marica

like! (za post gore) Kad sam na glavnoj stranici forum i vidim neki novi odgovor na topic, gde god/ na šta god da kliknem u tom bloku vodi me na vrh te teme, a ne na taj poslednji odgovor u okviru teme. OK, sad vidim da ima razlike da li sam ulogovana ili ne. Kad sam ulogovana odvede me na odgovor, a kad nisam na početak teme. Što je možda zapravo i OK samo ranije nije tako radilo. 🙂

Forest (ghost) city Još jedan od bizarnih kineskih projekata. Ovaj u neposrednoj blizini Singapura. Do ovog vikenda nisam ni znala da postoji.

Australija i Novi Zeland, takođe

Kada je u pitanju veća oblast ili država u kojoj me je više mesta opčinilo to bi bili Patagonija, Tajvan, Turska, Slovenija i Japan. Tu uvek presuđuje: kombinacija prirode, stepena egzotičnost i mentaliteta lokalaca. Kada su u pitanju gradovi tj. naseljena mesta tu su: Tajpei, Tokio, Džogdžakarta, Kopenhagen, Ljubljana, Kadakes, Buenos Ajres, Bogota, Valparaiso. Kod gradova najviše cenim umetničku scenu (onu zvaničnu muzejsku/galerijsku i uličnu - obe moraju da me oduševe), arhitektura tj. miks različitih stilova, slojevitost i arhitektonski haos, mirne oaze - moraju da imaju mesta gde mogu da se sklonim od gradskog haosa i na kraju taj specifični vajb koji lokalci nametnu tj. moram da osetim naćin života lokalnih ljudi. I eto ideje za neko sledeće putovanje. Hvala na podsećanju da postoje!

Zabavno! Zanimljiva mi je forma, tj. kako je ChatGPT organizovao odgovore. Očekivala bih mnogo površniju analizu. A zanimljivo mi je i kako je Marka doživeo, ja ga nisam tako doživela ni kroz knjigu ni uživo.

Baš korisno. Hvala! Ja već par godina sporadično planiram i odustajem od posete Kini, i stalno se nešto bzvz zagubim oko praktikalija. Tako da mi sad super ovaj sumarum.

Pre puta sam nešto čitala da imaju problem sa karticama, nema ih dovoljno. Turističkih kao ima, ali su mi informacije bile nešto konfuzne zato sam ja na kraju instalirala tu na telefon. Moram inače da priznam, mene je Singapur toliko ramazio sa dobrim i jeftinim, fantastično obeleženim prevozom, da sad gde god odem i krenem da čitam o prevozu, u fazonu sam: Što je ovako komplikovano? Sa tim karticama možeš da plaćaš u mnogim radnjama, kupuješ vodu ili druga pića na aparatima, i sl. Pošto pare ne možeš da vratiš, gledaj da ne uplaćuje na nju previše. Kreni sa 1000-2000 pa vidi koliko zaista trošiš, Sad gledam istoriju plaćanja, cene vožnje su bile od 140-450 jena.

Problem je što su ta sela loše povezana sa Osakom. Nekih 4 sata smo mi izgubili na prevoz u povratku., bila je neka kombinacija bus pa voz- Do tamo nas je vozio vlasnik AirBnB -a iz Osake kod koga smo odseli do Yunomine, a onda smo tu kombinovali neka dva treka. Put do tamo je bio oko 2 sata kolima. Nisam sigurna kako da izvedeš to ako ideš prevozom u oba smera. Možda da probaš da nađeš negde smeštaj bar na jednu noć. Pa da ti to bude baza, odakle kreneš rano ujutru? Pa se vratiš za Osaku? Inače na svakoj stanici u Japanu imaš gde da ostaviš stvari preko noći, ne moraš da vucaraš sve sa sobom.

Samo na jednom delu gde smo mogli da stignemo ujutru i vratimo se uveče. Tako da nismo spavali u selima usput. Bili smo u sezoni Sakure, sećam se da nisam mogla da nađem smeštaj ni u Kjotu jer smo baš nešto naprasno odlučili da idemo. A i u tim onsenima isto… sve je bilo prebukirano. Ali mi se baš dopalo, i sve kao otići ću baš planski na taj put sa sve odsedanjem u banjama… ali uvek me neki drugi delovi privuku… te, tako još ne odoh.

Ja se nikad ne vozim autobusima po gradu gde postoji dobar metro sistem, te tako nikad nisam ušla u bus u Tokyu. Kao što reče sasha16 imaš nekoliko kompanija koje voze vozove po gradu, imaš JR linije (japanske železnice) + 2 metro linije + neke dodatne linije. To sve izgleda kao jedan sistem, ali ustvari je gomila različitih operatera. Može da se desi da ti u istom vozu sediš i pređeš 5 stanica, a da si se vozio sa dva različita operatera na 2 različite linije. Ja sam probala nekoliko aplikacija za prevoz, i Google ubedljivo ima najviše smisla za navigaciju. Tako da sam na kraju samo njega koristila za navigaciju. Što se tiče karata, zato što je milion operatera nema pravih popusta koji imaju smisla za turistu. Možeš na primer da kupiš karte za metro 1d/2d/3d https://www.tokyometro.jp/tst/en/index.html ali onda ne možeš da koristiš ostale linije. S tim da ove dve pokrivaju najveći deo popularnih turističkih destinacija. Meni je sve to bilo smaranje pa smo koristili karticu za prevoz koju dopunjuješ po potrebi. Ima ih dve. Mi smo koristili Suica, može da se instalira na telefon. Na iPhonu se samo doda u Wallet, nema neke posebne aplikacije. Dopunjavala sam je par puta preko platne kartice koja mi je u walletu, ali je iz nekog razloga to prestalo da radi pa sam morala na aparatima na kojima se dodaju pare i na fizičke kartice. Ne može baš na svakom aparatu, nego samo na onima gde karticu naslanjaš. Ako takvih nema na stanici (što je retkost) dodaće ti službenici. Uvek imaš kao malu kancelariju gde sede službenici kraj tih kapija gde očitavaš karticu. Za četiri nedelje prešli smo oko 500km peške po gradu (bar tako kaže moja Health aplikacija na telefonu i potrošili oko 11.000 jena na prevoz po osobi. U Japanu ima dosta mesta na kojima ti treba keš. Dobra stvar je što na svakom koraku imaš 7-11 ili FamilyMart u kojima imaš ATM aparat i možeš da podigneš pare. Na 10.000 jena uzimao mi je proviziju od 100 jena. Jednom sam davno, menjala pare u banci i to je bilo zanimljivo kulturološko iskustvo. Toplo preporučujem, ako ti se ne žuri. Za SIM baš i ne znam ja uvek kupim roming paket kad negde putujem.

http://www.hyperdia.com/en/ ima i app sad ako se ne varam. Ja sam pre 11 god prvi put išla za Japan i imala sam sličan plan. JR pass je delovao neisplativ i mnogo jeftinije je bila kombinacija Kansai Pass i avion Osaka - Tokyo. Od tada sam išla za Japan 10tak puta i bukvalno mi nikad JR pass nije bio isplativ. Baš dosta vremena treba da provedeš vozajući se da bi se taj pass isplatio. Inače ja sam trenutno u Tokyu (još 2 dana), bili 4 nedelje. Samo Tokyo. Grad je zaista haotičan i živ. Ono što ja volim kod njega je, što zaista ima svega, od malih restorana-izakaja sa 5 mesta za sedenje, predivnih tradicionalnih bašti, do totalnih ludila od super prenatrpanih, bučnih ulica… Sami gradovi su i meni mnogo manje zanimljivi nego sama priroda. Kansai region je pun zanimljivih hiking mogućnosti. Šetaš od banje do banje, kroz prirodu, kraj malih hramova. Ima puno tih hodočasnih staza. Pogledaj kao primer Kumano Kodo, ali ima i manje popularnih, gde će biti mirnija atmosfera. Novembar je super vreme za te stvari, ali može biti previše turista. Nara je mnogo mirnija i manja od Kjota, ali i u Kjotu možeš naći mirne i manje turističke delove. Oko Tokya imaš i Nakagoriyamu, Mitake, Odake… itd…

Nekako sam propustila ovo. Nisam bila na Radži Ampat još uvek! Ja inače više volim da planinarim nego ronim. Često organizujemo putovanja oko planinarenja, retko oko ronjenja. Sad smo nešto zaređali s tim, ali nije baš tipično za nas. Nego, dođoh da zaokružim ovo svoje pisanje linkom ka strani o Francuskoj Polineziji na mom sajtu. U okviru te strane ima nekih dodatnih misli o FP-u, mada ne baš organizacionog tipa. Na samoj strani ima linkova ka postu o svakom ostrvu, galerijama sa slikama i YouTube listi sa snimcima sa ronjenja. Iako sam prilično zadovoljna svojim fotografskim umećem i donekle spisateljskim, videe sam bukvalno prvi put snimala/montirala tako da se nadam da će bar donekle uspeti da prenesu bogatstvo podvodnog sveta. https://marica.org/?destination-item=french-polynesia

Pogledala sam skoro crtani-film i poželeh da ga podelim. Pa rekoh, ajd kad pišem o njemu da pridodam još par "sličnih" možda bude nekome zanimljivo. Poređani su bez ikakvog reda. I preskočila sam sve one koji su bili uključeni već u prethodnu listu koju sam pravila o crtaćima: Animirani filmovi o Bliskom istoku Pelikan Blue Priča o tome kako su Mađari falsifikovali vozne karte devedesetih kada su konačno dobili slobodu da putuju ali para za ta putovanja nije bilo. https://www.imdb.com/title/tt10133702/ Aurora's Sunrise Biografija Aurore Mardiganian koja je preživela genocid u Jermeniji i završila u Holivudu kako glumica u filmu koji se bavio tom tematikom. https://www.imdb.com/title/tt20873160/ No Dogs or Italians Allowed Reditelj je ispričao priču o svojoj porodici koja je iz Italije emigrirala u Francusku. Prikazuje život u ranim 1900tim. https://www.imdb.com/title/tt12826598/ Rocks in my Pockets Biografije i autobiografija žena i njihovh psiholoških problemima u familiji rediteljke. https://www.imdb.com/title/tt2961890/ Funan Pre svega priča o životu u Kambodži u vreme vladavine Crvenih Kmera. https://www.imdb.com/title/tt6342440/ Miss HOKUSAI Biografija čuvenog slikara Hokusai, ispričana iz ugla njegove ćerke O-Ei, koja je i sama bila velika umetnica. https://www.imdb.com/title/tt3689910/ Tatsumi Biografija manga umetnika Jošire Tacumija, koji je crtao alternativne mange. https://www.imdb.com/title/tt1922736/ Ethel & Ernest Crtani je rađen po istoimenom stripu Rejmonda Bridžisa. I sam strip je predivan. To je praktično biografija, život njegovih roditelja između 1928-1971. https://www.imdb.com/title/tt1725969/ Approved for Adoption Još jedna adaptacija stripa. Biografija režisera/strip autora Junga, koji je usvojen iz J. Koreje u Belgiji, njegov povratak u Koreju i sva drama koja uz to ide. https://www.imdb.com/title/tt1621766/ Another Day of Life Dokumentarac o poljskom novinaru Kapućinskom i njegovom izveštavanju o ratu u Angoli. https://www.imdb.com/title/tt2967856 Loving Vincent Biografia Van Goga. Sam nastanak i tehnika crtanog su fascinantni. To je prvi u potpunosti naslikan crtani. I slikalo ga je 125 umetnika iz celog sveta. Biografija se fokusira na sam kraj njegovog života. https://www.imdb.com/title/tt3262342/ Josep Biografija katalonskog crtača i revolucionara Bartolija. Fokusira se na njegov život u koncentracionom logoru u Francuskoj nakon Civilnog rata u Španiji. https://www.imdb.com/title/tt10534996/ Buñuel in the Labyrinth of the Turtles Biografija Bunjela, ali fokusirana na njegovo snimanje filma Zemlja bez hleba (1933). I ovaj crtani je rađen prema istoimenom stripu. https://www.imdb.com/title/tt7336470/

Zanimljiv članak. Baš ću potražiti knjigu. Često me zaokupljuju neka od ovih pitanja na putovanjima (i još više nakon njih). Mnogo šire od poređenja i paralela istočnjačke i zapadnjačke kulture. I teško mi je da te misli složim jer se očigledno tu brkaju pitanja i orginalnosti i masovnog turizma i masovne proizvodnje i reprodukcije i restauracije, kuture, filozofije..., a ponajviše šta je meni zapravo ugodno za oko (i duh). Čini mi se da bi ova knjiga (i njoj slične) mogle malo da unesu reda u te zbrkane misli. Jel ima neko možda preporuke za knjige koje se bave sličnim ili istim temama? Baš bih volela malo da istražim ovu tematiku.

Pre par godina muž i ja bili u BGu i odlučimo da izvadimo nove pasoše. Trebalo je da putujemo nešto po Jugoistočnoj Aziji (živeli već u SG) a tada su nam svuda trebale vize. A malo strana ostalo u pasošu. Ima neki preporučeni minimum kad vadiš vize, bar 2 slobodne, dve susedne slobodne, nešto tako…. U svakom slučaju shvatim da će nam trebati bar 7 strana slobodnih u kratkom roku, i odlučimo da ih zamenimo dok smo u BGu.U to vreme takođe samo neka konzularna odeljenja su izdavala biometrijske pasoše. Nama najbliži je bio Peking. Na sajtu MUPa piše da novi pasoš možeš da dobiješ kad je važenje isteklo ili ne može da služi svrsi. Naš praktično nije mogao da služi svrsi. Nije to tako službenica shvatila. Imali smo scenu, ali moj nezadovoljni mejl žalbe je rezultirao rešavanjem problema u dva dana sa sve izdatim novim pasošima. Mogla bih roman da napišem ovde o dogodovštinama sa srpskom birokratijom gde se dešavaju slične ili iste stvari. Inače, ja sam ličnu kartu zadržala zbog par praktikalija, ali ne koristim nikakve pogodnosti rezidentalnog statusa.Mislim da je to slučaj sa većinom ljudi. Verovatno država ima neke koristi od tih statistika gde mi postojimo iako ne postojimo. ili je jednostavno sistem star i inertan.. Mislim, kazne su male za to ne odjavljivanje, mrzi me sad i da se bakćem sa time.