ...Prelepo...Nakon toga smo samo videli mlaznice vode koje je ispustao dok se kretao kroz vodu...Imali smo bas lep i ispunjen dan.. Ostaje jos jedna noc ovde na jugu Cilea ..Sutra vec letimo za Puerto Montt...

Od Calame jutarnjim letom preko Santjaga stigosmo do Punta Arenasa..Kao sto pisah da je u Cileu malo skuplji smestaj ali u ovom delu Patagonine je jos skuplji nego u drugim delovima Cilea.Mi smo nasli smestaj preko airbnb-a kod simpaticne Carmen.Jako je ljubazna prema nama tako da se osecamo se kao kod kuce..Peciva, namazi,kafa, caj,voce su nesto sto puno znaci putnicima a nije u njenoj obavezi prema nama... Prvi dan nam protice u obilasku grada..Punta Arenas smo zamisljali manjim gradicem ali se proteze uz obalu nekih 10-tak km .i ima oko 120000 stanovnika.Pomalo poseca na severnoevropske gradice skladno rasporedjen sa kucicama koje nisu velike ali su svaka na svoj nacin lepe.Ljudi su na neki nacin zatvoreniji od onih koje smo sreli na severu Cilea..ali to je verovatno zbog surovije klime koja je ovde stalnoprisutna..Ako je ovo sad leto i treba zimska jakna..onda nema opustanja...Ja u sali reko Carmen pa kada se vi kupate ovde a ona sa smeskom rece o ne nikad hladno je...Ni vocke nemogu da rastu tako da sve dolazi iz drugih delova zemlje..Ali zive od turizma i ribolova... Posto smo zakasnili na turu do ostrva Isla Magdalena odlazimo na groblje koje je turisticka atrakcija...Ako se moze reci za groblje da je lepo to je ono u Punta Arenasu.Tu pronalazimo mnogo poznatih prezimena znajuci da je 70/stanovnika Punta Arenasa poreklom iz Hrvatske. Mnogo je njih stiglo jos pre 100 i vise godina (zbog ekonomske krize odnosno bolesti vinove loze koja je unistila citave zasade) a mnogi potomci neznaju ni reci maternjeg jezika.Drugi su pak dosli nakon drugog svetskog rata a ima i onih koji su dosli i nakon poslednjeg rata kod rodbine pa tu i ostali. Menjamo plan zbog pingvina koje nevidesmo pa umesto dva dana u Torres del Paine odlazimo na nocenje u Puerto Natales i jednodnevni obilazak onog najosnovnijeg...a to je Gray glecera kao i jezera Torro podnozju vrha Chalten i na kraju Amargo lagune.Neobicne su boje jezera koja se nalaze u samom nacionalnom parku Torre del Paine. Ima ih vise i to plava,bela,zelena, smaragdno zelena... U nekima su velike kolicime minerala ali je i voda hladna tako da nema ribe ..dok u nekima ima truce i lososa.. Flora i fauna je raznovrsna i na putu od Arenasa do Natalesa a pogotovu u samom parku ..Videsmo stosta,u daljini kondora,rakuna,nesto nalik na noja ali manje,flamingose,guanake, lame ... U ovakvom prirodnom okruzenju i 7dana je malo ...Mnogi Cileanci i drugi turisti dolaze na treking i provedu vise dana u prirodi ali smestaj bude i do dva meseca unapred rasprodat.Sam park je otvoren do sredine marta. Jak vetar duva na pojedinim delovima i snazno nosi sve pred sobom takoda jedva uspevas da odrzis ravnotezu...Nas je posluzio dobar letnji dan☺

Cile Neznam da li sam prizvala radost ali prvi utisci pokazuju da mi se dopada Chile..Od Bolivijske granice gde su nam trazili za izlaz iz zemlje 15bob pa do samog ulaska u San Pedro de Atakamu kod mene budi neku neopisivu srecu...Prizori koji se smenjuju pored dobro uradjennog asfaltnog puta vise izgledaju kao da si na mesecu a ne na zemlji...Granica nije odmah posle Bolivijske vec na samom ulazu u San Pedro de Atakamu..oko 50km ili sat i 20min.voznjje.Na carini stroga kontrola poljoprivrednih proizvoda i nemoguce je uneti bilo kakav proizvod. Znajuci to bez problema prelazimo granicu i smestamo se u Juriques hostel.Sam gradic je sve podredio turizmu i sami mestani kazu da se mnogo promenio u poslednjih 20 god.Mnogo je turista tu,neki samo u prolazu kao i mi a mnogi dodju samo ovde na odmor..Ima neku posebnu energiju i svakog trena se cini kao da ces tu iza coska ugledati more.Agencije na svakom cosku nude ture do termalnih izvora,snoubord na pesku,posetu Mesecevoj dolini (gde se pruza poseban ugodjaj prilikom zalaska),posetu gejzirima i druge aktivnosti ali isto tako ima mnogo bicikl rentala gde se za 5$ po danu moze iznajmiti i obici okolina....Temperatura je ovde mnogo visa i krece se od 22-28po danu dok uvece malo zahladi ali jos uvek moze u sorcu i japankama.Prelep pogled iz gradica se pruza na snezne vrhove okolnih planina a posebno na najvisu planinu Vikalungo.U redovima tih planina koje okruzuju grad nalaze se i tri aktivna vulkana sa kojih se uz pomoc vetra siri specicican miris sumpora okolonom.Ono sto nedostaje ovom kraju su bazeni da se turisti osveze kad ostanu u mestu a neodu u obilazak i razgledanje. Cene smestaja i hrane su malo vise nego u Boliviji i Peruu ali je i mnogo cistije i urednije. Nakon prespavane noci popodnevnim busom krenusmo za Calamu u smestaj koji smo nasli preko airbnba a koji je bio najpovoljniji u tom gradu(12,5$za nocenje).To nam je samo usputna stanica posto ujtro letimo za Santijago i .....Medjutim u smestaju kod Migel Aleksandra je kao u visokorangiranom hotelu a jos postoji i ves masina tako da smo iskoristile da osvezimo onu prljavu garderobu koja nam se nakupila tokom puta.

U hostel Advemnture Brew u La Pazu stigosmo oko 18h i nakon raspremanja krenusmo u grad da pronadjemo agencijeu i da bukiramo ture koje smo naumili a to su vožnja biciklom dead road -om i Salar de Uyuni ....Voznja biciklom je zakazana za prvi dan boravka u glavnom gradu.Pronasli smo ture preko agencije Coca travel...Prva tura se ispostavila kao pun pogodak.Poceti voznju na 4700metara nadmorske visine a zavrsiti na 1200 i to 55km, sve nizbrdo je poseban dozivljaj...Agencija obezbedi i dodatnu opremu koja je neophodana kao i hranu tokom avanture a na kraju pokloni majicu i cd koji snime tokom voznje...Malo kondicije je potrebno jer se velikim delom vozi makadamom.Mene je malo zatekla situacija potpisivanje dokumenta da svojom voljom pristupas ovoj avanturi i da svaku odgovornost preuzimas na sebe...kao i broj telefona porodice u slucaju da ti se nedto dogodi . Drugi dan boravka u La Pazu smo se setali gradom gde smo obisli vesticiju pijacu i uzi centar, potom zgradu vlade, ispred koje smo videli najvise golubova na trgu igde... Guzva u saobracaju je nesto sto je ostavilo utisak..a pravo umece je preci ulicu.Iako je guzva i ako se nezna ko kud vozi cini mi se da se vozaci dobro snalaze u svakoj situaciji.. Sto se hrane tice jeli smo u nekim prosecnim restoranima i bilo je dobro...Iako hrane ima na ulici gde se sprema svasta nismo se usudili jer malo deluje nehigijenski ali i iz straha da ne pokupimo stomacni virus. Iz La Paza nocnim busem se uputismo do grada Uyunija gde smo zakazali turu od tri dana avanture i obilazaka džipovima prirodnih lepota Bolivije..Posto se stize ujtro oko 7h nije neophodno bukirati turu ranije sto smo mi ucinili vec je mozda bolje na licu mesta.Agencija ima mnogo u samom gradicu Uyuniju i tada se dogovara oko ture i vidi se izgled dzipa sa kojim se ide na put.Nas vozac je dosao sa zakasnjenjem od nekih sat vremena i vise i u startu i imao nekih problema sa autom oko paljenja.Prednje gume su bas bile celave ali kad vec platiš nemas mnogo izbora.Drustvo u dzipu od tri dana nam je bilo iz Cilea brat i sestra i dva druga...Jako su bili zabavni i inresantni,tako da pored svih prirodnih lelota koje smo obilazili druzenje sa njima nam je ulepsalo ovo nase putovanje.Poslednji dan u Boliviji sa ustajanjem u 4 sata ujtro, temperaturom od -5 je protekao sa obilazenjem gejzira potom termalnih bazena i jezera...Onako umorni i iscrpljeni dodjesmo na granicu sa Cileom...Radujem se Cileu...

Put od Puna do mesta Copacabana potrajao je 4,5sata usprkos objasnjenju agencije koja prodaje karte da voznja traje tri sata.Nekako se poklopilo moje misljenje sa misljenjem moje saputnice da sam taj kraj nije nesto sto izaziva odusevljenje.Sve je nekako pasivno i sumorno..Komentarisemo koliko su nasi krajevi lepsi.Isto tako nam se nije dopalo ni mesto Copacabana u Boliviji prvi gradic posle prelaska Bolivijske granice.Tu smo dan pre bukirali smestaj preko bookinga ali prekid rezervacije je usledio posle..,za vreme puta do tamo.Ipak smo uspeli pronaci smestaj ali smo potrosili vreme.Samo mesto Copacabana je za zaobilazrnje u sirokom luku zbog nehigijene i niceg posebnog za videti.Od Copacabane idu brodici za Islu del Sol ostrvo udaljeno sat i po voznje od Copacabane.Tamo smo proveli jednu noc a vise smo ocekivali i od toga mesta.Domaci ljudi bilo Peruanci ili Bolivijaci sa odusevljenjem i ponosom opisuju i Copacabanu i Islu del sol.Kod nas je stvorilo utisak da je ta dva dana boravka tamo trebalo iskoristiti negde drugde. Ono sto je interesantno na ovom putovanju je da se uvek srecu ljudi koje si vec negde pre sreo.Npr.u Punu sretosmo momka i devojku iz Kolumbije koji su putovali sa nama od Nasce do Kuska.U Aqua Callientesu jednu grupu koja je dosla iz Srbije preko agencije ljudi .Potom smo ih opet sreli u Copacabani.Cini mi se vise da ta poznanstva ma koliko povrsna bila daju draz ovom nasem putovanju. Put od Copacabane do La Paza se vijugao brdima iznad Titikaka jezera i preko 800 metara a samo jezero je na 3800, a to znaci preko 4600 se prelazi na nekim delovima.Tu se pomalo osete glavobolje posto organizam reaguje na te visinske razlike. U jednom trenutku sofer dolazi do nas i kaze da sidjemo i predjemo brodicem sa jedne strane na drugu a autobus prelazi sa skelom.To je toliko provizorno napravljeno da mislis da ce svaki tren onaj bus zavrsiti u vodi kao i brodic koji prevozi putnike... Sa druge strane u redu od stotinjak metara sede zene koje peku ribu i nude putnicima.Meni je jedan detalj zapao za oko. Jedna zena pece ribu u kazanu,pridje joj golub te ona uze onu metalnu kasiku kojom mesa ribu pa ga opece po krilima te nastavi kao da se nista nije desilo. Neznam koja glad da me uhvati da narucim jelo kod osobe koja sa toliko mrznje i bez samilosti vrelom kasikom udara goluba po krilima ...Nastavak puta ka La Pazu ide kroz jos pasivnije delove.i na jednom delu nestaje asfalt. .Tu preko makadama se ređaju siromasni delovi predgradja glavnog grada.U nama budi tugu i nismo nimalo sretne zbog toga sto vidimo.Ali sto se vise priblizavamo gradu slika se menja i vidimo da i u Boliviji kao i u Peru ima mnogo klasnih razlika...

Nocnim busem iz kisnog Kuska uputismo se za grad Puno na obali Titikaka jezera.Tu smo da malo predahnemo od napornih izleta ali i da moja prijateljica izvadi vizu za Boliviju...Pored svega navedenog da je potrebno ona je pribavila izleta su joj trazili i fotokopiju bankovne kartice.. Ona je nije imala, ali na kraju se setila da ima kopiju izvestaja iz banke u telefonu sto su prihvatili...I tako srecne napustismo ambasadu nakon sat ipo vremena boravka u njoj. Kus-kusom otidjosmo do luke gde uzesmo karte za brodic u pravcu Uros ostrva.(15sola-5$) Na tom delu ima vise ostrva koja su napravljena od trske i tu zive ljudi sa porodicama koji preživljavaju od donacija turista,lova ribe i prodaje suvenira. To je po meni malo vise komercijalizirano i cini mi se da oni tu stignu ujtro pre prve posete turista..Mene nekako nisu uverili da i stvarno tu zive.. Nakon povratka sa ostrva u luci smo narucili ribu trucha iz jezera i bila je fenomenalna.. Puno se ovih dana priprema za festival folklora i tu ce biti mnogo folklornih grupa iz celog Perua.Neki su vec stigli tako da se igra i pesma oseti u svakom delu grada...

Ograniceni vremenom bukirasmo obilazak Cero Colorado u 3,30 po povratku sa Machu Picua.Ali u nameri da nakon dva izuzetno naporna dana odmorimo u gradu Punu na jezeru Titikaka.Sam uspon na planinu visoku 5200metara je bas naporan i neznam da li bi se usudila na nesto ovako da sam znala koja kondicija je potrebna da se izdrzi izlazak na vrh.Sam put do podnozja planine do nekih 4000metara od Kuska se prelazi kombijem i traje oko 4h u smeru.Tu se doruckuje u kuci kod lokalnog stanovnistva..i nastavlja put do vrha ...Put ka vrhu je naporan zbog razredjenog vazduha i traje oko 3,5sata.Mnogo lokalnog stanovnistva sa konjima stoje na raspolaganju turistima za lakse prevazilazenja rute. Nacin zivota tog lokalnog stanovnistva nije nimalo lak ali ono sto naucis je da su uprkos teskom zivotu nasmijani i zadovoljni...Po povratku sa planine je i sneg poceo da pada sto je dodatno pogorsalo situaciju tako da nismo ostali na rucku vec se vratili za Kusko..

Obilazismo Kusko prvi dan,centar kao i central mercado San Pedro..Kusko je sve podredio turizmu tako da je pun agencija koje nude razne obilaske.Mi smo pre mesec dana kupile vozne karte od Ollaytatamba do Aguas Calientesa posto ih je tesko pronaci po nekoliko dana pre ture.Ali taj prvi dan preko agencije bukirasmo obilazak planine Cero Colorado...za 70sola(21$)..i kupismo bus kartu do Puna45sola-15$..Drugi dan boravka u Cuscu lokal busom smo otisle do Ollaytatamba (10sola-3$)nekoliko sati ga obisle i vozom se uputile prema M.Pikccuu odnosno A.Calientesu.Vozna karta povratna nas je kostala 132e sto je bezobrazno mnogo i ulaznica 152sola (50$)ali sta je tu je..drugacije nemoze.Odnosno moze neke agencije nude za 95$ ulaznicu i prevoz do hidroelektrane koja je 15km udaljena od podnozja m.pikcua.Znaci pripremiti se za treking od 15km plus uspinhanje na m.pikcu oko 1.5h-2h..u ponudi agencije je i 1 nocenje ali bez hrane. Mi smo bukirale 1nocenje u Aguas Callientesu u Super trump sa doruckom10$po osobi...hostel je za svaku preporuku..Nakon prospavane noci.,ujtro oko 7h smo se peske uputile na Machu Pikcuu.Nama je trebalo oko 2h.Inace do ulaska u sam kompleks vozi bus i karta kosta 12$u smeru za strance,opet bezobrazno skupo.Machu Pikcu prica za sebe...neka posebna energija...Provedosmo skoro ceo dan gore i u povratku smo isli poprecnim putem ali ovaj put za duplo manje vremena.Razne biljke koje rastu u sumi koja vode do vrha prepoznasmo jer se kod nas u saksijama drze a kod njih ima svukuda naokolo.Inace prvi utisak silaska iz voza u A.Calientedu imas osecaj da si usao u neku dobro snabdjevenu cvecaru .. Onako iscrpljene dodjosmo do voza(19h) jedva cekajuci da se smestimo i da zaspemo posto tu istu noc odnosno ujtro imamo turu obilaaska cero colorado..Pri ulasku u voz kondukter nam saopstava "you are lucky today".Mi se pogledasmo onako kiselo..kao sta sad prodali nasu kartu nekome ali ipak imaju mesto za nas... Kad ono gle cuda idemo u kupe A..rezervisano za odabrane sa sve komplet vecerom i zivom dzez muzikom u sledecom vagonu..Nista od naseg spavanja.Od sampanjca prelepog potom umakom od gljiva i pirea sa sparglama sa sve desertom uz agentinsko crno vino nas poset Machu Pikccuu se zavrsi carski..

Nas bus Nasca- Cusco trebao je biti u 20.25min na stanici ali je u startu kasnio 2sata.Ogromne kise koje su se slile sa Anda napravile su problem u saobracaju i krenusmo sa zakasnjenjem u startu.Vec duboka noc pa se nevidi kuda polako mili autobus..a u nasim glavama samo neka ide da ne dodje do neko novo zastoja..Svice maglovito jutro u oblasti Abancaya podsecajuci na vise delove Bosne.Reka koja nas prati jednim delom je bas zastrasujuca u nijansama prljavo zute a naon kraceg vremena pojavljuje se i druga reka crvene boje.Kucice pored puta izgledaju sirotinjski i sama okolina sa sve onim blatom koje su kise nanjele na put..A ljudi nasmejani na pijacama u manjim mestima razmenjuju svoja dobra...Na pojedinim delovima ima mnogo posijanog kukuruza i plantazi manga.I sto se vise penjemo sve vise se primecuju stada krava na ispasi...Sve nekako deluje urednije i naprednije...prilmicemo se Kusku... Kusko grad na 3400met.nadmorske visine odmah pokazuje svoju vladavinu..tesko se dise...vazduh razreden..koristim i talete koje smo od Matka dobili u Limi ali ima i da se kupe u apoteci.Meni su pomogle kao i lisce koke koje sam pocela da koristim da lakse prevazidem visinsku razliku...Kusko nas je ostavio bez daha u svakom pogledu..sve sa prelepom arhitekturom hramova i palaca jos iz doba Inka..

U jednom momentu pomislim da sto pre zbog siromastva i malo prlljavijeg okolisa prodjemo kroz Peru do Pichua a u drugom shvatim da je to jednostavno kao takvo njihov nacin zivota i u tome je draz..i sto smo duze tu sve vise volim Peru☺ Od Ice do Naske smo krenule ujtro sa namerom da pronadjemo let za razgledanje linija...problem je u tome da je veca cena ako se uzme unapred a ako se dodje taj dan navodno tesko pronaci let posto su vec rezervisani..Ja nisam imala zelju da letim ali moja hrabra drugarica je i pronasla je let za nekih 80$ plus 30sola taksa na aerodromu...Ja sam je cekala na malom aerodromu i odgledala film kako su nastajanju tih linija i iskopinama na tom podrucju...Ostatak dana provedosmo u Nasci a nocnim busem idemo prema Cuscu..

Poslednju noc noc u Limi zajedno sa tri momka iz Brazila posetismo Baranko deo Lime koji nas nije posebno odusevio...Ono sto smo primetili je da postoje ogromne klasne razlike i da imucniji zive u San Isidru i Mirafloresu .ogradjeni visokom ogradama a siromastva ima i vise od ocekivanog... Jutarnjim busom uputismo se prema Ici..oko 4 sata od Lime...kompanijom Cruz del sur...ulazak u autobus kao u avion..samo sto jos prolazi jedan od sofera pre polaska i snima kamerom...verovatno zbog sigurnosti...sve na nivou ...karta do Ice 14$potrebno doci malo ranije zbog predaje prtljaga.... Ica je gradic smesten u dolini i na obodu pustinje ..Uspjevaju razne vrste kultura,svakojakog voca i povrca.. Mi smo u hostelu Ica adventure2 uzeli obilazak dzipom za 20$ jezerca Huacachina i vredi svake pare...iako ja nisam neki adrenalski zavisnik provela sam se super..

Hvala na savetima...bas ovako se i pridrzavamo...ali nije sve tako crno... U moru se nestigosmo kupati od silnih obilazaka..ali noge pomocile jesmo...i nije tako hladno kao sto sam cula pre komentare..Oko nekih pola sata traje spust do plaze pesaka..i dole su obicno surferi posto su poveci talasi i bas je raj za njih. Danas posetismo stari deo Lime sa prelepim gradjevinama i manastirima... jedan od manastira Santo Domingo je nesto sto vredi posetiti...Isli smo sve do reke i mosta podno brda San Cristobal gde su favele...dosli smo do dela koji nam je i Matko prelorucio...U tom delu smo osetili Peru u svakom pogledu...