marica

like! (za post gore) Kad sam na glavnoj stranici forum i vidim neki novi odgovor na topic, gde god/ na šta god da kliknem u tom bloku vodi me na vrh te teme, a ne na taj poslednji odgovor u okviru teme. OK, sad vidim da ima razlike da li sam ulogovana ili ne. Kad sam ulogovana odvede me na odgovor, a kad nisam na početak teme. Što je možda zapravo i OK samo ranije nije tako radilo. 🙂

Forest (ghost) city Još jedan od bizarnih kineskih projekata. Ovaj u neposrednoj blizini Singapura. Do ovog vikenda nisam ni znala da postoji.

Australija i Novi Zeland, takođe

Kada je u pitanju veća oblast ili država u kojoj me je više mesta opčinilo to bi bili Patagonija, Tajvan, Turska, Slovenija i Japan. Tu uvek presuđuje: kombinacija prirode, stepena egzotičnost i mentaliteta lokalaca. Kada su u pitanju gradovi tj. naseljena mesta tu su: Tajpei, Tokio, Džogdžakarta, Kopenhagen, Ljubljana, Kadakes, Buenos Ajres, Bogota, Valparaiso. Kod gradova najviše cenim umetničku scenu (onu zvaničnu muzejsku/galerijsku i uličnu - obe moraju da me oduševe), arhitektura tj. miks različitih stilova, slojevitost i arhitektonski haos, mirne oaze - moraju da imaju mesta gde mogu da se sklonim od gradskog haosa i na kraju taj specifični vajb koji lokalci nametnu tj. moram da osetim naćin života lokalnih ljudi. I eto ideje za neko sledeće putovanje. Hvala na podsećanju da postoje!

Zabavno! Zanimljiva mi je forma, tj. kako je ChatGPT organizovao odgovore. Očekivala bih mnogo površniju analizu. A zanimljivo mi je i kako je Marka doživeo, ja ga nisam tako doživela ni kroz knjigu ni uživo.

Baš korisno. Hvala! Ja već par godina sporadično planiram i odustajem od posete Kini, i stalno se nešto bzvz zagubim oko praktikalija. Tako da mi sad super ovaj sumarum.

Pre puta sam nešto čitala da imaju problem sa karticama, nema ih dovoljno. Turističkih kao ima, ali su mi informacije bile nešto konfuzne zato sam ja na kraju instalirala tu na telefon. Moram inače da priznam, mene je Singapur toliko ramazio sa dobrim i jeftinim, fantastično obeleženim prevozom, da sad gde god odem i krenem da čitam o prevozu, u fazonu sam: Što je ovako komplikovano? Sa tim karticama možeš da plaćaš u mnogim radnjama, kupuješ vodu ili druga pića na aparatima, i sl. Pošto pare ne možeš da vratiš, gledaj da ne uplaćuje na nju previše. Kreni sa 1000-2000 pa vidi koliko zaista trošiš, Sad gledam istoriju plaćanja, cene vožnje su bile od 140-450 jena.

Problem je što su ta sela loše povezana sa Osakom. Nekih 4 sata smo mi izgubili na prevoz u povratku., bila je neka kombinacija bus pa voz- Do tamo nas je vozio vlasnik AirBnB -a iz Osake kod koga smo odseli do Yunomine, a onda smo tu kombinovali neka dva treka. Put do tamo je bio oko 2 sata kolima. Nisam sigurna kako da izvedeš to ako ideš prevozom u oba smera. Možda da probaš da nađeš negde smeštaj bar na jednu noć. Pa da ti to bude baza, odakle kreneš rano ujutru? Pa se vratiš za Osaku? Inače na svakoj stanici u Japanu imaš gde da ostaviš stvari preko noći, ne moraš da vucaraš sve sa sobom.

Samo na jednom delu gde smo mogli da stignemo ujutru i vratimo se uveče. Tako da nismo spavali u selima usput. Bili smo u sezoni Sakure, sećam se da nisam mogla da nađem smeštaj ni u Kjotu jer smo baš nešto naprasno odlučili da idemo. A i u tim onsenima isto… sve je bilo prebukirano. Ali mi se baš dopalo, i sve kao otići ću baš planski na taj put sa sve odsedanjem u banjama… ali uvek me neki drugi delovi privuku… te, tako još ne odoh.

Ja se nikad ne vozim autobusima po gradu gde postoji dobar metro sistem, te tako nikad nisam ušla u bus u Tokyu. Kao što reče sasha16 imaš nekoliko kompanija koje voze vozove po gradu, imaš JR linije (japanske železnice) + 2 metro linije + neke dodatne linije. To sve izgleda kao jedan sistem, ali ustvari je gomila različitih operatera. Može da se desi da ti u istom vozu sediš i pređeš 5 stanica, a da si se vozio sa dva različita operatera na 2 različite linije. Ja sam probala nekoliko aplikacija za prevoz, i Google ubedljivo ima najviše smisla za navigaciju. Tako da sam na kraju samo njega koristila za navigaciju. Što se tiče karata, zato što je milion operatera nema pravih popusta koji imaju smisla za turistu. Možeš na primer da kupiš karte za metro 1d/2d/3d https://www.tokyometro.jp/tst/en/index.html ali onda ne možeš da koristiš ostale linije. S tim da ove dve pokrivaju najveći deo popularnih turističkih destinacija. Meni je sve to bilo smaranje pa smo koristili karticu za prevoz koju dopunjuješ po potrebi. Ima ih dve. Mi smo koristili Suica, može da se instalira na telefon. Na iPhonu se samo doda u Wallet, nema neke posebne aplikacije. Dopunjavala sam je par puta preko platne kartice koja mi je u walletu, ali je iz nekog razloga to prestalo da radi pa sam morala na aparatima na kojima se dodaju pare i na fizičke kartice. Ne može baš na svakom aparatu, nego samo na onima gde karticu naslanjaš. Ako takvih nema na stanici (što je retkost) dodaće ti službenici. Uvek imaš kao malu kancelariju gde sede službenici kraj tih kapija gde očitavaš karticu. Za četiri nedelje prešli smo oko 500km peške po gradu (bar tako kaže moja Health aplikacija na telefonu i potrošili oko 11.000 jena na prevoz po osobi. U Japanu ima dosta mesta na kojima ti treba keš. Dobra stvar je što na svakom koraku imaš 7-11 ili FamilyMart u kojima imaš ATM aparat i možeš da podigneš pare. Na 10.000 jena uzimao mi je proviziju od 100 jena. Jednom sam davno, menjala pare u banci i to je bilo zanimljivo kulturološko iskustvo. Toplo preporučujem, ako ti se ne žuri. Za SIM baš i ne znam ja uvek kupim roming paket kad negde putujem.

http://www.hyperdia.com/en/ ima i app sad ako se ne varam. Ja sam pre 11 god prvi put išla za Japan i imala sam sličan plan. JR pass je delovao neisplativ i mnogo jeftinije je bila kombinacija Kansai Pass i avion Osaka - Tokyo. Od tada sam išla za Japan 10tak puta i bukvalno mi nikad JR pass nije bio isplativ. Baš dosta vremena treba da provedeš vozajući se da bi se taj pass isplatio. Inače ja sam trenutno u Tokyu (još 2 dana), bili 4 nedelje. Samo Tokyo. Grad je zaista haotičan i živ. Ono što ja volim kod njega je, što zaista ima svega, od malih restorana-izakaja sa 5 mesta za sedenje, predivnih tradicionalnih bašti, do totalnih ludila od super prenatrpanih, bučnih ulica… Sami gradovi su i meni mnogo manje zanimljivi nego sama priroda. Kansai region je pun zanimljivih hiking mogućnosti. Šetaš od banje do banje, kroz prirodu, kraj malih hramova. Ima puno tih hodočasnih staza. Pogledaj kao primer Kumano Kodo, ali ima i manje popularnih, gde će biti mirnija atmosfera. Novembar je super vreme za te stvari, ali može biti previše turista. Nara je mnogo mirnija i manja od Kjota, ali i u Kjotu možeš naći mirne i manje turističke delove. Oko Tokya imaš i Nakagoriyamu, Mitake, Odake… itd…

Nekako sam propustila ovo. Nisam bila na Radži Ampat još uvek! Ja inače više volim da planinarim nego ronim. Često organizujemo putovanja oko planinarenja, retko oko ronjenja. Sad smo nešto zaređali s tim, ali nije baš tipično za nas. Nego, dođoh da zaokružim ovo svoje pisanje linkom ka strani o Francuskoj Polineziji na mom sajtu. U okviru te strane ima nekih dodatnih misli o FP-u, mada ne baš organizacionog tipa. Na samoj strani ima linkova ka postu o svakom ostrvu, galerijama sa slikama i YouTube listi sa snimcima sa ronjenja. Iako sam prilično zadovoljna svojim fotografskim umećem i donekle spisateljskim, videe sam bukvalno prvi put snimala/montirala tako da se nadam da će bar donekle uspeti da prenesu bogatstvo podvodnog sveta. https://marica.org/?destination-item=french-polynesia

Pogledala sam skoro crtani-film i poželeh da ga podelim. Pa rekoh, ajd kad pišem o njemu da pridodam još par "sličnih" možda bude nekome zanimljivo. Poređani su bez ikakvog reda. I preskočila sam sve one koji su bili uključeni već u prethodnu listu koju sam pravila o crtaćima: Animirani filmovi o Bliskom istoku Pelikan Blue Priča o tome kako su Mađari falsifikovali vozne karte devedesetih kada su konačno dobili slobodu da putuju ali para za ta putovanja nije bilo. https://www.imdb.com/title/tt10133702/ Aurora's Sunrise Biografija Aurore Mardiganian koja je preživela genocid u Jermeniji i završila u Holivudu kako glumica u filmu koji se bavio tom tematikom. https://www.imdb.com/title/tt20873160/ No Dogs or Italians Allowed Reditelj je ispričao priču o svojoj porodici koja je iz Italije emigrirala u Francusku. Prikazuje život u ranim 1900tim. https://www.imdb.com/title/tt12826598/ Rocks in my Pockets Biografije i autobiografija žena i njihovh psiholoških problemima u familiji rediteljke. https://www.imdb.com/title/tt2961890/ Funan Pre svega priča o životu u Kambodži u vreme vladavine Crvenih Kmera. https://www.imdb.com/title/tt6342440/ Miss HOKUSAI Biografija čuvenog slikara Hokusai, ispričana iz ugla njegove ćerke O-Ei, koja je i sama bila velika umetnica. https://www.imdb.com/title/tt3689910/ Tatsumi Biografija manga umetnika Jošire Tacumija, koji je crtao alternativne mange. https://www.imdb.com/title/tt1922736/ Ethel & Ernest Crtani je rađen po istoimenom stripu Rejmonda Bridžisa. I sam strip je predivan. To je praktično biografija, život njegovih roditelja između 1928-1971. https://www.imdb.com/title/tt1725969/ Approved for Adoption Još jedna adaptacija stripa. Biografija režisera/strip autora Junga, koji je usvojen iz J. Koreje u Belgiji, njegov povratak u Koreju i sva drama koja uz to ide. https://www.imdb.com/title/tt1621766/ Another Day of Life Dokumentarac o poljskom novinaru Kapućinskom i njegovom izveštavanju o ratu u Angoli. https://www.imdb.com/title/tt2967856 Loving Vincent Biografia Van Goga. Sam nastanak i tehnika crtanog su fascinantni. To je prvi u potpunosti naslikan crtani. I slikalo ga je 125 umetnika iz celog sveta. Biografija se fokusira na sam kraj njegovog života. https://www.imdb.com/title/tt3262342/ Josep Biografija katalonskog crtača i revolucionara Bartolija. Fokusira se na njegov život u koncentracionom logoru u Francuskoj nakon Civilnog rata u Španiji. https://www.imdb.com/title/tt10534996/ Buñuel in the Labyrinth of the Turtles Biografija Bunjela, ali fokusirana na njegovo snimanje filma Zemlja bez hleba (1933). I ovaj crtani je rađen prema istoimenom stripu. https://www.imdb.com/title/tt7336470/

Zanimljiv članak. Baš ću potražiti knjigu. Često me zaokupljuju neka od ovih pitanja na putovanjima (i još više nakon njih). Mnogo šire od poređenja i paralela istočnjačke i zapadnjačke kulture. I teško mi je da te misli složim jer se očigledno tu brkaju pitanja i orginalnosti i masovnog turizma i masovne proizvodnje i reprodukcije i restauracije, kuture, filozofije..., a ponajviše šta je meni zapravo ugodno za oko (i duh). Čini mi se da bi ova knjiga (i njoj slične) mogle malo da unesu reda u te zbrkane misli. Jel ima neko možda preporuke za knjige koje se bave sličnim ili istim temama? Baš bih volela malo da istražim ovu tematiku.

Pre par godina muž i ja bili u BGu i odlučimo da izvadimo nove pasoše. Trebalo je da putujemo nešto po Jugoistočnoj Aziji (živeli već u SG) a tada su nam svuda trebale vize. A malo strana ostalo u pasošu. Ima neki preporučeni minimum kad vadiš vize, bar 2 slobodne, dve susedne slobodne, nešto tako…. U svakom slučaju shvatim da će nam trebati bar 7 strana slobodnih u kratkom roku, i odlučimo da ih zamenimo dok smo u BGu.U to vreme takođe samo neka konzularna odeljenja su izdavala biometrijske pasoše. Nama najbliži je bio Peking. Na sajtu MUPa piše da novi pasoš možeš da dobiješ kad je važenje isteklo ili ne može da služi svrsi. Naš praktično nije mogao da služi svrsi. Nije to tako službenica shvatila. Imali smo scenu, ali moj nezadovoljni mejl žalbe je rezultirao rešavanjem problema u dva dana sa sve izdatim novim pasošima. Mogla bih roman da napišem ovde o dogodovštinama sa srpskom birokratijom gde se dešavaju slične ili iste stvari. Inače, ja sam ličnu kartu zadržala zbog par praktikalija, ali ne koristim nikakve pogodnosti rezidentalnog statusa.Mislim da je to slučaj sa većinom ljudi. Verovatno država ima neke koristi od tih statistika gde mi postojimo iako ne postojimo. ili je jednostavno sistem star i inertan.. Mislim, kazne su male za to ne odjavljivanje, mrzi me sad i da se bakćem sa time.

Ja sam u MUPu u Starom gradu, vadila ličnu kartu po ubrzanom postupku upravo na osnovu toga što živim u inostranstvu. Tražili su mi neki dokaz. Ja priložila Pass koji ovde imam, oni napravili kopiju i izdali mi ličnu kartu ubrzano.

Zbog statusa koji ima (francuska prekomorska teritorija), Francuska Polinezija umnogome zavisi od Francuske iako zvanično ima neku svoju vladu. Mada i validnost lokalne vlasti je upitna. Da bi glasao na lokalnim izborima treba da budeš registrovan na FP samo 3 meseca. 3 meseca pred te njihove lokalne izbore naglo skoči broj Polinežana - Francuza. Vučić je učio od najboljih. Sa tim statusom oni sve živo uvoze iz Francuske. Zato je sve toliko skupo. Markiški arhipelag npr. ima super povoljnu klimu i velika su ostrva, hrana raste u izobilju, ali ti ćeš i dalje lakše naći jabuke iz Francuske, nego papaju sa markiških ostrva na Bora-Bori ili Tahitiju. Na Tuamotu arhipelagu uglavnom ćeš jesti kompot uvezen iz Francuske. Sva administracija, doktori, inženjeri, itd. su Francuzi koji dobiju svoje francuske plate i ekspatske pakete (smeštaj, hrana, itd... itd...), pri tome dobiju par mesečnih plata kao bonus pre nego što dođu i kad odu. Obično su na ugovorima od 2-3 godine. Obrazovanje u Polineziji je katastrofalno, Inače im edukaciju menadžuju u Francuskoj, to nije deo lokalne samouprave. Uzmi u obzir da je školstvo na polinežanskom skorija stvar, decenijama je bilo samo na francuskom. Većina lokalaca priča francuski i kod kuće kao lokalni jezik, malo ko priča engleski. Samim tim opada verovatnoća da ćeš ih sresti kao zaposlene u elitnoj uslužnoj delatnosti gde su plate i napojnice možda bolje. Primera radi, ni jedan jedini ronilački instruktor, vodič nije lokalac. Jer, da bi to bio mora da završi kurseve u Francuskoj. Oni imaju neku svoju posebnu sertifikaciju za ronioce. Francuzi mogu da kupuju i poseduju zemlju u FP što rado čine. Mnogi imaju pansione, bungalove i sl. A naravno tu su i vlasnici i suvlasnici tih luksuznih resorta po Društvenim ostrvima. Primera radi, drug nam se pohvalio da je njegova firma kupila neku francusku firmu koja ima suvlasnički status u Four seasons resortu na Bori-Bori te da može tamo da nam bukira smeštaj sa 50% popusta. I tako naivno odosmo na sajt resorta da vidimo cene, a one preko 2500 evra za noć sa sve tim popustom. Tako da da, luksuzni turizam je njihova specijalizacija. Na Bori-Bori su zabranili kruzere npr. Pre par godina kruzeri bili svuda zabranjeni u Francuskoj Polineziji. Sve to, jer smatraju da kruzeri i luksuzni turizam ne idu zajedno. Mislim da sad ponovo mogu da pristaju na nekim ostrvima. Kako koja vlast dođe ta odluka se menja. Ali na Bori-Bori je i dalje zabranjeno. Ti Kinezi takođe dobro žive, oni su svi tu zbog biznisa. Na Tikehau atolu trenutno radi jedna prodavnica i nju drže Kinezi. Lokalci najmanje koristi imaju od turizma. Vidiš to po tome i što te zapravo jako malo Polinežana uslužuje, tj. mali broj njih srećeš (sem na ulici, u prolazu). Njihov model je sušta suprotnost tajlandskom, indonežanskom, maležanskom i ostalim u ovom regionu.

Cene u supermarketima oko 50% skuplje nego u Evropi. Hrana: doručak 8-12 evra uglavnom južno-evropski slatki doručak, ručak/večera 12-15 evra, tipa pizza ili njihov lokalni specijalitet sašimi tuna u kokosu sa pirinčem Hoteli... uh... kao što rekoh jedva nađoh i ovo što sam našla. Nisam ni mogla da izvoljevam. Često je to što sam bukirala bilo jedino dostupno. AirBnB na Tahitiju je oko 100evra za jednosoban stan/hotel. Na Tikehau smo bili u manje-više tipičnoj lokalnom smeštaju (nema izolacije, nema kuhinje, prakrično bungalov-soba od šperploče sa slamenim krovom, na plaži, bez klope) 150 evra/noć. Moorea (bungalov-stančić ima i kuhinju i privatnu terasu, sa doručkom, na plaži) 400 evra/noć. Rangiroa (ful opremljen dvosoban stan u privatnoj kući, ogroman balkon, sa doručkom, na plaži) 220 evra/noć i Fakarava (bungalov-soba, super fensi izgleda doduše na kraj sela, ogromni balkon, sa doručkom i večerom, na plaži) 220 evra/noć. Eto, ko što ti reče nije ladno Vizni režim je kao sa Francuskom. Šengen pravilo. Mislim da se ti dani broje za Šengen, kao da si bio u kontinentalnoj Francuskoj. Nije glupo pitanje, cimali su nas zbunjeno i u SGu i Na Novom Zelandu (gde smo presedali). Na momente sam mislila da nas u NZu neće pustiti na avion za Tahiti.

Cena zarona zavisi gde roniš i kako se organizuješ. Postoje ronilačke kartice, gde dobiješ popust na količinu. Pogledaj njihov sajt: https://edivingpass.com/en/know-more/french-polynesia.html (70-75 EUR po zaronu) Na njihovom sajtu imaš spisak svih centara koji su uključeni. Ima i mapa. Ako znaš da ćeš ići samo na Fakaravu i Rangirou npr. onda možeš da uzmeš pass direktno kod nekog ko ima centre na oba ostrva. Npr. TopDive https://topdive.com/rates-2-2-2-2/ Mada, opet te izađe slično cena. Ja sam pisala orginalno TopDive-u da se raspitam i objasnila da ronim Mooreu, Tikehau, Rangirou i Fakaravu. Pošto oni imaju centre samo na poslednja dva prosledili su moj mejl nekoj agenciji https://tahiti-excursions.com/ Ljudi mi odgovorili sa detaljima, objašnjenjima i savetima i cenu mi poslali. Oko 80 EUR po zaronu. S obzirom na celu uslugu, ne moram da se cimam i kontaktiram različite centre, da rezervišem i ostalo, pomislih da je ok da se ugrade pa sam išla preko njih. Bilo bi nešto malo jeftinije da sam uzela epass i sama se cimala sa rezervacijama. Mi smo ronili sa Nemoz (Moorea), Tikehau Dive (Tikehau) i TopDive (Rangiroa i Fakarava). Prva dva standardne boce, sa TopDivom na Nitrox. Oni nemaju obične. Nema doplate za Nitrox, nit su pravili problem što nemamo sertifikat. Oprema ako ti trba i prevoz do i od smeštaja su za dž, nema dodatnih troškova. Ta cena pokriva sve. Ja sam u maju bila na Sumbawi (Indonezija) i bili su mi skuplji zaroni.

Njujork je jedno od retkih mesta koje mi se baš nije dopalo. Možda jedino koje sam posetila, očekivala da mi se neće dopasti, imala gomilu nekih predrasuda i nakon posete se pitala kako je moguće da baš ispuni sva negativna očekivanja. Zato mi je posebno zanimljivo da čitam putopise i zapažanja drugih ljudi o njemu.

Vratih se sa Francuske Polinezije pa da dodam par zapažanja o istoj. Prvo bi bilo pošteno objasniti da smo na FP prevashodno išli da vidimo kitove i ronimo. Na osnovu toga smo birali koje arhipelage i ostrva u okviru njih ćemo posetiti. Kao i vreme za posetu. Sezona kitova je jul-oktobar, s tim da je druga polovina avgusta do kraja septembra neki vrhunac te sezone. Takođe imali smo samo 15 dana odmora. Drugo, sve treba bukirati mnogo unapred. Ja sam bukirala smeštaj početkom maja za drugu polovinu avgusta i ograničenost smeštaja ja diktiralo i gde smo odseli i koliko dugo smo odsedali. Za plivanje s kitovima treba odsesti na Moorei ili Tahitiju. Sa Mooree je put do njih znatno kraći, a ista je i prijatnija za odsesti. Papeete na Tahitiju je najveći grad u FP, tu je luka i internacionalni aerodrom pa je sve zbog gužve i prometa manje inspirativno. Tahiti je veliko ostrvo, sigurna sam da i na njemu ima svakako raznoraznih zanimljivosti, ali nije mi se dalo trošiti to ograničeno vreme u gradu. U Papeeteu svakako morate odsesti svaki dan kad menjate let ili hvatate brod, zbog načina na koji je sve oko transporta organizovano. Centar grada je blizu luke s koje kreću trajekti za Mooreu. Gradski prevoz je manje-više nepostojeći, a taxi od aerodroma do grada košta oko 25 evra, zavisi da li je dnevna ili noćna tarifa. Neki hoteli/pansioni nude transfer za dž što onda izađe baš povoljno. Inače, taksisti su pošteni. Od Papeete do Mooree ima redovan trajekt https://www.aremitiexpress.com/en/home/ Ignorišite status pun/prazan ako idete bez kola, ti statusi se odnose na njih. Za putnike uvek ima mesta. Kartu kupite pre puta. Šalter je uvek otvoren. Vožnja traje oko 30min. Arhipelag Društven ostrva Moorea Odseli smo na zapadu ostrva - Haapiti selo. Plaža je bila kamenita, ali plitka i greben je ispred tako da se moglo bez problema kupati na plaži. Pre grebena npr. ima delfina, te se i kajakom moglo do njih. Kažu da su najlepše, peskovite, plaže kraj aerodroma, na severo istoku, ali ja ih nisam ni videla, tako da ne mogu da sudim. Na severozapadu ostrva ima dva mala ostrvceta (ima i nekih plažnih barova na njima), tu je pesak sitan, lep ima raža i ajkula u plićaku, kornjača, morskih golubova. Sve to može da se snorkiluje. Eskurzije sa kitovima postoje u kraćoj pola dana varijanti i dužoj celodnevnoj varijanti. Možete ići u grupi ili platiti privatnu turu. Najjeftinija verzija je ta grupna poludnevna i ako se ne varam cena je oko 100 evra po osobi. Ako uzmete ove privatne vode vas i na snorkling i obiđete sve te lepe lagune. Naravno cena je višestruko veća. Kad je pik sezone, velika je verovatnoća da ćete videti kitove. Mi smo ih videli u dva navrata, jednom su bile 2, drugi put 3 jedinke. Iskustvo je fenomenalno, ali koliko će kitovi biti blizu vas zavisi od njihovog ćefa i sreće. Brodovi ne smeju da vas izbacuju blizu. Oni vide kad kit izroni i izbace vas dosta daleko od njega, onda vam sledi plivanje i čekanje da opet izađe na površinu. Može da se desi da odu u drugom smeru npr. a može da se desi da je kit raspoložen da priđe jako blizu. Treba se naoružati strpljenjem. Plivanje je izazov jer ste na otvorenom, u okeanu, talasi umeju da budu baaaaš veliki. Ako patite od morske bolesti povraćanje vam ne gine. Ronjenje na Moorei je takođe, totalno ludilo. Mi smo ronili na severu i super su zaroni bili. Jedan Talijan mi se kasnije žalio da je na juoistoku katastrofa. Pojavila se neka invazivna vrsta koja uništava korale. Kornjače i ajkule su zagarantovane na svakom zaronu. Riba koliko hoćete. Korali, na severu, zdravi. Ribe su manje stidljive i daleko veće nego bilo gde, gde sam ronila ranije. Takođe ih je u nenormalnom broju. Arhipelag Tuamotu bam-bam je već pisao na dva mesta o ovim ostrvima pa ću se truditi da ne ponavljam već napisano. Ovaj arhipelag je verovatno najpopularniji među roniocima. Moj prvobitni plan je bio da budemo 4-5 dana na Moorei, a onda ostatak na jednom od ostrva. I to najverovatnije na Fakaravi o kojoj je bam-bam tolike hvalospeve napisao. Nije samo on, moja iscrpna istraživanja su uvek upućivala na to ostrvo. Međutim, nisam uspela da nađem nikakava smeštaj slobodan za ceo taj period. To, u kombinaciji sa dostupnosti avionskih karata, doveo je do toga da smo obišli čak 3 ostrva u ovom arhipelagu. Ja sam sumnjala da ćemo zbog toga biti okruženi morem turista, ali nismo. Količina smeštaja je vrlo ograničena i gradnja velikih hotela je zabranjena te čak i u najvećem jeku sezone ostrva deluju poluprazna. Ronjenja su toliko dobro organizovana da nikoga sve svoje grupe ne vidite. A najveća grupa u kojoj sam bila je brojala 6 članova sa sve vodičem. Air Tahiti prodaje komplete karata koje vam omogućavaju da dosta povoljno obiđete više ostrva u okviru jednog arhipelaga. Povoljno u odnosu na to da idete samo na jedno ostrvo, ali svakako i dalje dosta skupo. Tako smo kupili Tuamotu pass s kojim smo obišli Tikehau, Rangirou i Fakaravu. Jedino pravilo je da ne možete da se vratite na ostrvo na kojem ste već bili i putovanje mora da počne i završi se na Tahitiju. Detalje imate na njihovom sajtu: https://www.airtahiti.com/en/airpass-fares Tikehau Najmanji od ova tri prstena. Toliko je malo da se po glavnom ostrvu svuda može peške. Mada svi smeštaji nude bicikle. Mi smo bili na najsevernijoj tački glavnog ostrva. Bili smo pripremljeni na to da je na Tuamotu sve teško dostupno, ali to odsustvo, nedostatak i ograničenost svežeg voća i povrća, generalno izbora namirnica vas i dalje zaprepasti. Pošto je malo ostrvo, a naš smeštaj bio na prelepoj peščanoj plaži (najlepšoj na ostrvu), još ispred savršeno za kupanje, meni je ostrvo ostalo u najlepšem sećanju. Plitka voda, nema struja, može se preplivati do susednih ostrva - milina. Ronjenje fenomenalno, Moorea na steroidima. Zapravo su sve zaroni u istom prolazu i oko njega. Ali zbog struje koja nosi vodu u/iz okeana u/iz lagune, zavisi na kojoj tački ćete roniti i šta ćete pri zaronu videti. Rangiroa Možda najmanje impresivna od ova 3 ostrva. Opet, roni se u istom prolazu Taiputa pass ali svaki put imate drugačiji utisak. Opet ronjenje fenomenalno. Prvi put videli na desetine ajkula u jatu. Videli grupu delfina, od kojih jedan došao da se igra i grli sa nama. Opcije su da se spustite kroz prolaz, kad voda ide od okeana ka laguni ili se roni na spoljnem grebenu. Meni je taj drift kroz pass bio bezveze. Prejaka struja da bi uživala u bilo čemu, gledala sam samo da negde ne odletim. Greben je sa druge strane fenomenalan. Mi smo odseli na Taiputa ostrvu, koje je manje, i odmah uz glavno ostrvo. Deli ih pomenuti Taiputa pass. Na Taiputa ostrvu, restorani rade samo 4 dana nedeljno i izbor je baš limitiran. Mislim da ima 2 restorana. Naš domaćin je kuvao za nas. Ako odsednete na glavnom ostrvu, situacija je daleko bolja. Ni na jednom od ova dva nisam videla neke impresivne peščane plaže. Doduše, meni se baš dopala ta kamena plaža koja gleda ka laguni. Može se i na ekskurzije do udaljenijih ostrva sa plažama kao na razglednicama. Mi za to nismo imali vremena. Fakarava Definitivno zaslužuje status najboljeg među svim Tuamotu atolima. Ajkule svuda u plićaku. Dugačka peščana plaža ka laguni duga dobrih 2-3km. Doduše, uska je jako, na metar od vode je drveće, ali to samo pravi dobar hlad. Ronjenje, sve ovo do sad pa pomnožiš sa 2. Ima dva prolaza za ronjenje, jedan na severu, drugi na jugu. Mi smo ronili samo na severu. Kažu da na južnom ima oko 300-400 ajkula u prolazu uvek. To mi ostaje za neki drugi put. Na severu ima mesto za ronjenje zove se Alibaba to mi je bio omiljeni zaron ikad. Mislim, u ovom mom skromnom desetogodišnjem ronilačkom iskustvu. Toliko ribe, sa tolike blizine, to je naprosto neopisivo. Blizu tog južnog prolaza ima opet prelepih peščanih ostrvaca s plažama, ali ni za njih nismo imali vremena. Takođe, ronilački centri sa severa, ne vode uvek na ronjenje na južni prolaz. Za to postoji sezona. Taj put traje 2+ sata i talasi znaju baš da budu veliki. Na kraju mi je bilo i drago što smo videli sva ta ostrva, ali zbog toga ni za šta sem za ronjenje nismo imali vremena. Generalni zaključak o ostrvima: Ako niste ronilac mislim da Društvena ostrva nude daleko najveću udobnost. Mogu da razumem zašto bi neko izabrao Boru-Boru, Mooreu ili neko drugo ostrvo u tom arhipelagu. Ta ostrva su izuzetno popularna i za ronjenje/snorkilovanje sa mantama. S druge strane imaju prelepe plaže i blizu su Tahitija. Na Tuamotu atolima, sve je duplo skuplje nego na Moorei, a 5 puta je gore. Ronjenje, naravno sve nadoknadi. Za ronioce, nema razmišljanja, pravac Tuamotu. Ostali arhipelazi su opet totalno druga priča, ali o njima ovaj put nisam ni razmišljala. Zanimljivo mi je bilo koliko Tuamotu atoli deluju bajkovito iz aviona. I dosta kompaktno. Kad se nađete na nekom ostrvu nemate taj osećaj da ste u prstenu. Takođe je nestvarno lepo što imate surfersku, okeansku plažu s jedne strane i peskovite lagune sa druge. A sve to razdvaja svega 300m kopna. Atoli nemaju pijaću vodu i na njima se sem kokosa ništa i ne uzgaja. O tome sam inače dobila oprečna mišljenja. Domaćin na Fakaravi je tvrdio da uzgaja lubenicu, dinju, papaju, paradajz i krastavac i da im so i loša zemlja ništa ne smetaju. Domaćin na Rangiroi je tvrdio da sem kokosa, taj salanitet u vazduhu ne može ništa da preživi. Ono što mi je na ostrvima smetalo je vidno odvojen, potlačen život Polinežana. Bukvalno su stanovnici drugog reda. To je nekako umanjilo tu romantiku i bajkovitost samih ostrva. Dodaću link ka slikama i možda romantičnijim verzijama priča kad stignem da obradim sav materijal.

Namerno koristim izraz "nisam je dobila" a ne "odbili" iako jesu tehnički jer moj zahtev nije bio u skladu sa onim kako Tai ambasada zamišlja normalnog turistu i normalni zahtev za turističku vizu. Kada sam prvi put aplicirala za vizu u Tai ambasadi u Singapuru, još uvek ništa nije bilo online. Papiri su se predavali u ambasadi. Sećam se da sam imala karte, ali ne rezervisan smeštaj. Uzeli papire, kratko prokomentarisali da sledeći put rezervišem nešto na bookingu pa otkažem, ali da je OK za taj put i izdali mi vizu za dan-dva. Ja pomislih, baš su fleksibilni, super! Posle toga uvedu online apliciranje. Ja napravila plan puta. Uzmemo 3-4 nedelje odmora, i krenemo vozom od Singapura do Bankoka. Stajemo usput gde nam se prohte i koliko nam se prohte. I posle se avionom vratimo nazad. Kupim tu povratnu kartu u jednom pravcu Bangkok - Singapur, da pokrijem izlaz i krenem da popunjavam formular. Naravno stignem do dela gde treba da zakačim karte i smeštaj. Ja pošto nemam, zakačim neki dokument gde objasnim ceo plan puta i tu kartu od Bangkoka do Singapura. Oni mi pošalju neki automatski/predefinisani email gde se žale da nema smeštaja i karte do tamo. Ja ponovo sve objasnim, pošaljem i na neke mejlove koje sam našla na sajtu, zovem (popričam sa nekom službenicom), odem do ambasade ali me nisu pustili unutra i manje-više svi me odjebu. Inače, htedoh ja i da kupim kartu kojom bih prešla iz Maleziju na Tajland, od poslednjeg mesta u Maleziji do prvog na Tajlandu, i to nije moglo online. E sad, pošto nisam u određenom roku dopunila zahtev, oni zatvore moj slučaj i odbiju moj zahtev zvanično. Da sam ja uzela povratnu avionsku kartu i napravila neku rezervaciju za smeštaj, sigurna sam da bi taj proces bio formalnost kao i prvi put. U svakom slučaju, ja odlučim da stavim Tajland na crnu listu jel nisu hteli da izađu u susret mom "cool" putnom planu. Oni se pojedoše od muke zbog toga ali inat je jedna od srpskih kulturoloških specifičnosti koju baš negujem i pokušavam da održim živom čak i na drugom kraju sveta. Da, ne znam ni ja. Kao što rekoh nisam se nešto udubljivala, a sada ti je jasno i da je to zato što se i dalje durim na Tajland.

Jedan je put od Aerodroma do Prokopoa gradskim prevoz, a da ne presedaš. I sam si ga već našao. A taman staje i na Tošinom bunaru za koji si se orginalno raspitivao. Lakše je jedino da uzmeš taxi, al’ to će da te mnogo više košta. Inače na sajtu javnog peevoza imaš i iscrtane stanice na mapi: https://www.bgprevoz.rs/linije/red-voznje/smer-b/600 u meniju, sa strane, imaš link da promeniš smer i skineš PDF sa redosledom vožnje.

Što Atina? Rekao je BG, a ako ima srpski pasoš što bi mu iko pravio problem? Ja sam pre par godina (još pre kovina) aplicirala u Singapuru. Nisam je dobila i od tad digla ruke od Tajlanda. Ali, prošli vikend dvojica Srba u Singapuru komentarišu vizu na dolasku. I koliko će im sad biti lakše jer svako malo skoknu na produženi vikend na Tajland. Na moje pitanje zar im nije bio smor s tom Tai vizom ranije, rekoše mi da su aplicirala u BGu (online), da se nisu smatrali sa konzulatom u Singapuru. E sad, oni ne ostaju dugo i sigurna sam da lete avionom. Iz SGa ima podosta direktnih letova do raznoraznih Tai destinacija., Nisam se nešto preterano udubljivala u razgovor i dalje ne planiram da idem na Tajland, ali verovatno bi napomenuli da su ikada imali problema na ulazu.

Odakle ti ovo? Malo sam zbunjena. U Indoneziji dobijamo Visu na arrival, ali tako je valjda bilo od kada su olabavili s vizama za nas. Ako se ja ne varam, ti uslovi se nisu menjali.