NancyS

Jos da dodam, vec danas mi je isporucen vizirani pasos- administracija i efikasnost za svaku su im pohvalu .gif' alt='::'>

Hvala na lepim zeljama

Danas sam dobila vizu! Intervju mi je bio zakazan za 08.45 ali sam, poucena iskustvima sa foruma, ispred konzulata bila vec u 08.05 sto se prema danasnjem broju aplikanata i neprijatnom stajanju na suncu, pokazalo ne bas pametnim- stoga moje licno misljenje je da nema potrebe dolaziti preterano rano, 15- ak minuta pre zakazanog termina sasvim vam je dovoljno da bez nervoze i cekanja odete na razgovor. Nas sluzbenik na ulazu prozvao me je oko 08.55, u konzulat sam usla 10 minuta kasnije. Posle standardne provere, zamoljena sam da iskljucene mobilne telefone, neseser sa sminkom (u kom je bilo metalnih predmeta- pribor za nokte), usb flash, kao i flasicu sa tecnoscu (voda!) ostavim, dobila sam karticu sa brojem, pomocu koje, na izlasku, svoje stvari dobijate natrag. Zatim sam, preko dvorista, upucena na "glavnu" zgradu, gde se podnose dokumenta i obavlja intervju. Na ulasku vas, uz prijatan osmeh, cekaju nase sluzbenice koje selektuju sta vam je od ponetih dokumenata potrebno na predstojecem razgovoru. Ja sam ponela: - odstampanu poslednju stranicu formulara ds- 160, sa bar kodom i brojem aplikacije - potvrdu o stalnom zaposlenju i visini primanja (na memorandumu firme) - original ugovora o radu iz 2009, plus aneks potpisan februara 2013, takodje original - resenje o godisnjem odmoru i ukupnom broju slobodnih dana - poslednje 3 platne liste, potpisane i overene pecatom firme - mesecni izvestaj iz banke o obavljenim svim dinarskim transakcijama, poslednja 3 meseca - potvrdu iz druge banke da na tekucem racunu imam oko 1700$ u dinarskoj protivvrednosti (znaci, nije neophodan devizni racun, kako je ranije bilo pomenuto na forumu) - izvod iz MKR, za dete i mene (original, plus fotokopije) - sudsku pravosnaznu presudu, kojom potvrdjujem da sam zakonski staratelj deteta (nisam bila u braku), original plus fotokopija - radnu knjizicu (original, plus fotokopija) - fotografiju pasoskog formata - ugovore sa bankom, o koriscenju kreditne kartice i dinarskog kredita (ovo mi je odmah vraceno, kao nepotrebno) Napominjem da su mi sve fotokopije odmah vracene, kao i moj izvod iz MKR, kao i da nisam imala dokaza o posedovanju bilo kakve pokretne/ nepokretne imovine, niti potvrdu o krivicnom neosudjivanju, izmirenom porezu i sl. Zatim dobijate broj, ciji redosled pratite na displejima iznad saltera 7, 8 i 9. Nakon 5 min, moj broj 28, prozvan je na salter 7, gde sam nasem sluzbeniku predala sva ova dokumenta (radnu knjizicu mi je vratio odmah, ne pogledavsi je!), sledi kratak dvominutni razgovor- trazio je da pojasnim svrhu putovanja, gde i koliko dugo radim, sa kim putujem, koliko planiram da se zadrzim, sa kim zivim, da li je u pitanju turisticki aranzman ili sve organizujem samostalno, gde cu boraviti, poznajem li nekog u USA- vrlo jasna pitanja i vrlo kratki odgovori. Na kraju, upucuje me da sednem i cekam dalju prozivku.. Posle 20- ak minuta, bivam prozvana na salter broj 6, gde mi simpaticna americka sluzbenica na smesnom srpskom objasnjava proceduru davanja otisaka svih prstiju- zavrsavam i sa tim, i cekam finalni intervju sa konzulom, na jednom od saltera 3 i 5.. Ti se razgovori ne obavljaju prema logicnom redosledu, vec prema brzini kojom obradjuju dostavljena im dokumenta. Primetila sam porodicu sa klincem koja je u vise navrata bila pozivana kod konzula, cekali su u dvoristu, opet ulazili, citava ta procedura sa njima trajala je i.. trajala. Onda se neko sa brojem 11 takodje dugo zadrzao, pa broj 15, pa 23.. Cini mi se da su se stvari odvijale povoljnije na salteru broj 3, odnosno ljudi su se krace zadrzavali, ali su pauze izmedju pojedinacnih intervjua trajale znatno duze. Onda, na salteru 5 na red dolazi broj 27, dve sestre koje na engleskom obavljaju razgovor, brzo zavrsavaju, odmah zatim na displeju se pojavljuje moj broj, prilazim salteru, docekuje me konzul, i nas razgovor pocinje: KONZUL: Dobar dan. gde ste vi sve putovali po Evropi? JA: Nigde. (osmeh) osim par putovanja po regionu, u Hrvatsku i Madjarsku, iskljucivo poslovnih i nezanimljivih. KONZUL: I sada biste turisticki putovali u USA bez prethodnih putovanja po Evropi? JA: Da (samouvereno).. znate, to je oduvek bio moj zivotni san.. poseta New Yorku. I evo sada mi se najzad ukazala prilika i volela bih da je iskoristim. KONZUL: (prijatno iznenadjen, uz siroki osmeh) Dobro, recite mi gde cete provesti vreme u New Yorku? JA: Uglavnom setajuci po Central Parku! Ja obozavam prirodu i pesacenje! I naravno, na nezaobilaznom Manhattnu.. KONZUL: (vidno nasmejan) A koliko planirate da ostanete u New Yorku? JA: Desetak dana, koliko mi obaveze dozvoljavaju. KONZUL: Da li poznajete nekog u USA? JA: Ne. KONZUL: Dobro, recite mi gde i koliko dugo radite? JA: Radim u.. cetiri i po godine, od toga tri i po u stalnom radnom odnosu. KONZUL: A sta radite? JA: (odgovorim, dobijem potvrdu klimanjem glave) KONZUL: Sa kim zivite? JA: Sa cerkom.. maloletnom (dodajem) KONZUL: A zasto i nju niste poveli sa sobom? JA: Njoj ne bi prijala tolika setnja (osmehujem se). Mozda neki drugi put (ozbiljnija, dodajem) KONZUL: (raspolozeno) Daa.. a koliko je stara Vasa cerka? JA: (odgovoram mirno) KONZUL: U redu, N. Vasa ce visa biti poslata dhl- om na adresu koju ste odabrali prilikom apliciranja. Obicno im treba 3- 4 dana da Vam dostave pasos. (daje mi papir na kom je detaljno objasnjenja procedura dostave viziranog pasosa, sa uputstvom o trackingu posiljke i svemu sto bi me moglo interesovati za vreme dok cekam svoj pasos sa dragocenom vizom) JA: Hvala i sve najbolje. KONZUL: I Vama. I ugodan boravak u USA. I to je to. Sveukupno, razgovor kraci od dva minuta. Neverovatno prijatno iskustvo, nalik na opusteno caskanje, ni za trenutak nisam osetila nelagodu, cak mi je razgovor sa nasim sluzbenikom na pocetku delovao nesigurno, kruto, prilicno oficijelno. U 18.22 danas dobila sam mail sa obavestenjem da je moj pasos preuzet od strane dhl- ovog sluzbenika i da je u proseku potrebno 2 radna dana da paket stigne na lokaciju kurira. Izvinjavam se na ovako opseznom i iscrpnom postu, prosto sam zelela da vam prenesem svoje utiske i iskustvo, a takodje znam kako sam se osecala i koliko zudela za informacijama, prikupljajuci dokumenta i razmisljajuci o ishodu intervjua. Moj savet svima, bio bi da, bez nervoze, opusteno i maksimalno iskreno nastupite, svi ti sluzbenici su krajnje normalni ljudi, voljni da nam ukazu poverenje- samo opusteno, iskreno i uspeh je zagarantovan!