Geng

Ja sam prošlog vikenda sebi postavio isto pitanje, napravio sam listu ali sam posetio samo jedno mesto i nije mi žao. Spomen kompleks Čegar je mesto koje ne bi trebali zaobići kada ste u blizini Niša. Nalazi se na samo 15 minuta od centra grada. A kada dođete tamo obavezno porazgovarajte sa domaćinom kompleksa Selomirom Markovićem Seletom ili njegovim sinom i oni će vam, kao što su i meni, na živ i razumljiv način ispričati priču o dešavanjima na Čegru te davne 1809 godine. A ako ste kao ja imaćete želju da ih uz kaficu, ratluk i rakijicu slušate satima.

U potrazi za napuštenim rudnicima naleteo sam na "Katastar napuštenih kopova AP Vojvodine" na kome se nalazi mapa sa napuštenim rudnicima i površinskim kopovima na teritoriji Vojvodine. Svi kopovi su ucrtani na mapi sa informacijom o mineralnoj sirovini, vlasniku i statusu kopa/rudnika. Možda će nekom biti zanimljivo: http://kanakov.vojvodina.gov.rs

Danas mi je prijateljica pričala kako se tokom vikenda sjajno provela na jahanju i odmah sam se setio ove teme. Samo desetak kilometara od Novog Sada u mestu Stari Ledinci postoji Klub za rekreativno jahanje - "Aktivna fruška". Posle kratke obuke imate priliku za terensko jahanje po obroncima Fruške gore. Cene možete proveriti pozivom na broj koji se nalazi na sajtu. Kako sam video na sajtu imaju tri konja "standardne veličine" i jednog ponija, pa verujem da može biti interesantno i deci. Možete ih pronaći na: www.aktivnafruska.org.rs

On-Lajn za tebe sam dosao i do informacija iz prve ruke. Avion Simferopol-Krasnodar leti jednom dnevno, karta kosta oko 4.300 rubalja. A od Sevastopolja do Simferopolja treba oko 2 sata autobusom. A verovatno i od Jalte treba isto toliko. Mozes proveriti i blablacar.ru, po nekad i tu bude ponuda od Krasnodara, troskovi bi bili oko 3.000 rubalja. A sto se tice autobusa tu sam dobio jasan odgovor: "Дуго, топло, лоше". Ali ako bas volis voznju autobusom mozda ti ovo pomogne: http://www.avtovokzaly.ru/avtobus/sevastopol-krasnodar

Ja sam pre dva meseca ugostio devojku preko "BeWelcome" koja dalazi iz tih krajeva. Ona je ruskinja, moskovljanka ali brat joj živi u Sevastopolju. Njeno iskustvo je da je tamo ne postoji bezbedonosni problem. Ona, a i njen brat kažu da je bezbednost mnogo bolja nego što je bila ranije. (Njen brat je odlučio da proda stan u Moskvi i kupi kuću na Krimu) Na aerodromu vise nema korumpiranih carinika i nezainteresovanog osoblja. Rusi su preko noći doveli radnike iz cele Rusije koji su preuzeli aerodrom. Što su verovatno učinili sa većim delom institucija. Usluga je mnogo bolja, i kako kažu ove sezone svoje turiste preusmeravaju sa inostranih destinacija na Krim. A sa Krimskim Tatarima Rusija se dogovorila da ne prave probleme. E sad, ovo nisu informacije iz prve ruke, nekako su više iz druge. Nadam se da će ti bar malo pomoći.

Hvala chivitli, vec dugo razmisljam o odlasku na taj put. Ako ga ostvarim sledi i izvestaj.

@Inna.Iva već mnogo godina želim da posetim neka od jedinstvenih mesta na Kosovu i Meohiji. Ja mnogo više volim prirodne lepote od onih rukom oblikovanih, (mada, da ne grešim dušu i čovekovih ruku delo po nekad je vredno divljenja) pa te zato molim da nam napšeš da li postoji mogućnost posete kanjonu Miruše koji si u jednom od ranijih postova pomenula. I naravno ako je neko bio na vodopadima ove reke molim vas da to iskustvo da podeli sa nama.

Za jedan dan možeš obići sva mesta na koja idu turisti, Atomium, Gran plac, "malog pišorka", prodavnice čokolade, crkve... a već sledećeg dana možeš otići u muzej stripa, videti spomenik Neponovljivom Gaši (Gaston), obići neke male pivnice po zabačenim ulicama i upoznati "lokalce" (lokalaca ovde skoro i da nema) - moj predlog je i da obiđeš deo oko Nord Station, pijacu i marokansku četvrt. I to bi bilo to, kad si već kod Nord Station, kupi kartu za Briž, mislim da je oko bila 8e i uputi se na to neverovatno i nestvarno mesto a ni severno more nije daleko od Briža, pošto ti je i Gen-t uz put možeš obići i njega i kada sve to završiš veće će biti vreme da se vratiš kući.

Imam običaj da u svakom gardu, zemlji, regiji probam lokalno piće tog naroda i to iz dva razloga prvo, obično je to najjeftinije piće, a drugo na taj način upoznam interesantne neobične likove u lokalnoj, kvartoskoj birtiji. Ali ovog puta je bilo drugačije, brat kod koga sam svratio na proputovanju kroz Belgiju, poveo je me u jednu lokalnu kafanu u Strombeek-u i želeo je da probam pivo koje prave njihovi monasi jer sam ja njega kada je bio ovde poslužio rakijom fruškogorskih monaha. Bilo je to Westmalle Tripel Beer za mene nešto potpuno novo i iznenađujuće. Punog ukusa, gusto i mnogo jače od drugih piva koje sam pio do tada. Na žalost, sledećeg jutra sam nastavio put i više nigde nisam naleteo na to pivo i taj jedinstven ukus. Koliko sam zapamtio recept je iz 17-18 veka i ljubomorno se čuva kvasac i način pripreme.