Inna.Iva

Željko, Kako si putovao, tj. nakon Kopenhagena, gde si dalje išao vozom kroz Skandinaviju?

Mene bi isto zanimalo iskustvo (možda samo u pokušaju ) dolaska vozom do Stokholma, iz Beograda?

@sandyby I ja sam uživala, prosto jedva čekam!!! (putovanje se tek planira) da nisi slučajno negde pisala o pomenutoj ruti od Kapadokije do Sanli Urfa? Thanks

Samo da potvrdim oba @deleter -oba posta. Careem je odlično rešenje, čak bolje nego Uber u Kairu (po cenama). Rent a car, jaooo pazite se. I istina, saobraćaj je uzbudljiv, ali NE po dobru Paaaaa bolje ako je snalaženje u istom nečija druga briga. Za Luksor je auto, ili organizovan prevoz po gradu baš MUST, a ono Asuan može možda bez, koriste se puno vodeni taksiji da se dospe do željenih lokacija po gradu ili bližoj okolini.

Egipat, Giza kod sfinge: Pre nego se dodje do mesta gde mozes da pridjes blize i vidis Sfingu, postoji kao neki staza/prolaz izmedju nekih kamenih stubova i sl. I sada, tu znaju da te sacekaju prevarantske ekipice Egipcana i da tako ubedljivo krenu da ti pomeraju marsutu ka tim zakulisnim stubovima, kao da je tamo ulaz/prolaz i onda posle da traze neki novac ili sl. Nose oko vrata neke "zvanicne" propusnice, i stvarno, u kombinaciji sa obezbedjenjem koje je tu i uopste ne reaguje, stvarno ti se ucini da te zvanicnici iz kompleksa usmeravaju gde treba da prodjes. Tako da znate: nema nikakvih usmeravanja, i nema nikakvih dodatnih prolaza i protokola u tom delu. Toliko su ubedljivi, da iako me je drugarica upozorila sta se desava, opet se povedes, jer bukvalno su isti kao cuvari. Normalno, oni nisu ni navikli na reakcije turista kao sto su balkanski (tipa opsujes sve po spisku na maternjem i stisnes zube ako li usledi napad, i vratis se svojoj marsuti- btw, sve to opusteno posmatraju cuvari okolo).

Pozdrav, Moze li neko da potvrdi ukoliko je moguce uzeti vizu za Tadzikistan u Bishkeku? Videla sam info u delu za vize, no kako je iz 2011... "(18. avgust 2011) praguc: Viza za Tadžikistan se za 20ak minuta može dobiti u ambasadi u Biškeku (gde takođe možete i da dobijete Gorno-Badahšansku potvrdu besplatno), potrebna samo fotografija. " Hvala

Pa sada, Baalbek jeste malo blizu Sirije, ali ne znam. Ono sto ja vidim po FB-u i znam (brdo prijatelja mi je iz Libana), Bejrut deluje vise nego sigurno- poslednji put sam bila prosle godine doduse, ali sretoh se sa libanskim drustvom pre nedelju dana, i nista nesto nisu pominjali neke nove situacije. U najgorem slucaju mozes da iskoristis neku od agencija koje prave one dnevne ture ka odredjenim destinacijama ako je bas za Baalbek i Anjar. Dosta je sigurno organizovati i nekog lokalnog taksistu koji te onda za tarifu voza gde zelis da ides, ali nije lose da ti sa ovim pomogne neko lokalan. Ako je neko skorije isao stopom/biciklom neka se javi, ali to je vec nesto sto ja ne bih preporucila ako si sama.

Blizanci pozdrav, Samo da pitam jos jednom, vizu ste dobili na aerodromu u Tadžikistanu? Jesu li bila potrebna nekakva dokumenta i kakav tip vize je ovo bio? Tranzitna, turisticka, 3dnevna ili na vise dana? Hvala

E hvala, i meni je trebala ova informacija... Znaci i dalje nista. Morace da se plati 70ica za Kirgistan

Pozdrav Sara i Mirko, ima li novosti? Putujete li nam uveliko? Jeste li se vratili?

Amstel i ekipa, Ja gledala neki dokument u kome i dalje stoji da treba da vadimo vizu, jedino nije potrebno nikakvo pozivno i sl. Ima li skorijih iskustava? Idem u maju u Kirgistan pa bas bi bilo fino ako nema potrebe za vizom ;))

Samo da javim da je viza koja se uzima na aerodromu u Kairu i dalje 25 dolara. Ovo je sa putovanja u februaru-martu 2018.

Paaaaa, ja bih baš uživala da opet čitam postove na forumu kao nekada, gde su ljudi tako pisali šta im se sve desilo, ili gde i šta da rade tu i tu. Pa to bude ihihiiii mnogo Jeste da je to onda više za blog ili priču, ali eto... rekoh, možda bi ljudi da čuju od onih koji obitavaju tamo non-stop. Severac je sve ispravno protumačio. A ima pećkog piva koliko hoćeš. Ima sada i nekih drugih vrsta. Sabaja- interesantna pivara. A u Gračanici je jedan prijatelj isto otvorio svoju pivaru "Pivdžan", sam radio na asortimanu, sam proizvodi. http://www.radiokim.net/vesti/drustvo/kuva-se-pivdzan.html Još jedan demanti () Karta do Prizrena jeste 25 evra povratna. To je do Prištine 20 evra.

Ja sam išla kada im je bila slava, i ne sećam se konaka, ali možda se izgradilo. Tada tamo jeste bila neka porodica, moguće da samo pomažu kada su velika okupljanja.

Odlicno, hvala

Ovo je sjajno! Jedino kužim, treba ipak proveriti šta to zapravo znači. Da li je to ona varijanta kao Egipat i sl. zemlje: odeš do šaltera, kupiš vizu ili ti je nalepe oni, bez obzira zašto dolaziš (jer ono, Kujvajt nema turističke vize, ili nije imao!), eventualno provere gde si smešten i zdravo. Ili možda postoje neka ograničenja.

Mislim da eto pričamo o putničkim posetama. Znači sada, a ne ono od ranije, i rat i sve. A to je naravno strašno, i bolo i nepravedno. I svakako lično u kontektstu nacionalnosti većine ljudi na forumu. A toliko je komplikovano, za sve strane i na sve strane, da eto, i nakon 8 godina života ovde na Kosovu ne usuđujem se da napravim jedno krajnje mišljenje i pregleg svega a propo rata, i pre rata, i 90tih itd. I nisu tu samo Albanci i Srbi i Crnogorci, tu su i Bošnjaci, Turci, Torbeši, Goranci, Romi, Aškali, Egipćani... Za one koji su za posetu Prizrenu, postoji nekoliko interesantnih lokacija i manifestacija kojima je kul prisustvovati. Prevoz: najtoplija preporuka za Erhan turs, povratna karta je 20 evra, imaju dnevne polaske iz Beograda. Super je da su oni i jedina kompanija preko koje može da se planira poseta Velikoj Hoči, jer voze do tamo ako najaviš (znači nije deo te stalne maršute BG-PR-PZ), možda je malo jača cena karte onda, ne znam, može se pitati. Inače, nikako drugačije se ne može do Velike Hoče ako nemaš svoj auto. Jedino do glavnog puta ka Orahovcu, pa onda pešaka nizbrdo. Tako da, eto da imate u vidu. Videti u Prizrenu: sam grad je prilično uništen ludačkom gradnjom nakon rata, ali tih nekoliko ulica u starome centru su simpatične za šetnju i obilazak. Verski i ostali: Tu po širem centru će biti nekoliko važnih srpskih srednjevekovnih crkava, džamija u centru koja je interesantna jer ima ljudske predstave na zidovima, znači netipično islamski elementi. (samo da kažem, davno sam ulazila unutra, možda su nakon renoviranja džamije ovo uklonili jer svi mi mali narodi radimo na "čistoći" identiteta ), katolička crkva koja je malo na izlasku kada se krene od šardrvana uzbrdo, a tom linijom se ide i ka tekiji "teqja rufai prizren". Derviški redovi koji su prisutni u ovome kraju padaju u trans i izvode ritualno probadanje lica i tela. Neverovatno je interesantno prisustvovati ceremoniji proslave Nevruza (23-24. mart). Ženama je dozvoljen ulazak. To je jedina tekija gde jeste. Nije na odmet pitati za dozvolu prisustva Nevruzu. Btw bez problema možete na srpskom da pitate, ali ne odbijaju nikoga. Na izlasku iz Prizrena, to je put ka Šari, nalazi se Hamam koji je lepo očuvan. Tu na tom potezu i je Prizrenska liga za one koji žele da istraže diksurs u kome se predstavlja trenutno. Treba probati posetiti neku od filigranskih radionica. Kraj je poznat po izradi srebrnog nakita. Imaju neko radno vreme za posete, sigurna sam da to može da se iskopa po netu. Postoji i kraj gde se nalaze radnje sa zlatom i srebrom, ali i svim potrebnim i nepotrebnim za venčanje. Meni je vrh hodati niz tu ulicu (to je ulica nakon Hamama, tj. koja se nastavlja od njega) Panoramski: popeti se do tvrđave koja je na vrhu brda i nadgleda Bistricu i Prizren. Otići putem preko Rečana ka Šari, i ka Štrpcu, posebno u kasno leto, ili ranu jesen. Prelepo smenjivanje zimzelenog i listopadnog drveća. Tim putem- mora autom ili drugim prevozom, dolazi se i do mesta gde je bio manastir Sv. Arhangela, gde je po predanju sahranjen car Dušan Nemanjić. Može da se svrati, samo te crkve više nema. Postoji neko malo sestrinstvo ili kućepazitelji. * * * * * Odavde nije daleko sever Albanije i recimo odlazak do sela Fishta. Divan krajolik i super lokalno mesto za klopu Mrizi i Zanave. Blizu je i Tirana. kao i mesto Patoku. prelepi zalasci sunca u nečemu što bi se moglo nazvati morskom lagunom koja duboko zadire u kopno. BTW ovde treba probati kukuruzni hleb koji rade. Mesto je poznato po super jeftinoj ribi, ali taj kukuruzni hleb, ajme!!! * * * * Hrana, piće, slatkiši: najvažnija obavest za one koji su ranije putovali: Prizrenske gazde su počele da uređuju toalete!!! Ranije je to bila avantura za sebe. Hahahaha... Prosto mi je krivo da je tako. Takođe, na Kosovu se prilično poštuje da se ne puši unutar objekata, makar do ponoći. Ne znam za unutrašnjost, ali u Prištini je tako. Zakonom je zabranjeno pušiti unutra. Treba probati ćevape i-ili ćufte, kraj je poznat po tome. U suštini ne možete da pogrešite gde god da probate. Čuveni su kod Sulje- mesto se zove Alhambra, i uz reku je sa ove strane gde je Šardrvan. Znači kada se pređe kameniti most, odmah desno niz reku. Ja na primer ih ne volim tamo, nego kod tipa tu kod šardrvana koji je u sredini sa leve strane. Kada idete od kamenitog mosta, pređete, krenete ka šardrvanu i to je poslednje mesto sa hranom pre nekog kafića na uglu. Ne znam ime, nikada mi nije palo na pamet da gledam Ovamo u Rečanu se jede riba. Normalno ima i regularnog mesa po želji! Zna da bude malo pretrpano ljudima za vikende. U tom kraju žive Torbeši, zanimljiv narod jako interesantne istorije i običaja za venčanja. (sezona kreće negde leti ili u proleće zavisno od Ramazana, i mogućnost prisustva jednoj takvoj svečanosti je neverovatno iskustvo!!! http://www.mfa-ks.net/?page=2,216,3392) Obavezno kupiti malo pistaća ili čega god tu u semenkari na uglu u centru. Mislim da se zove Tetova. Sve je ovo oko šardrvana Prizrenci, obično piju svoje kafe u delu koji ide ka Marashu- to je kraj na izlasku iz Prizrena, uz reku, koji ide ka marashkoj tekiji i dalje ka planini. Čim se pređe centrala Srpske bogoslovije, kreću ti kafići. Tu Prizrenci idu u promenadu i da budu viđeni. Plakanje od smeha je sedeti i promatrati. Ja obožavam promatranja tih lokalnih interakcija. naravno, svako malo će neki baja da prođe autom gde u biti nema mesta ni za tri čoveka da se mimoiđu, ali zar to nije super! Biti u sred svega toga! Malo urbanija raja pije kafe u kafićima iznad te džamije u centru. Ne mogu se promašiti, znači kada se ide od šardrvana na desno, pre džamije se skrene na gore i vide se već. Tu je na putu i jedna tipična čajdžijnica gde se igra šah, mica i pije čaj, što je isto super. BTW, ovi toalet nisu renovirali Za slatkiše vas moram razočarati! kao je čuvena gradska slastičara, ali mnogo su se pokondirili i rade sve neke slatkiše koji nemaju veze sa kulturom kraja. Tako na primer možete da sanjate da uvek nađete baklavu ili tulumbe po gradu. Bilo je ranije u jednoj malenoj, ali je zatvorena jer se Prizren sada malo prsi zbog niza festivala i prometa koji to donosi. A da, jela sam kadaif u toj kao čuvenoj gradskoj, međutim to nije brate pravi kadaif! To treba probati onda u Prishtini u poslastičarnici koja se nalazi unutar Boro i Ramiz kompleksa, ili kod istog tipa u Uroševcu, iliti Ferizaju Da me ubijete ne mogu sada da se setim imena slastičare. Ima još toga. Na primer, nisam ni počela o nekim interesantnim underground ljudima i kružocima, ali eto nečega za dodatnu avanturu po Prizrenu. Dokufest je manifestacija koji treba planirati, interesantno u svakom smislu, ove godine je početkom avgusta.

Evo mene opet sa odlaskom u Egipat. Na žalost, kada sam ja bila, dakle mart-april 2016 baš se nije moglo. Ono sa vodičima nikako, a eventualno neke privatne varijante možda i da, no niko od moje ekipe iz Kaira nije bio voljan na rikiz (bukvalno policija zabranila bilo kakav pristup tom delu). Ono što sam ja tada bez problema obišla je kompletan luksorski i deo asuanskog kraja. Ne znam da li da se radujem da smo drugarice i ja bile jedine u Kom'Ombu, Edfuu, retkeeee strankinje u poseti celom luksorskom kraju, itd. Sa jedne strane, prelepo iskustvo jednog potpunog doživljenog i lokalno proživljenog putovanja, sa druge, koliko su svi oni niže od Kaira nagrabusili sa svim promenama ovih poslednjih 6-7 godina. Takođe, ostalo je da javim šta je bilo sa Sinajem i posebno posetom manastiru Sv. Katarine i prelepoj rizinici-biblioteci koju imaju, koju su btw otvorili ponovo za javnost pre jedno mesec dana. Dakle te 2016. mi je baš onako zabranjeno bilo. Da se razumemo, pošto često putujem sama ili sa nekoliko devojaka, razumem kako biti plav, sam i na berberskoj teritoriji kroz koju više ne organizuju pratnju (čini mi se od 2014.) Da nije neko skorije bio u poseti, ili ima informacije? Ja ću ponovo u Egipat sada krajem februara, i eto, opet pitam za Sinaj, jer ono, jedan od ortaka čak radi za tu njihovu policiju-vojsku, i otprilike krsti se na moje ideje.

Dušane, samo da proverim, znači viza se može uzeti u ambasadi kod nas? Pitam jer su meni 2015. rekli da za srpske državljane može samo na granici pred ulazak u Egipat.

Ovako, da potvrdim da se javljaju u konzulatu na ovaj broj: 011/266-1415. Takođe, nije mi dugo trebalo da ih dobijem. Zvala sam oko 14:40. Eto da znate. E sada, meni je potrebna poslovna viza za Kuvajt, i to nije loša opcija samo ako neko može da vam je obezbedi Naime, kako konzulat u Srbiji ne izdaje ove vize (dakle bilo koja zvanična poseta, uključujući konferencije na univerzitetu), sve vezano za aplikaciju obavlja sponzor. Vi treba da prosledite putem mejla skenirani bio-page pasoša. Sponzor, iliti domaćin u Kuvajtu, se onda bavi svime kod njihovog ministarstva. Ako se dobije viza, šalje vam se na mejl kako bi štampali i poneli kopiju sa sobom, a onda vam daju original na aerodromu. Nema nikakvih visa fees u tom slučaju. A da, ako im budete pisali na mejl, opet će vas uputiti na zvanje telefonom radi dobijanja informacija.

Hahahahahaha Tales, sjajni predlozi! Brat koji živi tamo mi je zbog sličnog slučaja (imam i ja jedan ulazni izraelski mamicu im), samo savetovao da delujem kao neko ko će portošiti brdo para ovo bez šale... E sada, nisam još uvek išla, pa ne znam... Ako si kojim slučajem plavuša i visoka, to isto pomaže. Kao bogove nas gledaju.

Evo da i ovde dodam, možda nekome znači da pitanje kuvajtske vize započne ovde: http://www.mfa.rs/sr/index.php/konzularni-poslovi/putovanja-u-inostranstvo/vize-za-inostranstvo-i-informacije-o-drzavama/100-spisak-zemalja-za-putovanje-u-inostranstvo/10551-kuvajt-konz?lang=cyr Kako ću se ovih nedelja baviti konkretnom dokumentacijom i time koliko sve to traje i košta, javljam

Vukašine, kao se rešava pitanje vize? Pisala ovom konzulatu, ali nešto ih nema da odgovore, a nisam u Srbiji trenutno. Treba li nam viza i dalje za Kuvajt, i onda vadi li se u konzulatu ili na aerodromu? Hvala Edit: Ok, pronađoh info na mfa, makar nešto za početak http://www.mfa.rs/sr/index.php/konzularni-poslovi/putovanja-u-inostranstvo/vize-za-inostranstvo-i-informacije-o-drzavama/100-spisak-zemalja-za-putovanje-u-inostranstvo/10551-kuvajt-konz?lang=cyr

Hvala Dragance. U medjuvremenu saznadoh da je Sinaj OK, medjutim nista od White Desert i kompletne Dakhla oblasti, ukljucijuci posete Mutu i selu Balat koje je Lazar pominjao u nekom od ranijih postova. Vlada je zabranila bilo kakve individualne ili grupne poste. Steta. No hajde, nece valjda da pukne do kraja sve , pa cemo ici uskoro ponovo.

Isto kao i u Izraelu i Palestini gde su zadrzali svest o identitetu. Kada sam bila 2012. imali su svoja zasebna naselja i to me je bas odusevilo! Mislila sam da ih uglavnom jos ima po Turskoj i okolnim zemljama. Na Kosovu i tu generalno kod nas po Balkanu, su se prigrlili lokalnih nacionalnim identitetima. Jedino gde mozes da vidis potencijalnu prupadnost su prezimena. A posebno kada je : "Qerkezi", tj. čerkezi. Ja čak mislim da mi je deo familije sa majčine strane onako čerkezast. Dedina familija onako antropoloski bas izgleda onako centralnoazijski do kraja.