Pozdrav svima kojima bi ovo moglo da koristi!! Izvinite što ste malo duže čekali na odgovor, došla nam je familija ubrzo posle puta, pa smo u avgustu išli na Maltu... Tek sam sad našla vremena.
Putovanje: 02.06-04.06 Guadeloupe, 04.06-11.06. Dominica, 11.06.-22.06 Guadeloupe
Leteli smo iz Pariza do Point-a-Pitre na Gwadi (Povratna karta 360 evra), stigli smo u subotu uveče. Uzeli smo smeštaj dve noći blizu aerodroma preko airbnb-a, jer smo već u ponedeljak ujutru imali let za Dominiku. Prvi utisak posle sletanja na Gwadu jeste prvi udah, vlaga, zapara... Ali to su Karibi, prilagodili smo se koliko-toliko posle neoliko dana. Glavni grad Gwade smo obišli u nedelju, prilično pusto, verovatno zbog samog dana nedelje. Utisak - kao da smo u crnačkog getu (naravno ne misleći ništa loše), samo je bilo neobično, sudar sa nečim drugačijim. Obično je sve zatvreno nedeljom, ali na našu sreću radila je jedna mesara-pekara u kojoj smo neznajući šta je, kupili pitu od nama nepoznate morske ribe. Vrlo sočno i ukusno. Ne znam kako se zove. Jedno kratko upoznavanje sa gradom, šetnja...
Pointe a Pitre - glavni grad Gwade
Ponedeljak - dolazak na Dominiku. Prevezao nas je mali avion za 30-ak putnika, za 25 minuta sve sa poletanjem i sletanjem. Sletanje je bilo pravi doživljaj jer je pilot manevrisao između brda, uh nije bilo prijatno. Od aeroodroma do svih gradova voze mini busevi sa oznakom H. Možete ih sami unajmiti ili deliti troškove sa ostalim putnicima. Mi smo ostali jedini na aerodromu pa smo uzeli bus samo za nas. Vožnja je trajala oko 80 minuta i koštala je oko 70 evra. Postoji varijanta da se čeka normalni autobus iz sela koje je 3 km udaljeno od aerodroma. Međutim nismo ovog puta imali rančeve nego smo vukli kofere (što se više neće ponoviti) i to je presudilo da uzmemo mini bus. Magistrala oko ostrva je strma, uzbrdo-nizbrdo, i sa koferima to baš ne bi išlo. Vozač je bio veoma prijatan, gostoljubiv. Dok nas je vozio pričao nam je (svi govore engleski, mada imaju i neku svoju verziju engleskog koju nismo mogli da razumemo ) o uraganu Marija i kako se sve to neočekivano dogodilo, jer je trebalo na drugu stranu da ode. Posledice uragana su nezamislive. Prošli smo kroz srce tropske kišne šume, a jedva da smo imali utisak da smo u njoj, samo stabla sa mladicama koje daju nadu da će se šuma obnoviti.
Ogoljena tropska kišna šuma nakon uragana
Naš smeštaj je bio u mestu Mero, u centralnom delu leve obale Dominike. Leva obala Dominike je i najnaseljenija, od juga gde se nalazi glavi grad Roseau do Portsmouth-a na severu se uglavnom nalaze apartmani za iznajmljivanje. Mero je malo mesto sa 2 neugledne i skoro prazne prodavnice (podsetile su me na naše prodavnice Jabuka). Uglavnom nekoliko vrsta testenina, konzerve, osnovne stvari ulje, brašno, šecer, po neki slatkiš, voda i piće. 200 m od nas je bila i velika peščana plaža sa dva kafića.
Mero i pogled sa naše terase
Plaža u Merou
TRANSPORT
Nismo iznajmili auto jer voze levom stranom, rano pada mrak, već u 19 h, putevi su neosvetljeni, a ne poznajemo ih... Verovatno biste se vi i usudili ( bolje bi bilo da smo imali auto, uvek je ugodnije i štedite vreme) ali mi nismo hteli da se opterećujemo kad već nismo bili sigurni kako će ići. Koristili smo mini buseve, kao onaj kojim smo došlii sa aerodroma. Voze po svim glavnim putevima Dominice. Atmosfera u mini busevima je specifična, svi bi sa vama da popričaju, ali nenametljivo, zapeva se spontano... Važno je znati da ne postoji raspored polaska, nego vi izađete na magistralu, mahnete kada vidite bus i on stane, ako ima mesta. Pitate vozača da li ide tamo gde vi želite i tako vožnja kreće.
Putevi Dominike
Radovi na oštećenim putevima još uvek traju.
Dominika je sjajno mesto za pešačke i planinarske ture. Ako ste u formi i to vas interesuje eto dobre preporuke. Staze prožimaju celo ostrvo, od juga ka severu i od istoka ka zapadu. Ono što nismo uspeli to je da se popnemo na najviši vrh Dominike i vidimo The Boiling lake (drugo najveće 'vruće' jezero na svetu posle jezera Frying Pan na Novom Zelandu). Hiking tura traje oko 3-4 h u jednom pravcu, u uslovima vetra i kiše. Bez dobre obuće i odeće mislim da ne treba ići, a mi nismo bii dobro opremljeni.
Plaže su lepe, ne baš kao na filmovima i iz priča o Karibima (postoje lepše kao što je bam-bam već napiso), ali su mirne, bez gužve.
Plaža u Portsmouth-u
Ne znam kada je sezona na Karibima, imam utisak da smo mi bili jedini turisti u junu. Dominika je ostrvo nacionalnih parkova (mi smo bili u Cabrits nacionalnom parku) i netaknute prirode (Emerald pool, izvori sumpora, jezera, reke (ima ih 365))...
Emerald pool u srcu prašume sa hladnom, osvežavajućom vodom
Pogled sa nacionalnog parka Cabrits
Kafića nema mnogo, tek po neki. Na Dominici nema velikih hotela, a gradovi su autentični karibski. Hrana se uglavnom kupuje na pijaci u glavnom gradu i mogu vam reći da nije jeftina. Mi živimo u Nemačkoj pa poredim sa hranom ovde - skuplje je 30% sve. Što se novca tiče na Dominci se koristi ECD - East Carribean Dollar (1 evro je oko 3 ECD-a).
Portsmouth, grad na severu zapadne obale.
Glavni grad Roseau
Roseau
Klima - veoma vlažno, temperatura uglavnom ne prelazi 30 stepeni, a uveče padne na prijatnih 23-24. Sivi oblaci su uvek prisutni u vrhovima planina, a svakog časa kiša može pasti. Teško je navići se na takve uslove pogotovu ako ste fizički aktivni.
Ljudi su divni, svako vam poželi prijatan dan, otpozdravi. Jako smo se prijatno osećali na ostrvu.
O Gwadi ću pisati u narednom periodu. Pitajte sve što vas zanima rado ću odgovoriti.
Pozdrav!!