banana republika

Posto je izglasan mehanizam za ponovno uvođenje viza http://www.politika.rs/rubrike/Svet/EP-izglasao-mehanizam-koji-omogucava-eventualno-uvodjenje-viza.lt.html ocekuje nas ponovno spavanje ispred ambasada, placanje viza i ko zna sta jos... Zahvaljujem se nasim sugradjanima albancima i romima na veoma odgovornom ponasanju pri putovanju u zemlje EU (pogotovo Nemacku).

Februar 2013 vozom do Beca (preko Budimpeste) Cena karte Beograd-Budimpesta je 26 e (povratna), a Budimpesta-Bec vozom je 25 e (povratna). Brzina voza Beograd-Budimpesta je 20-30 km na cas, Budimpesta-Bec je 160 -200 km na cas! Njihov voz je cist, nov, voz, sa ljubaznim osobljem, odlicnim grejanjem, udobnim sedistima, sluzenjem hrane/napitaka na mestu gde putnik sedi, delom za decu (sa crtacima)... dok nas voz ima neljubazne konduktere, prljav je, smrdi, WC izgleda kao septicka jama, nema grejanja, vozovi nemaju cak ni struje, pa je u kupeima mracno. Te nedelje je stanje u vozovima bilo na vrhuncu bezobrazluka kada je nocni voz Beograd-Budimpesta bio leden, iako je napolju padao sneg i duvao jak vetar, nije bilo struje po kupeima, a kondukteri su na moje pitanje zasto nema struje i grejanja odgovorili "ne radi dobro baterija", iako je kupe u kome su oni sedeli bio jako topao! Znaci oni imaju grejanje, njima je toplo sve vreme u vozu, dok se ostali putnici u vozu smrzavaju! Da stvar bude jos gora, kontrolor je kasnije nekoliko puta razbojnicki upadao u kupe sa baterijskom lampom koju je uperivao u nasa lica dok smo pokusavali da spavamo. Da li je moguce da niko ne reaguje sto ljudi placaju 26 e za medjunarodni (koja ironija) voz do Budimpeste a nemaju struju, grejanje, a voz stoji po pola sata/45 minuta u Subotici (jer kao otkacinju neke vagone), mile brzinom 20 km na cas, kontrolori neprestano bude putnike ...? Tek negde oko Subotice su se kondukteri setili da putnicima kazu da u drugom delu voza, gde nema kupea (ali je uvek velika guzva) ima struje i grejanja, a do tada se pola voza posmrzavalo ili zaradilo upalu bubrega, jajnika, prehladu i sl. Kada smo se vracali iz Budimpeste za Beograd bilo je i struje i grejanja jer Madjari ocigledno cene svoje putnike i gradjane i nikada ne bi dozvolili takvu sramotu da MEDJUNARODNI voz u 21 veku nema struju i grejanje. Na kraju prilazem link kako voz zaista treba da izgleda http://www.oebb.at/en/Services/Trains_and_equipment/Equipment/index.jsp jer gradjani Austrije cene svoj novac. Naravno lopova i dalje ima i redovno kradu uz blagoslov konduktera, tako da covek cim predje Madjarsku granicu mora da strazari i cuva svoje stvari. Novo pravilo zeleznice je i to da ukoliko zelite da vratite (neiskoriscenu) kartu moracete uz komplikovanu administrativnu proceduru cekate na svoje pare vise od 2 meseca ( jer prema njihovim recima "zeleznica nema para na racunu"! ), pri cemu ce vam odbiti 10 % od cene karte.

Zar u svakom srpskom prevozniku mora uvek sve da bude sve isto: Grand muzika, Sekina svadba (2 puta), Novogodisnji Grand show (bar 5 puta), Vlado/Zeljko/baladerosi (ista pesma bar 1400000...puta ), CD/DVD putnika koji je specijalno za tu priliku (voznja busom) poneo snimak svoje svadbe (!?), mirisi smrdljivih potpazusja i nogu iz tek izuvenih cipela, buvljacki dezodoransi (pod parolom: sto vise stavis, to bolje) pri cemu se zapitam da li bi mozda vozaci mogli da dele sapune umesto cokoladica... Nazalost, iako sve ovo podseca na sliku "lokalnog" autobusa na relaciji Mala Trnava - Velika Trnava nedeljom ujutru (pijacni dan), radi se o "medjunarodnom" prevozu Beograd -Budimpesta- Bec. NIKOLIC PREVOZ Beograd - Bec "Je#em te u glavu...", "Nemoj da ti tamo dodjem ka#acu te", i sl. umotvorine su samo deo veoma bogate riznice psovki koje sam uspela da razumem u 30-minutnoj svadji vozaca sa jednom od putnica, pri cemu su ostali putnici vecinom dodavali nove psovke ili pokusavali da smire situaciju. Suprug i ja smo cutali i pokusavali da spavamo, ali sam shvatila da ovaj ceo bus izgleda kao jedan teatar iz Negotina (odakle je i kompanija), da se cinovi i scene samo nizu i da od spavanja nema nista. Neke psovke su bile na vlaskom ili rumunskom, ni sama ne znam koji je tacno jezik bio, samo znam da su neki ljudi sa vozacem pricali na tom jeziku. Ceo put je bio nocna mora prepuna ljudi koji se hvale gde i sta sve poseduju u inostranstvu, gde im se udala cerka, koliko para/nekretnima im ima zet, zasto se ova druga cerka jos nije udala... Sve se vrtelo oko novca i toga ko ce se sto vise (i GLASNIJE!) hvaliti pred nekim drugim slusaocem kako bi ga sto vise ljudi culo. Kada sam pokusala da zamolim coveka iza mene da bude malo tisi, on me je izvredjao opet na nacionalnoj osnovi "Sta vi Beogradjani mislite, mi smo seljaci, mi glasno pricamo... E, pa jesmo, mi smo seljaci, na selu se glasno prica..." (mi smo jedini bili iz BGa, svi ostali su bili iz Negotina). Na moj komentar da ja nisam mislila niti mu rekla nista slicno tome (ipak svoje miljenje o drugima zadrzavam samo za sebe) oni su poceli jos jace da se dovikuju na tom drugom jeziku. Njegov sagovornik je zatim poceo da se nadvikuje sa vozacem/suvozacem, posle cega je usledila, naravno, nova i jos glasnija repriza snimka Grand Parade iz 2011, posto se upravo zavrsilo emitovanje Novogodisnjeg Grand-a iz 2012... Neki putnici su zajedno sa mnom negodovali i trazili od vozaca da smanji jacinu zvuka, jer je jednom putniku umro otac i rekao je da "mu nije do pesme", ali neki drugi stariji putnik od oko 80 god. je trazio da se nastavi sa prenosom sav udubljen u razgolicene pevaljke i "balerine" na sceni. U jednom trenutku se nesto pokvarilo u DVD/CD plejeru i ja sam mislila da nas je sam Bog pogledao kako bi konacno mogli da spavamo, ali su se ubrzo "snasli" tako sto su pustili neku od domacih imbecilnih komedija prepunih (pogadjate) psovki i dranja, a koje smo, hteli ili ne, svi vec 100 puta gledali kao deca. Otisla sam da se zalim vozacu jer od tih filmova/muzike nismo mogli da spavamo, na sta je odgovorio da ce ugasiti filmove odmah posle granice, sto naravno nije bilo tacno, pa sam se opet zalila i tek onda je ugasio taj TV. Ispred mene je sedeo starac od 80-90 god. koji je toliko tesko disao da sam na trenutke pomislila da mozda nece ziv docekati kraj putovanja, jer se par puta gusio i kasljao. U vozilu je bilo nenormalno zagusljivo. Neki putnici su stalno kukali kako hoce pauzu jer ne mogu da izdrze toliko dugo da ne puse, jedna zena je cak upalila cigaretu unutar vozila. Stalno je bilo nekih pauza zbog par "zavisnika od duvana" medju kojima je bilo i profesionalnih svercerskih parova (sa kompletnom opremom trenerka, torbe, klasican svercerski izgled...). Posto smo, nazalost, kupili povratne karte, morali smo i da se vracamo sa ovim prevoznikom. Put u povratku je bio jos gore iskustvo jer su CITAVO vreme putovanja bez prestanka pustali Grand show i slicnu svadbarsko-seljacku "muziku" (a sta drugo?!). Sto je jos gore, vozac se bez ustrucavanja na nas izdrao jer smo ga zamolili da bar malo utisa ton, govoreci: "Tebi ako se ne svidja, ti se zali sefu sto pustam muziku!!! Reci sefu, vozac pusta muziku, pa... nek' ti kaze... ako ima...". Na granici smo morali da cekamo oko 2 sata duze jer su u vozilu bili putnici koji su prekoracili vreme od 6 meseci provedeno u stranoj zemlji, koji su u dogovoru sa vozacima "sredjivali u evrima" stvari sa madjarskim carinicima. Jos jedno dodatno cekanje je postojalo na domacoj granici jer smo morali da cekamo da ljude koji su iz Austrije poneli, ni manje ni vise, nego veliki LCD televizor i delove namestaja (!?). Vozac je upao u autobus i rekao: "Ciji je ono televizor dole?! Tvoj? Pa sto mi nisi rekao da nosis televizor?!" na sta mu je putnik koji se javio odgovorio: "Pa moj je... nije nov pa sam mislio nema veze..." Sve je izgledalo kao mesavina Pazolinijevog Dekamerona i horor filma punog zombie-ja. Put smo zavrsili potpuno iscrpljeni, pri cemu je bilo jedino bitno pobeci i okoncati sve sto pre posle izlaska. FUDEKS – Beograd, najgora kompanija/linija kojom sam se ikada vozila Kompanija ” Fudeks ” d.o.o. je primer svega onoga loseg sto se desava u nasoj zemlji. Bezobrazni, primitivni i bahati vozaci, koji misle da je bus njihovo vlasnistvo, neljubazni drski sluzbenici na salterima, pauze na svakom cosku tokom puta (neke supetine, koje oni nazivaju restoranima), zagusljivi busevi, neudobna sedista, prljav WC koji ne radi i koji se raspada, pustanje filmova nocu iako svi spavaju (doduse, nesto tise nego kod Nikolic-prevoza)... Evo u najkacim stavkama na sta se konkretno zalim: - Prvo su mi preko besplatnog telefona rekli da mogu da trazim (neka vrsta napomene npr. za sediste na sredini i sl.) da se iskljuci muzika, medjutim, kada sam dosla da kupim kartu neljubazni i drski sluzbenici na salterima Fudeksa rekli su da ne moze da se ugasi muzika u busu, i da je to pravilo jer to "putnici traze". "Postoji toliko razlicitih vrsta muzike, zamislite sada kada bismo svima ispunjavali zelje (malo metal, malo Grand, malo pank...). Gde je anketa o tome koliko ljudi zeli/ ne zeli muziku u busu?"- rekla sam sluzbenicima Fudeksa. Pokusala sam da pricam sa jos neljubaznijom smehotresnom pojavom koja se predstavila kao menadzer kompanije, cija je sminka podsecala na onu iz "Hit videa: Kako da budeš najlepša na splavu !" ( youtube.com/watch?v=1G21rS-E0M8#ws). Sve se na kraju svelo na stav: "Ako hoces, ti putuj sa nama, a ako neces, bas nas briga, jer ima ko hoce". - Kasnili smo jedno 1-1.5h u pravcu ka Becu, i jos 3.5h od Beca ka Bg-u jer su bile guzve na granici a vozac je morao da staje po nekim pumpama, stanicnim WC-ima, i slicnim rupetinama (sa kojima ocigledno kompanija ima neki dil), umesto da smanje sve te pauze kako bismo sto pre dosli do cilja. - Tacno 52 minuta je bilo upaljeno svetlo u busu ka Becu i kada sam dosla da pitam vozaca da li moze da gasi svetno kako bismo spavali, dobila da odgovor od suvozaca (koji mi je delovao crven u licu, pospan i usporen, tako da sam posumnjala da je ili bolestan, ili verovatnije, pijan), kako on ne moze da ugasi svetlo jer pise karte. Pitala sam ga kako je moguce da sat vremena upisuje karte (bilo je oko 10-15 putnika i putnici obicno rezervisu/kupiju karte unapred) i zasto te karte ne upisuje kad bude pauza kod te legendarne kafane/pumpe gde svi vozaci staju, a da sad ugasi svetlo. Suvozac me je gledao kao da sam ga pitala za neku formulu iz fizike gasne plazme, tako da mi je doslo da ja uzmem i popunim taj papir sa putnicima. - Kada smo dosli na autobusku stanicu u povratku, nismo mogli da verujemo da ispred autobusa stoji preko 30 ljudi. Vozac se svadjao sa putnikom isped busa u Becu, jer je taj putnik rezervisao kartu i mesto u busu, ali u Fudeksu mu nisu zabelezili rezervaciju ("ozbijna, odgovorna kompanija"). Putnik nije znao sta da radi i kako da se vrati do Beograda, posto je bilo pitanje da li ce imati mesta za njega u busu! Po svemu sudeci, Fudeks je u svojoj halapljivosti sklon prodavanju i rezervisanju "nepostojecih" mesta tako da mi se cini da NIKO nije siguran da li ce tog dana i otputovati. - Nisu hteli da mi daju da unesem 2 torbe u bus (u kojima su bile lomljive stvari, i to NIJE bio alkohol jer to nismo konzumirali nikada u zivotu) iako sam rekla da su one deo mog licnog prtljaga, da ne mogu da ih ostavim dole sa drugim prtljagom, da ce biti ISPOD mog sedista, i da time nece ugrozavati druge putnike sem nas dvoje koji sedimo na tim sedistima. Morala sam da se svadjam sa vozacima koji su vikali na nas (mog supruga i mene): "Neces ti da udjes u MOJ autobus sa tim torbama" (nisam znala da je licno njegov bus), "Ako neces tako, idi tamo na taksi pa neka te vozi u Beograd" (iako smo platili i karte i rezervaciju), vredjali su mog supruga (koji je kao povucen covek cutao i nije mogao da veruje sta se upravo ovde dogadja) i mene... i sve to samo zato sto smo hteli da unesemo svoje torbe, na sta imamo svo pravo jer na svom sedistu mogu da drzim sta hocu. Napominjem da u medjunarodnim vozovima izmedju Beca i Budimpeste nije bilo nikakvih problema oko prtljaga, i da mozete cak da sednete ili stavite prtljag na bilo koje slobodno mesto; o pristojnosti i kulturnom ponasanju osoblja i konduktera i da ne pricam. Na kraju posto sam rekla da cu da se zalim agenciji na njihovo ponasanje, pristali su da unesemo te torbe, ali su nastavili da nam prete da ce "da nas izbace iz autobusa samo ako vide neku od tih torbi da viri izvan vaseg sedista". Ostali putnici su dobacivali "dacemo vam mi pare za torbu", ali je moj suprug je rekao da novac NIJE problem, vec da nikako necemo da ih ostavljamo dole. Uostalom ukoliko bi mi i nestala torba, ili mi se polomilo nesto u njoj, sigurna sam da bi se ovakva bedna agencija poput Fudeksa samo napravila blesava i rekla da mogu samo da ih tuzim ako hocu da nadoknadim troskove. - Zbog sukoba sa vozacem dosli smo u sukob i sa dugim putnicima, jer su svi naravno bili kivni sto oni placaju prtljag a mi eto necemo i unosimo ga gore, tako da je jedna putnica ispred mene (jako krupna i siroka u kukovima od jedno 100-njak kg) bez ikakvog pitanja u potpunosti spustila sediste na moje (rekavsi da ne moze da spava kada sediste nije spusteno). Prvo sam pokusala da je zamolim da to ne radi, i pokusala da joj objasnim da u najmanju ruku, nije kulturno da spusta sediste bez prethodnog pitanja, jer mi je pritisla noge i potpuno me prignjecila (ja sam 2 puta manje tezine od nje i 1.5 vece visine) ali je ona vrlo podmuklo nasla argument u nasim torbama i napravila se blesava. Ovo, naravno nije imalo nikakve veze sa realnoscu jer su nam torbe bile ISPOD sedista. "Devojka" samo sto mi nije lezala u krilu, i svojim raspojasalim bokovima je razvalila sediste jer u svom zivotu nisam videla da je sediste moguce DO TE MERE spustiti! Sumnjam i da su sedista Fudeksovih autobusa vec razglavljena jer ko zna koliko su ti autobusi bili rabljeni negde u inostranstvu pre par decenija pre nego sto su kupljeni od strane "domaceg" prevoznika. Ne bih ni da pominjem da u mnogim stranim zemljama postoji pravilo da ukoliko je neko gojazniji mora da doplati vise za posebno (vece) sediste. Nastala je kratka rasprava (na samom pocetku putovanja) izmedju nas dve dok se nije ukljucio dokoni tip sa stane, koji je sve vreme ispred sebe drzao 3-4 mobilna telefona (i par puta se hvalio drugim putnicima kako je uspeo u zivotu jer ima 5 telefona) i napao nas zbog sedista i, naravno, tih torbi. Dosao je i neki agresivni i vidno pijani mladic sa zadnjeg sedista sa drugom, tako da smo bili opkoljeni ljudima koji nam iz cista mira prete, i jos sa punim pravom pitaju sta je to sto mi imamo u torbama! Rekla sam da su pozvati policiju ukoliko se ne udalje od nasih sedista, da smo citav put cutali, sto uvek i radimo, i pokusavali da spavamo dok nije nastao ovaj problem sa sedistem (srecom, moj suprug je citav incident snimao u audio obliku tako da imamo i konkretan dokaz). Ono sto je bilo najgore, umesto da vozac smiruje situaciju, i uradi nesto po tom pitanju, poceo je na razglasu da zbija ekstremno vulgarne sale na nas racun ("Sediste je da se obara, a noge su da se dizu u vis" i sl.), da nas vredja, da smo mi razmisljali da pozovemo madjasku/austrijsku policiju da prijavimo ugrozavanje bezbednosti, vredjanje po teritorijalnoj/nacionalnoj osnovi (pripadnica romske manjine, zena ovog koji je uspeo u zivotu (sa "500+" telefona), nas je PSOVALA po toj osnovi), obavi alko testove vozaca i ljudi po autobusu, ili da mi izadjemo iz busa (nazalost, bila je noc i mi smo imali samo kartice ali ne i madjasrke forinte). Srecom, posle pominjanja same reci POLICIJA, pocelo je naglo povlacenje svih agresivnih osoba oko nas, vozaca i sve se odjednom smirilo. Sve je bilo jasno: ako nemate dosije u policiji, nemate ni razloga da je se plasite, tako da nam je postalo jasno sa kakvim se "ljudima" se vozimo. Inace, jedan ili obojica agresivnih tipova su morala da daju mito madjarskim carinicima jer su verovatno "prekoracili" 3 ili 6 meseci ostanka na nekoj teritoriji, i tamo boravili ilegalno. - Logicno, vozaci Fudeksa su nas prijavili na granici carinicima (kao da smo neki kriminalci, a ne visoko-obrazovani ljudi!). Dok smo mi spavali, jedan carinik je upao, naglo nas probudio i rekao da moramo da mu pokazemo torbe ispod sedista. Naravno, kada je otvorio torbe i video po par flasa maslinovog ulja, organski rogac u prahu u tegli, bioloske zacine, i brosure o zdravoj ishrani, bilo mu je vidno neprijatno sto nas je uopste i pretresao i rekao je da je sve u redu jer je sve za licnu upotrebu. Nisam mogla da verujem da ce agencija kojoj smo dali pare za karte biti u stanju da nas potkazuje carini kao "sumnjiva lica" zbog toga sto hoce da nas natera da stavimo torbe u prtljaznik, kao da im zivot od toga zavisi! Naravno, svi iz okoline su jedva docekali otvaranje nasih torbi (samo sto svoje noseve nisu unutra ubacili), i zaista sam se osecala ponizeno sto moram da svoje stvari pokazujem pred takvim olosem, koji sigurno ne bi razumeo ni slovo od termina poput "kinoa", "keks bez glutena", "kari" i sl. - WC nije radio, voda je jedva curela iz slavine, nije bilo kante za smece u WCu, pustali su filmove na engleskom (bez prevoda!), ... ali je sve ovo ostalo u senci onoga sto se desavalo vezano za te torbe i bezobrazne ljude zbog kojih jos uvek razmisljam da tuzim agenciju Fudeks za povredu licnosti, klevetu i vredjanje na verskoj i nacionalnoj osnovi, iako znam da su sudjenja kod nas spora i neefikasna. Osim toga dobili smo zuljeve, bolove u stopalima, butinama od neudobnih sedista i tog razvaljenog sedista koje se potpuno savilo pod tezinom pomenute krupne devojke (koja je, naravno, kao medved spavala 12h i u medjuvremenu gutala enormne kolicine sendvica obogacene velikom kolicinom raznih jeftinih mesnih preradjevina), suprug i ja morali da se smenjujemo na sedistima kako bismo ipak malo osetili sopstvene delove tela. Za kraj samo jos jedno interesantno pitanje koje mi je uputio "ima-se-moze-se" tip sa 500+ mobilnih telefona u ruci: "Zasto ne ides avionom kad ti sve smeta?!" Odgovor je prost: covek koji u ovoj zemlji zivi iskljucivo od svoje plate (nazalost, bez obzira na stepen obrazovanja), nema dovoljno sredstava da plati nenormalno skupu avionsku kartu Jata, i jos skuplji aerodromski harac, pri tom se moleci Bogu da li ce i kada avion ove "kompanije" uopste poleteti? Drugih avio linija do Beca NEMA zbog monopola ove ruine od prevoznika. Smatram da "gastarbajteri" koji dolaze ovde par puta godisnje zbog narodnih veselja poput Guce pri cemu citave godine mastaju o tome da probaju pecenje sa raznja, domaci pasulj i kupus, i svoja visemesecna primanja u inostranstvu lepe pevaljkama na celo ili brushalter, i koji imaju u inostranstvu sve (hrana, odeca) sto pozele po znatno nizim cenama, nemaju parava da nama koji zivimo ovde drze predavanja o zivotu, prevozu, i sl. jer oni su ovde zapravo stranci koji ne znaju kako se realno zivi u Srbiji.