ДОБИО САМ ВИЗУ!!! :blob:
У Уторак 09.04. имао сам интервју у Амбасади. Термин је био у 9 х, а пошто сам стигао пола сата раније, особље које прима формуларе је прозивало па сам у конзулат ушао већ у 8.50.
Што се папира тиче понео сам
- нови и стари пасош
- потврду о сталном запослењу
- радну књижицу ( копију и оригинал)
- потврду о висини примања
- извод о некретнинама
- потврду о измиреном порезу
-извод из МКВ и МКР за дете и супругу
- решење о годишњем одмору
- извод о некажњавању
-потврда из банке о количини девиза на банковном рачуну који гласи на моје име (у еврима=1500еура) и један на ћеркино име У (ШВАЈЦАРЦИМА=1600) где сам ја законски заступник истог и могу располагати новцем. Девојка која је запримила папире не потребне ми је одмах вратила, а остатак сложила по реду који треба да буде. Добио сам број 113, мислио сам Који баксуз. Пре уласка у конзулат остављају се технички уређаји, кључеви и остали метални предмети и за то се добије број да би се касније могли подићи.
Наш лик из обезбеђења, те упућује у чекаоницу у којој чекаш да се појави твој број, који мораш чувати уз документа, да се појави на дисплеју. Након тога су ме прозвали са шалтера број 2 где сам предао предходно сређене папире. Наш службеник који ради на том шалтеру питао ме је где радим, да ли сам ожењен, да ли сам до сада путовао у Америку и да ли имам визе у старом пасошу. Предао сам му стари пасош у коме имам шенгенску визу из 2001 године. Након тога, чекаш да те на шалтеру 4 прозове американка, која поприлично лоше прича српски али симпатично, и код ње се остављају отисци прстију, и то прво четири прста леве па након тога четири прста десне руке, а на крају палчеви обе руке. То уопште није проблем, јер американка све време објашњава редослед поступка. Када се све то обави чекаш да те прозове неко од конзула на шалтерима 6 и 7. Ја западох на шалтер број 6, код лепе црне конзулице која нема више од 35 година.
разговор је текао овако
КОНЗУЛ: да ли сте до сада били у Америци
ЈА: не
КОНЗУЛ:да ли сте запослени и где радите
ЈА: јесам, радим . . . . . .
КОНЗУЛ:зашто идете у Америку
ЈА: туристички, желим да посетим Сан Франциско, Сакраменто итд.
КОНЗУЛ:да ли имате неког у Америци
ЈА: немам. . . . И онда сам почео да описујем шта желим да видим у тим градовима, онако опуштено кроз зајебанцију. Наравно припрему сам имао на интернету
КОНЗУЛ: како сте ми описали тај Сакраменто имам и ја жељу да га посетим.
КОНЗУЛ:колико вам дете има година, да ли супруга негде ради
ЈА: ради у . . . . а дете ми има 10 година.
КОНЗУЛ: (уз пријатан осмех) ДОБИЛИ СТЕ ВИЗУ СРЕЋАН ПУТ И ЛЕПО СЕ ПРОВЕДИТЕ У АМЕРИЦИ ВАШ ПАСОШ ЋЕ ТЕ ДОБИТИ ПРЕКО ДХЛ-а.
Мој савет је да у чекаоници а при самом разговору будете потпуно опуштени и да не показујете знаке нервозе, јер су сви почев од ових наших на улазу па до службеника у конзулату врло љубазни и предусретљиви.
Пошто је нисам питао на колико ми је виза дата, једва сам чекао данашњи дан. И ТО ЈЕ ТО 10 ГОДИНА -односно истиче ми 2023. године.
Овај форум ми је доста помогао, нисам пуно учествовао у дискусији али сам скоро све коментаре прочитао. Најкорисније информације сам заправо овде добио од људи који су покушавали или добили визу.
Људи срећно и не одустајте!!!