O-la-la, samozvani bogu-iza-nogu prevoznici, podsetili su me na istu vrstu Hijena, divlje bgd taksiste u vreme rata i pošasti koji su se bacali na autobusnoj i zelezničkoj stanici na nevine zrtve, pelješili ih samo tako, bez da trepnu, vristali i otimali vam prtljag iz ruku da slicajno ne pokleknete pred zovom neke druge taksi-sirene i to one sa iskezenim zubima...
Dakle, i u rodnom gradu je to psiho-situacija pa odlicno razumem kako se covek oseca tamo negde, gde je i bog rekao laku noc:)