poletarac

na kraju balade, nije lose da i oni koji ne placaju porez budu spremni i jos spremniji na takve inicijative. s druge strane, bilo koji dinar koji drzava bude primorana da da na nesto iole smisleno je dinar otet od budalastina kojima se diskrecionim sredstvima obicno bave

Što više se krećem u krugovima projekatskog finansiranja, više mislim da bi za savremenu kulturu najbolja bila neka kombinacija direktnog mikrofinansiranja od strane građana, tj. zainteresovane publike, i institucionalnog finansiranja bližeg po načinu dodele crowdfundingu, zapravo idealno sasvim nalik macarthur genius grant-u. Kad bi se te pare koje ko god da ima (države, kompanije, fondovi, filantropi, mizantropi, arapi), a da ih je već opredelio za određene ciljeve, a koje kane ostvariti preko kulture; dakle, kad bi se te pare direktno davale onim prepoznatim pojedincima ili grupama koje kreiraju sadržaje ili ostvaruju određene rezultate ili stvaraju delajuće mini-zajednice, onda bi ostvarivanje i datih ciljeva i stvaranje nekih smislenih sadržaja bilo beskonačno veće. Naravno, suština bi bila u rasformiravanju ogromne (i narastajuće) i sasvim beskorisne (često čak kontraproduktivne) birokratije namenjene uniformisanju celog procesa, i izabiranju adekvatnih projekata (ova se birokratija nalazi s obe strane, tj. sve je veći deo posla koji mora da radi i neko ko želi da se bavi umetnošću ili bilo kakvom kulturnom delatnošću). Novac bi bio davan bez mnogo uslova i bez konkursa, ko god ga daje, birao bi kome, isto kao u slučaju Macarthura ili bilo kakvog crowdfundinga.

sitnoktitor

hvala, model je dosao do dve trecine i sad nesto nece da mrdne. ali ima jos 10 dana, mozda se jos neko zainteresuje.

vidim, nisam samo ja manijak pracenja statistike hvala vam na cestitkama, nadam se da vam je intervju bio zanimljiv.

u slici. nema puno da se prica, bilo je malo stopa u povratku, al' taj zlarin i sibenik i dalmacija suvise su savrseni, a moje raspolozenje je bilo suvise dokono i lezerno da bi opisi mogli biti zanimljivi. fotke mozda, nekome i budu. http://picasaweb.google.co.uk/lukastrika

ima i kod nas. novi sad-beograd, 90 dinara u jednom pravcu, ako ste student, tj imate isic. a beograd-novi sad, tu vec treba easy travel card (u novom sadu ne znaju razliku, tome me je naucio drug chivitli ) . to mu dakle dodje 1 evro, a redovna je karta, ne mora ni da se rezervise

slozices se da je korisno znati u kom gradskom prevozu mozes da ne kupis kartu, bez posledica, a u kom ne mozes. pravila o koriscenju svi znamo, poenta je da se pozabavimo i praksom

drugi tradicionalni razbi mech odrzan je u subotu, 16. juna, kod novosadskog spensa. fotografije su manje reprezentativne, a vise crne i mutne, ali mozda nekom budu zanimljive http://i119.photobucket.com/albums/o126/concavex/friz2.jpg http://i119.photobucket.com/albums/o126/concavex/friz4.jpg http://i119.photobucket.com/albums/o126/concavex/friz.jpg http://i119.photobucket.com/albums/o126/concavex/friz7.jpg http://i119.photobucket.com/albums/o126/concavex/ac-1.jpg http://i119.photobucket.com/albums/o126/concavex/ack2.jpg http://i119.photobucket.com/albums/o126/concavex/friz6.jpg http://i119.photobucket.com/albums/o126/concavex/friz5.jpg http://i119.photobucket.com/albums/o126/concavex/friz3.jpg inace, razbi je dinamicna igra, igra se frizbijem (sve popularnijim rekvizitom u klubputnikaa, kako mi se cini) i od poznatijih sportova podseca najvise na americki fudbal. ekipa koju je predvodio franci, a asistirali su mu marina i jos tamo neko dvoje, pobedila je ekipu spavaca, beskucnika, stanodavateljke i pecinka 4:3 uz zelju da se razbi igra sto cesce, sportski pozdrav

jos tri: lovac (kazahtanski, film je onako, do pola je dobar, ali scene i kamera, a narocito ovo pod 1 su uffff) permanent vacation (uvodni monolog je sjajan, a i film je vrlo putnicko pustolovne prirode) mistery train )

jako lepe fotke marinowski! zonasi dolaze na st, vidis vidis

http://www.imdb.com/title/tt0277327/ toliko o mom nemackom, ali svejedno, eto linka franci je u pravu za spoiler

u. odlican film. malo patetican na momente, ali ne zapada do kraja. vredi svih tri sata koliko traje. ime je so weiter wie die fusse tragen, ili 'daleko koliko me noge nose'. odlicno sto si se setio!

ipak su indijanci i indijci donekle slicni mnogi indijanci imaju obicaj da odu u prirodu da umru, kad osete da je dosao njihov cas.

da dodam: prolece, leto, jesen, zima i opet prolece. kim ki duk.