zastupnik

Može li se u Titelu negde prenoćiti (skromno, za 1000din)?

Kao što biciklisti i bajkeri uzduž i popreko krstare drumovima, planinari šumama i gorama, tako kajakaši krstare rekama, jezirima i morima. Na rekama Limu, Drini i Savi od Setihova do Sremske Mitrovice (300km.) u periodu od 26.04. do 03.05 2014. “Srpski veslači TID –a” organizuju 15. Memorijal Vitomira Dizdarevića – Admiral Kuk, Drinsko –Savsku, međunarodnu, sportsko, rekreativno, turističku kajak-kanu i veslačku regatu. “Srpski veslači TID –a”' su ogranak evropske kajakaške organizacije koja organizuje poznatu Dunavsku regatu TID od izvora Dunava do Crnog mora a u kojoj, pored nemačkih, hrvatskih, mađarskih, rumunskih itd. učestvuju i „Srpski veslači TID“. Ove godine na Drinsko Savsku regatu je prijavljeno preko 100 učesnika. Okuplanje je u selu Setihovu u opštini Rudo u Republici Srpskoj. Vesla se Limskim i Drinskim jezerom do Višegrada, zatim do Perućca, odakle nizvodno celim tokom Drine do Save i Sremske Mitrovice. Dnevne ture su oko 40km. Spava se u šatorima u usputnim inprovizovanim kampovima. Regatu prate kombi vozila i autobus koje je obezbedio organizator ili automobili koje voze članovi porodice kajakaša, učesnika regate. Ishrana je „individualna“ u mnogobrojnim restoranima uz obalu Drine. U kampu se po običaju potpaljuju roštilji i kotlići a na mnogim usputnim mestima domaćini u okviru dobrodošlice, obezbede i obrok za učesnike regate. Osnovni razlog učešća na regati je veslanje kanjonima fascinantne lepote, sportski izazovi brzaka u srednjem toku Drine i desetodnevno disnje punim plućima. Ja sam na regati učestvovao i prošle godine i svoje utiske sam zabeležio na http://www.mojaladja.com/forum/index.php/topic,11864.0.html (vredi pogledati slike), a ove godine ću putopis i fotopis ostaviti i u „Klubu putnika“.

Ako se ne nađe bolja varijanta, stojim na raspolaganju (ševrole registrovan za 5).

Novi sajt je izvanredan!!! Pregledno, lepo, ...i naravno, bogato interesantnim i korisnim sadržajem! Čestitam.

Idem i jaaaa, idem i jaaaa! Posle ovakvih postova običan čovek postaje putnik.

Klubputnika mi je već par godina odlična inspiracija za nova putovanja i pouzdani savetnik. Ako mislite da može i bolje, samo napred ... a i društvo na forumu je fino, relaksirajuće.

Bio sam u Rumuniji pre 40 godina. Trebalo je videti šta je beda, sirotinja i propast, ... tiha jeza. Bio sam i pre dve godine u nekoj banji blizu Đerdapa; daleko je to od Evrope pa i Srbije ali, ali, grade se putevi (i to kakvi!!!), niču hoteli, fabrike, ljudi se muvaju, nešto rade... Napreduje se! Ima još mnogo neasvaltiranih ulica, nema trotoara ..., ali gradi se, ne propada.

...kad je reč o kamperima. Da li je kod nas uobičajeno rentiranje kampera ili prikolice na, recimo, mesec dana? ...a vama (što vam smetam topic) srećan put

Potpisujem svaku reč! Napisao si Dule sve ono što i ja mislim, samo ne umem tako razložno da napišem. Rasprave na ovu temu su uglavnom temperamentne i pune neprikladnih reči; svaka čast Relja na uljudnoj diskusiji.

Svakome koga interesuje ova tema preporučujem knjigu / studiju Miloša Bogdanovića. http://svetlost.org/podaci/prokletstvo_nacije.pdf

Odlična tema!!! Možda je odgovor i kod Danijele na osmom katu: pre neko veče je gostovala Amira M., pogledajte, poslušajte http://www.hrt.hr/enz/vecer-na-8-katu/

Da li postupak opisan na početku ovog Topic-a još važi? Hteo bih malo da pišem na ovom forumu o kajakaškom turizmu a u sklopu toga da napišem / prenesem svoj tekst sa jednog drugog foruma. Može li to? Hm? Pogledajte http://www.mojaladja.com/forum/index.php?topic=11864.0

Relja Ako je putopis o Kavkazu ok, javi. Ja sam čitao Tolstojeve Sevastopoljske priče (preporučujem svakako), osetio miris Kavkaza i voleo bih pročitati i nešto novije. Poslednjih dana sam dosta čitao Andrića, nisam zapazio, ali ... javiću.

Dobro je pročitati i "primiti k znanju" i ovakva mišljenja. Možda i budu od koristi. Što se tiče Rusije, treba imati u vidu da je to ogromna i toliko raznolika zemlja da šta god da kažeš o njoj, možeć da budeš u pravu. I drugačije Rusiju primamo mi koji imamo slične jezike i još po nešto, a drugačije zapadnjaci koji su godinama zasipani negativnom propagandom.

Vrlo često, na putovanjima, ljudi kao da dobiju neki napad “patrijotizma” i nacionalnog ponosa. Sećam se dočeka Nove godine u Banskoj bistrici u Slovačkoj davnih osamdesetih. To je bilo vreme kada smo mi turisti iz Jugoslavije bili poprilično bogatiji od meštana Slovaka a posebno smo se trudili da to i istaknemo davanjem velikih napojnica i gde treba i gde netreba, “uzimanjem” muzike i slično. Doček je tekao kako treba sve dok jedna manja grupa Jugoslovena (neki Torbicini iz Ns) nije počela da peva “od Vardara pa do Triglava”, “druže Tito mi ti se kunemo” i time prekinuli uobičajeni program. Onda su ustali i krenuli od stola do stola i prepuni ponosa što su Jugosloveni, nazdravljali Jugoslaviji, Titu, prijateljstvu sa Slovačkom. Vrlo ružno. Slovaci su se zgledali, kiselo smeškali ali incidenata nije bilo. Samo se jedan odvažio i pitao “Vi volite Jugoslaviju?” ... “..pa što ste onda i dolazili u Slovačku?”. Tamo negde 2003/4g. u Beograd je došao Indijski hipi guru Šri Šri Ravi Šankar. Okupilo se jako mnogo ljudi iz celog regiona da ga dočeka i pozdravi u hali Pionir. Pored Beograđana i Srba, bilo je tu i mnogo njih iz Bosne, Hrvatske, Mađarske, Rumunije i – Bugarske. Posebna priča. Bugari su došli organizovano, autobusom, i čim su izašli iz autobusa počeli da skandiraju “mi smo Bugari, mi smo Bugari” i izvadili transparente sa patriotskim parolama. Skroz neprimereno. Hipici su pristojan svet pa su počeli da im aplaudiraju i da im se smeškaju. I tako celo vreme. ... za vreme pridike koju je Šankar držao malo malo pa se čulo “živela Bulgarija” ... Posle sesije, Šankar je “sišao među narod” i kulturno porazgovarao sa svim grupama u publici. Naravno, kad je stigao do Bugara oni su mu stoprviput ponovili da su oni iz Bulgarija a on ih je pitao “...a oni drugi (pokazivao je na ostali deo publike) nisu Bugari?” i tako par puta dok nisu shvatili koliko je neumesno isticati “mi smo iz Bulgarija”. Tanka je linija između ponosa i gordosti i tu čovek mora da bude jako jako oprezan.