Dragica

"Zajedničko štekanje", al' ima mi nekako opet negativan prizvuk. Meni je "zajedničko finansiranje" sasvim u redu, jeste malo birokratski, al' ne nešto previše.

Super tema, čak sam se i nakanila da se registrujem na forumu, kako bih se priključila razgovoru. Jako mi je zanimljiv taj fenomen o načinima putovanja muzike i zaista možemo da vidimo da se muzička kultura razlikuje od područja (čak ne ni zemlje, više je vezano za jezik i protok informacija, čini mi se) do područja. Ja sam u Francuskoj uspela da se upoznam sa mnogim novim žanrovima i muzikom pre svega neoafričke scene, latino, orijentalne, kao i sa muzikom koja dolazi i svih frankofonih područja. Isto tako vidim da Francuzi slabije upoznati sa nekim anglofonim autorima. Na primer, niko nije čuo za Nika Kejva. Takođe, moram da naglasim da Zaz i nije toliko popularna u Francuskoj i da nikome ne bi palo na pamet da je poredi sa Edit Pjaf, kao kod nas. No, najzanimljiviji mi je fenomen iz naše nekadašnje istorije, takozvani "meksički period". Sigurno ste videli na pločama naše muzičare sa sombrerima Još je zanimljiviji kontekst u kome je taj talas divljenja meksičkoj kulturi nastao:nakon Titovog istorijskog "NE". Pre toga su biskopi bili puni ruskih filmova, a radio-stanice ruske muzike. "Jugoslavija tada nije bila u mnogo dobrim odnosima sa Zapadom, a onda se dogodilo da su se njeni odnosi sa Sovjetskim Savezom pogoršali. I onda se javio problem: ako se otcijepiš i od jednih i od drugih, koji ćeš film u bioskop da staviš? Pa je Moša Pijade došao na ideju - uvoziti meksičke filmove" http://www.nezavisne.com/umjetnost-zabava/muzika/Zaboravljeni-junaci-sombrero-ere-30562.html