ZuLuofVozdovac

Спремам се да са још три друга обиђем Индију у новембру, а вероватно ћемо закачити недељу дана Бангладеш јер сам видео да може повољно да се оде тамо Ердубаијем. Почео сам ону стандардну причу - да читам водиче, бирам локалитете у складу са интересовањима и слично, али сам послдњих дана потпуно заокупљен неком другом тематиком јер ме је водич о Бангладешу поприлично наплашио по питању разноразних болести које је тамо не тако тешко закачити. Имам искуства са самосталним путовањима (Иран, Јордан...), али никада нисам путовао у маларична подручја попут јужне Азије, а пошто видим да је та дестинација врло посећена од стране чланова форума, мислим да бих могао да добијем квалитетне информације. Дакле Индија и Бангладеш у новембру - здравствени ризици, пре свега од маларије, да ли само годишње доба има утицаја (и смањује или повећава ризике). Видео сам да је питање обрађивано на једној теми о Индији раније, али вило слабо. Ја сам наравно прочитао милион текстова о томе у међувремену, али највише верујем искуствима из прве руке, какве облике превенције сте користили (пре свега од медикамената, да немају негативне ефекте по здравље). Ми увек имамо јако натрпан распоред, временски смо ограинчени и било какав проблем са здрављем који би нас избацио из топ форме би значио практично крај путовања. Да ствар буде још гора, мислим да ћемо се у Бангладешу намерачити баш на национални парк Сундарбанс, станиште бенгалског тигра (нуде се врло јефтини четвородневни обиласци бродом), а како је у питању мочварно подручје не знам какве тек оно ризике носи и да ли је неко одавде био тамо (маларија, енцефалитис, Денг грозница?). Прошле године пре Ирана сам примио против жутице (ваљда траје 3 године) и пре него што кренем примићу жуту грозницу и онај трбушни тифус, то је јефтино па неам разлога да се не бодем. Размислићу о хепатитису Б (јер ипак се треба три пута бости), има ли осим тога још нешто да препоручујете? Дакле питање је генерално о болеситма које тамо владају, саветима и превенцији, са нарочитим освртом на маларију.

Не знам што мислите да је већа шанса да неки угоститељски бизнис успе негде у југоисточној Азији него овде (где сваки фаст фуд прави неки профит), нарочито ако узмемо у обзир да тамо постоји милион административних препрека које се односе на странце а које овде не би сте имали, потом језичка баријера, регулисање визног боравка... Да не причам тек каква је конкуренција. Тако нешто може да покуша неко ко је деценију тамо, зна услове на тржишту и афинитете, језик, има решене папире итд...

Не знам како не раде линкови, пробај да обришеш екстензије... http://www.irangashttour.com/ http://www.irantravelingcenter.com/ Очигледно су у питању врло примитивни сајтови. Колико си чекао преко Iranianvisa?

У којој банци? Ми смо новац уплаћивали у Рајфајзен банци , у пролазу код трга Николе Пашића. Тамо су нам рекли да ако се уплати до 11 сати пре подне, новац бива послат истог дана, а ако се уплати након тог времена, бива послат сутра. Иранцима на рачун у Немачкој стиже можда два дана касније. Капирам да ти овај први мај прави проблеме, али ми није јасно зашто ако наша банка успе данас да проследи новац странцима мора да се чека до 7. маја. Јер су празници спојени само код нас, у остатку Европе је Ускрс одавно прошао. Потражио сам неке друге агенције из Шираза, налетео сам на ову: http://www.irangashttour.com/en/contact.htm. Ништа о њој не знам, само видим да сајт изгледа озбиљно. Осим ње, нашао сам још једну чији ми сајт делује јадно: http://www.irantravelingcenter.com/travel_agent_agency_iran.htm. У сваком случају, можеш да се распиташ о начинима уплате, али немој да будеш превелики оптимиста. Искрено, ја не знам да ли постоји једна агенција тог типа у Србији којој можеш данас да уплатиш било шта преко Пејпела (иако је сервис од скора почео да ради) а камо ли преко Манибукерса, тако да заиста не изненађује што их нема у Ирану. Ја сам тамо имао проблема да приступим Јаху мејлу (свим сајтовима приступају искључиво помоћу сервера који мењају ИП адресу..), шта даље да причам... На твом месту приоритет би ми био или овај Iranianvisa за који кажеш да прима уплате преко Пејпела (али заиста по свим светским форумима их пљују, никоме то нису завршили на време, ту нико мање од месец дана није чекао), или бих гледао како у најкраћем могућем року да уплатим новац агенцији Key2Persia. Прво бих се распитао код наших банака има ли шансе да они проследе паре истог дана (нама рекоше за ових 11 сати пре подне), а ако мислиш да то не може да прође потражи неког познаника у Европи који би хтео да за тебе уплати паре на поменути рачун а ти му пошаљи преко Пејпела (на тај начин би вероватно све легло већ 2. маја). Могу да ти дам још један предлог, можеш да уплатиш новац и да им кажеш да су код нас празници, да ће уплата проћи тек 7. маја. Узми из банке потврду да си уплатио новац на њихов рачун, искенирај то и пошаљи им, мислим да ће имати слуха и одмах ће се бацити на посао. Што се тиче ових 25 евра, на 7. страни ове теме сам исписао све што сам могао о питању трошкова трансфера новца. Ако аплицираш сам, биће ти најскупље, банка ти у принципу узме 1000 динара провизију и неки 7-8 евра за осигурање уплате (причам за Рајфајзен преко кога смо ми плаћали). Ако је тих 25 евра цена трансфера за две особе, онда ипак немој да ситничариш, то су занемарљиви трошкови ако говоримо о визи која свеукупно кошта минимално 100 евра.

Након bee beep-овог приручника, заиста је тешко додати неку корисну информацију, скоро све је већ речено. Ја ћу се трудити да с времена на време како се сетим додам још по неки утисак. Прво и основно - клоните се техеранског базара. За разлику од свих осталих базара у Ирану на којима се продаје велики број ручно израђених предмета од гвожђа, тканине, керамике, потом зачини, теписи и остало, техерански базар изгледа као бувљак на Новом београду. Не могу да замислим да би икога ко чита ово могла да занима тканина потпуно неукусних дезена намотана на велике котурове, обућа у Винк фазону, чаше и тањири какве се код нас носе као поклон за усељење, резервни делови за електричне апарате, флуоресцентни доњи веш са ресама који је ваљда симбол еротичности, онда у масивним златним рамовима урамљени теписи на којима су исписани ајети из Курана.. Једино што је добро на техеранском базару а што нећете наћи на другим местима је огроман базар злата који се налази у подземном пролазу на улазу, па ако вас та роба занима Техеран је најбоље место за куповину. Базар тепиха је добар али скупљи у односу на Исфахански (можда је и квалитетнији, али све преко 2 квадрата кошта више од 1000 евра, тако да немојте да гајите никакву наду). У околини техеранског базара постоји неколико продавница у којима смо купили шафран, чај, ''сахарозу са шафраном'', алуминијум и дуван за наргилу. Наведено можете да купите и у радњама у било ком другом делу града, роба није ништа скупља (а ван Техерана је много јефтинија). Ако јурите неки поклон, идите улицу Мано Чери (или тако нешто), тамо можете да нађете, врло јефтине производе од коже, новчаници и каишеви коштају 5-10 евра а за 30 можете да купите разне мушке и женске кожне торбе. Просто базари у другим градовима су далеко занимљивији прво као архитектонске целине, а и сама роба је нешто што би људе могло да занима - ручно рађене мараме и стољњаци, традиционална одећа, разни зачини, иранске вазе, зороастријанске фигурице, номадски ћилими (50-150е), наргиле (они кажу шиш), коване тацне... Лично је на мене најјачи утисак оставио базар у Ширазу, јер у свом саставу има бројна стара купатила са занимљивим зидним сликарством као и разноврсну, веома приступачну робу. У Исфахану имате све што посотји у Ширазу, можда је чак за нијансу квалитетније али је осетно скупље.

Људи, имам један савет за све - не зајебавајте се са аеродромским визама. Видео сам уживо како то изгледа, Пегазусов авион слети негде око 3 ујтру на аеродром, одете на паосшку контролу па ако немате визу одведу вас у имиграционо одљење, где вероватно до јутра чекате да се уопште неко појави и почне да се бави вама. Та виза коју добијета на аеродрому траје 15 дана и не може да се продужава. Не знам уопште шта ће вам то у животу, остављен је овде линк агенције преко које су колико видим сви апликанти добили визу (за сада већ 10-12 особа). На подручју целог Ирана постоји 4 испоставе које се баве издавањем виза, и она у Техерану је најригорознија а она у Ширазу је по свемо што сам до сада чуо и видео најлибералнија (и зато многи који иду преко амбасаде испуше јер амбасада шаље све у Техеран). У крајњем слуачју, са bee beep-ом, сам седео у чекаоници те полицијске станице у Ширазу (са још 500 Афганистанаца), и тим послом се бави неки чича који пије кафу, пуши томпус и лупа печатом... Каже ти дођи сутра по визу, ти му кажеш: ајде брате журим дај одмах и он опали печат. Дакле ако агенција каже да постоје неке посебне провере, значи да их је мрзело да оду (те да их треба сталлно цимати мејлом као што сам раније писао). Друго, написао сам чини ми се у некој од претходних порука: ко буде одбијен у аплицирању преко амбасаде или агенције, аутоматски је у регистру одбијених и не може да добије визу на аеродрому. Може евентуално још једном да проба стандардном процедуром преко неке од агенција. То сам специјално питао и људе у самом Ирану и потврдили су ми ту информацију (јер је и нама то био план Б).

Вратили смо се са путовања, о утисцима на некој другој теми, одушевљен сам људима, природним лепотама и археолошким лоалитетима. Нека потпуно другачија слика од оне коју можете да видите у медијима. Поводом виза сам пре пута обећао да ћу написати наставак поста о ситницама које су нам живот загорчавале, али просто ми припреме за пут нису дозвољавале да издвојим време и то урадим. Тада сам имао читав низ ставки о којима сам желео да говорим, али сада ћу рећи коју само о онима којих сада могу да се сетим. beep beep је детаљно описао коју смо агенцију и на који начин ангажовали, а процедура је следећа: прво попуните образац на сајту и истовремено пошаљете слику пасоша на њихову мејл адресу. Лично мишљење: у образац који попуњавате наводно требају да се наведу сва места која ћете посећивати и хотели у којима ћете одседати. Ви наравно немојте да се замарате тим глупостима, већ напишите два града и на нету нађите имена по једног хотела у сваком од их градова. Нити неко проверава да ли сте ви те хотеле резервисали, нити ви њих уопште можете да резервишете. Ви ту само пишете где имате намеру да одседнете а то немојте много да компликујете. Они вам у року од дан-два по пријему захтева одговоре и кажу вам да новац уплатите на одређени жиро рачун. Осим плаћања трошкова агенцији што одузима неко време, пет дана смо изгубили покушавајући да установимо у којој форми требамо новац да уплатимо. Јер из Иранске агенције нам је стигло писмо у коме пишу све информације о рачуну на који новац треба да се уплати. У питању је рачун у Немачкој, јер као што знате Иран је под санкцијама и нема девизног промета са том земљом. Међутим, оно што нам није речено је да ли је тај рачун лични рачун или рачун фирме, јер у зависности од тога банка уплаћује новац на два потпуно различита начина (за фирме се користи профактура). Додатну конфузију уносило је то што је папир који нам је послат из Ирана и личио као неки документ који би требао да се преда у банци (а ја признајем о тим банкарским трансакцијама не знам ништа). Онда смо морали поново да контактирамо иранску агенцију, сачекамо одговор и на крају да одемо у банку сигурни да уплаћујемо на прави начин. Одговор је следећи - новац се уплаћује на лични рачун, лицу које се зове Волфганг Порше ( ) и у целости се даје адреса написана на папиру који сте добили (ма колико вам та адреса логично или нелогично изгледала). Важно - када новац уплатите након два дана пошаљите мејл агенцији и реците да сте новац уплатили и питајте да ли је стигао. Наши пријатељи (који су независно од нас четворице аплицирали) нису то урадили и након 15 дана су контактирали агенцију, ови су рекли да појма немају да је новац уопште уплаћен, када су проверили и видели су да јесте, касније се извињавали али џабе кад је виза каснила две недеље. Дакле кад уплатите, још једном их контактирајте и реците да сте уплатили. Такође, ни у ком случају не смете у банци као сврху уплате да напишете да новац уплаћујете иранској агенцији за услугу посредовања у вађењу визе. Ставите да уплаћујете наведеном лицу (Поршеу) за ''услуге посредовања'' или тако нешто. На сајту агенције пише да одговор да ли сте добили визу добијате у року од 10 дана од датума приспећа новца. Мађутим тај интервал схватите крајње условно. С једне стране он може да буде нешто дужи, али са друге стране може да буде и краћи ако сте спреми да седите на глави радницима поменуте агенције. Ми смо током боравка у Ширазу били у министарству које је надлежно за издавање виза (јер смо тамо визу продужавали) и видели да та процедура продужавања траје два сата, а ни ова процедура добијања позивног кода што вам завршава агенција не траје много дуже од дан-два. Дакле ако се не журите, слободно препустите агенцији да заврши посао, али ако журите (као што смо ми журили због куповине карата преко Пегаза где је свакога дана цена све већа), слободно их мало притисните и визу ћете можда добити у року од шест дана од дана приспећа новца (као што је са нама био случај). Када вам стигну срећне вести путем мејла да сте позивни код добили, нема потребе да га штампате, јер је тај исти код послат у амбасаду коју сте назначили у захтеву који сте послали преко интернета. Сачекајте два дана (да писмо стигне у амбасаду) и идите да подигнете вашу визу. Чим уђете они ће проверити да ли је писмо из Ирана стигло и ако јесте можете да очекујете да вам визу залепе у пасош истога дана. Пошто је радно време амбасаде од 9 до 11 јако ћете тешко успети да у том периоду уплатите и накнаду у комерцијалној банци и здравствено осигурање које сада траже, и да попуните формулар у амбасади тако да ако хоћете визу истога дана мој савет вам је да одете тамо у 9 ујтру, са већ уплаћеним путним здравственим одигурањем. У амбасади узмете налог за уплату на жиро рачун и када се вратите са уплатницом одмах ће вам залепити визу. Дакле, мени је жао ако су моја два поста било кога уплашила јер то није био циљ, циљ је да вам дам одговор на сва питања и дилеме које могу да се јаве код вас у поступку вађења визе. Користећи наше искуство мислим да визу можете да извадите у врло кратком року и да будете сигурни да ћете је добити што није случај ако идете преко амбасаде. Гаранција смо нас шеторица који смо визу добили (али су се само четворица усудила да на пут и крену). Кораци су следећи: 1) Попуните ''Visa Application Form'' на сајту Pars tourist agency: http://en.key2persia.com/iran-tour-services/iran-visa/ и одмах им на мејл адресу пошаљете слику свог пасоша. 2) Добићете одговор од агенције на који жиро рачун да уплатите новац. Када уплатите новац обавестите агенцију да сте уплатили. 3) Након десетак дана (или мање ако се потрудите) стићи ће вам одговор да сте добили позивни код и да одете кроз у амбасаду да подигнете визу. 4) Два дана након добијања обавештења, идите у амбасаду и подигните визу (а спремите све потребно да би сте је добили истог дана). Ово је све теоретски могуће одрадити за две недеље, од апликације до визе у пасошу, али нама је требало дупло више времена због проблема на које смо наилазили. О продужењу визе другом приликом.

Поздрав свима, нов сам на форуму, регисторваосам се управо да бих пренео своја искуства са вађењем иранске визе и да бих добио корисне информације о тој земљи од људи који су тамо већ боравили. Ја сам један од четири особе поменуте у претходном посту које су прекјуче добиле визу. Мислим да је форумаш (и мој пријатељ) bee beep све лепо објаснио, ја ћу се трудити да дам неке додатне информацје, да се бавим ситницама јер свака од њих уме да одузме по пар дана при вађењу визе (у нашем случају тај процес трајао месец дана иако је све ишло глатко). Прва и основна ствар су трошкови, поменутих 85 евра би био неки најоптимистичкији сценарио, пренећу вам колико је у реалности нас коштала та виза. Што се услуга агенције тиче оне износе 30 евра. Међутим када хоћете да их уплатите на агенцијски рачун, банка наплаћује провизију од 1%, али минимун 1000 динара тако да је то фактор који већ прави разлику у цени визе у зависности колико људи аплицира (ако аплицирају двојица они поделе тих 1000 динара). За прву ставку, да се наплаћује провизија сам знао али оно што нисам знао је да банка не гарантује да ће новц који сте уплатили и лећи на рачун на који сте уплатили. Разлог је што наше банке у иностранство шаљу предмет некој међународној институцији која после врши пренос страној банци у коју се врши уплата (тако су ми бар нешто објаснили) и никада се не зна да ли ће још неко у том ланцу наплатити провизију. Е сад банка нуди додатну погодност да ви платите осигурање да ће на страни рачун стићи управно толико новца колико желите. То осигурање је за нас четворицу (дакле за укупну уплаћену суму од 120 евра) износило 15 евра. Ми смо били у великој журби због куповине авионских карата и нисмо смели да ризикујемо (јер ако зафали један евро код примаоца на рачуну за уплату тог евра опет мора да се чека два дана и плаћа се још 1000 динара провизије) па смо платили и то осигурање. Пријатељи који су захтев поднели недељу дана после нас (њих двојица дакле 60 евра) су на ту суму морали да дају 10 евра за осигурање. Даље, иранска виза кошта званично 50 евра, али када одете у амбасаду ће вам дати попуњену уплатницу на којој пише износ од 6325 динара (по особи). Та уплатница може да се однесе искључиво у Комерцијалну банку, а када се тамо појавите вероватно неће знати са том уплатницом шта да раде него ће морати да зову шефа (као што је код нас био случај) да направи посебан налог за њихов рачун који се разликује од свих других налога (мислим чак да тај налог за уплату који добијете од Иранаца има форму профактуре). Да би сте добили визу морате да уплатите и здравствено осигурање које мора да гласи минимално на временски период за који сте добили визу (дакле ако сте добили визу на 20 дана минимално на толико морате да уплатите осигурање). Ово за временски период нам је рекао човек који ради на издавању виза у самој амбасади, не знам да ли је то званични услов или његово мишљење (али ипак је он тај који ће вам завршавати визу тако да...). Најповољније је Дунав осигурање, које за период на који смо добили визу без попуста и са урачунатим порезом би коштало ко 2800 динара. Ми смо добили неки сезонски попуст па са урачунатим порезом је осигурање изашло тачно 2500 динара по особи. У осталим осигуравајућим кућама за осигурање ћете дати и преко 3000 динара. Знам да трошкови осигурања нису трошкови за визу, али сам хтео да ставим људима до знања колико ће пара морати да издвоје у старту да би доби тај вредан папир од Иранаца. За визу требају да се приложе и по две слике, а сликање кошта 300-600 динара зависи где одете. Дакле, када подвучете црту, особа која сама вади визу мораће да плати: 30 евра услугу агнеције за добијање референтног кода (позивног писма), 1000 динара провизију, 7-8 евра осигурање уплате, 6325 динара визу, 2800 динара осигурање и око 450 динара слике. Дакле негде око 37-38 евра и 10575 динара. То је тачно 130 евра укупно по данашњем курсу. За тај новац добиће визу и осигурање (без кога нема визе). Ако визу вади четири особе што је код нас био случај плати се 120 евра услуга агенције, 1000 динара провизија, 15 евра осигурање уплате, 25300 динара за визе, 11200 здравствено осигурање и око 1500 дин сликање. То је тачно 135 евра и 38 000 динара, 34 евра и 9500 динара по човеку (или коме је драже. 115 евра по човеку). У следећем посту бавићу се другим питањима везаним за визе.

Да ли је то нешто ново да је потребна виза за Абхазију, пошто знам да до сада није била потребна? Такође, прочитао сам на пар места на интернету да су људи улазили у Абхазију само уз показивање пасоша а да им никакав печат није ударан (е сад да ли је то пракса или су они то успели да испослују не знам). За девојку која је покренула расправу то није нарочито битно јер она свакако мора да оде негде где ће јој лупити печат као доказ да је отишла у другу земљу из Русије, али би одговор ако си информисан можда могао да буде другима од користи. У затвору је завршило само пар људи, и то они који су покушали директно да пређу из Абхазије у Грузију кроз тампон зону између две групе снага безбедности... Остали добију казне али и забрану да долазе у Грузију 5 година (али само ако имају печат Абхазије).